Фрушкогорски манастири — разлика између измена
Ред 42: | Ред 42: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{ |
{{портал|Србија|Православље}} |
||
{{портал|Србија}} |
|||
{{commonscat|Monasteries on Fruška Gora}} |
{{commonscat|Monasteries on Fruška Gora}} |
||
* [http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију |
* [http://www.discoverserbia.org/sr/srem/fruskogorski-manastiri Фрушкогорски манастири] Комплетан водич кроз Србију |
Верзија на датум 7. децембар 2013. у 15:10
На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.
Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.
Манастири Српске православне цркве
Од запада ка истоку налазе се манастири:
- Привина Глава
- Дивша
- Кувеждин
- Петковица
- Шишатовац
- Бешеново
- Мала Ремета
- Беочин
- Раковац
- Јазак
- Врдник
- Старо Хопово
- Ново Хопово
- Гргетег
- Велика Ремета
- Манастир Крушедол.
Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.
Манастирски храмови саграђени током 18. века представљју занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.
Зилотски манастир
Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој Гори се налази и православни зилотски манастир на Угару. [1]
Литература
- Бранка Кулић, Недељка Срећков, „Манастири Фрушке Горе“, Нови Сад 1994.
- Мирослав Тимотијевић, „Манастир Крушедол“, I-II, Београд 2008.
- Бојана Ибрајтер, историчар уметности (НИН, 29.9.2005)
Спољашње везе
- Фрушкогорски манастири Комплетан водич кроз Србију