Metarski sistem

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Četiri metrička merna uređaja: merna traka u centimetrima, termometar u stepenima Celzijusa, kilogram težine i multimetar koji meri volte, ampere i ome
Prametar koji se koristio od 1889. do 1960, šipka načinjena od legure iridijuma i platine.
Računarski generirana slika pramere ili etalona u odnosu na koji je definisan kilogram (prakilogram).

Metarski sistem jedinica je uređeni skup mernih jedinica, nastao u Francuskoj 1795. godine, kako bi se stvorio sistem mernih jedinica „za sva vremena, za sve narode”, za razliku od dotadašnjih, koje su se oslanjale na prisilu (autoritet) i često se menjale s promenom vlasti ili vladara. Namera je bila da se merne jedinice baziraju na prirodnim pramerama, da se odabere za svaku veličinu po jedna jedinica, a od nje decimalnim postupkom stvore veće i manje jedinice. Za jedinicu dužine odabran je 40-milionti deo zapremine meridijana, nazvan metar (zapravo započelo se sa 10-milionitim delom dužine meridijana koji iz Severnog pola ide do ekvatora i prolazi kroz Pariz), a iz njega sledi jedinica površine kvadratni metar i jedinica zapremine kubni metar. Za jedinicu mase (tada se nazivala težinom) odabrana je masa kubnog centimetra vode, nazvana gram, a naknadno se ustalila hiljadu puta veća jedinica, kilogram. Iz decimalnih jedinica metarskog sistema razvile su se i neke jedinice s posebnim nazivima, na primer ar, hektar, litra, tona.

Metarski sistem jedinica razvijao se i proširivao tokom 19. veka, pojedine su jedinice dobijale posebne nazive (amper, om, volt, vat i druge), a iz njega je 1901. nastao Điorđijev sistem ili MKSA-sistem, osnovan na jedinicama metar, kilogram, sekunda i amper, iz kojeg se razvio današnji Međunarodni sistem jedinica.[1]

Međunarodni sistem mernih jedinica[уреди]

Međunarodni sistem mernih jedinica ili međunarodni sistem jedinica (skraćeno SI prema francuskom nazivu Système International d'Unités) je sistem mernih jedinica čija je upotreba zakonom propisana u svim državama sveta osim SAD-a, Liberije i Mjanmara.

Merne jedinice u međunarodnom sistemu se definišu u Međunarodnom birou za tegove i mere (fr. Bureau International des Poids et Mesures) sa sedištem u Sevresu kraj Pariza. Biro je osnovan 1875, kada je 17 država potpisalo Dogovor o metru (fr. Convention du Mètre). U Jugoslaviji je međunarodni sistem uveden u upotrebu 1. januara 1981, čime su neke do tada korištene jedinice postale nezakonite.

Jedinice međunarodnog sistema (jedinice SI) se dele na:

Kategorija dopunskih jedinica u kojoj su bili radijan i steradijan ukinuta je 1995, čime su te jedinice postale izvedene jedinice SI s posebnim nazivima i znakovima.

Incidenti konfuzije simbola, konverzije i izračunavanja[уреди]

Dualna upotreba ili konfuzija između metričkih i nemetričkih jedinica i konfuzija metričkih simbola rezultirala je brojnim ozbiljnim incidentima. Ovi uključuju:

  • Zbog ozbiljnih grešaka u lečenju koje su rezultat konfuzije između mg i μg, doze manje od jednog miligrama moraju biti izražene u potpunosti napisanim mikrogramima (simbol μg je zabranjen) u Škotskoj zdravstvenoj službi.[2]
  • Let aviona kompanije American International Airways iz Majamija, Florida za Majkuetiu, Venecuela, dana 26. maja 1994. godine bio je pretovaren. Stepen pretovara bio je u konzistentan sa pogrešnim čitanjem kopnene posade, koja je poistovetila kilogramske oznake na teretu sa funtama.[3]
  • Godine 1999, Institut za praksu bezbednih lekova je izvestio da je konfuzija između grejna i grama dovela do toga da je pacijent primao fenobarbital 0,5 grama umesto 0,5 grejna (0,32 grama) nakon što je lekar pogrešno pročitao recepat.[4]
  • Kanadska nesreća „Gimli jedrilice” iz 1983. godine, kada je avion Boing 767 ostao bez goriva usred leta zbog dve greške prilikom izračunavanja zaliha goriva prvog aviona Er Kanade koristeći metričke mere: mehaničari su pogrešno izračunali količinu goriva potrebnog avionu usled njihovog nepoznavanja metričkih jedinica.[5]
  • Osnovni uzrok gubitka Nasinog Marsovog klimatskog orbitera vrednog US $125 miliona 1999. godine bila je neusklađenost jedinica - inženjeri svemirske letelice izračunali su potisne sile potrebne za promene brzine pomoću američkih uobičajnih jedinica (lbf), dok je tim koji je izgradio potisnike očekivao vrednosti u metričkim jedinicama (Ns) prema dogovorenoj specifikaciji.[6][7]

Tabela konverzije[уреди]

Tokom svoje evolucije, metrički sistem je usvojio mnoge merne jedinice. Uvođenje SI je racionalizovalo način na koji su merne jedinice definisane, kao i listu jedinica u upotrebi. One su sada katalogizovane u zvaničnoj brošuri SI.[8] Donja tabela navodi jedinice mere u ovom katalogu i prikazuje faktore konverzije koji ih povezuju sa ekvivalentnim jedinicama koje su bile u upotrebi uoči usvajanja SI[9][10][11][12]

Veličina Dimenzija SI jedinica i simbol Stara jednica i simbol Konverzija
factor
vreme T sekunda (s) sekunda (s) 1
Dužina L metre (m) centimetar (cm)
angstrem (Å)
0,01
10−10
Masa M kilogram (kg) gram (g) 0,001
Električna struja I amper (A) internacionalni amper
abamper ili biot
statamper
1,000022
10,0
3,335641 × 10-10
Temperatura Θ kelvin (K)
stepen Celzijusa (°C)
Celzijus (°C) [K] = [°C] + 273,15
1
Jačina svetlosti J kandela (cd) internacionalna kandla 0,982
Količina supstance N mol (mol) Nema nasleđene jedinice n/a
Površina L2 kvadratni metar (m2) ar (a)[13] 100
Ubrzanje LT−2 (m⋅s−2) gal (gal) 10−2
Frekvencija T−1 herc (Hz) ciklusa po sekundi 1
Energija L2MT−2 džul (J) erg (erg) 10−7
Snaga L2MT−3 vat (W) (erg/s)
konjska snaga (ks)
Pferdestärke (PS)
10−7
745,7
735,5
Sila LMT−2 njutn (N) din (dyn)
sten (sn)
kilopond (kp)
10−5
103
9,80665
Pritisak L−1MT−2 paskal (Pa) barija (Ba)
peza (pz)
atmosfera (at)
0.1
103
1,01325 × 105
Električni naboj IT kulon (C) abkulon
statkulon ili franklin
10
3,335641 × 10-10
Razlika potencijala L2MT−3I−1 volt (V) internacionalni volt
abvolt
statvolt
1,00034
10−8
2,997925 × 102
Kapacitet L−2M−1T4I2 farad (F) abfarad
statfarad
109
1,112650 × 10-12
Induktanca L2MT−2I−2 henri (H) abhenri
stathenri
10−9
8,987552 × 1011
Električna otpornost L2MT−3I−2 om (Ω) internacionalni om
abom
statom
1,00049
10−9
8,987552 × 1011
Električna provodljivost L−2M−1T3I2 simens (S) internacionalni mho (℧)
absimens
statmho
0,99951
109
1,112650 × 10-12
Magnetski fluks L2MT−2I−1 veber (Wb) maksvel (Mx) 10−8
Gustina magnetnog fluksa MT−2I−1 tesla (T) gaus (G) 10−4
Jačina magnetnog polja IL−1 (A/m) ersted (Oe) 1034π = 79,57747
Dinamička viskoznost ML−1T−1 (Pa⋅s) puaz (P) 0,1
Kinematička viskoznost L2T−1 (m2⋅s−1) stoks (St) 10−4
Svetlosni fluks J lumen (lm) stilb (sb) 104
Osvetljenje JL−2 luks (lx) fot (ph) 104
Radioaktivna aktivnost T−1 bekerel (Bq) kiri (Ci) 3,70 × 1010
Apsorbovana (radijaciona) doza L2T−2 grej (Gy) rad (rad) 0.01
Ekvivalentna doza radijacije L2T−2 sivert rem 0,01
Katalitička aktivnost NT−1 katal (kat) enzimska jedinica(U) 1/60 μkat

SI brošura takođe navodi određene ne-SI jedinice koje se široko koriste u SI u pitanjima svakodnevnog života ili jedinice koje su tačno definisane vrednosti u smislu SI jedinica i koje se koriste u posebnim okolnostima da zadovolje potrebe komercijalnih, pravnih ili specijalizovanih naučnih interesa. Ove jedinice uključuju: [8]

Veličina Dimenzija Jedinica i simbol Ekvivalencija
Masa M tona (t) 1.000 kg
Površina L2 hektar (ha) 0,01 km2
104 m2
Zapremina L3 litar (L ili l) 0,001 m3
Vreme T minut (min)
sat (h)
dan (d)
60 s
3600 s
86.400 s
Pritisak L−1MT−2 bar 100 kPa
Planarni ugao nijedna stepen (°)
minut (′)
sekunda (″)
(​π180) rad
(​π10.800) rad
(​π648.000) rad

Reference[уреди]

  1. ^ Metarski sistem jedinica, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.
  2. ^ „Prescribing Information for Liquid Medicines”. NHS Scotland. Приступљено 11. 11. 2018. 
  3. ^ „NTSB Order No. EA-4510” (PDF). Washington, D.C.: National Transportation Safety Board. 1996. Приступљено 3. 8. 2008. 
  4. ^ „ISMP Quarterly Action Agenda: April–June, 1999”. Institute for Safe Medication Practices. 14. 7. 1999. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2017. Приступљено 3. 8. 2008. 
  5. ^ Williams, Merran (2003). „The 156-tonne Gimli Glider” (PDF). Flight Safety Australia: 22—27. Приступљено 4. 12. 2012. 
  6. ^ „NASA's metric confusion caused Mars orbiter loss”. CNN. 30. 9. 1999. Приступљено 21. 8. 2007. 
  7. ^ „Mars Climate Orbiter; Mishap Investigation Board; Phase I Report” (PDF). NASA. 10. 11. 1999. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 10. 2009. Приступљено 25. 8. 2011. 
  8. 8,0 8,1 International Bureau of Weights and Measures (2006), The International System of Units (SI) (PDF) (8th изд.), стр. 111—120, ISBN 92-822-2213-6 
  9. ^ „Index to Units & Systems of Units”. sizes.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 8. 2012. Приступљено 9. 4. 2011. 
  10. ^ „Factors for Units Listed Alphabetically”. NIST Guide to the SI. 2. 7. 2009. Приступљено 14. 4. 2011. 
  11. ^ International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. pp. 110–116. Electronic version..
  12. ^ Fenna, Donald (2002). Oxford Dictionary of Weights, Measures and Units. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860522-5. 
  13. ^ BS350:Part 1:1974 Conversion factors and tables Part 1. Basis of tables. Conversion factors. British Standards Institution. 1974. стр. 7. 

Spoljašnje veze[уреди]