Слободан Перовић (глумац)

Слободан Перовић
Slobodan Perović 2009 Serbian stamp.jpg
Слободан Цица Перовић
Пуно имеСлободан Перовић
НадимакЦица
Датум рођења(1926-05-06)6. мај 1926.
Место рођењаКрагујевац
 Краљевина СХС
Датум смрти2. мај 1978.(1978-05-02) (51 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија
 СФР Југославија
Активни период1955—1978
УниверзитетДрамске уметности у Београду
ЗанимањеФилмски, телевизијски и позоришни глумац
Битна улогаМушкарци — Жика
Мост — Инжињер моста
Зимовање у Јакобсфелду — Јакоб Јерих
Веза до IMDb-а
Гроб Слободана Перовића у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Слободан Цица Перовић (Крагујевац, 6. мај 1926 — Београд, 2. мај 1978) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Слободан Перовић је рођен у Крагујевцу, 6. маја 1926. године. Детињство је провео у Крушевцу, Приштини и Нишу. Током Другог светског рата, налазио се у немачком заробљеништву. По ослобођењу Југославије, запослио се у Министарству за социјално старање, у својству финансијског инспектора. Потом је радио у Индустрији прецизне механике, да би напослетку био запослен као књиговођа у Југословенском драмском позоришту (ЈДП). Глумом је почео да се бави пре него што је уписао Академију за позоришну уметност у Београду, 1949. године. Дипломирао је 1953. године у класи професора Јозе Лауренчића представом Зикови, рађеној према тексту Максима Горког.[1]

Био је члан Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског и Атељеа 212 од 1951. године. Прву филмску улогу остварио је као четник Марко у филму Њих двојица, 1955. године. На Филмском фестивалу у Пули награђен је Златном ареном, за комичну улогу мушкарца који мења улогу са презапосленом женом у филму Мушкарци из 1963. са Оливером Марковић, у режији Мила Ђукановића. Поред филмова, глумио је и у телевизијским серијама.[2][3]

Остао је упамћен по улогама усамљеника; немоћних, очајних и отуђених ликова, људи који у себи крију велику трауму, прећутану бол или притајени порив за самоуништењем.[1]

Преминуо је у Београду, 2. маја 1978. године, у 52. години живота. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Жељко Симић је 2020. написао монографију о животу Цице Перовића коју је издао Службени гласник.[4][5]

Филмографија[уреди | уреди извор]

1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ Укупно
Дугометражни филм 7 15 5 27
ТВ филм 0 14 17 31
ТВ серија 0 3 4 7
ТВ мини серија 0 1 0 1
ТВ кратки филм 0 0 3 3
Кратки филм 0 1 2 3
Укупно 7 34 31 72
Год. Назив Улога
1950-е ▲
1955. Њих двојица Четник Марко
1955. Шолаја Владо, партизански комесар
1956. Потрага Марко
1956. Последњи колосек Емил Стефановић
1957. Поп Ћира и поп Спира Петар Петровић
1959. Виза зла Симон
1959. Осма врата Игор
1960-е ▲
1960. Дилижанса снова Алекса Никић/Светозар Ружичић
1960. Дан четрнаести Павле Малбашки
1961. Мирно лето Заре Мишески (као Слободан Перовикј)
1961. Не дирај у срећу
1963. Мушкарци Жика
1964. Молох
1965. Дан мира — догодило се у Скопљу
1965. Инспектор Слободан Јовановић
1965. Мала ноћна музика
1965. Крај почетка Дари
1965. Болничка соба
1965. Три невино оптужени
1965. Убица на одсуству Зоран Радић (као Слободан Перовић)
1965—1966. Код судије за прекршаје судија
1966. Пре рата инжењер Матеја Марић
1967. Сквер
1967. Посета малој планети
1967. Извлачење
1967. Пошаљи човека у пола два Алдо
1967. Седам Хамлета први гробар
1967. Буђење пацова Велимир Бамберг
1968. Самци (ТВ серија)
1968. Поход човек са телетом
1968. Љубав на телефону
1968. Под стакленим звоном
1968. Максим нашег доба
1969. Господин фока Господин Фока
1969. Голубовићи
1969. Вране Ђука, бивши боксер
1969. Дарови моје рођаке Марије
1969. Далеко је Аустралија Никола
1969. Поглед уназад Жак
1969. Мост инжењер
1969. Велики дан
1970-е ▲
1970. Шапни ми на здраво уво
1971. Апотекарица
1972. Купање (ТВ)
1972. Прождрљивост
1972. Погибија
1972. Петак вече
1972. Убиство у ноћном возу
1972. Пуковниковица пуковник Ото фон Грос/Мутави сељак
1973. Сироти мали хрчки други службеник
1973. Дрвени сандук Томаса Вулфа
1973. Жуте фесвице Никола, младожења
1973. Павиљон број шест Андреј Јефимич Рагин
1973. Лептирица Живан
1974. Недеље са Ањом Иван
1974. Породични оркестар
1974. Против Кинга Роки
1974. Образ уз образ
1974. Димитрије Туцовић (ТВ серија) генерал Димитрије Цинцар-Марковић
1975. Зимовање у Јакобсфелду Јакоб Јерих
1975. Халуцинације
1975. Салаш у Малом Риту (ТВ серија) Јакоб Јерих
1975. Пријатељи
1976. Процес Ђордану Бруну Кардинал Ђулио Санторио (као Слободан Перовић)
1976. Јагош и Угљеша судија
1976. Београдска деца
1976. Кухиња господин Маранго
1977. Инфериорност Алфредо
1977. Мећава Јоле
1978. Васкрсење змаја
1978. Павиљон VI Андреј Јефимиц Ралски
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) Јохан „Крава“

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Сећање на... Слободан Цица Перовић (1926—1978), Приступљено 15. 1. 2022.
  2. ^ Слободан Перовић — Филмска банка, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ „SEĆANJE NA VELIKOG GLUMCA Cica Perović: Nemam novca da platim struju i kiriju! A nije da ne radim...”. kurir.rs. 27. 1. 2016. 
  4. ^ Поповић, Гордана. „Наш први „тотални глумац””. Politika Online. Приступљено 2021-08-16. 
  5. ^ „СЛОБОДАН ЦИЦА ПЕРОВИЋ | Службени гласник”. www.slglasnik.com. Приступљено 2021-08-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Перовић_(глумац)&oldid=24497016”