Пређи на садржај

Конак кнеза Милоша у Брестовачкој бањи

С Википедије, слободне енциклопедије
Конак кнеза Милоша
Конак кнеза Милоша у Брестовачкој Бањи
Опште информације
МестоБрестовачка бања
ОпштинаБрестовачка бања
Држава Србија
Врста споменикаНепокретно културно добро
Време настанка1837.
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.ni.rs

Конак кнеза Милоша налази се у Брестовачкој бањи надомак Бора. Саграђен је 1837. године и представња репрезентативну грађевину српске грађанске архитектуре прве половине 19. века.[1]

Конак је приземна зграда правоугаоног облика. Једноставне је конструкције. Фасада је без украса. Сазидан је у бонруку, са профилисаним гредама на угловима. Греде су од храстовине и поред конструктивне, имају и декоративну функцију.[2]

Кров је био, све до 2005. године био покривен ћерамидом што се уклапало у стил градње. Прозори су доста мали и узани. На њима су завесе од призренске свиле. Улазна врата су масивна и воде у велику правоугаону просторију. Унутрашњост представља складну целину коју чине укупно пет просторија – велики хол и четири собе. По дијагонали грађевине, са северне стране, десно од улазних врата је доксат (трем), а лево од излазних, са јужне стане, смештена је мања оџаклија (кухиња) са огњиштем.

Историјат

[уреди | уреди извор]

У првој половини 19. века, 1837. године у Србији је укинут турски спахијски систем. Бор и околина прикључени су земљи матици и тада почиње убрзани развој овога краја.

Кнез Милош Обреновић долази у Брестовачку бању заинтересован за изворе лековите воде познате још од старих Римљана. Турци до тада користили лековитости ових вода.[3]

Из историјских списа се зна да је у Брестовачкој бањи 1834. године, боравила кнегиња Љубица Обреновић са беговима и својим синовима Миланом и Михајлом Обреновићем.

У то време подигнута је и једна зграда за сиромашне болеснике. Временом, овде су објекте градили чланови династија Обреновић и Карађорђевић, па је бања била позната и ван граница Србије. Брестовачка бања била је омиљено лечилиште и летовалиште српских владара.

Кнез Милош Обреновић је у Брестовачкој бањи изградио конак за сопствене потребе. У време поподневног одмора захтевао је апсолутни мир у бањи.[4]

Свој боравак у Брестовачкој бањи користио за одмор. Свакодневно је одлазио у хамам који се начази одмах преко пута конака. Воде у Брестовачкој бањи показале су се делотворним за реуму од које је боловао.

Данас његов конак представља културно-историјски споменик.

Музејска поставка

[уреди | уреди извор]

У просторијама објекта налази се музејска поставка под називом „Брестовачка бања у време кнеза Милоша”.

У том простору изложени су портрети значајних личности политичког, културног и друштвеног живота Србије, који су боравили у Брестовачкој бањи као гости кнеза Милоша.

Са обе стране распоређене су по две просторије у којима су смештене следеће поставке:

  • реконструкција српске грађанске собе из прве половине 19. века
  • кнез Милош у Брестовачкој бањи
  • елементи грађанског костима у првој половини 19. века - одевање кнеза Милоша и грађанске класе, униформе Милошеве гарде и банде.
  • елементи оријенталне културе - покућство, посуђе

Конак кнеза Милоша Обреновића заштићен је законом 1949. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Туристичка организација Бор”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2017. г. Приступљено 15. 05. 2017. 
  2. ^ „Музеј рударства и металургије”. Архивирано из оригинала 27. 05. 2017. г. Приступљено 15. 05. 2017. 
  3. ^ Туризам у Србији
  4. ^ Бање у Србији

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]