Пређи на садржај

Засавица I

Координате: 44° 57′ 04″ С; 19° 30′ 02″ И / 44.951166° С; 19.5005° И / 44.951166; 19.5005
С Википедије, слободне енциклопедије
Засавица I
Црква Свете Тројице
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСремска Митровица
Становништво
 — 2011.Пад 722
 — густина60*/km2
Географске карактеристике
Координате44° 57′ 04″ С; 19° 30′ 02″ И / 44.951166° С; 19.5005° И / 44.951166; 19.5005
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 m
Површина25,8* km2
Засавица I на карти Србије
Засавица I
Засавица I
Засавица I на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22201
Позивни број022
Регистарска ознакаSM

Засавица I или Горња Засавица је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 722 становника.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Засавица I живи 655 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,9 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 925
1953. 978
1961. 969
1971. 913
1981. 924
1991. 864 833
2002. 836 893
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
821 98,20%
Роми
  
8 0,95%
Хрвати
  
2 0,23%
Украјинци
  
1 0,11%
Бугари
  
1 0,11%
непознато
  
3 0,35%

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Специјални резерват природе Засавица је стављена под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у јужном Срему и северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић. Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.[3] Ово је ретко место где се може затећи дабар у природи у Србији, пошто је овде враћен плански и већ се појавила прва брана коју су даброви направили.

Српска православна црква Свете Тројице је једини богослужбени храм у селу и под заштиом је државе као споменик културе од великог значаја.


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]


Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ Засавица[мртва веза], о специјалном резервату природе на сајту факултета за примењену екологију „Футура"
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]