Госпођа де Стал

С Википедије, слободне енциклопедије
Госпођа де Стал
Госпођа де Стал, слика Франсоа Жерарда (1810)
Датум рођења(1766-04-22)22. април 1766.
Место рођењаПаризФранцуска
Датум смрти14. јун 1817.(1817-06-14) (51 год.)
Место смртиПаризФранцуска
СупружникErik Magnus Staël von Holstein, Albert Jean Michel de Rocca
РодитељиЖак Некер
Suzanne Curchod

Госпођа де Стал (франц. Germaine de Staël) или правим именом Жермена Некер (франц. Germaine Necker; Париз, 22. април 1766Париз, 14. јун 1817) је била француска књижевница.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у Паризу, а отац јој је био Жак Некер, угледни женевски банкар и министар финансија Луја XIV. Њена мајка, Сизан Киршо, врло образована жена, држала је цењени књижевни салон који су посећивали Дидро, Грим, Бифон, Ренал и други познати уметници. У тој средини Жермена добија своје прво образовање. Након удаје за шведског дипломату, барона Стал-Холстена (по коме јој остаје титула, бароница де Стал), она отвара свој салон, у којем се у доба Француске револуције окупљају присталице уставне монархије. Након победе републиканских снага и септембарског масакра (1792) склања се у Копе, имање Некерових на Женевском језеру. Ту среће Бенжамена Констана, француског књижевника, с којим ће бити у вишегодишњој љубавној вези. По примиривању ситуације враћа се у Париз и обнавља књижевни салон. Покушава да се приближи младом генералу Бонапарти, али будући цар није марио за њене интелектуалне и физичке чари. Она тада прелази у опозицију, а њен салон постаје место антинаполеоновских критика. Године 1803. прогнана је из Париза. Све до 1807. обилази Немачку и Италију. На основу тих путовања пише књигу, која је уништена по Наполеоновој наредби, а госпођа де Стал протерана у Копе. Након његовог пада враћа се у Париз, где наставља да окупља уметнике и друге виђеније људе у свој салон.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Француска књижевност, књига друга, у оквиру Едиције стране књижевности, Издавачко предузеће „Нолит“, Београд, 1976.