Манастир Тумане — разлика између измена
м Бот: аутоматски замењен текст (-== Прошлост == +== Историја ==); козметичке измене |
мНема описа измене |
||
Ред 40: | Ред 40: | ||
* [[Списак манастира Српске православне цркве]] |
* [[Списак манастира Српске православне цркве]] |
||
* [[Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане]] |
* [[Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане]] |
||
== Извори == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 25. март 2019. у 10:21
Манастир Тумане | |
---|---|
Основни подаци | |
Јурисдикција | Епархија браничевска |
Оснивање | 14. век |
Оснивач | Милош Обилић |
Место | Голубац |
Држава | Србија |
Манастир Тумане је православни манастир Епархије браничевске Српске православне цркве. Налази у Голубачкој долини на самој обали истоименог потока, 12 km удаљен од Голупца.
Предање
За име манастира везано је неколико предања за Милоша Обилића, прослављеног косовског јунака. Милош је рођен у оближњем селу Кобиље, а имао свој дворац у оближњем селу Двориште.[1] Приликом одласка у лов нехотице је ранио испосника Зосима Синајита који је пребивао у оближњој пећини. Када га је понео видару на лечење пустињак му рече Ту мани тј. Нема лека - пусти да ту умрем. Да окаје грех Милош подиже задужбину- манастир у који положи Зосимове мошти. Док је зидао манастир стиже кнежев позив да дође у бој. Ту мани, па дођи на Косово. Од двоструког ту мани манастир добија име Туман.
Историја
Не зна се тачно време изградње манастира. Први пут се појављује у попису 1572/3. године. Попис из времена султана Мурата III одређује локацију манастира код села Туман. У манастиру су (1891) редовно одржавани "нарочити парастоси" Милошу Обилићу - као задужбинару.
У другој половини 16. века настало је у овом манастиру једно књижевно дело - Тумански апокрифни зборник. У време Кочине крајине, манастир је паљен од стране Турака. Обновљен је 1797. године а 1879. године је манастир доста оштећен у земљотресу. Године 1883. извршена је санација, а 1910. године срушена је црква. Балкански ратови су одложили градњу нове цркве, па је садашња подигнута тек 1924. године.
Манастирски посед је био сиромашан, и као такав износио 1889. године: 14 хектара оранице и 395 хектара шуме.[2]
Године 1934. у Туман је пресељено руско монашко братство из манастира Миљкова. Од 1966. године Туман је женски опстежитељски манастир.
Архитектура цркве
Манастирска црква посвећена је Светом архангела Гаврилу, зидана је у српско-византијском стилу. У наосу цркве се налази кивот са моштима Светог Зосима Синајита. Манастирски комплекс чине још и велики конак, мали конак, испосница изнад које се налази капела преподобног Зосима Синајита.
Братство
У манастиру је само сахрањен двоструки доктор наука Радоје Арсовић, потоњи монах и светац Јаков Арсовић (1893-1946),[3][4] чије су мошти откривене као нетрулежне.[5] До смрти је био сабрат манастира Жиче, који су бомбардовали савезници пред крај рата.
Свети Тадеј Витовнички је био духовник манастира једно време. Дуго година настојатељица манастира је била схи-игуманија Серафима Милорадовић (1933-2016).[6]
Референце
- ^ "Мале новине", Београд 1891. године
- ^ "Отаџбина", Београд 1889. године
- ^ Жички монах отац Јаков Арсовић
- ^ „Монах Јаков Арсовић, свети сведок покајања”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2015. г. Приступљено 12. 01. 2015.
- ^ „Обретене нетрулежне мошти оца Јакова Арсовића”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2015. г. Приступљено 19. 01. 2015.
- ^ Упокојила се у Господу схи-игуманија Серафима туманска (28. јун 2016)
Види још
Литература
- Регионална привредна комора Пожаревац, приредила др Радмила Новаковић Костић, 2005. година.