Милисав Савић

Милисав Савић
Пуно име	Милисав Савић
Датум рођења	(1945-04-15)15. април 1945.
Место рођења	Власово, Србија

Милисав Савић је српски прозни писац, књижевни историчар и преводилац, доктор наука.

Биографија

Рођен је 15. априла 1945. у Власову крај Рашке. Гимназију је завршио у Новом Пазару, а студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је с темом „Мемоарска проза о првом српском устанку“, а потом и докторирао с темом „Мемоарско-дневничка проза о српско-турским ратовима 1876-1878“. У браку је са нашом прослављеном глумицом Александром Николић, са којом има сина Страхињу, такође има и ћерку Мирјану Савић Удовичић из претходног брака.

Био је уредник „Студента“ (1968—70) и „Младости“ (1970—72), главни и одговорни уредник „Књижевни речи“ (1972—1977) и „Књижевних новина“ (1980—82). У издавачком предузећу „Просвета“ радио је од 1983. до 2004. године, најпре као главни и одговорни уредник а потом као директор. Био је председник Српске књижевне задруге 2000-2001. Обављао је дужност министра-саветника у Амбасади Србије и Црне Горе, односно Србије, у Риму од 2005. до 2008. године. Био је и предавач српскохрватског језика и југословенске књижевности на Лондонском универзитету (1987/88), Њујоршком државном универзитету у Олбанију (Албани, 1985/87), Универзитету у Фиренци (1990/92) и Универзитету у Лођу (1999/2000). Од 2010. године до 2014. године био је редовни професор Државног универзитета у Новом Пазару.

Романи су му преведени на грчки, енглески, словеначки, македонски, бугарски, румунски. Аутор је лексикона „Ко је ко – писци из Југославије“ (1994). Објавио је више књига превода са енглеског и италијанског. Приредио је антологије савремене америчке приповетке „Психополис“ (1988), савремене аустралијске приповетке „Комуна те не жели“ (1990), „Савремена италијанска приповетка“ (1992), те „Модерну светску мини причу“ (са Снежаном Брајовић, 1993). Састављач је и антологије „Најлепше српске приче“ (избор, предговор, коментари, 1996).

За животно дело добио је следеће награде: Стефан Првовенчани (2008), Рамонда Сербика, Милован Видаковић (2014), Витез српске књижевности (2015). За целокупно приповедачко дело: Вељкова голубица (2012).

Књиге приповедака

• „Бугарска барака“ (1969, награда листа „Младост“)
• „Младићи из Рашке“ (1977)
• „Ујак наше вароши“ (1977, Андрићева награда).

Романи

• „Љубави Андрије Курандића“ (1972)
• „Топола на тераси“ (1985)
• „Ћуп комитског војводе“ (1990)
• „Хлеб и страх“ (1991, Нинова награда)
• „Ожиљци тишине“ (1996, Награда Мирослављево јеванђеље)
• „Принц и сербски списатељ“ (2008, Награда Лаза Костић)
• „Чварчић“ (2010)
• „La sans pareille“ (2015, Награда Меша Селимовић, Бора Станковић, Петар Кочић, Стефан Митров Љубиша, Вукова награда)
• „La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017)
• „Доктора Валентина Трубара и сестре му Валентине повест чудноватих догађаја у Србији“ (2018)

Друга дела

• Књижевно-историјска студија „Устаничка проза“ (1985, награда Павле Бихаљи)
• „Сећање и рат“ (2009)
• „Долина српских краљева“, двојезично издање (2014, награде Љубомир П. Ненадовић, Григорије Божовић)
• "Epic Serbia", translated by John White (2017)
• "Епска Србија" (2017, награда Дејан Медаковић).

Мултижанровске књиге

• „Фуснота“ (1994)
• „30 плус 18“ (2005)
• „Римски дневник, приче и један роман“ (2008, Награда Душан Васиљев)
• „Љубавна писма и друге лекције“ (2013)
• „Мали глосар креативног писања“ (2015)
• „Од Чампар бара до касине Валадије“ (2018)

Спољашње везе

• Дводневни научни скуп о књижевном делу Милисава Савића („Политика“, 19. јун 2011)
• „Новости“ воде на ручак Милисава Савића („Вечерње новости“, 28. април 2013)
• Милисав Савић објавио монографију „Долина српских краљева“ („Вечерње новости“, 11. мај 2014)
• Србија средњег века је земља високе цивилизације („Политика“, 14. мај 2014)
• Милисав Савић: Причати се мора, па макар и коњу („Вечерње новости“, 21. фебруар 2016)
• Како писац постаје вест дана („Политика“, 20. фебруар 2016)
• Славодобитник Милисав Савић (Завичајно друштво „ЗМИЈАЊЕ“ Бања Лука, 18. новембар 2016)
• Епска Србија је чиста поезија - интервју („Политика”, 19. август 2017)
• Милисав Савић: Ходочашће по епској Србији („Вечерње новости”, фељтон, октобар 2017)
• Чудеса свакодневице засењују епику („Политика”, 5. јануар 2019)