Владан Десница — разлика између измена

Владан Десница
Владан Десница
Лични подаци
Датум рођења	17. септембар 1905.
Место рођења	Задар, Аустроугарска
Датум смрти	4. март 1967.
Место смрти	Загреб, СФРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 19. мај 2015. у 18:59

Владан Десница (Задар, 17. септембар 1905 — Загреб, 4. март 1967) је био српски и југословенски књижевник.

Порекло

Владан Десница рођен је у Задру у српској породици Десница, православне вероисповести. Његов отац је Урош Десница, а мајка Фани Десница, рођ. Луковић. Владан Десница потомак је Стојана Митровића Јанковића^[1] (око 1635—1687), у српској народној песми познатог као Јанковић Стојан, вође српских котарских ускока у XVII веку, сердара Котара, каваљера св. Марка, коњичког капетана, заповедника тврђаве Островице.

Деснице су српска породица пореклом из Срба у Лици, одакле је прадеда Владана Деснице, Данило Десница, трговац и поседник, дошао у Обровац где му се родио син Владимир Десница (1850—1922) који је са Олгом Јанковић, кћерком грофа (conte veneto) Илије Деде-Јанковића (1818—1874), потомком Стојана Јанковића, познатим словенофилом, песником, прваком српског народа у Далмацији, имао сина Уроша Десницу (Обровац, 28. август 1874 - Сплит, 13. јул 1941), правника, члана Српске странке, носиоца аустријског витештва, председника Далматинске владе, посланика у Народној скупштини, сенатора, који је учествовао у доношењу Задарске резолуције, а као противник аустроугарске анексије Босне и Херцеговине током Првог светског рата био интерниран у Италију. Пошто је конте Илија Деде-Јанковић био последњи мушки изданак своје породице, Јанковиће су по његовој кћерки Олги, наследиле Деснице, целокупну имовину у Исламу Грчком, укључујући дворе Јанковића, породичну цркву, земљишне поседе и др^[2].

Урош Десница се оженио са Фани Луковић, кћерком поморског капетана Ђуре Луковића из Прчња у Црној Гори^[3]. Урош Десница је са Фани Десница, рођ. Луковић имао сина Владана Десницу и кћерке Олгу и Наташу.

Биографија

Владан Десница студирао је права и филозофију у Загребу и Паризу, дипломирао на загребачком Правном факултету 1930. Радио је као адвокат, а затим је прешао у државну службу. 1934. покренуо је књижевно-историјски годишњак „Магазин сјеверне Далмације“ који је и уређивао две године. Књижевним радом почео је да се бави пред Други светски рат, а интензивно тек после ослобођења.

Писао је песме, поеме, кратке приче и новеле углавном са тематиком своје родне Далмације. Најпознатији роман му је Прољећа Ивана Галеба објављен 1957. у Загребу. Роман „Зимско љетовање“ објавио је 1950, то је први српски роман са тематиком из Другог светског рата. Неке од његових приповедака имају антологијску вредност: Посјета, Прича о фратру са зеленом брадом, Флорјановић, Конац дана, Бунаревац, Солилоквији господина Пинка. У значајнија дела убраја се збирка песама „Слијепац на жалу“ и драма „Љестве Јаковљеве“.

Бавио се и филмом, написао је сценарио за филм „Концерт“ 1954. једнан од најзначајнијих филмова југословенске кинематографије. По његовом сценарију је снимљен и филм „Првада“ 1962, а после његове смрти „Пред зору“ 1974. на основу истоимене новеле, која је реалистичка анализа градско-сеоских односа у оквиру ратних дешавања. 1974. по новели „Флоријановић“ снимљена је истоимена ТВ драма.

Владан Десница је сахрањен у српској православној црквици Светог Георгија поред двора Јанковић Стојана у Исламу Грчком. Цркву у којој је сахрањен су уништиле хрватске снаге током операције Масленица у јануару 1993. године.^[4]

Библиографија

Зимско љетовање - 1950 Загреб,
Олупине на сунцу - 1952 Загреб,
Прољеће у Бадровцу - Београд 1955,
Слијепац на жалу (песме) - 1955 Загреб
Ту одмах поред нас - 1956 Београд,
Прољећа Ивана Галеба - 1957 Загреб и Сарајево,
Фратар са зеленом брадом (приповетке) - 1959 Загреб,
Сабрана дела I -IV - 1975 Загреб
Прогутане полемике - 2001 Београд

Референце

^ Родослов Јанковића и Десница вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006, стр. 92.
^ Родослов Јанковића и Десница, као и детаљну породичну историју вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006, стр. 92.
^ Луковићи су породица католичке вероисповести. У бококоторском заливу има много католичких породица пореклом из црногорских брда, који су примили католичанством доласком у приморје. Симо Матавуљ говори о српском пореклу Луковића у књизи Бока и Бокељи. Луковићи су, према породичном предању, пореклом из Фоче (Србиње) у данашњој Републици Српској, односно Босни и Херцеговини, одакле су преко црногорских брда, дошли у црногорско приморје у XVII веку. У прошлости били су најбројнија прчањска породица. Родоначелник гране Луковића која се из Прчња преселила у Боку которску, капетан Марко Луковић за заслуге стечене у рату добио је од венецијанских власти наслов конте 27. 3. 1773. О Луковићима из Прчња, вид. Дон Нико Луковић, Прчањ, Котор 1937, стр. 217.
^ „Годишњица страдања Срба у акцији „Масленица“”. RTV.rs. 22. 1. 2011. (језик: српски)

Литература

Српска породична енциклопедија, том 7, стр. 154-155, изд. Политика и Народна књига, Београд 2006. ISBN 86-331-2736-9

Спољашње везе

[1] Родослов Јанковића и Десница вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006, стр. 92.

[2] Родослов Јанковића и Десница, као и детаљну породичну историју вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006, стр. 92.

[3] Луковићи су породица католичке вероисповести. У бококоторском заливу има много католичких породица пореклом из црногорских брда, који су примили католичанством доласком у приморје. Симо Матавуљ говори о српском пореклу Луковића у књизи Бока и Бокељи. Луковићи су, према породичном предању, пореклом из Фоче (Србиње) у данашњој Републици Српској, односно Босни и Херцеговини, одакле су преко црногорских брда, дошли у црногорско приморје у XVII веку. У прошлости били су најбројнија прчањска породица. Родоначелник гране Луковића која се из Прчња преселила у Боку которску, капетан Марко Луковић за заслуге стечене у рату добио је од венецијанских власти наслов конте 27. 3. 1773. О Луковићима из Прчња, вид. Дон Нико Луковић, Прчањ, Котор 1937, стр. 217.

[РТВ_22._јан_2011.-4] „Годишњица страдања Срба у акцији „Масленица“”. RTV.rs. 22. 1. 2011. (језик: српски)

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 36: / Ред 36: @@
 Владан Десница је сахрањен у [[Српска православна црква|српској православној]] црквици [[Свети Георгије|Светог Георгија]] поред [[Двори Јанковић Стојана|двора Јанковић Стојана]] у [[Ислам Грчки|Исламу Грчком]]. Цркву у којој је сахрањен су уништиле хрватске снаге током [[Операција Масленица|операције Масленица]] у јануару 1993. године.<ref name="РТВ 22. јан 2011.">{{cite web|title=Годишњица страдања Срба у акцији „Масленица“|publisher=Радио-телевизија Војводине|url=http://rtv.rs/sr_ci/hronika/godisnjica-stradanja-srba-u-akciji-maslenica_235001.html|publisher=RTV.rs|date=22. 1. 2011.}} {{ср}}</ref>
-== Сарадња са четничким новинама ==
-Занимљиво је то да [[Хрватска]] данас сматра да је Владан Десница хрватски писац и да је писао [[хрватски језик|хрватским језиком]]. Осамдесетих година се открило да је сарађивао и писао текстове за [[Југословенска војска у отаџбини|Четнички покрет]] и [[Четничке новине]] у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]]. Чак упркос тој чињеници Хрватска не одустаје да Владана и данас не уврсти у уџбенике основних и средњих школа као искључиво хрватског писца{{чињеница|date=11. 2009.}}.
 == Библиографија ==