Пређи на садржај

Шанац (прва линија одбране)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Шанац (вишезначна одредница).
Тврђава окружена шанцем испуњеним водом, Тараскон, Француска

Шанац (прва линија одбране), војна одбрана једне тврђаве и могао је бити сув или испуњен водом. Он је представљао дубоко и широко удубљење у тлу испред самих бедема. Његова основна улога била је да се онемогући приступ бедемима односно да се онемогући директан напад на њих. Ова врста фортификационе архитектуре је доста ретка на нашим просторима због брдовитог терена који је онемогућавао њихову изградњу и употребу, мада постоје и такви примери (види Смедеревска тврђава).

Основна улога шанца

[уреди | уреди извор]

Димензије шанца онемогућавале су опсадним справама (покретна кула и борбени ован) прилаз бедемима, чиме су оне постале немоћне за деловање. Дубина сувог шанца отежавала је приступ пешадије утврди како за упад кроз рупе у бедемима које су настале бомбардовањем (Катапултима, требушетима, а касније и топовима), тако и за покушаје да се уз помоћ лестви домогну врха бедема. Наравно, шанац испуњен водом потпуно је онемогућавао пешадији приступ бедемима. Дубина шанца додатно је отежавала покушаје да се прокоповањем тунела до бедема и урушавањем његових темеља направи рупа кроз коју би се могло продрети у утврду. Додатни проблем био је са тврђавама које су око себе имале шанац са водом, јер се лошим прорачуном могло оштетити дно шанца, након чега би вода покуљала у тунел и подавила раднике у њему.

Шанац испуњен водом

[уреди | уреди извор]
Камени мост и капија ојачана кулама, Тараскон, Француска

Посебна врста шанаца били су они који су испуњени водом. Најчешће су у суви шанац скретани потоци или речице који би га испунили и касније снабдевали водом у случају потребе. Као додатна мера заштите у таквим шанцима су испод површине воде постављани дрвени шиљци који су угрожавали живот сваком ко би покушао да преплива шанац. Међутим овакви шанчеви су захтевали стално одржавање и чишћење да би се спречило нагомилавање материјала који би могао створити прелаз.

Премошћавање шанца

[уреди | уреди извор]

Шанац је своју заштитну улогу имао у току борби, али се преко њега морало прелазити због чега је преко шанца грађен мост који се надовезивао на капију. Постојало је више различитих мостова који су коришћени, али су најчешће три врсте:

Борба против шанца

[уреди | уреди извор]

Једини начин борбе против шанца односно уклањања његове заштитне способности током опсада било је пуњење и затрпавање шанца разним материјалом. Због тога се често током опсада дешавало да нападачи током обданице затрпавају шанац, да би га опсађени током ноћи отрпавали.

Историјска употреба

[уреди | уреди извор]

Древна

[уреди | уреди извор]
Поглед са севера на тврђаву Бухен у старом Египту.

Неки од најранијих доказа о јарцима откривени су око древних египатских замкова. Један пример је у Бухену, замку ископаном у Нубији. Други докази о древним јарцима налазе се у рушевинама Вавилона, као и на рељефима из старог Египта, Асирије и других култура у региону.[1][2]

Докази о раним јарцима око насеља откривени су на многим археолошким налазиштима широм југоисточне Азије, укључујући Ноен У-Лок, Бан Нон Круа Чут, Бан Макам Та и Бан Нон Ват. Шанчеви су могли да се користе у одбрамбене или пољопривредне сврхе.[3]

Средњевековни

[уреди | уреди извор]
Средњовековни замак са јарком у Штајнфурту, Немачка

Ископани су опкопи око двораца и других утврђења као део одбрамбеног система као препрека непосредно изван зидина. На одговарајућим местима могу се напунити водом. Јарак је отежавао приступ зидовима за опсадно оружје као што су опсадне куле и ударни овнови, који су морали да се прислоне на зид да би били ефикасни. Јарак испуњен водом чинио је веома тешком и праксу рударења - копања тунела испод замкова како би дошло до урушавања одбране. Сегментирани јарци имају један суви и један део испуњен водом. Суви шанчеви који пресецају уски део оструге или полуострва називају се вратни ровови. Шанчеви који раздвајају различите елементе замка, као што су унутрашње и спољашње одељење, су попречни ровови.

Реч је прилагођена на средњеенглеском из старофранцуског motte „хумка, брежуљак“ и прво је примењена на централну хумку на којој је подигнут замак (види замак са насипом и двориштем), а затим је примењена на ископани прстен, а 'суви ров'. Заједничко извођење имплицира да су ове две карактеристике биле блиско повезане и да су вероватно конструисане у исто време.[4] Термин јарак се такође примењује на природне формације које подсећају на вештачку структуру и на сличне модерне архитектонске карактеристике.

Касније западно утврђење

[уреди | уреди извор]
Утврђени град Нарден у Холандији из 17. века, са бастионима који стрше у влажни јарак

Са увођењем опсадне артиљерије, у 16. веку се појавио нови стил утврђења који је користио ниске зидове и истурене јаке тачке зване бастиони, који је био познат као trace italienne. Зидови су додатно заштићени од напада пешадије мокрим или сувим јарцима, понекад у сложеним системима.[5] Када је средином 19. века овај стил утврђења заменио низ полигоналних утврђења, шанчеви су наставили да се користе за блиску заштиту.[6]

Модерна употреба

[уреди | уреди извор]

Архитектонска употреба

[уреди | уреди извор]
Суви јарак у пошти Џејмс Фарли у Њујорку.

Суви јарци су били кључни елемент који се користио у стамбеним зградама француског класицизма и беаук-артс бозар архитектуре, и као декоративни дизајн и да би се обезбедио дискретан приступ служби. Одлични примери за њих могу се наћи у Њупорту, Роуд Ајланд, у вили Мирамар и Елмс, као и у Кароленду, у близини Сан Франциска, Калифорнија, и на Јунион станици у Торонту, Онтарио, Канада. Поред тога, суви јарак може да омогући светлости и свежем ваздуху да допре до подрумских радних простора, као на пример у пошти Џејмс Фарли у Њујорку.

Антитерористички шанњеви

[уреди | уреди извор]

Док шанчеви више нису значајно оруђе ратовања, савремени архитектонски дизајн зграда их и даље користи као одбрану од одређених савремених претњи, као што су терористички напади из аутомобилских бомби и оклопних борбених возила. На пример, нова локација Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Лондону, отворена 2018. године, међу безбедносним обележјима укључује и шанац – први такав јарак изграђен у Енглеској након више од једног века.[7] Модерни шанчеви се такође могу користити у естетске или ергономске сврхе.

Нуклеарна станица Катавба има бетонски јарак око дела својих постројења. (Друге стране постројења граниче се са језером.) Јарак је део мера предострожности које су додате таквим локацијама након напада 11. септембра 2001. године.[8]

Безбедоносни шанчеви

[уреди | уреди извор]

Шанчеви, а не ограде, одвајају животиње од гледалаца у многим модерним зоолошким вртовима. ШанчевЕ је на овај начин први употребио Карл Хагенбек у свом Тирпарку у Хамбургу, Немачка.[9] Структура, са вертикалним спољним потпорним зидом који се уздиже директно из јарка, је проширена употреба ха-ха енглеског баштованства.

Гранични одбрамбени ровови

[уреди | уреди извор]

Године 2004, предложени су планови за јарак од две миље преко јужне границе појаса Газе како би се спречило пробијање тунела од египатске територије до пограничног града Рафа.[10]

Године 2008, градски званичници у Јуми, Аризона, планирали су да ископају две миље дугу деоницу на 180 хектара (440 акра) мочваре познате као Хантерс Хол како би контролисали имигранте који долазе из Мексика.[11]

Јарци за контролу штеточина

[уреди | уреди извор]

Истраживачи паука скакача, који имају одличну визију и прилагодљиву тактику,[12] изградили су минијатурне јаркове испуњене водом, прешироке да би пауци могли да прескачу. Неки примерци су награђивани за скакање па за пливање, а други само за пливање. Portia fimbriata из Квинсленда је углавном успевала, за који год метод су бивали награђени.[13] Када су примерци из две различите популације Portia labiata добили исти задатак, припадници једне популације су одредили који метод им је донео награду, док су припадници друге наставили да користе метод који су прво покушали и нису покушавали да се прилагоде.[14]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Archaeology in Syria Tell Sabi Abyad, Архивирано из оригинала 21. 3. 2007. г.  article on Netherlands National Museum of Antiquities website
  2. ^ Oredsson, Dag (новембар 2000). „Moats in Ancient Palestine”. Almqvist & Wiksell International. Архивирано из оригинала 2015-09-23. г. 
  3. ^ McGrath, R., & Boyd, W. (2001). The chronology of the Iron Age'moats' of Northeast Thailand. Antiquity, 75(288)
  4. ^ Friar, Stephen (2003), The Sutton Companion to Castles, Stroud: Sutton Publishing, стр. 214, ISBN 978-0-7509-3994-2 
  5. ^ Lepage, Jean-Denis G. G. (21. 12. 2009). French Fortifications, 1715-1815: An Illustrated History. McFarland. ISBN 9780786458073. Архивирано из оригинала 3. 1. 2016. г. — преко Google Books. 
  6. ^ „Fortress Study Group: Simon Barrass, An Introduction to Artillery Fortification, 2011” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. 
  7. ^ Architecture Correspondent, Jonathan Morrison (2017-12-14). „US embassy: America shows off its Thames fortress”. The Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Приступљено 2018-04-26. 
  8. ^ „Nuclear Power Plants to Continue MOX Program”. Nuclear Threat Initiative. 13. 10. 2004. Архивирано из оригинала 1. 9. 2009. г. 
  9. ^ Rene S. Ebersole (новембар 2001). „The New Zoo”. Audubon Magazine. National Audubon Society. Архивирано из оригинала 2007-09-06. г. Приступљено 2007-12-18. 
  10. ^ Urquhart, Conal (18. 6. 2004). „Two-mile Gaza moat to foil tunnels to Egypt”. The Guardian. London. Приступљено 12. 5. 2010. 
  11. ^ Glaister, Dan (14. 3. 2008). „US city plans moat to keep out migrants”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 2. 9. 2013. г. Приступљено 12. 5. 2010. 
  12. ^ Harland, D.P.; Jackson, R.R. (2000). „"Eight-legged cats" and how they see: a review of recent research on jumping spiders (Araneae: Salticidae)” (PDF). Cimbebasia. 16: 231—240. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 9. 2006. г. Приступљено 5. 5. 2011. 
  13. ^ Jackson, Robert R.; Chris M. Carter; Michael S. Tarsitano (2001). „Trial-and-error solving of a confinement problem by a jumping spider, Portia fimbriata”. Behaviour. Leiden: Koninklijke Brill. 138 (10): 1215—1234. ISSN 0005-7959. JSTOR 4535886. doi:10.1163/15685390152822184. 
  14. ^ Jackson, Robert R.; Fiona R. Cross; Chris M. Carter (2006). „Geographic Variation in a Spider's Ability to Solve a Confinement Problem by Trial and Error”. International Journal of Comparative Psychology. 19: 282—296. Архивирано из оригинала 6. 4. 2012. г. Приступљено 8. 6. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Шанац на Викимедијиној остави.
  • „Palmerston Forts”. royalarmouries.org. Royal Armouries. Приступљено 3. 3. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шанац_(прва_линија_одбране)&oldid=27922402”