Пређи на садржај

Лажне скорпије

С Википедије, слободне енциклопедије

Лажни шкорпиони
Временски распон: 380–0 Ma девонданас
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Chelicerata
Класа: Arachnida
Ред: Pseudoscorpiones
Haeckel, 1866
Натпородице

Лажни шкорпиони[1] или лажне скорпије (Pseudoscorpionida, Pseudoscorpiones) су веома ситне, до 8 mm дужине, пауколике животиње из класе арахнида које јако подсећају на скорпије. Распрострањене су на свим континентима и доста су честе, али због малих димензија остају незапажене. Познато је и описано преко 3.000 врста лажних скорпија. Живе на скровитим, тамним местима, у пећинама, испод лишћа и камења, под кором старог дрвећа, у гнездима птица и сисара, на травнатим површинама па чак и у старим књигама, сликама.

Тело је подељено на два региона:

Од скорпија се разликују по томе што немају постабдомен (редукован је). Хелицере су им добро развијене као и клештолики педипалпи. Отровне жлезде се налазе у основи педипалпа, а на њиховим врховима се ове жлезде изливају. Хране се ситним зглавкарима тако што их хватају педипалпима, који су увек истурени ка напред, и убијају убризгавајући отров, а затим се жртва раскида хелицерама и почиње мацерирање и предварење. Полусварена храна се усисава предњим цревом.

На врху покретног чланка хелицера отварају се канали паучинасте жлезде. Секрет ових жлезда служи за прављење гнезда.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Ред Pseudoscorpiones дели се на подредове:

  • Chtthoniinea
  • Neobisiinea
  • Cheliferinea

У Србији живи више врста лажних скорпија:

Фамилије

[уреди | уреди извор]


Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - биологија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Mark Harvey (2011). Pseudoscorpions of the World
  • Joseph C. Chamberlin (1931). „The Arachnid Order Chelonethida”. Stanford University Publications in Biological Science. 7 (1): 1—284. .
  • Clarence Clayton Hoff (1958): List of the Pseudoscorpions of North America North of Mexico. American Museum Novitates. 1875. PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2007)
  • Max Beier (1967). „Pseudoscorpione vom kontinentalen Südost-Asien” (PDF). Pacific Insects. 9 (2): 341—369. 
  • Peter Weygoldt (1969). The biology of pseudoscorpions. Harvard University Press, Cambridge. ISBN 9780674074255. 
  • P. D. Gabbutt (1970). „Validity of Life History Analyses of Pseudoscorpions”. Journal of Natural History. 4: 1—15. .
  • W. B. Muchmore (1982): Pseudoscorpionida. In "Synopsis and Classification of Living Organisms." Vol. 2. Parker, S.P.
  • J. A. Coddington, S. F. Larcher & J. C. Cokendolpher (1990): The Systematic Status of Arachnida, Exclusive of Acari, in North America North of Mexico. In "Systematics of the North American Insects and Arachnids: Status and Needs." National Biological Survey 3. Virginia Agricultural Experiment Station, Virginia Polytechnic Institute and State University.
  • Mark S. Harvey (1991): Catalogue of the Pseudoscorpionida. (edited by V . Mahnert). Manchester University Press, Manchester.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]