Филип Шоваговић
Филип Шоваговић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Filip Šovagović |
Датум рођења | 13. септембар 1966. |
Место рођења | Загреб, СР Хрватска, СФРЈ |
Веза до IMDb-а |
Филип Шоваговић (хрв. Filip Šovagović; Загреб, 13. септембар 1966) је хрватски позоришни и филмски глумац, редитељ и драматичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]У почетку познат само као син реномираног глумца Фабијана Шоваговића, Филип Шоваговић глумио је у многим филмовима и серијама у последњих 15-ак година. Међу осталим, глумио је у филму „Ничија земља“ (2001), који је добио Оскара, а 2005. био је редитељ и сценариста филма „Пушћа Бистра“.
Студирао је глуму на Академији драмске уметности. Апсолвент је филмске режије на истој академији. Аутор је драма „Звонимир Зајц“, „Цигла“ и „Птичица“. Једна од њих, „Цигла“, освојила је Награду Удружења драмских уметника за најбољи праизведени текст у сезони '98./'99. у продукцији ХНК Сплит, која је проглашена и за најбољу представу на Фестивалу хрватске драме „Марулићеви дани“. Представе према његовим текстовима гостовале су, али и постављане на бројним европским фестивалима. Као редитељ и сценариста окушао се у трима кратка филмовима: „Say no“, „Дрво живота“, „На трави“, те као ко-редитељ представе „Чекајући Годоа“ Самјуела Бекета у загребачком позоришту &ТД.
Његова сестра Ања Шоваговић-Деспот такође је позната глумица.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Телевизијске улоге
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога |
---|---|---|
1990. | Прашки студент (ТВ серија) | |
1999. | Наша кућица, наша слободица | |
2004−2007. | Наша мала клиника | Иво Задро |
2005. | Жутокљунац | архитект |
2005−2007. | Битанге и принцезе | Мате Тараба |
2006. | Одмори се, заслужио си | доктор |
2007. | Казалиште у кући | Мато Мато |
2009. | Брачне воде | Мирко |
2013. | На путу за Монтевидео | Ђука |
2015−2016. | Луд, збуњен, нормалан | Ђоле |
2018−2019. | Жигосани у рекету | Крешимир |
Филмске улоге
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога |
---|---|---|
1988. | Живот са стрицем | |
1988. | Сокол га није волио | Бенос |
1989. | Хамбург Алтона | Богарт |
1989. | Диплома за смрт | Ник |
1990. | Последњи валцер у Сарајеву | Владо Гаћиновић |
1991. | Крхотине | Иван Ливаја |
1991. | Чаруга | Крмпотић |
1991. | Ђука Беговић | Иља |
1992. | Бака бијела | Вођа фрајера |
1992. | Мор | |
1994. | Коситрено срце | |
1994. | Мука | |
1994. | Сваки пут кад се растајемо | |
1995. | Мртва точка | |
1995. | Испрани | |
1996. | Дјед и бака се растају | Ђуро |
1997. | Пушка за успављивање | Станко |
1997. | Руско месо | |
1997. | Трећа жена | Инспектор Херцег |
1997. | Pont Neuf | |
1997. | Божић у Бечу | Иван Лесјак |
1998. | Три мушкарца Мелите Жгањер | Juan/Felipe Mulero |
1998. | Заваравање | |
1998. | Transatlantic | Јаков |
1999. | Богородица | |
1999. | Четвероред | Поручник Хуњета |
2000. | Промашај | |
2000. | Срце није у моди | монтажер |
2000. | Небо, сателити | Мајор Узелац |
2001. | Ничија земља | Цера |
2001. | Полагана предаја | Петар Горјан |
2001. | Посљедна воља | Кузма |
2002. | Енклава | Чула |
2003. | Инфекција | градоначелник/избавитељ |
2003. | Испод црте | Иван Пожгај |
2006. | Пут лубеница | Лак |
2006. | Кравата | подворник |
2006. | Црвено и црно | Мехо |
2006. | Живи и мртви | Томо/Мартин |
2007. | Наши сретни тренуци | |
2008. | Reality | |
2009. | Метастазе | зомби |
2009. | Љубавни живот домобрана | Филип |
2022. | Траг дивљачи |
Редитељ
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Жанр | Награда |
---|---|---|---|
2005. | Пушћа Бистра | комедија | „Златна арена“ за најбољу споредну мушку улогу (Драган Деспот) |
Сценариста
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Жанр | Награда | |
---|---|---|---|---|
2005. | Пушћа Бистра |
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Филип Шоваговић на сајту IMDb