Пређи на садржај

Толуј

С Википедије, слободне енциклопедије
Толуј
Детаљ са ликом Толуја са слике која га приказује са супругом Соркохтани Беки, из Џами ат-Тавариха Рашида ал-Дина из раног XIV века.
Лични подаци
Датум рођења1193.
Место рођењаХамаг-Монголски канат
Датум смрти1232.
Место смртиМонголско царство
Религијатенгризам
Породица
СупружникСоркохтани Беки
ПотомствоМонгке-кан,
Кублај-кан,
Хулагу-кан,
Арик Боке
РодитељиЏингис-кан
Борте
ДинастијаБорџигин
регент Монголског царства
Период1227—1229
ПретходникЏингис-кан (као кан)
НаследникОгатај-кан (као кан)

Толуј или Толуис[а] (монг. Толуй, ср. монг. ᠲᠥᠯᠦᠢ, кин: 拖雷; пин: Tuōléi; 1193—1232) је био најмлађи син Џингис-кана и његове главне супруге Борте.[1][2][3] Једно време је био регент Монголског царства после смрти свог оца (1227—1229). Најпознатији је по томе што је био отац великих канова Монгкеа и Кублаја, и Хулагу-кана, који је срушио Абасидски калифат.[4][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Толуј се родио 1193. год. као најмлађи син Темуџина, будућег Џингис-кана, и његове главне супруге Борте, у тренутку кад рат у степи који је имао за резултат формирање Монголског царства још није почео и када је његов отац већ био загазио у сукоб са својим некадашњим андом,[б] Јамуком.[5][1] Формирањем тумена, основне монголске војне јединице, Толују је додељен војни одред од 5.000 људи.[6]

Пре него што се отиснуо у поход на Хорезмијско царство 1219. године, Џингис-кан је сазвао породични курултај[в] који је требало да одлучи о расподели освојене територије и о томе ко ће му бити наследник.[7][8] Толуј је, наравно, заједно са браћом: Џучијем, Чагатајем и Огатајем, присуствовао овом састанку, али није узео никаквог битног учешћа у истом.[9] Као најмлађем брату, припале су му територије монголске постојбине, на рекама Онон и Керлен, укључујући и планину Бурхан Халдун, тј. северна Кина и источна Монголија.[10][11][12]

После очеве смрти 1227. године, Толуј је, као Отчиген,[г] преузео положај регента Монголског царства, док се не обави и формално признање Огатаја за новог великог кана на курултају.[13][14] Толуј је практично владао царством паралисаним смрћу његовог оснивача до лета 1229. године, када је Огатај и званично ступио на своју дужност.[15]

У јесен 1232. године, са непуних четрдесет година, Толуј је умро од последица алкохолизма.[11][3] Управу над његовим поседом, у име младих синова, преузела је његова удовица Соркохтани Беки.[11]

Према Тајној историји Монгола, Толуј је био тих и миран.[9]

Толуј је био ожењен Соркохтани Беки, нећаком кереидског кана, Онг-кана са којом је имао четири сина: Монгкеа, Кублаја, Хулагуа и Арик Бокеа.[11][16][3] После Огатајеве смрти, 1241. године, наступиле су борбе за власт из које је Соркохтани изашла као коначни победник, а највећа моћ у царству је прешла на њене и Толујеве потомке.[17][16][1][2] Монгке, најстарији син, изабран је за великог кана Монголског царства 1251. године.[18][19][16][1][3] Да би учврстио свој легитимитет и историју поново написао у верзији која би му више одговарала, Монгке је постхумно 1252. године Толују доделио титулу великог кана. Учинио је то на основу правног закључка да је Толуј као најмлађи син, и стога Отчиген, био предодређен наследи титулу свог покојног оца, као и његову постојбину.[14] После Монгкеове смрти ће тај закључак довести до рата за власт између Арик Бокеа и Кублаја.[20]

Када је Кублај преузео власт у царству и прогласио династију Јуан 1277. године, постхумно је доделио кинеска имена Толују и осталим прецима. Изградио је и велики храм са осам просторија, од којих је једна била посвећена Толују.[21] Попут Монгкеа, који је свог оца постхумно уздигао до положаја великог кана, Кублај му је подарио титулу кинеског цара.[22] Наручио је и портрете целе породице у кинеском стилу, при чему су чланови више личили на мандаринске мудраце него на монголске ратнике.[23] Толују је додељено храмовно име Жуи-цунг (кин: 睿宗; пин: Ruìzōng), какво је давано мудрим и племенитим владарима, и постхумно име Цар Жен-шенг Ђинг-сјанг (кин: 仁聖景襄皇帝; пин: Rénshèng Jǐngxiāng huángdì).

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Негде су присутни и облици Тули или Тулви. Толуј на монголском значи огледало.
  2. ^ Побратим код Монгола.
  3. ^ Племенска скупштина.
  4. ^ Најмлађи син у породици. Принц Срца или Принц Ватре. Сходно степској традицији, одговорност оног ко носи ову титулу била је брига о остарелим родитељима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Ведерфорд 2007, стр. 323.
  2. ^ а б Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 429.
  3. ^ а б в г д Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 430.
  4. ^ Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 401.
  5. ^ Ведерфорд 2007, стр. 49-50.
  6. ^ Ведерфорд 2007, стр. 80.
  7. ^ Ведерфорд 2007, стр. 127.
  8. ^ Ведерфорд 2007, стр. 141-142.
  9. ^ а б Ведерфорд 2007, стр. 142.
  10. ^ Ведерфорд 2007, стр. 157.
  11. ^ а б в г Ведерфорд 2007, стр. 168.
  12. ^ Ведерфорд 2007, стр. 189.
  13. ^ Ведерфорд 2007, стр. 151.
  14. ^ а б Ведерфорд 2007, стр. 200.
  15. ^ Ведерфорд 2007, стр. 155.
  16. ^ а б в Ведерфорд 2007, стр. 322.
  17. ^ Ведерфорд 2007, стр. 199.
  18. ^ Ведерфорд 2007, стр. 171.
  19. ^ Ведерфорд 2007, стр. 197.
  20. ^ Ведерфорд 2007, стр. 223.
  21. ^ Ведерфорд 2007, стр. 231.
  22. ^ Ведерфорд 2007, стр. 231-232.
  23. ^ Ведерфорд 2007, стр. 232.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Џек Ведерфорд, Џингис Кан и стварање савременог света, 2007. Београд
  • Милион путовања Марка Пола, 2012. Београд