Војислав Ј. Ђурић — разлика између измена

Војислав Ђурић
Војислав Ђурић
Лични подаци
Датум рођења	26. фебруар 1925.
Место рођења	Велика Писаница код Бјеловара, Краљевина СХС
Датум смрти	12. мај 1996. (71 год.)
Место смрти	Београд, СРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 23. март 2016. у 14:45

Војислав Ј. Ђурић (Велика Писаница, 26. фебруар 1925 — Београд, 12. мај 1996) је био српски историчар уметности, академик и универзитетски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Византијске фреске у Југославији“ објавио је 1974. године.

Кратка биографија

Војислав Ђурић је рођен 26. фебруара 1925. године у Великој Писаници код Бјеловара. Радио је на Филозофском факултету у Београду, а за редовног професора је изабран 1967. године.

За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је 28.05.1970, а од 11.03.1971. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао 16. новембра 1978. године. На месту секретара тог одељења налазио се од 27.05.1979, до 25.09.1981. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ 19. новембра1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.1989. године и ту функцију је обављао до своје смрти, 12.05.1996. године.

Био је члан неколико одбора САНУ:

Хиландарски одбор (председник од 1978)
Одбор за историју уметности (председник 1977 — 1983)
Одбор за историју Срба у Хрватској
МО за трећи миленијум
МО за проучавање Косова
Старословенски одбор

Важније награде

Октобарска награда Београда (1964)
Хердерова награда (1982)
Седмојулска награда Србије (1985)
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1964)
Орден рада са црвеном звездом (1988)

Литература

Кратка биографија на сајту САНУ

Види још

Средњовековно сликарство у Србији

Спољашње везе

@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 Војислав Ђурић је рођен [[26. фебруар]]а [[1925]]. године у [[Велика Писаница|Великој Писаници]] код [[Бјеловар]]а. Радио је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]], а за редовног професора је изабран [[1967]]. године.
-За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је [[28. мај|28.05.]][[1970]], а од [[11. март|11.03.]][[1971]]. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао [[16. новембар|16.11.]][[1978]]. године. На месту секретара тог одељења налазио се од [[27. мај|27.05.]][[1979]], до [[25. септембар|25.09.]][[1981]]. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ [[19. новембар|19.11.]]1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.[[1989]]. године и ту функцију је обављао до своје смрти, [[12. мај|12.05.]][[1996]]. године.
+За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је [[28. мај|28.05.]][[1970]], а од [[11. март|11.03.]][[1971]]. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао [[16. новембра]][[1978]]. године. На месту секретара тог одељења налазио се од [[27. мај|27.05.]][[1979]], до [[25. септембар|25.09.]][[1981]]. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ [[19. новембра]]1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.[[1989]]. године и ту функцију је обављао до своје смрти, [[12. мај|12.05.]][[1996]]. године.
 Био је члан неколико одбора САНУ: