Ескимско-алеутски језици — разлика између измена
м Убачена је веза |
м Додата је једна спољашња веза |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
:::: Чевак чупички (или чугтунски) дијалекат |
:::: Чевак чупички (или чугтунски) дијалекат |
||
:::: Нунивак чупички (или чугтунски) дијалекат |
:::: Нунивак чупички (или чугтунски) дијалекат |
||
::: [[ |
::: [[Сугпиачки језик]] или (алутички језик) |
||
:::: Кониаг дијалекат |
:::: Кониаг дијалекат |
||
:::: Чугач дијалекат |
:::: Чугач дијалекат |
||
Ред 64: | Ред 64: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Спољашње везе == |
|||
* [http://www.uafanlc.arsc.edu/data/Online/G961K2010/anlmap.png Географска распрострањености разних домородачких народа Аљаске и пограничних делова Сибира и Канаде] |
|||
{{Језичке породице}} |
{{Језичке породице}} |
Верзија на датум 16. септембар 2016. у 18:59
Ескимско-алеутски језици су језичка породица заступљена на простору који се простире од Чукотке, преко Аљаске и северне Канаде, до Гренланда. Ова породица је подељена на две групе, алеутску (чини је један језик који се говори на западу Аљаске (полуострво Аљаска) и Алеутским острвима) и ескимску. Даље се ескимска породица дели на Јупик огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на Диомедовим острвима и на источном Гренланду се прилично разликују.[1]. Сиреник језик је такође спадао у ескимску групу, али се лингвисти не слажу око његовог тачног положаја у оквиру ове групе; једни га сматрају делом Јупик огранка[2], а други га сматрају засебним огранком[3].
Према Центру за проучавање и документацију аљасканских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година[1][4]. Док се ескимски језик поделио на јупички и инуитски пре око 1.000 година[4].
Карактеристике
Језици ове породице су полисинтетички, што значи да се речи састоје од великог броја морфема, а често садржај речи може одговарати садржају целе реченице у језицима који нису полисинтетички (нпр. гренландска реч "Sikursuarsiurpugut" одговара реченици „Пловимо кроз велики лед“ у српском језику).
Ове језике карактеришу једноставни гласовни системи (најчешће не више од 15 сугласника и три самогласника (a, i, u)).
И поред тога што деле неке особине са домородачким језицима Америке, ескимско-алеутски језици нису у генетском сродству са њима.
Класификација
Ескимско-алеутски језици
- Алеутски језик
- Западни и централни дијалекти:
- Аткански дијалекат
- Бериншки дијалекат
- Атуански дијалекат
- Унангански дијалекат
- Источни дијалекти:
- Уналашки дијалекат
- Прибиловски дијалекат
- Белкофски дијалекат
- Акутански дијалекат
- Кашегски дијалекат
- Николски дијалекат
- Западни и централни дијалекти:
- Ескимски језици (или јупичко-инуитски језици)
- Јупички језици
- Централно аљаскански јупички језик
- Југтунски дијалекат
- Чевак чупички (или чугтунски) дијалекат
- Нунивак чупички (или чугтунски) дијалекат
- Сугпиачки језик или (алутички језик)
- Кониаг дијалекат
- Чугач дијалекат
- Сибирски јупички језик
- Чаплински дијалекат
- Јупички дијалекат острва Свети Лоренс
- Наукански
- Сиренички
- Централно аљаскански јупички језик
- Инуитски језици
- Инупиачки језик (или Инупиатски)
- Инупиачки дијалекат полуострва Севард (или кавиарачки)
- Инупиачки дијалекат северне Аљаске (или инупиатунски) (укључује умармиутунски)
- Инувиалуктунски језик
- Сиглитун дијалекат
- Инуинактун дијалекат (или Кангирјуармиутун)
- Нацилингмиутут дијалекат
- Инуктитутски језик
- Нунатсиавумиутут дијалекат
- Нунавимиутитут дијалекат
- Кикикталук нигиани дијалекат
- Кикикталук уанангани дијалекат
- Аивилимиутут дијалекат
- Кивалирмиутут дијалекат
- Гренландски језик
- Калалилсут дијалекат
- Тунумисут дијалекат
- Аванерсуак дијалекат (или Инуктун)
- Инупиачки језик (или Инупиатски)
- Јупички језици
Референце
- ^ а б Kaplan, Lawrence (1984). McGary, Jane, ур. Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks.
- ^ "Ethnologue report for Yupik Sirenk", Ethnologue, Retrieved 2008-08-25.
- ^ "Alaska Native Languages – An Overview". Retrieved 2008-08-25.
- ^ а б Jacobson, Steven (1984). Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks.