Центар филм — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| делатност = производња филмова, дистрибуција филмског и ТВ програма |
| делатност = производња филмова, дистрибуција филмског и ТВ програма |
||
| основана = мај 1966. |
| основана = мај 1966. |
||
| место_оснивања = [[Београд]] |
| место_оснивања = [[Београд]], {{застава|СР Србија|name=Србија}},{{-}}{{застава|СФР Југославија|name=Југославија}} |
||
| оснивачи = [[Душан Перковић]] |
| оснивачи = [[Душан Перковић]] |
||
| угашена = |
| угашена = |
||
| седиште = Београдска 71 |
| седиште = Београдска 71{{-}}[[Београд]], {{застава|Србија}} |
||
| руководиоци = Јадранка Блануша-Вучковић |
| руководиоци = Јадранка Блануша-Вучковић |
||
| производи = дистрибуција играних и документарних филмова, издавање књига из области кинематографије |
| производи = дистрибуција играних и документарних филмова, издавање књига из области кинематографије |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Центар филм је покренут маја 1966. године првобитно као Сервис |
Центар филм је покренут маја 1966. године првобитно као ''[[Сервис Филмских радних заједница]]''. Почетком 70-их година променило је назив у ''[[Центар Филмских радних заједница]]'' [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]], а коначан назив ''Центар филм'' добили су 1978. године. Од првобитног сервиса филмских радних заједница израстао је у угледно предузеће које је својом организацијом рада, произведеним филмовима и освојеним наградама стекло озбиљан углед у земљи и иностранству. |
||
Центар филм је представљао сусретиште многобројних аутора различитих генерација и различитих стваралачких опредељења. |
Центар филм је представљао сусретиште многобројних аутора различитих генерација и различитих стваралачких опредељења. |
Верзија на датум 12. јул 2019. у 22:04
Центар филм | |
---|---|
д.о.о. | |
Делатност | производња филмова, дистрибуција филмског и ТВ програма |
Основано | мај 1966. Београд, Србија, Југославија |
Оснивачи | Душан Перковић |
Седиште | Београдска 71Београд, Србија |
Руководиоци | Јадранка Блануша-Вучковић |
Производи | дистрибуција играних и документарних филмова, издавање књига из области кинематографије |
Услуге | увоз и пласман домаћег и страног филмског ТВ програма, пружање студијских услуга |
Веб-сајт | www |
Центар филм (првобитно Сервис ФРЗ, па Центар ФРЗ СР Србије) је предузеће за производњу филмова, дистрибуцију филмског и ТВ програма.[1]
Историја
Центар филм је покренут маја 1966. године првобитно као Сервис Филмских радних заједница. Почетком 70-их година променило је назив у Центар Филмских радних заједница СР Србије, а коначан назив Центар филм добили су 1978. године. Од првобитног сервиса филмских радних заједница израстао је у угледно предузеће које је својом организацијом рада, произведеним филмовима и освојеним наградама стекло озбиљан углед у земљи и иностранству.
Центар филм је представљао сусретиште многобројних аутора различитих генерација и различитих стваралачких опредељења.
Са Центар филмом су сарађивали истакнути филмски аутори, а неки од њих су:
- Жика Митровић (Нож, Брат доктора Хомера, Операција Београд, Убиство на подмукао и свиреп начин и из ниских побуда)
- Миомир Стаменковић (Вук са Проклетија, СБ затвара круг, Девојачки мост, Нека друга жена, Опасни траг, Лагер Ниш)
- Здравко Рандић (Опклада, Трагови црне девојке, Лептиров облак)
- Живојин Павловић(Кад будем мртав и бео, Буђење пацова, Заседа, Црвено класје, Хајка, Дезертер)
- Пуриша Ђорђевић (Киша, Павле Павловић, Скерцо)
- Драгован Јовановић (Девојка са Космаја, Против Кинга)
- Соја Јовановић (Пусти снови, Силом отац)
- Жорж Скригин (Кораци кроз магле)
- Предраг Голубовић (Црвени удар, Сезона мира у Паризу, Прогон) итд.
Центар филм је пружао свесрдну подршку у то време већем броју младих филмских аутора који су управо седамдесетих и осамдесетих година стекли пуну уметничку афирмацију у продукцији Центар филма.
Овде се могу споменути дела следећих аутора:
- Горан Паскаљевић (Чувар плаже у зимском периоду, Пас који је волео возове, Земаљски дани теку, Посебан третман, Сутон, Варљиво лето 68)
- Горан Марковић (Специјално васпитање, Национална класа, Тајванска канаста, Сабирни центар)
- Срђан Карановић (Мирис пољског цвећа, Петријин венац, Нешто између, За сада без доброг наслова, Вирџина)
- Слободан Шијан (Ко то тамо пева,Маратонци трче почасни круг,Давитељ против давитеља ) итд.
Филмска дела Центар филма представљају богатсво, разноврсност и она су дела од трајне и незаобилазне вредности за целокупну екс-југословенску и српску кинематографију.
Копродукције
Центар филм је остварио копродуције филмова крајем 70 их и почетком 80 их година са великим филмским и тв кућама широм бивше Југославије. Ту су:
- Јадран филм Загреб (Атентат у Сарајеву, Сељачка буна 1573, За срећу је потребно троје, Рани снијег у Минхену)
- ТВ Загреб (Ритам злочина, Трећи кључ)
- Загреб филм (Сан о ружи)
- Виба филм Љубљана (Оксиген, Бегунац, Црвено класје), Ауторски студио Љубљана (Последња станица))
- Филмски студио Скопље (Уклети смо, Ирина)
- Сутјеска филм Сарајево (Сутјеска, Партизанска ескадрила)
- TВ Сарајево (Жена с крајоликом, Ово мало душе, Станица обичних возова)
- Форум Сарајево (Од злата јабука)
Руководиоци
Центар филм је основао познати сценариста и глумац Душан Перковић (1927-2000) који је иначе представљао главног организатора производње и дистрибуције филмова које је урадио Центар филм у својој кухињи.
Успео је да ангажује слободне филмске раднике који су руководили реализацијом филмова током 70 и 80 година попут Слободана Рогановића, Радивоја Поповића, Александра Радуловића, Бошка Савића, Николе Поповића, Милана Жмукића (1922-1996) и Ђорђа Милојевића (1939-2001).
Директори предузећа Центар филм су били
- Душан Перковић
- Милан Жмукић
- Ђорђе Милојевић
- Јадранка Блануша Вучковић
Филмови у продукцији Центар филма су имали велику гледаност у бившој Југославији а и у Европи по чему сведоче бројне награде које су њихови филмови добијали у иностранству. Центар филм је приватизован током 2000—их година и тад прелази у друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО) и данас се на челу компаније налази Јадранка Блануша-Вучковић.
У последње време се доста баве продукцијом документарних филмова (у оквиру серијала Личности и догађаји снимљен је до сада 51 филм о животу познатих српских војсковођа и глумаца), издавањем књига из области кинематографије, увозом и пласманом филмског и тв програма.
Продукција филмова ( од 1978 као Центар филм)
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1970.-те | |||
1972. | Розамунда | ||
1978. | Бошко Буха | филм и тв серија | |
1978. | Павиљон 6 | ||
1979. | Личне ствари | ||
1979. | Усијање | ||
1979. | Национална класа | ||
1979. | Последња трка | ||
1979. | Земаљски дани теку | ||
1979. | Партизанска ескадрила | ||
1980.-те | |||
1980. | Дани од снова | ||
1980. | Петријин венац | филм и тв серија | |
1980. | Посебан третман | ||
1980. | Ко то тамо пева | ||
1981. | Ритам злочина | ||
1981. | Пад Италије | ||
1981. | Ерогена зона | ||
1981. | Сезона мира у Паризу | ||
1981. | Нека друга жена | ||
1982. | Сутон | ||
1982. | Прогон | ||
1982. | Идемо даље | филм и тв серија | |
1982. | Маратонци трче почасни круг | ||
1983. | Последња оаза | документарни филм | |
1983. | Трећи кључ | ||
1983. | Нешто између | филм и тв серија | |
1983. | Игмански марш | ||
1984. | Рани снијег у Минхену | ||
1984. | Чудо невиђено | ||
1984. | О покојнику све најлепше | ||
1984. | Варљиво лето 68 | ||
1984. | Давитељ против давитеља | ||
1984. | Опасни траг | ||
1985. | Тајванска канаста | ||
1985. | За срећу је потребно троје | ||
1986. | Сан о ружи | ||
1986. | Лепота порока | ||
1986. | Од злата јабука | ||
1987. | Свет који нестаје | документарни филм | |
1987. | Краљева завршница | ||
1987. | У име народа | ||
1987. | Официр с ружом | ||
1987. | Лагер Ниш | ||
1988. | За сада без доброг наслова | ||
1988. | Други човек | ||
1988. | Сунцокрети | ||
1989. | Бој на Косову | ||
1989. | Сабирни центар | ||
1989. | Жена с крајоликом | ТВ драма | |
1990.-те | |||
1990. | Станица обичних возова | ТВ драма | |
1990. | Амбасадор је убијен у Стокхолму | документарни филм | |
1991. | Ово мало душе | ТВ драма | |
1991 | Вирџина | ||
1992. | Јевреји долазе | ||
1992. | Дезертер | ||
1993. | Три карте за Холивуд | ||
1994. | Скерцо | ||
1994. | Тањавања | кратки филм | |
1995. | Девојка из кабриолета | кратки филм | |
1996. | Век филма у Србији | документарни филм | |
1996. | Стеван Мокрањац | документарни филм | |
1996. | Никола Пашић | документарни филм | |
1996. | 160 година театра Јоаким Вујић | документарни филм | |
1997. | Војвода Живојин Мишић | документарни филм | |
1997. | Мија Алексић 1922-1995 | документарни филм | |
1997. | Слава и сенке: Паја Јовановић | документарни филм | |
1997. | Павле Вујисић 1922-1988 | документарни филм | |
1998. | Зоран Радмиловић 1933-1985 | документарни филм | |
1998. | Миливоје Живановић 1900-1976 | документарни филм | |
1998. | Данило Бата Стојковић | документарни филм | |
2000.-те | |||
2000. | Душица Жегарац | документарни филм | |
2001. | Драган Николић | документарни филм | |
2001. | Михајло Паскаљевић | документарни филм | |
2002. | Александар Берчек | документарни филм | |
2003. | Бора Тодоровић | документарни филм | |
2003. | Ружица Сокић | документарни филм | |
2004. | Милена Дравић | документарни филм | |
2005. | Мики Манојловић | документарни филм | |
2005. | Љуба Тадић | документарни филм | |
2006. | Никола Симић | документарни филм | |
2007. | Петар Краљ | документарни филм | |
2007. | Ита Рина | документарни филм | |
2008. | Мира Ступица | документарни филм | |
2009. | Мира Бањац | документарни филм | |
2010. | Богдан Диклић | документарни филм | |
2011. | Неда Арнерић | документарни филм | |
2012. | Петар Божовић | документарни филм | |
2013. | Змај и Дунав | документарни филм | |
2015. | Михаило Јанкетић | документарни филм |