Жан Батист Клебер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 17. јун 2017. у 06:12

Жан Батист Клебер (Шаблон:Јез-; 9. март 1753—14. јун 1800.) је био француски генерал, истакнути учесник Француских револуционарних ратова.

Биографија

Рођен је у Стразбуру где је његов отац радио као градитељ. Кратко је био припадник 1. хусарског пука (1769), али га је напустио како би се школовао. Студирао је архитектуру између 1770. и 1774. године. Учествовао је у Рату за баварско наслеђе. Узео је учешћа у Француским револуционарним ратовима. Истакао се у одбрани Мајнца (јул 1793), тако да је августа исте године унапређен у бригадног генерала. Допринео је гушењу Вандејског устанка. Истакао се храброшћу и вештином у бројним акцијама око Шарлроа, а посебно у бици код Флерија 1794. године након чега је узео учешћа и у опсади Мајнца (1794-1795). Након тога се повукао из јавног живота до 1798. године када је ступио у војску генерала Наполеона Бонапарте која је кренула у освајање Египта. Повређен је у главу приликом напада на Александрију те није учествовао у бици код Пирамида. Именован је француским гувернером Александрије. Учествовао је и у нападу на Сирију 1799. године. Код горе Тавор однео је значајну победу. Клебер је именован за команданта француских снага у Египту након повлачења Наполеона крајем 1799. године. Изборио се за право француске војске да слободно напусти Египат. Међутим, британски адмирал, Лорд Кит, одбио је да ратификује одредбе споразума те је Клебер нанео Турцима пораз код Хелиополиса. Након битке је угушио устанак у Каиру. Клебер је убијен у атентату курдског ученика Сулејмана ел Халабија. Избоден је ножем. Атентатор је убрзо ухваћен у погубљен. Атентат се догодио 14. јуна 1800. године, истог дана када је у бици код Маренга страдао његов пријатељ, Луј Дезе. Десна рука атентатора је спаљена, а његово погубљење извршено је на главном тргу у Каиру где је Сулејман умирао неколико сати. Сулејманова лобања послата је у Француску где су је проучавали студенти медицине.

Извори

Philippe Jéhin, Jean-Baptiste Kléber : le lion indomptable : 1753-1800, Éditions Vent d'Est 2012. ISBN 979-10-90826-06-9.
Auguste Echard: J.-B. Kléber : un fils de l'Alsace, Charavay Frères Éditeurs, Paris, 1883 (sic) online version

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Assassination of Kleber f4925505.jpg|300px|мини|Атентат на Клебера]]
-'''Жан Батист Клебер''' ({{јез-|Jean-Baptiste Kléber}}; 9. март 1753. - 14. јун 1800.) је био [[Прва француска република|француски]] генерал, истакнути учесник [[Француски револуционарни ратови|Француских револуционарних ратова]].
+'''Жан Батист Клебер''' ({{јез-|Jean-Baptiste Kléber}}; 9. март 1753—14. јун 1800.) је био [[Прва француска република|француски]] генерал, истакнути учесник [[Француски револуционарни ратови|Француских револуционарних ратова]].
-==Биографија==
+== Биографија ==
-Рођен је у Стразбуру где је његов отац радио као градитељ. Кратко је био припадник 1. хусарског пука (1769), али га је напустио како би се школовао. Студирао је архитектуру између 1770. и 1774. године. Учествовао је у [[Рат за баварско наслеђе |Рату за баварско наслеђе]]. Узео је учешћа у Француским револуционарним ратовима. Истакао се у [[Опсада Мајнца (1793)|одбрани]] Мајнца (јул 1793), тако да је августа исте године унапређен у бригадног генерала. Допринео је гушењу [[Вандејска побуна|Вандејског устанка]]. Истакао се храброшћу и вештином у бројним акцијама око Шарлроа, а посебно у [[Битка код Флерија|бици код Флерија]] 1794. године након чега је узео учешћа и у опсади Мајнца (1794-1795). Након тога се повукао из јавног живота до 1798. године када је ступио у војску генерала [[Наполеон Бонапарта|Наполеона Бонапарте]] која је кренула у [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|освајање Египта]]. Повређен је у главу приликом напада на Александрију те није учествовао у [[битка код пирамида|бици код Пирамида]]. Именован је француским гувернером Александрије. Учествовао је и у нападу на Сирију 1799. године. Код [[битка код горе Тавор (1799)|горе Тавор]] однео је значајну победу. Клебер је именован за команданта француских снага у Египту након повлачења Наполеона крајем 1799. године. Изборио се за право француске војске да слободно напусти Египат. Међутим, британски адмирал, Лорд [[Џорџ Кит|Кит]], одбио је да ратификује одредбе споразума те је Клебер нанео Турцима [[битка код Хелиопоља|пораз код Хелиополиса]]. Након битке је угушио устанак у Каиру. Клебер је убијен у атентату курдског ученика [[Сулејман ел Халаби|Сулејмана ел Халабија]]. Избоден је ножем. Атентатор је убрзо ухваћен у погубљен. Атентат се догодио 14. јуна 1800. године, истог дана када је у [[Битка код Маренга|бици код Маренга]] страдао његов пријатељ, [[Луј Дезе]]. Десна рука атентатора је спаљена, а његово погубљење извршено је на главном тргу у Каиру где је Сулејман умирао неколико сати. Сулејманова лобања послата је у Француску где су је проучавали студенти медицине.
+Рођен је у Стразбуру где је његов отац радио као градитељ. Кратко је био припадник 1. хусарског пука (1769), али га је напустио како би се школовао. Студирао је архитектуру између 1770. и 1774. године. Учествовао је у [[Рат за баварско наслеђе|Рату за баварско наслеђе]]. Узео је учешћа у Француским револуционарним ратовима. Истакао се у [[Опсада Мајнца (1793)|одбрани]] Мајнца (јул 1793), тако да је августа исте године унапређен у бригадног генерала. Допринео је гушењу [[Вандејска побуна|Вандејског устанка]]. Истакао се храброшћу и вештином у бројним акцијама око Шарлроа, а посебно у [[Битка код Флерија|бици код Флерија]] 1794. године након чега је узео учешћа и у опсади Мајнца (1794-1795). Након тога се повукао из јавног живота до 1798. године када је ступио у војску генерала [[Наполеон Бонапарта|Наполеона Бонапарте]] која је кренула у [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|освајање Египта]]. Повређен је у главу приликом напада на Александрију те није учествовао у [[битка код пирамида|бици код Пирамида]]. Именован је француским гувернером Александрије. Учествовао је и у нападу на Сирију 1799. године. Код [[битка код горе Тавор (1799)|горе Тавор]] однео је значајну победу. Клебер је именован за команданта француских снага у Египту након повлачења Наполеона крајем 1799. године. Изборио се за право француске војске да слободно напусти Египат. Међутим, британски адмирал, Лорд [[Џорџ Кит|Кит]], одбио је да ратификује одредбе споразума те је Клебер нанео Турцима [[битка код Хелиопоља|пораз код Хелиополиса]]. Након битке је угушио устанак у Каиру. Клебер је убијен у атентату курдског ученика [[Сулејман ел Халаби|Сулејмана ел Халабија]]. Избоден је ножем. Атентатор је убрзо ухваћен у погубљен. Атентат се догодио 14. јуна 1800. године, истог дана када је у [[Битка код Маренга|бици код Маренга]] страдао његов пријатељ, [[Луј Дезе]]. Десна рука атентатора је спаљена, а његово погубљење извршено је на главном тргу у Каиру где је Сулејман умирао неколико сати. Сулејманова лобања послата је у Француску где су је проучавали студенти медицине.
-==Извори==
+== Извори ==
-*Philippe Jéhin, ''Jean-Baptiste Kléber : le lion indomptable : 1753-1800'', Éditions Vent d'Est 2012, ISBN 979-10-90826-06-9
+* Philippe Jéhin, ''Jean-Baptiste Kléber : le lion indomptable : 1753-1800'', Éditions Vent d'Est {{page|year=2012|isbn=979-10-90826-06-9|pages=}}
-*Auguste Echard: ''J.-B. Kléber : un fils de l'Alsace'', Charavay Frères Éditeurs, Paris, 1883 (sic) [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k6539433s online version]
+* Auguste Echard: ''J.-B. Kléber : un fils de l'Alsace'', Charavay Frères Éditeurs, Paris, 1883 (sic) [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k6539433s online version]
 {{commonscat|Jean-Baptiste Kléber}}