Чанад (Чонград) — разлика између измена

Координате: 46° 10′ 01″ С; 20° 37′ 01″ И / 46.167° С; 20.617° И / 46.167; 20.617
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 40: Ред 40:
Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref> Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.<ref>"Српски сион", Карловци 1906. године</ref> Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.
Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref> Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.<ref>"Српски сион", Карловци 1906. године</ref> Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.


Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref> Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1894. године</ref>
Тражен је учитељ у Мађарском Чанаду 1881. године, а понуђена основна годишња плате је била 200 ф. и приде 15 ланаца земље и друга ситнија примања.<ref>"Школски лист", сомбор 1881. године</ref> Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref> Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1894. године</ref>
Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, машовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополја Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, машовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополја Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>


Верзија на датум 1. децембар 2017. у 20:46

За друге употребе, погледајте Чанад (вишезначна одредница).
Magyarcsanád
Вишенационални Чанад - Српска православна црква је црква са најмањим торњем
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваМађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаЧонград
СрезМаковски
Становништво
 — 1.514
 — густина31,41/km2
Географске карактеристике
Координате46° 10′ 01″ С; 20° 37′ 01″ И / 46.167° С; 20.617° И / 46.167; 20.617
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина48,19 km2
Magyarcsanád на карти Мађарске
Magyarcsanád
Magyarcsanád
Magyarcsanád на карти Мађарске
Остали подаци
Поштански број6932
Позивни број62
Веб-сајтwww.magyarcsanad.hu

Чанад или Мађарски Чанад (мађ. Magyarcsanád, рум. Cenadul Unguresc) је село у близини Макоа, жупанија Чонград у републици Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 1.629 становника.

Село је познато по присутности српске мањине, некада веома бројне, а данас и даље присутне (2,1% по датом попису). У селу постоји Српска православна црква. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Природне одлике

Насеље Чанад налази на неколико километара источно од Макоа ка мађарско-румунској граници. Чанад се налази близу реке Мориш и једно је од насеља Поморишја. Мориш је и граница према Румунији. Површина сеоског хатара је 48,19 km2.

Историја

Подручје Чанада било је насељено још од праисторијског времена (могиле у сеоском хатару). У селу постоји и очуван камени крст из мађарског средњовековног периода.

Годишње су у Чанаду одржавана по четири вашара, у терминима: 14. фебруар, 7. мај, 6. октобар и 11. новембар.[1]

Године 1905. Мађарски Чанад је велика општина у Маковском срезу. Ту живи 3025 становника у 638 домова. Доминирају Румуни којих има 1861, док је Мађара 289 житеља.[2]

Срби у Чанаду

У 16. веку забележено Чанад је забележен као српско насеље. У то време чанадски Срби су били граничари. Нарочито је у историји значајан период поморишке војне границе (1702-51.), када су села у Поморишју била гранична ка отоманској територији. После развојачења ове области већи број месних Срба напустио је своја огњишта и преселио се у јужну Русију. За Чанад постоји податак да је чак 80% месних Срба напустило насеље. Пусту земљу убрзо су населили Мађари и Румуни.

Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Срби су је 1875. године уступили Румунима приликом канонске поделе, а себи су изградили нову мању цркву посвећену Св. Георгију.[3] Српско православно парохјско звање је поново основано 1866. године, од кад се воде и црквене матрикуле. Храм српски је завршен 1880. године, а темпло је осликао Ђока Путник.[4] Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.[5] Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.[6] Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.

Тражен је учитељ у Мађарском Чанаду 1881. године, а понуђена основна годишња плате је била 200 ф. и приде 15 ланаца земље и друга ситнија примања.[7] Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.[8] Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.[9] Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, машовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.[10]

Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.[11]

У селу је и даље живео приметан број Срба. Нпр., по попису из 1910. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после Првог светског рата већи део преосталог српског становништва се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Српски новинар је посетио 1925. године српска места у околини Сегедина и Макоа. За Чанад је приметио да се налази на жељезничкој прузи Мако-Арад. Ту је живело тада око 300 православних Срба у 300 домова, а поседовали су десетину атара. Црквена општина је била власник око 50 јутара земље. Стару православну цркву "отели су Румуни", а Срби су подигли нову 1880. године. Међутим у њој 1925. године није служио парох, јер га није било.[12]

Референце

  1. ^ "Даница", календар, Беч 1827. године
  2. ^ Мата Косовац, наведено дело
  3. ^ "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  4. ^ Мата Косовац, наведено дело
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1891. године
  6. ^ "Српски сион", Карловци 1906. године
  7. ^ "Школски лист", сомбор 1881. године
  8. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  9. ^ "Школски лист", Сомбор 1894. године
  10. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополја Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  11. ^ Мата Косовац, наведено дело
  12. ^ "Време", Београд 1925. године

Становништво

Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четири народа - по последњем попису из 2001. у насељу живе

Такође, насеље је подељено и по верској припадности и по истом попису забележени су -

У насељу постоје 4 цркве: римокатоличка, калвинистичка, српска и румунска православна црква.

Збирка слика

  • Српска православна црква
    Српска православна црква
  • Реформатска црква
    Реформатска црква
  • Римокатоличка црква
    Римокатоличка црква
  • Румунска православна црква
    Румунска православна црква

Спољашње везе

Чанад на Викимедијиној остави.

Извори

  • Marjanucz L. (2001): Magyarcsanád. Száz falu könyvesháza Kht, Budapest, 217.o. (ISBN 963-9287-14-8) (Књижара стотину села)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чанад_(Чонград)&oldid=15645792”