Радојево

Радојево
Радојево;
	Храм Светог Николе
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Нова Црња
Становништво
— 2011.	1056
— густина	32/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 44′ 29″ С; 20° 47′ 13″ И / 45.7415° С; 20.786833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	65 m
Површина	42,8 km2
	Радојево Радојево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23221
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Радојево, раније Српска Кларија (мађ. Klári, рум. Peterda), је село у општини Нова Црња у Средњобанатском округу на самој српско-румунској граници.

Село је садашњи назив добило после Другог светског рата у знак сећања на партизанског борца Радоја Михајлова (1926—1945), који је заједно са братом Милованом (1924—1945), погинуо на Сремском фронту, код Вировитице.

Према попису из 2022. било је 784 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Радојеву.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Када је 1797. године пописан православни клир ту су била четири свештеника који су се служили српским и румунским језиком. Били су то пароси, поп Лазар Болмановић (рукоп. 1754), поп Теодор Петровић (1780), поп Марко Поповић (1796) и ђакон Максим Војновић (1791).^[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

Кретање броја становника[уреди | уреди извор]

1900: 3.107
1931: 3.336

У насељу Радојево живи 1.082 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,3 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 538 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Основна школа у Радојеву, поред храма Светог Николе, најстарија је образовна институција у селу, као и у општини Нова Црња. Прва школа која је почела да ради у селу је била тривијална славено-сербска школа а почела је са радом 1768. године.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.869
1953.	2.915
1961.	2.595
1971.	2.230
1981.	1.872
1991.	1.588	1.541
2002.	1.385	1.399

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.094	78,98%
Роми	199	14,36%
Југословени	19	1,37%
Мађари	11	0,79%
Хрвати	10	0,72%
Македонци	10	0,72%
Бугари	4	0,28%
Немци	3	0,21%
Румуни	2	0,14%
Муслимани	2	0,14%
Русини	1	0,07%
непознато	2	0,14%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	3
80+	12	26
75—79	27	37
70—74	29	58
65—69	45	44
60—64	35	64
55—59	26	35
50—54	47	41
45—49	65	43
40—44	38	34
35—39	56	43
30—34	48	39
25—29	33	38
20—24	45	37
15—19	35	43
10—14	43	48
5—9	51	51
0—4	35	31
Просек :	39,3	42,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	777	843	771	706	647	600	538

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	152	166	85	81	28	12	6	4	4	0	2,57

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	541	167	319	42	13
Женски	585	97	317	157	14
УКУПНО	1.126	264	636	199	27

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	281	181	0	0	48
Женски	139	83	0	0	13
УКУПНО	420	264	0	0	61
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	2	15	4	10
Женски	0	0	20	1	2
УКУПНО	2	2	35	5	12
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	9	5	2
Женски	2	0	4	9	5
УКУПНО	2	1	13	14	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	0

Фотогалерија[уреди | уреди извор]

Православна црква Католичка црква Звоник католичке цркве Распеће испред католичке цркве