Радојево

Координате: 45° 44′ 29″ С; 20° 47′ 13″ И / 45.7415° С; 20.786833° И / 45.7415; 20.786833
С Википедије, слободне енциклопедије

Радојево
Храм Светог Николе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНова Црња
Становништво
 — 2011.Пад 1056
 — густина32/km2
Географске карактеристике
Координате45° 44′ 29″ С; 20° 47′ 13″ И / 45.7415° С; 20.786833° И / 45.7415; 20.786833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина65 m
Површина42,8 km2
Радојево на карти Србије
Радојево
Радојево
Радојево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23221
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Радојево, раније Српска Кларија (мађ. Klári, рум. Peterda), је село у општини Нова Црња у Средњобанатском округу на самој српско-румунској граници.

Село је садашњи назив добило после Другог светског рата у знак сећања на партизанског борца Радоја Михајлова (1926—1945), који је заједно са братом Милованом (1924—1945), погинуо на Сремском фронту, код Вировитице.

Према попису из 2022. било је 784 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Радојеву.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Када је 1797. године пописан православни клир ту су била четири свештеника који су се служили српским и румунским језиком. Били су то пароси, поп Лазар Болмановић (рукоп. 1754), поп Теодор Петровић (1780), поп Марко Поповић (1796) и ђакон Максим Војновић (1791).[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

Кретање броја становника[уреди | уреди извор]

У насељу Радојево живи 1.082 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,3 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 538 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

  • Основна школа у Радојеву, поред храма Светог Николе, најстарија је образовна институција у селу, као и у општини Нова Црња. Прва школа која је почела да ради у селу је била тривијална славено-сербска школа а почела је са радом 1768. године.
График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.869
1953. 2.915
1961. 2.595
1971. 2.230
1981. 1.872
1991. 1.588 1.541
2002. 1.385 1.399
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.094 78,98%
Роми
  
199 14,36%
Југословени
  
19 1,37%
Мађари
  
11 0,79%
Хрвати
  
10 0,72%
Македонци
  
10 0,72%
Бугари
  
4 0,28%
Немци
  
3 0,21%
Румуни
  
2 0,14%
Муслимани
  
2 0,14%
Русини
  
1 0,07%
непознато
  
2 0,14%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Фотогалерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]