Пређи на садржај

Сумартин

Координате: 43° 17′ 08″ С; 16° 52′ 22″ И / 43.285632874994064° С; 16.872670893352737° И / 43.285632874994064; 16.872670893352737
С Википедије, слободне енциклопедије
Сумартин
Сумартин, лука
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ОпштинаСелца (општина)
Становништво
 — 2011.474
Географске карактеристике
Координате43° 17′ 08″ С; 16° 52′ 22″ И / 43.285632874994064° С; 16.872670893352737° И / 43.285632874994064; 16.872670893352737
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина7 m
Сумартин на карти Хрватске
Сумартин
Сумартин
Сумартин на карти Хрватске
Сумартин на карти Сплитско-далматинске жупаније
Сумартин
Сумартин
Сумартин на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21426 Сумартин
Позивни број+385 21
Сумартин, римокатоличка црква

.

Сумартин је насељено место у саставу општине Селца, на острву Брачу, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Историја

[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Брач.

Луку Сумартин (раније се звала Врхбрач) основале су избеглице пред Турцима из Макарског приморја 1646. године. Према положају места морали су да се посвете риболову, поморству и бродоградњи. Мало бродоградилиште постоји и данас. Темеље фрањевачком самостану на месту где се налазила средњовековна црквица "Св. Мартина", по којем је Сумартин добио данашње име, поставио је 1747. далматински фратар и песник Андрија Качић Миошић.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Сумартин је имао 474 становника.

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
423 475 550 608 751 724 0 579 575 586 522 445 544 618 482 474

Напомена: У 1921. подаци су садржани у насељу Селца.

На попису становништва 1991. године, насељено место Сумартин је имало 618 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
537 86,89%
Срби
  
7 1,13%
Југословени
  
5 0,80%
Мађари
  
4 0,64%
Пољаци
  
1 0,16%
Словаци
  
1 0,16%
Словенци
  
1 0,16%
Црногорци
  
1 0,16%
Чеси
  
1 0,16%
неопредељени
  
1 0,16%
регион. опр.
  
6 0,97%
непознато
  
53 8,57%
укупно: 618

Као занимљивост, треба навести да се у Сумартину и његовој ближој околини говори штокавским наречјем за разлику од чакавске већине на остатку острва.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Становништво се бави пољопривредом, виноградарством, маслинарством, риболовом и туризмом. Трајектно пристаниште и трајектна веза са Макарском (5 пута дневно у туристичкој сезони), лепе плаже, бистро море, пристаниште за јахте и могућност посете самостанском музеју, одају утисак живог туристичког места.

Познате личности

[уреди | уреди извор]
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Фотографије

[уреди | уреди извор]