Шарлота Корде

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шарлота Корде
Charlotte corday.jpg
Датум рођења(1768-07-27)27. јул 1768.
Место рођењаСен Сатурнин де Лижјереј
 Француска
Датум смрти17. јул 1793.(1793-07-17) (24 год.)
Место смртиПариз
 Француска

Марија Ана Шарлота Корде Армон (франц. Charlotte Corday; 27. јул 1768—17. јул 1793.) је била француска племкиња. Најпознатија је по атентату кога је извршила на јакобинског вођу Жан Пола Мару.

Биографија[уреди]

Рођена је 1768. године у Сен Сатурнин де Лижјереју. Била је веома образована. У младости је читала Плутарха, Русоа и Волтера. Након избијања Француске револуције, Шарлота Корде је подржавала жирондинце. Након револуције од 31. маја до 2. јуна 1793. године жирондинци су искључени из Националног конвента. Власт преузимају јакобинци на челу са тзв. "тријумвиратом" кога су чинили Максимилијан Робеспјер, Жорж Дантон и Жан Пол Мара. Као и жирондинци, Шарлота Корде је сматрала да је Револуција отишла у кривом смеру. Била је уверена да ће смрт онога кога је сматрала најрадикалнијим јакобинцем, Жан Пола Маре, зауставити крвопролиће јакобинског терора. Мара је преко својих новина "Пријатељ народа" (фр. L'Ami du peuple) имао снажан утицај на ток револуционарних кретања. Шарлота Корде 9. јула 1793. године одлази у Париз са копијом Плутархових "Упоредних биографија" где узима хотелску собу. Након што је купила кухињски нож и посебну оштрицу, написала је писмо у коме објашњава мотиве атентата. Шарлота је испрва намеравала убити Мару усред Конвента како би од њега направила пример, али када је сазнала да Мара не напушта дом због болести, морала је променити план. Дана 13. јула пре 12 сати ујутро, Шарлота Корде је дошла пред Марина врата тврдећи како бима информације о наводном жирондинском устанку. Одбијена је. Када се вратила послеподне истог дана, примљена је и одведена код Маре који је због кожне болести све посете примао у кади. Након што му је дала одређена имена, Шарлота је напала Мару ножем пробивши му плућа, аорту и леву клијетку.

Шарлота је убрзо ухапшена и изведена пред суд. У својој одбрани, изјавила је како је "убила једног да би спасила хиљаде", алудирајући тако на Робеспјерове речи пре погубљења краља Луја XVI. Четири дана након Мариног убиства, Шарлота Корде гиљотинирана је у Паризу. Погубљење је извршио џелат Шарл Анри Сансон. Човек по имену Легрос је узео њену главу и ошамарио је, због чега је добио три месеца затвора. Јакобинци су након погубљења извршили обдукцију на њеном телу како би утврдили да ли је била девица, верујући како је у атентат био уплетен и мушкарац који би требало да буде њен љубавник. Обдукција је показала да је Шарлота била девица. Атентат није зауставио јакобински терор. Мара је постао мученик револуције, а крвопролиће ће тек у наредном периоду достићи свој врхунац.

Извори[уреди]

  • Mazeau, Guillaume (2009), Le bain de l'histoire. Charlotte Corday et l'attentat contre Marat (1793–2009), Champ Vallon: Seyssel.
  • Corday, Charlotte, L’Addresse aux Français amis des lois et de la paix [Address to French friends of the Law and Peace].
  • Loomis, Stanley (1964), Paris in the Terror, JB Lippincott.
  • Franklin, Charles (1967), Woman in the Case, New York: Taplinger.
  • Goldsmith, Margaret (1935), Seven Women Against the World, London: Methuen.
  • Sokolnikova, Halina (1932), Nine Women Drawn from the Epoch of the French Revolution, trans. H C Stevens, Cape, NY.
  • Corazzo, Nina, and Catherine R. Montfort (1994), "Charlotte Corday: femme-homme", in Montfort, Catherine R, Literate Women and the French Revolution of 1789, Birmingham, AL: Umma Publications.
  • Gutwirth, Madelyn (1992), The Twilight of the Goddesses; Women and Representation in the French Revolutionary Era, New Brunswick, NJ: Rutgers University Press.
  • Kindleberger, Elizabeth R (1994), "Charlotte Corday in Text and Image: A Case Study in the French Revolution and Women's History", French Historical Studies, 18 (4). стр. 969–99.
  • Outram, Dorinda (1989), The Body and the French Revolution: Sex, Class and Political Culture, New Haven: Yale University Press.
  • Whitham, John Mills (1968), Men and Women of the French Revolution, Freeport, NY: Books for Libraries Press.
  • Alstine, RK van , Charlotte Corday, Kellock Robertson Press. 2008. ISBN 978-1-4097-9658-9.