Фридрих I од Пруске — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5: Ред 5:
| пуно_име =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1657|7|11}}
| датум_рођења = {{Датум рођења|1657|7|11}}
| место_рођења = [[Кенигзберг]]
| место_рођења = [[Калињинград|Кенигзберг]]
| држава_рођења = [[Бранденбург-Пруска|Пруска]]
| држава_рођења = [[Бранденбург-Пруска|Пруска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1713|2|25|1657|7|11}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1713|2|25|1657|7|11}}
Ред 33: Ред 33:
== Биографија ==
== Биографија ==
=== Породица ===
=== Породица ===
Рођен је у [[Кенигзберг]]у као трећи син [[Фридрих Вилхелм|Фридриха Вилхелма]] и његове прве жене Луизе Хенриете фон Насау-Оранске, кћерке [[Фредерик Орански Насауски|Фредерика Оранског Насауског]] и Амалије од Солмс-Браунфелса. Рођак са мајчине стране му је [[Енглеска|енглески]] краљ [[Вилијам III Орански]]. Када је његов отац умро, [[29. април]]а [[1688]], Фридрих је постао [[кнез изборник]] [[Бранденбург]]а и [[војвода]] [[Пруска|Пруске]]. Одмах након устоличења на престо основао је нови град (насеље у данашњем [[Берлин]]у), јужно од [[Доротенштадт]]а и назвао га по себи - [[Фридрихштадт]].
Рођен је у [[Калињинград|Кенигзбергу]] као трећи син [[Фридрих Вилхелм|Фридриха Вилхелма]] и његове прве жене Луизе Хенриете фон Насау-Оранске, кћерке [[Фредерик Орански Насауски|Фредерика Оранског Насауског]] и Амалије од Солмс-Браунфелса. Рођак са мајчине стране му је [[Енглеска|енглески]] краљ [[Вилијам III Орански]]. Када је његов отац умро, [[29. април]]а [[1688]], Фридрих је постао [[кнежеви изборници|кнез изборник]] [[Бранденбург]]а и [[војвода]] [[Пруска|Пруске]]. Одмах након устоличења на престо основао је нови град (насеље у данашњем [[Берлин]]у), јужно од [[Доротенштадт]]а и назвао га по себи - [[Фридрихштадт]].


=== Војна каријера ===
=== Војна каријера ===
Ред 43: Ред 43:
Фридрих је убедио [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]], [[надвојвода|надвојводу]] [[Аустрија|Аустрије]] и [[цар]]а [[Свето римско царство|Светог римског царства]], како би се омогућило да се [[Пруска]] уздигне у царству. Овај споразум је наводно дао у замену за савез против краља [[Луј XIV|Луја XIV]] у рату за шпанско наслеђе. Фридрих је тврдио да [[Пруска]] никада није била део [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а он је владао преко њега са пуним суверенитетом. Због тога, како је рекао, није постојало правних или политичких препрека пустити га да влада као краљ. Фридриху је у преговорим помагао [[Шарл Ансилон]].
Фридрих је убедио [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]], [[надвојвода|надвојводу]] [[Аустрија|Аустрије]] и [[цар]]а [[Свето римско царство|Светог римског царства]], како би се омогућило да се [[Пруска]] уздигне у царству. Овај споразум је наводно дао у замену за савез против краља [[Луј XIV|Луја XIV]] у рату за шпанско наслеђе. Фридрих је тврдио да [[Пруска]] никада није била део [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а он је владао преко њега са пуним суверенитетом. Због тога, како је рекао, није постојало правних или политичких препрека пустити га да влада као краљ. Фридриху је у преговорим помагао [[Шарл Ансилон]].


Фридрих је крунисан [[18. јануар]]а [[1701]]. у [[Кенигзберг]]у. Иако је то учинио уз цареву сагласност, као и са признавањем [[Август II Јаки|Августа II]], који је држао титулу краља [[Пољска|Пољске]], [[Пољско-литванска унија]] је имала примедбе, и сматрала крунисање незаконитим. У ствари, у складу са одредбама Уговора Вехлау и Бромберг, династија [[Хоенцолерн]] нема апсолутни суверенитет над [[Пруско војводство|Војводством Пруска]], већ зависи од наставка мушке линије (у недостатку мушких наследника војводство би било враћено пољској круни). Према томе, из поштовања према историјским везама у региону до пољске круне, Фридрих себе назива "краљ у Пруској" уместо "Краљ Пруске".
Фридрих је крунисан [[18. јануар]]а [[1701]]. у [[Калињинград|Кенигзбергу]]. Иако је то учинио уз цареву сагласност, као и са признавањем [[Август II Јаки|Августа II]], који је држао титулу краља [[Пољска|Пољске]], [[Пољско-литванска унија]] је имала примедбе, и сматрала крунисање незаконитим. У ствари, у складу са одредбама Уговора Вехлау и Бромберг, династија [[Хоенцолерн]] нема апсолутни суверенитет над [[Пруско војводство|Војводством Пруска]], већ зависи од наставка мушке линије (у недостатку мушких наследника војводство би било враћено пољској круни). Према томе, из поштовања према историјским везама у региону до пољске круне, Фридрих себе назива "краљ у Пруској" уместо "Краљ Пруске".


Иако је његова власт била ограничена [[Свето римско царство|Светим римским царством]] и његова држава је, додуше, још увек персонална унија између [[Бранденбург]]а и [[Пруска|Пруске]], Фридрих се ипак сматра првим пруским краљем и формално користи титулу "Краљ Пруске". Касније ће ова титула постати стварна јер је власт [[Свето римско царство|Светог римског царства]] само формална на овим просторима.
Иако је његова власт била ограничена [[Свето римско царство|Светим римским царством]] и његова држава је, додуше, још увек персонална унија између [[Бранденбург]]а и [[Пруска|Пруске]], Фридрих се ипак сматра првим пруским краљем и формално користи титулу "Краљ Пруске". Касније ће ова титула постати стварна јер је власт [[Свето римско царство|Светог римског царства]] само формална на овим просторима.
Ред 78: Ред 78:
| 4 = 4. [[George William, Elector of Brandenburg]]
| 4 = 4. [[George William, Elector of Brandenburg]]
| 5 = 5. [[Elizabeth Charlotte of the Palatinate (1597-1660)|Elizabeth Charlotte of the Palatinate]]
| 5 = 5. [[Elizabeth Charlotte of the Palatinate (1597-1660)|Elizabeth Charlotte of the Palatinate]]
| 6 = 6. [[Frederick Henry, Prince of Orange]]
| 6 = 6. [[Фредерик Орански Насауски|Frederick Henry, Prince of Orange]]
| 7 = 7. [[Amalia of Solms-Braunfels]]
| 7 = 7. [[Amalia of Solms-Braunfels]]
| 8 = 8. [[John Sigismund, Elector of Brandenburg]]
| 8 = 8. [[John Sigismund, Elector of Brandenburg]]
Ред 84: Ред 84:
| 10 = 10. [[Фридрих IV Палатински]]
| 10 = 10. [[Фридрих IV Палатински]]
| 11 = 11. [[Louise Juliana of Nassau]]
| 11 = 11. [[Louise Juliana of Nassau]]
| 12 = 12. [[William the Silent]]
| 12 = 12. [[Вилем I Орански Ћутљиви|William the Silent]]
| 13 = 13. [[Лујза де Колињи]]
| 13 = 13. [[Лујза де Колињи]]
| 14 = 14. [[Johan Albrecht I of Solms-Braunfels]]
| 14 = 14. [[Johan Albrecht I of Solms-Braunfels]]
Ред 108: Ред 108:
== Види још ==
== Види још ==
* [[Хоенцолерн]]
* [[Хоенцолерн]]
* [[Фридрих II Велики]]
* [[Фридрих Велики|Фридрих II Велики]]
* [[Пруска]]
* [[Пруска]]
* [[Пруско краљевство]]
* [[Пруско краљевство]]
Ред 114: Ред 114:
{{низ
{{низ
| пре=нема
| пре=нема
| списак=[[Краљеви Пруске]]<br />1701-1713
| списак=[[Списак владара Пруске|Краљеви Пруске]]<br />1701-1713
| после=[[Фридрих Вилхелм I]]
| после=[[Фридрих Вилхелм I]]
}}
}}

Верзија на датум 26. фебруар 2017. у 06:25

Фридрих I
Фридрих I од Пруске
Лични подаци
Датум рођења(1657-07-11)11. јул 1657.
Место рођењаКенигзберг, Пруска
Датум смрти25. фебруар 1713.(1713-02-25) (55 год.)
Место смртиБерлин, Пруска
РелигијаКалвинизам
Породица
СупружникЕлизабета Хенријета од Хесен-Касела, Софија Шарлота Хановерска, Софија Лујза од Мекленбург-Шверина
ПотомствоLuise Dorothea of Prussia, Фридрих Вилхелм I
РодитељиФридрих Вилхелм
Лујза Хенријета од Насауа
ДинастијаХоенцолерн
Војвода Пруске
Период29. април 168818. јануар 1701.
ПретходникФридрих Вилхелм
Наследникнема
Краљ Пруске
Период18. јануар 170125. фебруар 1713.
Претходникнема
НаследникФридрих Вилхелм I

Потпис

Фридрих I (нем. Friedrich I, рођен 11. јула 1657. и умро 25. фебруара 1713.) је био кнез изборник Бранденбурга (1688—1713.), војвода Пруске (1688—1701.), као Фридрих III, и први краљ Пруске (1701—1713). Од 1707. је и кнез Нешатела (створивши персоналну унију).

Биографија

Породица

Рођен је у Кенигзбергу као трећи син Фридриха Вилхелма и његове прве жене Луизе Хенриете фон Насау-Оранске, кћерке Фредерика Оранског Насауског и Амалије од Солмс-Браунфелса. Рођак са мајчине стране му је енглески краљ Вилијам III Орански. Када је његов отац умро, 29. априла 1688, Фридрих је постао кнез изборник Бранденбурга и војвода Пруске. Одмах након устоличења на престо основао је нови град (насеље у данашњем Берлину), јужно од Доротенштадта и назвао га по себи - Фридрихштадт.

Војна каријера

Фридрих I је познат по противљењу Француској, за разлику од свог оца који је хтео да успостави савез са Лујем XIV. Фридрих је прикључио Бранденбург Аугзбуршком савезу против Француске и 1689. и водио војне снаге у савезничкој коалицији. Те године војска је под његовим вођством освојила Бон.

Краљ Пруске

Држава Хоенцолерна је тада била позната као Бранденбург-Пруска. Главна имовина породице била је Маркгрофовија Бранденбург у оквиру Светог римског царства и Војводство Пруска ван царства, којима су владали преко персоналне уније. Иако је био гроф и кнез изборник Бранденбурга и војвода од Пруске, Фридрих жели престижнију титулу краља. Међутим, према закону у то време, не постоји могућност да постоји краљевство унутар Светог римског царства, са изузетком Краљевине Бохемије.

Фридрих је убедио Леополда I, надвојводу Аустрије и цара Светог римског царства, како би се омогућило да се Пруска уздигне у царству. Овај споразум је наводно дао у замену за савез против краља Луја XIV у рату за шпанско наслеђе. Фридрих је тврдио да Пруска никада није била део Светог римског царства, а он је владао преко њега са пуним суверенитетом. Због тога, како је рекао, није постојало правних или политичких препрека пустити га да влада као краљ. Фридриху је у преговорим помагао Шарл Ансилон.

Фридрих је крунисан 18. јануара 1701. у Кенигзбергу. Иако је то учинио уз цареву сагласност, као и са признавањем Августа II, који је држао титулу краља Пољске, Пољско-литванска унија је имала примедбе, и сматрала крунисање незаконитим. У ствари, у складу са одредбама Уговора Вехлау и Бромберг, династија Хоенцолерн нема апсолутни суверенитет над Војводством Пруска, већ зависи од наставка мушке линије (у недостатку мушких наследника војводство би било враћено пољској круни). Према томе, из поштовања према историјским везама у региону до пољске круне, Фридрих себе назива "краљ у Пруској" уместо "Краљ Пруске".

Иако је његова власт била ограничена Светим римским царством и његова држава је, додуше, још увек персонална унија између Бранденбурга и Пруске, Фридрих се ипак сматра првим пруским краљем и формално користи титулу "Краљ Пруске". Касније ће ова титула постати стварна јер је власт Светог римског царства само формална на овим просторима.

Фридрих је био покровитељ уметности. Основао је Akademie der Künste академију 1696, и академију наука у 1700.

Бракови и деца

Фридрих се женио три пута и његове жене и деца били су:

  • Елизабета Хенријета од Хесен-Касела, са којом је имао једну кћерку,

Луиза Доротеја Бранденбургшка, рођена 1680, умрла са 25 година,

Принц Фридрих Август (1685—1686.), Фридрих Вилхелм I, рођен 1688, наследио је свог оца,

  • Софија Лујза од Мекленбург-Шверина.

Фридрих I умро је 1713, и сахрањен је у Берлинској катедрали.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. John Sigismund, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. George William, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Anna, Duchess of Prussia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Фридрих Вилхелм
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Фридрих IV Палатински
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Elizabeth Charlotte of the Palatinate
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Louise Juliana of Nassau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Фридрих I од Пруске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. William the Silent
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Frederick Henry, Prince of Orange
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Лујза де Колињи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Лујза Хенријета од Насауа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Johan Albrecht I of Solms-Braunfels
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Amalia of Solms-Braunfels
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Agnes of Sayn-Wittgenstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још


нема
Краљеви Пруске
1701-1713