Абас Арсланагић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м Бот: правопис
Ред 39: Ред 39:


== Играчка каријера ==
== Играчка каријера ==
Почео се бавити рукометом с 14 година, [[1958]]. године у свом родном граду, да би тек четири године касније у [[Београд]]у почео професионалну каријеру наступајући за [[РК Партизан|Партизан]]. Недуго затим, одлази у [[Бања Лука|Бања Луку]] где се стварала једна нова генерација и екипа, с којом ће освојити многе титуле, између осталог и титулу европског првака [[1976]]. године. Службено је за Борац одиграо 232 утакмице, где је као голман постигао 18 голова. С клубом је освојио 4 национална првенства и 5 купова у [[Југославија|бившој држави]]. За репрезентацију Југославије је дебитовао [[1969]]. у [[Љубљана|Љубљани]] против [[Немачка|Немачке]], за коју ће укупно одиграти 125 утакмица. С репрезентацијом је осим златне медаље на олимпијади у [[Минхен]]у [[1972]]. освојио и две бронзе на светским првенствима [[1970]]. и [[1974]]. године. Имао је два наступа за селекцију Света.
Почео се бавити рукометом с 14 година, [[1958]]. године у свом родном граду, да би тек четири године касније у [[Београд]]у почео професионалну каријеру наступајући за [[РК Партизан|Партизан]]. Недуго затим, одлази у [[Бања Лука|Бању Луку]] где се стварала једна нова генерација и екипа, с којом ће освојити многе титуле, између осталог и титулу европског првака [[1976]]. године. Службено је за Борац одиграо 232 утакмице, где је као голман постигао 18 голова. С клубом је освојио 4 национална првенства и 5 купова у [[Југославија|бившој држави]]. За репрезентацију Југославије је дебитовао [[1969]]. у [[Љубљана|Љубљани]] против [[Немачка|Немачке]], за коју ће укупно одиграти 125 утакмица. С репрезентацијом је осим златне медаље на олимпијади у [[Минхен]]у [[1972]]. освојио и две бронзе на светским првенствима [[1970]]. и [[1974]]. године. Имао је два наступа за селекцију Света.


Арсланагић је познат по томе што је увео неке новине у начину како се брани рукометни гол. При брањењу седмераца први је почео излазити с линије на три метра где би дигао руке изнад главе. Исто је применио при брањењу удараца с крила како би смањио угао под којим се може упутити лопта. Био је специјалиста у брањењу седмераца. И остали голмани су применили неке његове технике које су у употреби и дан данас.{{чињеница|date=07. 2014.}}
Арсланагић је познат по томе што је увео неке новине у начину како се брани рукометни гол. При брањењу седмераца први је почео излазити с линије на три метра где би дигао руке изнад главе. Исто је применио при брањењу удараца с крила како би смањио угао под којим се може упутити лопта. Био је специјалиста у брањењу седмераца. И остали голмани су применили неке његове технике које су у употреби и дан данас.{{чињеница|date=07. 2014.}}

Верзија на датум 15. јун 2015. у 20:13

Абас Арсланагић
Лични подаци
Датум рођења 2. септембар 1944.
Место рођења Дервента,
Висина 1,92
Информације о каријери
Позиција голман/тренер
Тренутни клуб Борац Бања Лука
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Медаље
Освојене медаље
Рукомет
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1972. Минхен Југославија
Бронзана медаља — треће место 1988. Сеул Југославија
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 1970. Француска Југославија
Бронзана медаља — треће место 1974. Западна Немачка Југославија

Абас Арсланагић (Дервента, 2. септембар 1944), је бивши југословенски рукометаш, тренер, професор физичке културе и спортски новинар. Освајач је златне медаље на Олимпијским играма у Минхену 1972. године [1]. Данас је тренер бањалучког Борца.

Играчка каријера

Почео се бавити рукометом с 14 година, 1958. године у свом родном граду, да би тек четири године касније у Београду почео професионалну каријеру наступајући за Партизан. Недуго затим, одлази у Бању Луку где се стварала једна нова генерација и екипа, с којом ће освојити многе титуле, између осталог и титулу европског првака 1976. године. Службено је за Борац одиграо 232 утакмице, где је као голман постигао 18 голова. С клубом је освојио 4 национална првенства и 5 купова у бившој држави. За репрезентацију Југославије је дебитовао 1969. у Љубљани против Немачке, за коју ће укупно одиграти 125 утакмица. С репрезентацијом је осим златне медаље на олимпијади у Минхену 1972. освојио и две бронзе на светским првенствима 1970. и 1974. године. Имао је два наступа за селекцију Света.

Арсланагић је познат по томе што је увео неке новине у начину како се брани рукометни гол. При брањењу седмераца први је почео излазити с линије на три метра где би дигао руке изнад главе. Исто је применио при брањењу удараца с крила како би смањио угао под којим се може упутити лопта. Био је специјалиста у брањењу седмераца. И остали голмани су применили неке његове технике које су у употреби и дан данас.[тражи се извор]

Тренерска каријера

После блиставе играчке каријере био је и тренер Борца у неколико наврата, па једно време селектор југословенске сениорске и јуниорске репрезентације. После рата је био селектор Хрватске, Катара и Босне и Херцеговине, а кратко је радио као тренер у сарајевској Босни где је у једној години освојио и Првенство и Куп. Осим Босне тренирао је и Бадел из Загреба, те Лашко из Словеније. Данас тренира бањалучки Борац и живи на релацији Загреб - Бања Лука.

Референце

  1. ^ „Abas Arslanagić Biography and Olympic Results | Olympics at”. Sports-reference.com. Приступљено 14. 1. 2012. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абас_Арсланагић&oldid=11075916”