Пређи на садржај

Камфор

С Википедије, слободне енциклопедије
Камфор[1][2]
Structure of camphor
Називи
IUPAC називs
1,7,7-trimethylbicyclo
[2.2.1]heptan-2-one
Други називи
2-bornanone, 2-camphanone
bornan-2-one, Formosa
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.860
RTECS EX1260000 (R)
EX1250000 (S)
  • InChI=1/C10H16O/c1-9(2)7-4-5-10(9,3)8(11)6-7/h7H,4-6H2,1-3H3
    Кључ: DSSYKIVIOFKYAU-UHFFFAOYAK
  • O=C1CC2CCC1(C)C2(C)C
Својства
C10H16O
Моларна маса 152,23
Агрегатно стање Бели или безбојни кристали
Густина 0,990 (чврсто стање)
Тачка топљења 179.75 °C (452.9 K)
Тачка кључања 204 °C (477 K)
0.12 g у 100 ml
Растворљивост у хлороформ ~100 g у 100 ml
Хирална ротација [α]D +44.1°
Опасности
Главне опасности запаљив
R-ознаке 11-20/21/22-36/37/38
S-ознаке 16-26-36
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 2: Must be moderately heated or exposed to relatively high ambient temperature before ignition can occur. Flash point between 38 and 93 °C (100 and 200 °F). E.g., diesel fuelHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
2
2
0
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Камфор је смоласта материја, бела или безбојна, горког укуса, расхлађујућег и специфично јаког мириса. Представља главни састојак етарског уља камфоровог дрвета (Cinnamomum camphora), високог зимзеленог дрвета које расте у Азији (посебно на Борнеу и Тајвану), а може се наћи и у дрвету -Dryobalanops aromatica}-, џиновском стаблу у шумама Борнеа. По свом хемијском саставу, то је терпеноид са формулом C10H16O. Јавља се и у неким другим биљкама из фамилије -Lauraceae}-, посебно у јединкама врсте -Ocotea usambarensis}-. Може бити и вјештачки справљено од терпентинског уља. Због свог мириса се користи као зачин (најчешће у индијској кухињи), али и у вјерским обредима и у медицинске сврхе. Раствара се у масним уљима, етарским уљима и етанолу.

Норкамфор је дериват камфора, у којем су три његове метилне групе замијењене водоником.

Издвајање

[уреди | уреди извор]

Највећи садржај камфора се налази у етарском уљу које се добија дестилацијом коре коријена камфоровог дрвета. То етарско уље садржи око 30-50% камфора. Након дестилације, етарско уље се хлади, при чему се камфор издваја као талог који се од течности одваја центрифугирањем, а преостала количина камфора, која је остала у течном дијелу (не издваја се сав камфор хлађењем), издваја се такозваном фракционом дестилацијом.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Камфор се употребљава у облику раствора и линимената (мазила) за утрљавање код реуматских болова, миалгија, неуралгија. Главна дјеловања камфора су иритантно и антисептично. Раније се користио као стимуланс дисања у облику инјекција или инхалација.

Камфор може изазвати јаку иритацију праћену боловима код дјеце, старијих особа или преосетљивих особа свих животних доба.

Реакције

[уреди | уреди извор]

Типичне реакције камфора су:

Камфор се може редуковати у изоборнеол користећи натријум борохидрид.

  1. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  3. ^ „CAS No.464-49-3,(1R,4R)-(+)-Camphor Suppliers,MSDS download”. 
  4. ^ „CAS No.464-48-2,l-Camphor Suppliers”. 
  5. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  6. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]