Војислав Ј. Ђурић — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
мНема описа измене |
||
Ред 31: | Ред 31: | ||
* Одбор за историју [[Срби у Хрватској|Срба у Хрватској]] |
* Одбор за историју [[Срби у Хрватској|Срба у Хрватској]] |
||
* МО за трећи миленијум |
* МО за трећи миленијум |
||
* МО за проучавање [[Косово |
* МО за проучавање [[Косово|Косова]] |
||
* [[Словени|Старословенски]] одбор |
* [[Словени|Старословенски]] одбор |
||
Верзија на датум 8. април 2015. у 20:33
Војислав Ђурић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. фебруар 1925. |
Место рођења | Велика Писаница код Бјеловара, Краљевина СХС |
Датум смрти | 12. мај 1996. |
Место смрти | Београд, СРЈ |
Војислав Ј. Ђурић (Велика Писаница, 26. фебруар 1925 — Београд, 12. мај 1996) је био српски историчар уметности, академик и универзитетски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Византијске фреске у Југославији“ објавио је 1974. године.
Кратка биографија
Војислав Ђурић је рођен 26. фебруара 1925. године у Великој Писаници код Бјеловара. Радио је на Филозофском факултету у Београду, а за редовног професора је изабран 1967. године.
За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је 28.05.1970, а од 11.03.1971. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао 16.11.1978. године. На месту секретара тог одељења налазио се од 27.05.1979, до 25.09.1981. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ 19.11.1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.1989. године и ту функцију је обављао до своје смрти, 12.05.1996. године.
Био је члан неколико одбора САНУ:
- Хиландарски одбор (председник од 1978)
- Одбор за историју уметности (председник 1977 — 1983)
- Одбор за историју Срба у Хрватској
- МО за трећи миленијум
- МО за проучавање Косова
- Старословенски одбор
Важније награде
- Октобарска награда Београда (1964)
- Хердерова награда (1982)
- Седмојулска награда Србије (1985)
- Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1964)
- Орден рада са црвеном звездом (1988)