Јелена Карађорђевић — разлика између измена
| Ред 8: | Ред 8: | ||
[[Слика:Prince Ioann Konstantinovich and his wife Princess Elena Petrovna (daughter of King Peter I of Serbia).jpg|мини|200п|десно|Принц [[Иван Константинович Романов]] са супругом принцезом Јеленом]] |
[[Слика:Prince Ioann Konstantinovich and his wife Princess Elena Petrovna (daughter of King Peter I of Serbia).jpg|мини|200п|десно|Принц [[Иван Константинович Романов]] са супругом принцезом Јеленом]] |
||
У фебруару 1917. године настала је у [[Русија|Русији]] провизорна влада под кнезом [[Григориј Лавов|Григорија Лавова]]. Цар Николај ИИ дао је оставку, затим су [[Бољшевизам|бољшевики]] преузели власт након [[Октобарска револуција|октобарске револуције]]. Јеленин супруг, велики кнез Иван, прогнан је од бољшевика прво у [[Киров]], затим у [[Јекатеринбург]] и најзад у [[Алапајевск]]. Јелена је пратила свог супруга, који је заједно са [[Јелисавета Фјодоровна|Јелисаветом Фјодоровном]], [[Константин Константинович Романов|Константином Константиновичем Романов]] и [[Игор Константинович Романов|Игором Константиновичем Романов]] убијен од стране бољшевика. Њихова тела бачена су у један рудник и тек неколико месеци касније сахрањена су на једном [[Православље|православном]] гобљу у [[Пекинг]]у (гробље уништено је касније у доба [[Кинеска културна револуција| |
У фебруару 1917. године настала је у [[Русија|Русији]] провизорна влада под кнезом [[Григориј Лавов|Григорија Лавова]]. Цар Николај ИИ дао је оставку, затим су [[Бољшевизам|бољшевики]] преузели власт након [[Октобарска револуција|октобарске револуције]]. Јеленин супруг, велики кнез Иван, прогнан је од бољшевика прво у [[Киров]], затим у [[Јекатеринбург]] и најзад у [[Алапајевск]]. Јелена је пратила свог супруга, који је заједно са [[Јелисавета Фјодоровна|Јелисаветом Фјодоровном]], [[Константин Константинович Романов|Константином Константиновичем Романов]] и [[Игор Константинович Романов|Игором Константиновичем Романов]] убијен од стране бољшевика. Њихова тела бачена су у један рудник и тек неколико месеци касније сахрањена су на једном [[Православље|православном]] гобљу у [[Пекинг]]у (гробље уништено је касније у доба [[Кинеска културна револуција|кинеске културне револуције]]). |
||
Пре своје смрти Иван је замолио Јелену да се врати њиховој деци која су била код Јеленине заове. На путу бољшевики су заробили Јелену. У октобру 1918 [[Шведска|шведски]] дипломати добили су дозволу да приме у Шведску Јеленину заову са својом и Јеленином децом. Јелена је даље остала заробљена, све док је нису пронашли [[Норвешка|норвешки]] дипломати. Пребачена је у [[Кремљ]] да би 1919 добила дозволу да отпутује за Шведску. Јелена се са децом преселила у Ницу у Француској где је остала до краја живота. Није се више удавала. |
Пре своје смрти Иван је замолио Јелену да се врати њиховој деци која су била код Јеленине заове. На путу бољшевики су заробили Јелену. У октобру 1918 [[Шведска|шведски]] дипломати добили су дозволу да приме у Шведску Јеленину заову са својом и Јеленином децом. Јелена је даље остала заробљена, све док је нису пронашли [[Норвешка|норвешки]] дипломати. Пребачена је у [[Кремљ]] да би 1919 добила дозволу да отпутује за Шведску. Јелена се са децом преселила у Ницу у Француској где је остала до краја живота. Није се више удавала. |
||
Верзија на датум 28. март 2009. у 05:10
Принцеза Јелена Карађорђевић (4. новембар 1884, Цетиње - 16. октобар 1962, Ница) била је ћерка краља Петра I и Зорке, кћери црногорског краља Николе I. Била је старија сестра принчева Ђорђа и Александра, каснијег краља Александра I. Јелена била је сестричина Анастасије Петровић, супруге великог кнеза Николаја Романова, унука цара Николаја I, и Милице Петровић, супруге великог кнеза Петра Романова, исто унука Николаја I; обе су упознале Распућина са царицом Александром. Јелена се удала за принца Ивана Константиновича Романова и била је позната као принцеза Јелена Петровна.
Живот
Јелена је била ћерка краља Србије Петра I и принцезе Зорке, најстарије ћерке краља Црне Горе Николе I, и најстарија сестра престонаследника Ђорђа и Александра Карађорђевић. После ране смрти њене мајке Зорке одрасла је већином код њених тетака Анастасије и Милице. Ишла је у интернат манастира Смолни. Постала је добра пријатељица велике кнегиње Олге, најстарије ћерке цара Николаја II. При једном посетом њене тетке Јелене Петровић, супруге италијанског краља Виктора Емануела III, упознала је Ивана Константиновича Романова, за ког се удала 1911. године. Јелена је студирала медицину на универзитету у Санкт Петербургу, све док није родила њено прво дете, сина Ивана Ивановича. Годину дана касније, 1915-е, родила је ћерку Јекатарину Иванович.
.jpg)
У фебруару 1917. године настала је у Русији провизорна влада под кнезом Григорија Лавова. Цар Николај ИИ дао је оставку, затим су бољшевики преузели власт након октобарске револуције. Јеленин супруг, велики кнез Иван, прогнан је од бољшевика прво у Киров, затим у Јекатеринбург и најзад у Алапајевск. Јелена је пратила свог супруга, који је заједно са Јелисаветом Фјодоровном, Константином Константиновичем Романов и Игором Константиновичем Романов убијен од стране бољшевика. Њихова тела бачена су у један рудник и тек неколико месеци касније сахрањена су на једном православном гобљу у Пекингу (гробље уништено је касније у доба кинеске културне револуције).
Пре своје смрти Иван је замолио Јелену да се врати њиховој деци која су била код Јеленине заове. На путу бољшевики су заробили Јелену. У октобру 1918 шведски дипломати добили су дозволу да приме у Шведску Јеленину заову са својом и Јеленином децом. Јелена је даље остала заробљена, све док је нису пронашли норвешки дипломати. Пребачена је у Кремљ да би 1919 добила дозволу да отпутује за Шведску. Јелена се са децом преселила у Ницу у Француској где је остала до краја живота. Није се више удавала.