Нови хоризонти — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 31: Ред 31:


== Делови сонде ==
== Делови сонде ==
==== Текст наслова ====
==== Подсистеми ====
Сонда ''Нови хоризонти'' изгледом и габаритима подсећа на [[клавир]], а у пали су сонду поредили са великим клавиром за који је залепљена сателитска антена.<ref name="Moore-2010"/> При конструкцији сонде инжењери су се водили изгледом претходних сонди [[Јулисес (сонда)|''Јулисес'']]<ref>{{cite doi|10.1007/s11214-008-9374-8|noedit}}</ref>, које су такође биле напајане [[Радиоизотопни термоелектрични генератор|радиоизотопним термоелектричним генераторима (РТГ)]] и имале су велику [[антена|антену]] монтирану на кутијасто „тело“ сонде која се кретала кроз [[Сунчев систем]]. Многе компоненте уграђене у сонду ''Нови хоризонти'' наслеђене су од сонде -{CONTOUR}-, која је опет користила инструменте чија се издржљивост показала у свемиру на сонди -{TIMED}-. Обе сонде је конструисала и њима управљала Лабораторија за примењену физику, која управља и сондом ''Нови хоризонти''.

==== Инструменти ====
==== Инструменти ====
Укупна потрошња седам научних инструмената које носи сонда је око 21 -{W}- (мада неће сви инструменти радити истовремено), а њихова укупна маса је 31 -{kg}-. Инструменти сонде су:
Укупна потрошња седам научних инструмената које носи сонда је око 21 -{W}- (мада неће сви инструменти радити истовремено), а њихова укупна маса је 31 -{kg}-. Инструменти сонде су:

Верзија на датум 15. јануар 2015. у 16:06

Нови хоризонти
(New Horizons)

Уметничко виђење сонде при проласку поред Плутона.
Уметничко виђење сонде при проласку поред Плутона.

Оператор НАСА
Произвођач APL, SwRI
Тип мисије надлетање
Датум лансирања 19. јануар 2006.
Крај мисије У току (>8 година)
Ракета-носач Атлас V-551
Место лансирања Свемирски центар Кенеди
Маса 478 kg
Извор напајања РТГ
Снага напајања 228 W
Међународна ознака 2006-001A
Вебсајт pluto.jhuapl.edu

Нови хоризонти (енгл. New Horizons) је назив свемирске сонде америчке свемирске агенције НАСА која је лансирана 19. јануара 2006. године са лансирне рампе свемирског центра Кенеди на Флориди. Сонда ће средином 2015. године проћи поред Плутона и његових месеца и постати прва сонда која је из близине испитала овај планетоид. Након посете Плутона, сонда ће можда испитати још неки од објеката у Којперовом појасу, уколико буду довољно близу трајекторији којом се креће летелица. За лансирање је изабрана ракета–носач Атлас V у конфигурацији 551 са највећим потиском (укључује пет помоћних ракетних мотора на чврсто гориво). Овако велики потисак је био неопходан јер је сонда лансирана директно ка Плутону, уз мањи кравитациони маневар при проласку поред Јупитера, тако да је морала да јој се саопшти велика почетка брзина како би успела да за што краће време стигне до свог одредишта.

Сонда Нови хоризонти има масу 478 kg. Пречник параболичне антене великог усмерења је 2,1 m и треба да обезбеди примање и слање сигнала и на удаљености од 5 милијарди километара.

Крајем фебруара 2007. године сонда је прошла поред Јупитера, добивши убрзање услед дејства његове гравитације. Најближи пролазак сонде крај Плутона догодиће се 14. јула 2015. године у 11.47 УТЦ, након чега сонда наставља пут кроз Којперов појас.

Делови сонде

Подсистеми

Сонда Нови хоризонти изгледом и габаритима подсећа на клавир, а у пали су сонду поредили са великим клавиром за који је залепљена сателитска антена.[1] При конструкцији сонде инжењери су се водили изгледом претходних сонди Јулисес[2], које су такође биле напајане радиоизотопним термоелектричним генераторима (РТГ) и имале су велику антену монтирану на кутијасто „тело“ сонде која се кретала кроз Сунчев систем. Многе компоненте уграђене у сонду Нови хоризонти наслеђене су од сонде CONTOUR, која је опет користила инструменте чија се издржљивост показала у свемиру на сонди TIMED. Обе сонде је конструисала и њима управљала Лабораторија за примењену физику, која управља и сондом Нови хоризонти.

Инструменти

Укупна потрошња седам научних инструмената које носи сонда је око 21 W (мада неће сви инструменти радити истовремено), а њихова укупна маса је 31 kg. Инструменти сонде су:

  • „Ралф“ (енгл. Ralph) је камера за мапирање у четири боје са инфрацрвеним спектрометром, намењена за мапирање површине, састава и температуре Плутона и Харона;
  • „Алис“ (енгл. Alice) је ултраљубичасти спектрометар намењен за проучавање структуре и састава горњих слојева Плутонове атмосфере;
  • „Лори“ (енгл. Long Range Reconnaissance Imager, LORRI) је камера високе резолуције повезана са телескопом. Њена намена је да посматра Плутон током последњих месеци пута до Плутона и да снима фотографије високе резолуције током проласка поред планете;
  • „Пепси“ енгл. Pluto Energetic Particle Spectrometer Science Investigation, PEPSSI и „Свап“ (енгл. Solar Wind At Pluto, SWAP) су плазма сензори, намењени за бележење и мерење одливања Плутонове атмосфере;
  • „Рекс“ (енгл. Radio Science Experiment, REX) је радио инструмент намењен за пријем јаког сигнала Мреже дубоког свемира агенције НАСА, док летелица буде заклоњена Плутоном, посматрано са Земље. Преламање сигнала у Плутоновој атмосфери ће омогућити „Рексу“ да одреди густину и температуру у доњим слојевима атмосфере овог небеског тела;
  • „СДЦ“ (енгл. Venetia Burney Student Dust Counter, VBSDC) је намењен за мерење густине међупланетарне прашине у најудаљеним деловима Сунчевог система и у Којперовом појасу.
  • „Ралф“
    „Ралф“
  • „Лори“
    „Лори“
  • „Свап“
    „Свап“
  • „СДЦ“
    „СДЦ“
  • Локације инструмената на сонди
    Локације инструмената на сонди

Мисија у Којперовом појасу

Након пролета поред Плутона, сонда Нови хоризонти наставиће своје кретање дубље у Којперов појас. Планери мисије су започели потрагу за небеским телима пречника 50–100 km поред којих би сонда могла да пролети и изучи их на исти начин као што ће то учинити поред Плутона. Због ограничене количине горива за маневрисање сонде и корекцију путање, тај објекат морао би да буде довољно близу треутне путање сонде како би јој био у домету. Овим је искључена свака могућност да се посети Ерис, транс-Нпетунски објекат који је величином сличан Плутону.[3] Регион којим сонда може пролетети налази се веома близу диску Млечног пута, тако да је тешко уочити објекте због позадинске светлости, а исти регион није детаљније посматран приликом ранијих опсервација Којперовог појаса у потрази за објектима сличних Плутону, а сматра се да их има на десетине или чак стотине.

Наменска потрага за објектима које би сонда могла да посети започета је 2011. године земаљским телескопима. За претраживање ноћног неба углавном су коришћени телескоп Субару (пречник огледала 8,5 m) на Хавајима, и Магеланови телескопи у Чилеу (пречник огледала 6,5 m).[4] Људи из шире јавности су помогли у претраживању фотографија које су прикупиле ове две опсерваторије, а пројекат је добио назив „Ледени ловци“ (енгл. Ice Hunters).[5][6] Ова потрага уз помоћ земаљских телескопа резултирала је проналаском 50 нових објеката из Којперовог појаса, али ниједан од њих није у домету сонде Нови хоризонти.[4]

У јуну 2014. године започела је потрага помоћу телескопа Хабл. Овај телескоп лакше може пронаћи погодне „мете“ у Којперовом појасу јер се налази у свемиру, и светлост од веома тамних објеката не мора да прође кроз дебелу атмосферу Земље да би стигла до камере телескопа. Пред почетак потраге, шансе да се пронађе погодан кандидат за сонду Нови хоризонти научници су проценили на 95%.[7] Након четири месеца претраге, 15. октобра 2014. објављено је да су пронађена три потенцијална објекта[8][9][10], која су од стране научног тима Нови хоризонти названи PT1, PT2 и PT3 (скраћено од potential target, што на енглеском значи потенцијала мета). Сва три објекта имају пречник у распону од 30–55 km, и били су превише мали да би земаљски телескопи могли да их уоче. Сви објекти се налазе на удаљености око 43–44 АЈ од Сунца, тако да би сонда до њих стигла негде око 2018–2019. године.[8] Могућност да се путања промени са расположивом количином горива и стигне до сваког од ових објеката прорачуната је на 100%, 97% и 7% респективно за PT1, PT2 и PT3.[8] Објекат PT1 (на сајту телескопа Хабл добио је назив 1110113Y[11]), који је најбоље позициониран за пролет сонде, представља „хладан“ (мала инклинација, мали ексцентрицитет орбите) класичан објекат Којперовог појаса, магнитуде 26,8 и пречника 30–45 km. Сонда би поред овог објекта пролетела у јануару 2019. године. За промену путање како би се овај објекат досегнуо било би потребно око 35% преосталог горива у резервоарима сонде.[8]

Кључни датуми мисије

Датум Догађај Опис Референце
8. јун 2001. Мисија Нови хоризонти изабрана од стране агенције НАСА. Након тромесечне студије концепта пред подношење предлога, два пројекта су се такмичила да њихов предлог буде изабран: POSSE (Pluto and Outer Solar System Explorer) и Нови хоризонти. [12]
13. јун 2005. Сонда је напустила Лабораторију за примењену физику како би прошла кроз финално тестирање. Финално тестирање сонде пред лансирање спроведено и Годардовом центру за истраживање свемира. [13]
24. сеп. 2005. Сонда пребачена у СЦ Кенеди Сонда је прошла кроз Ваздухоловну базу Ендруз унутар војног теретног авиона Боинг C-17 Globemaster III. [14]
17. дец. 2005. Сонда спремна за постављање у омотач ракете Сонда је пребачена из зграде за сервисирање у постројење за вертикалну монтажу у оквиру лансирног комплекса 41 свемирског центра Кенеди.
11. јан. 2006. Отворен примарни прозор за лансирање Лансирање сонде је одложено како би се спровело додатно тестирање.
16. јан. 2006. Ракета-носач превежена до лансирне рампе. РН Атлас V , серијски број AV-010, превежена је до лансирне рампе комплекса 41.
17. јан. 2006. Лансирање одложено Први покушај ланисрања одложен је због временских услова (брзина ветра била је виша од дозвољених вредности). [15][16]
18. јан. 2006. Лансирање поново одложено Други покушај лансирања такође није успео јер је у јутарњим часовима дошло до нестанка струје у Лабораторији за примењену физику.
19. јан. 2006. Успешно лансирање у 19.00 УТЦ Сонда је успешно лансирана ракетом-носачом Атлас V у конфигурацији 551 (што представља најмоћнију верзију ове ракете), након кратког одлагања због временских услова (густе облачности), која је поново претила да одложи полетање. [17][18]
7. апр. 2006. Сонда пролеће Марс Сонда пролетела орбиту Марса; удаљеност од Земље – 1,7 АЈ. [19][20]
13. јун 2006. Пролет поред астероида 132524 APL Сонда пролеће поред астероида 132524 APL, који се налази у главном астеороидном појасу, на удаљености од 101.867 km у 04.05 УТЦ. Сонда је употребила своје камере како би снимила фотографије. [21]
28. нов. 2006. Прва фотографија Плутона Снимљена прва фотографија Плутона са веома велике удаљености. [22]
10. јан. 2007. Навигационе провере близу Јупитера Опсервације једног од спољашњих месеца Јупитера, Калирое, са велике удаљености као тест за навигацију сонде при испитивању неког небеског тела. [23]
28. феб. 2007. Пролет поред Јупитера Пролет поред Јупитера догодио се у 05.43.40 УТЦ на удаљености од 2,305 милиона километара, при брзини од 21,219 km/s. [24]
8. јун. 2008. Пролазак Сатурнове орбите Сонда пролази Сатурнову орбиту; удаљеност од Земље – 9,5 АЈ. [24][25]
29. дец. 2009. Сонда је ближа Плутону него Земљи Плутон је тада био 32,7 АЈ од Земље, док је сонда била на 16,4 АЈ од Земље. [26][27][28]
25. феб. 2010. Сонда прешла пола пута Сонда превалила половину од планираних 2,38×109 km до Плутона. [29]
18. мар. 2011. Сонда прешла Уранову орбиту Ово је четврта орбита планете коју је сонда прешла од када је лансирана. Сонда Нови хоризонти прошла је Уранову орбиту у 22.00 УТЦ. [30][31]
2. дец. 2011. Нови хоризонти пришла је ближе Плутону од било које мисије пре ње Претходно, сонда Војаџер 1 била је сонда која је прошла најближе Плутону, на удаљености од ~10,58 АЈ. [32]
11. феб. 2012. Нови хоризонти на 10 АЈ од Плутона Ова тачка пута достигнута је око 04.55 УТЦ. [33]
1. јул 2013. Сонда Нови хоризонти снима прву фотографију месеца Харона На фотографији се Харон види одвојено од Плутона (мада је резолуција и даље прилично лоша). Фотографија снимљена камером LORRI. [34][35]
25. окт. 2013. Сонда Нови хоризонти на 5 АЈ од Плутона [33][36]
20. јул 2014. Фотографије Плутона и Харона На снимљеним фотографијама јасно се види да Плутон и Харон орбитирају један око другог. Фотографија снимљена са удаљености од 2,8 АЈ. [37]
25. авг. 2014. Сонда пролази Нептунову орбиту Ово је пета орбита планете коју сонда пролази од лансирања. [38]
6. дец. 2014. Сонда Нови Хоризонти успешно „пробуђена“ из хибернације Сонда је била у стању хибернације како би се сачувала авионика, и тиме продужио оперативни век сонде. [39]
јан. 2015. Опсервације објекта VNH0004 у Којперовом појасу Опсервације са удаљености од око 75 милиона километара (0,5 АЈ). [40]
15. јан. 2015. Сонда започиње опсервације Плутоновог система Сонда се налази довољно близу да прикупљене фотографије могу бити од користи научницима за изучавање Плутона и његових природних сателита, као и инжењерима за детаљније планирање блиског проласка поред ових небеских тела. [41]
феб. 2015. Опсервације Плутона Сонда Нови хоризонти је довољно близу да почне примарна мисија. [24]
5. мај 2015. Боље од Хабла Фотографије које прикупи сонда биће боље резолуције од оних које су доступне са свемирског телескопа Хабл. [24]
14. јул 2015. Пролет поред Плутона, Харона, Хидре, Никта, Кербера и Стикса Пролет поред Плутона око 11.47 УТЦ на удаљености од 13.695 km, при 13,78 km/s. У том тренутку Плутон је 32,9 АЈ од Сунца. Пролет поред Харона, Хидре, Никта, Кербера и Стикса око 12.01 УТЦ на удаљености од 29.473 km при 13,87 km/s. [24]
2016–2020. Могући пролет поред једног од објеката из Којперовог појаса Сонда ће пролетети поред једног од објеката који се налазе у Којперовом појасу, уколико буде имала довољно горива да довољно промени трајекторију и приближи му се до удаљености са које су могућа научна испитивања. [42]
2026. Очекивани крај мисије Планирано је да до 2026. године мисија буде завршена. [43]
2038. Нови хоризонти ће бити на 100 АЈ од Сунца. Уколико сонда буде и даље у функцији извршиће испитивања спољне хелиосфере. [44]

Пролет поред Плутона

Уметничко виђење како ће изгледати Плутон (десно) и Харон (лево) гледано са сонде приликом пролета.

Опсервације приликом приласка Плутону почеле су 4. јануара 2015. године камером „Лори“ и телескопом „Ралф“.[45] У том тренутку, Плутон и његови месеци заузимали су само неколико пиксела на фотографијама ових инструмената. Након још 70 дана пута ка Плутону, 5. маја 2015. године, резолуција фотографија премашиће резолуцију оних које је снимио телескоп Хабл[24], и остаће тог квалитета и две седмице након пролета. Ова посматрања помоћи ће у откривању прстенова (уколико постоје) и природних сателита око Плутона (резолуција ће бити довољно добра да ће моћи да се виде природни сателити пречника само 2 km). Прикупљене фотографије биће од велике помоћи инжењерима при навођењу сонде и избегавању потенцијално опасних објеката који су превише близу путањи којом се сонда креће, као и при планирању опсервација свих објеката у околини Плутона. Фотографисање површине Плутона и Харона почеће 3,2 дана пре најближег пролета, како би се прикупиле фотографије резолуције 40 km по пикселу оне полулопте ових тела која ће при најближем пролету бити окренута од сонде, па ће бити немогуће снимити их. Цела површина оба тела биће фотографисана два пута дневно како би се уочиле промене услед снега или криовулканизма (уколико их уопште буде). И поред свега, део северне полулопте Плутона неће бити видљив јер ће се тај део налазити у константном мраку због нагиба осе ротације.

Примарни циљеви (захтевани)
  • Карактеризација глобалне геологије и морфологије Плутона и Харона
  • Мапирање хемијског састава површине Плутона и Харона
  • Карактеризација неутралне нејонизоване атмосфере Плутона и брзину њеног нестајања.

Уколико се само један од ових циљева не оствари сматраће се да је мисија била неуспешна.

Снимак система Плутон–Харон телескопима АЛМА.
Секундарни циљеви (очекивани)
  • Карактеризација промена површине и атмосфере Плутона током времена
  • Стерео-фотографисање одабраних области Плутона и Харона
  • Мапирање терминатора Плутона и Харона (границе између дана и ноћи) у високој резолуцији
  • Мапирање хемијског састава појединих области Плутона и Харона у високој резолуцији
  • Карактеризација горњих слојева атмосфере Плутона (јоносфере), и њену интеракцију са соларним ветром
  • Потрага за водоником, угљоводоником, цијановодоничном киселином и другим нитрилима у атмосфери Плутона
  • Потрага за атмосфером на Харону (уколико постоји)
  • Одређивање болометријског Бондовог албеда за Плутон и Харон
  • Мапирање површинских температура Плутона и Харона
  • Уколико буде могуће, мапирање површине једног од мањих месеца.

Очекује се, али се и не захтева, да већина ових захтева буде испуњена.

Терцијарни циљеви (жељени)
  • Карактеризација енергетских честица у околини Плутона и Харона
  • Тачније мерење габарита Плутона и Харона (пречника, масе, густине), као о њихових орбита
  • Потрага за планетарним прстеновима или овим природним сателитима.

Испуњавање ових циљева покушаће се само ако буде вишка времена са инструментима, али примат ће увек имати примарни и секундарни циљеви мисије. Циљ да се измери магнетско поље око Плутона је скинут са листе, јер магнетометар није могао да стане на сонду а да се не прекорачи максимална маса.

Тренутни статус

Локација сонде 1. јануара 2015. године. (види тренутну позицију сонде).

Најновије вести и фотографије везане за ову мисију могу се видети на веб-сајту агенције НАСА овде.

Сонду су инжењери са Земље успешно „пробудили“ из хибернације 6. децембра 2014. године.[39]

По подацим од 11. јануара 2015. сонда се налазила:

Сонда путује брзином од 14,6 km/s (52.560 km/h), или око 3 АЈ годишње (у односу на Сунце). Радио сигналима треба четири сата да са Земље стигну до сонде.[46]

Јачина светлости Сунца из позиције на којој се сонда тренутно налази је магнитуде -19,3.[47] Сонда Нови хоризонти се креће у правцу сазвежђа Стрелац.[47] Очекује се да мисија буде окончана након пролета поред неког од мањих објеката у Којперовом појасу.[43]

Галерија

  • Сонда током припрема за лансирање
    Сонда током припрема за лансирање
  • Полетање ракете Атлас V са сондом Нови хоризонти
    Полетање ракете Атлас V са сондом Нови хоризонти
  • Ерупција вулкана на Јупитеровом месецу Ио
    Ерупција вулкана на Јупитеровом месецу Ио
  • Слика Јупитера и његовог месеца Иа, током пролета 2007. године
    Слика Јупитера и његовог месеца Иа, током пролета 2007. године

Референце

  1. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Moore-2010.
  2. ^ Пажња: Шаблон ({{cite doi}}) је застарео. Да би навели публикацију која се идентификује са doi:10.1007/s11214-008-9374-8, користите шаблон {{cite journal}} (ако је објављен у bona fide академском часопису, у другом случају користите шаблон {{cite report}} са |doi=10.1007/s11214-008-9374-8).
  3. ^ Atkinson, Nancy (11. 11. 2010). „Stellar Occultation by Eris”. Universe Today. Приступљено 29. 5. 2011. „Video: Stellar Occultation by Eris”. 9. 3. 2011. 
  4. ^ а б Pluto-bound probe faces crisis (nature.com 20 May 2014)
  5. ^ „IceHunters”. Zooniverse. 2011. Приступљено 27. 6. 2011. 
  6. ^ „IceHunters project complete”. Zooniverse. 2012. Приступљено 7. 8. 2012. 
  7. ^ [1] spacenews.com 25 June 2014)
  8. ^ а б в г Lakdawalla, Emily (2014-10-15). „Finally! New Horizons has a second target”. Planetary Society blog. Planetary Society. Архивирано из оригинала 2014-10-15. г. Приступљено 2014-10-15. 
  9. ^ „NASA’s Hubble Telescope Finds Potential Kuiper Belt Targets for New Horizons Pluto Mission”. press release. Johns Hopkins Applied Physics Laboratory. 2014-10-15. Архивирано из оригинала 2014-10-16. г. Приступљено 2014-10-16. 
  10. ^ Wall, Mike (2014-10-15). „Hubble Telescope Spots Post-Pluto Targets for New Horizons Probe”. Space.com. Архивирано из оригинала 2014-10-15. г. Приступљено 2014-10-15. 
  11. ^ „Hubble to Proceed with Full Search for New Horizons Targets”. HubbleSite news release. Space Telescope Science Institute. 2014-07-01. Приступљено 2014-10-15. 
  12. ^ Savage, D. (29. 11. 2001). „NASA Selects Pluto-Kuiper Belt Mission For Phase B Study”. NASA. Приступљено 12. 1. 2011. archived at WebCite
  13. ^ New Horizons at the Cape The Johns Hopkins Applied Physics Laboratory 26 September 2005
  14. ^ „NASA'S Pluto Space Probe Begins Launch Preparations”. SpaceDaily. 27. 9. 2005. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 12. 1. 2011. 
  15. ^ „Winds Delay Launching for NASA Mission to Pluto”. New York Times. 17. 1. 2006. 
  16. ^ „Launch of NASA's Pluto Probe Delayed for 24 Hours”. Space.com. 17. 1. 2006. Приступљено 3. 6. 2013. 
  17. ^ Amir, A. (19. 1. 2006). „Planetary News: New Horizons (2006) New Horizons launched on its way to Pluto”. The Planetary Society. Приступљено 14. 3. 2011.  archived at WebCite
  18. ^ Harwood, W. (19. 1. 2006). „New Horizons launches on voyage to Pluto and beyond”. Spaceflight Now Inc. Приступљено 12. 1. 2011. archived at WebCite
  19. ^ Malik, T. (7. 4. 2006). „Pluto-Bound Probe Passes Mars' Orbit”. Space.com. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 14. 1. 2011. 
  20. ^ „Distance between Mars and Earth on 7 April 2006”. 
  21. ^ Olkin, Catherine B.; Reuter; Lunsford; Binzel; Stern (2006). „The New Horizons Distant Flyby of Asteroid 2002 JF56”. Bulletin of the American Astronomical Society. 38: 597. Bibcode:2006DPS....38.5922O. 
  22. ^ K. Beisser (28. 11. 2006). „New Horizons, Not Quite to Jupiter, Makes First Pluto Sighting”. JHU/APL. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 13. 1. 2011. 
  23. ^ „New Horizons Jupiter Encounter Timeline”. The Planetary Society. Приступљено 24. 10. 2014. 
  24. ^ а б в г д ђ „New Horizons Web Site”. Pluto.jhuapl.edu. Приступљено 1. 8. 2012. 
  25. ^ „Distance between Saturn and Earth on 8 June 2008”. Приступљено March 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  26. ^ Villard, R. (29. 12. 2009). „New Horizons Crosses Halfway Point to Pluto”. Discovery Communications, LLC. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 12. 1. 2011. 
  27. ^ „Distance between Pluto and Earth on 29 December 2009”. Приступљено March 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  28. ^ „New Horizon properties on 29 December 2009”. Приступљено March 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  29. ^ „Spacecraft Hits Midpoint on Flight to Pluto”. Space.com. 26. 2. 2010. Приступљено 11. 8. 2011. 
  30. ^ „Space Spin – New Horizons ventures beyond Saturn's orbit”. 9. 6. 2008. Приступљено 14. 3. 2011. 
  31. ^ SPACE.com Staff (18. 3. 2011). „NASA Pluto Probe Passes Orbit of Uranus”. SPACE.com. Приступљено 19. 3. 2011. 
  32. ^ Twitter.com – NewHorizons2015
  33. ^ а б „New Horizons on Approach: 22 AU Down, Just 10 to Go”. JHU/APL. 10. 2. 2012. Приступљено 22. 3. 2012. 
  34. ^ Plait, Phil (11. 7. 2013). „New Horizons Gets a First Glimpse of Pluto's Moon Charon”. Slate. 
  35. ^ „Charon Revealed! New Horizons Camera Spots Pluto's Largest Moon”. New Horizons; Headlines. The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory. 10. 7. 2013. 
  36. ^ „On the Path to Pluto, 5 AU and Closing”. New Horizons; Headlines. The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory. 25. 10. 2013. 
  37. ^ New Horizons Spies Charon Orbiting Pluto
  38. ^ „New Horizons Web Site”. Pluto.jhuapl.edu. 18. 3. 2011. Приступљено 3. 4. 2012. 
  39. ^ а б [2]
  40. ^ NewHorizons2015. „About the Jan 21o5 KBO, It's VNH0004”. Twitter. Приступљено 21. 8. 2012. 
    • Buie, Marc W. „Orbit Fit and Astrometric record for VNH0004”. User pages. Southwest Research Institute Planetary Science Directorate. Приступљено 21. 8. 2012. 
  41. ^ „New Frontier News”. 6. 12. 2014. Приступљено 8. 1. 2015. 
  42. ^ „Why Go to Pluto?”. NASA. Приступљено 14. 7. 2011. 
  43. ^ а б NASA (20. 7. 2011). „New Horizons”. NASA Solar System Exploration. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 21. 2. 2012. 
  44. ^ „New Horizons Salutes Voyager”. New Horizons. 17. 8. 2006. Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2009. 
  45. ^ „New Horizons Commanded into Last Pre-Pluto Slumber”. 29. 8. 2014. Приступљено 2014-10-07. 
  46. ^ „New Horizons Current Position”. JHU/APL. Приступљено 15. 8. 2014. 
  47. ^ а б Peat, Chris (14. 6. 2013). „Spacecraft escaping the Solar System”. Heavens-Above. Приступљено 14. 6. 2013. 

Спољашње везе

Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нови_хоризонти&oldid=10688924”