Зубин Поток
Зубин Поток | |
|---|---|
 Црква Свете Тројице у Зубином Потоку | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Зубин Поток |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.724 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 54′ 52″ С; 20° 41′ 23″ И / 42.9144° С; 20.6897° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 567 m |
.svg)  Зубин Поток Зубин Поток на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38228 |
| Позивни број | +381 (0)28 |
| Регистарска ознака | KM |
Зубин Поток је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северозападном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према процени из 2011. године било је 1.724 становника.[1][а]
Положај[уреди | уреди извор]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зубин Поток површине 2.063 ha. Представља средиште Ибарског Колашина и налази се на излазу Зубодолског потока у Радичпоњску котлину, около се налазе узвишења Јеша (693 m), Градина (730 m) и Гутин Брег. Изнад насеља се налази узвишење у облику косе на којем је Градина која је вероватно била средњовековни жупни град.
Историја[уреди | уреди извор]
После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини радич-пољској и 1912. године има 108 становника. У периоду 1952-1955. године насеље је било седиште мале општине Зубин Поток у саставу Звечанског среза за анасељена места: Вељи Брег, Газиводе, Доброшевина, Доњи Јасеновик, Загуље, Зубин Поток, Јабука, Коббиња Глава, Мала Калудра, Падине, Превлак, Придворица, Угљаре, Црепуља, Читлук и Штуоце. Укидањем ове мале општине, и спајањем са суседним општинама створена је велика општина Зубин Поток. Зубин поток је 1965. потпао под општину Косовска Митровица.[2]
Иако нема статус градског насеља, Зубин Поток све више поприма урбане карактеристике, са великим бројем административних служби. Становници Зубиног Потока се називају Зубодолци.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године Срби нису напуштали Зубин Питок.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Григорије Божовић, српски књижевник, професор Призренске богословије и један од вођа српског покрета у Македонији и Старој Србији
- Драгиша Бојовић, српски историчар књижевности, књижевни критичар, теолог и универзитетски професор
- Благоје Кошанин, српски композитор и текстописац
- Мијат Божовић, српски композитор и текстописац
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Упоредни преглед броја становника на Косову и Метохији 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2011. године pop-stat.mashke.org
- ^ [„Општина Зубин Поток-Ибарски Колашин — Историјат[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2015. г. Приступљено 19. 02. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Општина Зубин Поток-Ибарски Колашин — Историјат]
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Самарџић, Радован (1983). Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга.
- Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
- Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
- Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
