Љускавци (породица) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 120: Ред 120:
== У Вирусологији ==
== У Вирусологији ==
=== Инфекција COVID-19 ===
=== Инфекција COVID-19 ===
Утврђено је да се [[секвенца нуклеинских киселина]] у одређеним везама рецептора домена пепломера (који припадају [[Коронавируси|коронавирусима]] преузетим из љускаваца) у 99% поклапа са [[SARS-CoV-2]], вирусом који је узроковао [[Ковид 19|COVID-19]] болест и који је одговоран за [[Пандемија ковида 19|пандемију COVID-19]].<ref>{{cite journal |last1=Liu |first1=P. |last2=Chen |first2=W. |last3=Chen |first3=J.-P. |title=Viral Metagenomics Revealed Sendai Virus and Coronavirus Infection of Malayan Pangolins (''Manis javanica'') |journal=Viruses |year=2019 |volume=11 |issue=11 |page=979 |doi=10.3390/v11110979 |pmid=31652964 |pmc=6893680}}</ref><ref name="Cyranoski-2020">{{Cite journal |last=Cyranoski |first=David |date=7.2.2020 |title=Did pangolins spread the China coronavirus to people? |journal=Nature |doi=10.1038/d41586-020-00364-2 |s2cid=212825975}}</ref> Истраживачи из града [[Гуангџоу|Гуангџоуа]] у Кини су претпоставили да је SARS-CoV-2 са [[Слепи мишеви|шишмиша]] прешао на људе, али прије него што их је заразио, кружио је међу љускавцима. Илегална трговина љускавцима за употребу у традиционалној кинеској медицини предложена је као [[Векторске заразне болести|вектор]] за пренос вируса на човјека.<ref name="Cyranoski-2020"/><ref name="Live">{{cite web |first1=Jeanna |last1=Bryner |title=1st known case of coronavirus traced back to November in China |url=https://www.livescience.com/first-case-coronavirus-found.html |publisher=LiveScience |date=15.3.2020 |access-date=15.3.2020}}</ref> Откриће вишеструких сојева коронавируса код љускаваца и њихова сличност са SARS-CoV-2 указују да су љускаваци домаћини за коронавирусе сличне SARS-CoV-2.<ref>{{cite journal |last1=Lam |first1=Tommy Tsan-Yuk |last2=Shum |first2=Marcus Ho-Hin |last3=Zhu |first3=Hua-Chen |last4=Tong |first4=Yi-Gang |last5=Ni |first5=Xue-Bing |last6=Liao |first6=Yun-Shi |last7=Wei |first7=Wei |last8=Cheung |first8=William Yiu-Man |last9=Li |first9=Wen-Juan |last10=Li |first10=Lian-Feng |last11=Leung |first11=Gabriel M. |last12=Holmes |first12=Edward C. |last13=Hu |first13=Yan-Ling |last14=Guan |first14=Yi |title=Identifying SARS-CoV-2 related coronaviruses in Malayan pangolins |journal=Nature |date=26.3.2020 |volume=583 |issue=7815 |pages=282–285 |pmid=32218527 |bibcode=2020Natur.583..282L |doi=10.1038/s41586-020-2169-0 |doi-access=free}}</ref><ref name="Nature-coronavirus-mystery">{{cite journal |last1=Xiao |first1=Kangpeng |last2=Zhai |first2=Junqiong |last3=Feng |first3=Yaoyu |last4=Zhou |first4=Niu |last5=Zhang |first5=Xu |last6=Zou |first6=Jie-Jian |last7=Li |first7=Na |last8=Guo |first8=Yaqiong |last9=Li |first9=Xiaobing |last10=Shen |first10=Xuejuan |last11=Zhang |first11=Zhipeng |last12=Shu |first12=Fanfan |last13=Huang |first13=Wangyi |last14=Li |first14=Yu |last15=Zhang |first15=Ziding |last16=Chen |first16=Rui-Ai |last17=Wu |first17=Ya-jiang |last18=Peng |first18=Shi-Ming |last19=Huang |first19=Mian |last20=Xie |first20=Wei-Jun |last21=Cai |first21=Qin-Hui |last22=Hou |first22=Fang-Hui |last23=Chen |first23=Wu |last24=Xiao |first24=Lihua |last25=Shen |first25=Yongyi |title=Isolation of SARS-CoV-2-related coronavirus from Malayan pangolins |journal=Nature |date=7.5.2020 |volume=583 |issue=7815 |pages=286–289 |pmid=32380510 |bibcode=2020Natur.583..286X |doi=10.1038/s41586-020-2313-x |doi-access=free}}</ref> Међутим, поређење цјелог генома је открило да коронавируси код љускаваца и хумани коронавирус дјеле само до 92% заједничког [[Рибонуклеинска киселина|РНК-а]].<ref>{{cite journal |last1=Zhang |first1=Tao |last2=Wu |first2=Qunfu |last3=Zhang |first3=Zhigang |title=Probable Pangolin Origin of SARS-CoV-2 Associated with the COVID-19 Outbreak |journal=Current Biology |date=19.3.2020 |volume=30 |issue=7 |pages=1346–1351.e2 |doi=10.1016/j.cub.2020.03.022 |pmid=32197085}}</ref><ref name="Nature-coronavirus-mystery"/> Поред овога, свјетски еколози су забринули да ране спекулације о томе да су љускавци извор заразе могле довести до масовних убијања ови животиња, што би додатно повећало њихову угроженост,<ref name="Nature-coronavirus-mystery"/> баш слично као што се догодило са [[Азијска палмина цибетка|азијским палминим цибеткама]] током избијања [[Teški akutni respiratorni sindrom|САРС-а]].<ref>{{cite web |title=Civet Cat Slaughter To Fight SARS |url=https://www.cbsnews.com/news/civet-cat-slaughter-to-fight-sars |publisher=CBSNews |date=11.1.2004 |access-date=28.2.2020}}</ref>
Утврђено је да се [[секвенца нуклеинских киселина]] у одређеним везама рецептора домена пепломера (који припадају корона вирусима преузетим из љускаваца) у 99% поклапа са [[SARS-CoV-2]], вирусом који је узроковао [[Ковид 19|COVID-19]] болест и који је одговоран за [[Пандемија ковида 19|пандемију COVID-19]].<ref name="Cyranoski-2020">{{Cite journal |last=Cyranoski |first=David |date=7.2.2020 |title=Did pangolins spread the China coronavirus to people? |journal=Nature |doi=10.1038/d41586-020-00364-2 |s2cid=212825975}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Liu |first1=P. |last2=Chen |first2=W. |last3=Chen |first3=J.-P. |title=Viral Metagenomics Revealed Sendai Virus and Coronavirus Infection of Malayan Pangolins (''Manis javanica'') |journal=Viruses |year=2019 |volume=11 |issue=11 |page=979 |doi=10.3390/v11110979 |pmid=31652964 |pmc=6893680}}</ref>


== Угроженост ==
== Угроженост ==

Верзија на датум 5. децембар 2020. у 21:58

Уколико сте тражили ред сисара, погледајте чланак Љускавци.
Уколико сте тражили подред сисара, погледајте чланак Прави љускавци.
Уколико сте тражили натпородицу сисара, погледајте чланак Љускавци (натпородица).
Уколико сте тражили појам "љускаши", погледајте чланак Љускаши.
Уколико сте тражили појам "љускари", погледајте чланак Ракови.
„Manina” преусмерава овде. За насеље у Италији погледајте страницу Манина (Асти).

Љускавци
Временски распон: 37.9–0 Ma
касни Еоцен до данас[1]
представници породице Manidae
CITES Appendix I (CITES)[3][4]
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Кладус: Pholidotamorpha
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Gray, 1821[2]
Типски род
Manis
Linnaeus, 1758
Родови
распрострањеност савремених врста
листа приказани врста:
Синоними
листа синонима:
  • Manida (Kalandadze & Rautian, 1992)
  • Manididae (Gray, 1865)
  • Manina (Gray, 1825)[5]

Љускавци (лат. Manidae, [Манидае] — „духови”), панголини или љускави мравоједи је породица сисара из натпородице Manoidea.[6][7] Ову породицу сисара чине родови Manis (потпородица Maninae), Phataginus (потпородица Phatagininae) и Smutsia (потпородица Smutsiinae), и несврстана изумрла врста фајумски љускавац. Стручни назив за чланове ове породице сисара је маниди, али су такође знани и по неформалним називом (тј. надимком) "шишарке које ходају". Ова породица је једини живи представник реда Pholidota.[8][9][6][7][1][10][11]

Етимологија назива

Стручни назив ове породице води поријекло од:

  • типског рода Manis,
  • и таксономског наставка -dae.

Назив панголин води поријекло од малајске ријечи пенггулинг (малајс. pengguling), што значи онај који се склупчава.[12][1] Такође, овај назив води поријекло и од сличне малајске ријечи тенггилинг (малајс. tenggiling), као и од индонежанске ријечи тренггилинг (инд. trenggiling) и филипински ријечи балинтонг (фил. balintong), голинг (фил. goling) и танггилинг (фил. tanggiling), које имају исто значење.[13]

Опис

Глава

Лобање код љускаваца су издужене и троугластог су облика (гледано одозго и са стране) са непотпуним или веома танким јагодичним (зигоматским) луком и са њушком цјевастог облика. Иако љускавци немају зубе у вилицама, па чак ни гене за развој зубне глеђи, горња вилица код љускаваца има оштре рубове који бочно граниче са непцем. Доња вилица је дуга и танка, и на почетку ње се налази пар коштани структура по облику слични зубима (тзв. псеудозуби). Ушне шкољке код љускаваца су редуковане, а ноздрве су валвуларне. Вид код љускаваца је слаб, те се зато они више ослањају на чуло мириса и слуха.

Љускавци имају слабе мишиће за жвакање те зато не могу да зваћу храну.[14] Са својим дугим љепљивим језиком љускавци хватају свој плијен.[15] Слично као код цјевастоустог шишмиша и џиновског мравоједа коријен језика код љускаваца није причвшћен на подјезичном кости, већ је на грудном кошу причвршћен између душника и грудне косту.[15] Велики љускавци су способни да издуже свој језик до дужине од 40 cm и пречника 0,5 cm.[16] Пљувачне жлезде код љускаваца су као и код други мирмекофагни сисара страховито увећене. Ове жљезде покривају већи дио ждријела и грла, скоро до рамена, и луче љепиву алкалну пљувачку.[17]

Остатак тјела

Љускавци су сисари који по свом изгледу подсјећају на мравоједе, али такође и на шишарке четинара због љуски које им покривају тјело. Ови сисари посједују кратке ноге са дугим оштрим канџама и меснатим јастучићима на стопалима. Крећу се плантиградно, углавном ходајући на све четири ноге као и други сисари, али такође могу ходати и стајати на својим задњим ногама.[18] Љискавци су такође и добри пливачи.[16] Мужјаци љускаваца су већи од женки и теже 40% више него женке. Највећа знана врста унутар породице љускаваци (и која је икада живјела на свијету) је била дивовски азијски љускавац (лат. Manis paleojavanica), и била је дуга од 2,5 до 3 m. Данас, највећа живућа врста љускаваца на свијету је џиновски љускавац (лат. Smutsia gigantea), која достиже дужину од 1,4 m.

Предње ноге љускаваца су снажне и имају закривљене канџе које користе при копању земље, при пробијању кроз дрво и вегетацију и при разбијању мравињака и термитњака да би пронашли свој плијен.[19][17][20] Код врсти прилагођени животу на тлу канџе на задњим ногама су кратке, а канџе на предњим ногама су дуже, више исхабане и мање закривљеније неко код врста прилагођени пењању по дрвећу. Разлог је тому што приземне врсте користе своје канџе при копању земље и при ношењу терета свог тјела. Врсте које користе своје канџе при пењању и кретању по дрвећу имају дуже канџе на задњим ногама него на предњим ногама. Канџе на предњим ногама су закривљене и они их држе окомито од земље док своју тежину тјела носе на склопљеним зглобовима шаке.

Такође, љускавци посједују и дуги мишићави реп. Приземне врсте користе свој реп као баланс док ходају на својим задњим ногама или га користе као буздован при одбрани од предатора. Врсте прилагођене пењању по дрвећу користе реп као пети уд са којим се припомажу при придржавању, пењању и кретању по дрвећу, па чак и да би са њим огулили дио коре дрвета да би лакше дошли до гнијезда инсеката.[21]

Желудац код љускаваца се састоји или од једне или од двије коморе са великим бројем рожнати структура чекињасто-зубастог облика, које покривају дио желудца у близини дванаестопалачног цријева.[22] Пошто љускавци не могу да жваћи храну, они користе те структуре како би дробили прогутане мраве и термите. Поред ови структура, љускавци додатно гутају каменчиће, пјесак и/или земљу како би лакше могли да здробе храну.[23] Љускавци не посједују слијепо цријево, али зато посједују доста увећане аналне жљезде које формирају избочен перианални прстен око аналног отвора, из који луче смрдљиву и штетну хемиску течност. Када се нађу угрожени, љускавци штрцањем избацују ту течност, слично као што то раде амерички творови и мрки твор.[24]

Женке љускаваца посједују двије подпаздушне брадавице, бикорнуатну матерницу и постељицу са раширеним чуперцима реса. Мужјаци имају мали пенис са спојени corpus cavernosum ткивом на почетку, док су тестиси смјештени у кожнатом набору код препона. Мужјаци технички не посједују мошнице нити кауперове жљезде.

Љуске

Љускавци су једини сисари који посједују склеропротеинске (тј. кератинске) крљушти које им прекривају њихову дебелу кожу.[25][1] За разлику од рогова код носорога или бодљи код кљунати јежева гдје су ове структуре грађене од збијене длаке, љуске код љускаваца су по својој грађи више налик ноктима код примата. Ове љуске су рожнатне избочине на покожици, састоје се од спљоштени и тврди кератинизирани ћелија, и захтјевају унос велике количине протеина у тијело да би се оформиле. Заједно са кожом, љуске чине од 1⁄10 па до 1⁄4 или 1⁄3 укупне тјелесне тежине једног љускавца (овисно о врсти). Ове велике заштитне љуске су меке и бјеле код тек рођени младунаца, али са одрастањем постају тврде и тамне.[24] По тјелу су распоређене као цријеп, преклапајући се једна преко друге и тако формирају оклоп који покрива леђа, цјели реп и вањску страну ногу. Ове љуске не играју никакву улогу у регулацији тјелесне температуре љускаваца, нити им служе као одбрана од мрава, термита и разни кожни паразита. Њихова главна улога је заштита од озљеда које могу настати од стране велики предатора или приликом копања земље. Љуске су осјетљиве на додир и њихова оријентација се може мјењати помоћу мишића коже. Када се нађу у опасности, љускавци се смотају (склупчају) у лопту и тако одбране од предатора. Још једна додатна особина љуски је та да су на рубовима оштре, што додатно помаже љускавцима при одбрани.[26]

  • савански љускавац у одбрамбеној позицији
    савански љускавац у одбрамбеној позицији
  • љуске на малајском љускавцу
    љуске на малајском љускавцу
  • грађа љуски код љускаваца
    грађа љуски код љускаваца

Еволуција

Према генетским истраживањима преци азијске линије љускаваца (потпородице Maninae) су се одвојили од предака афричке линије љускаваца око 37,9 милиона година.[1] Унутар афричке гране љускаваца, мали афрички љускавци (потпородица Phatagininae) су се одвојили од велики афрички љускаваца (потпородица Smutsiinae) око 22,9 милиона година.[1] Најстарији фосилни остаци ове породице сисара су из периода раног Олигоцена (између 30,2 и 29,5 милиона година) и ради се о засад неименованој врсти са подручја Египта.

Распрострањеност

Данашњи живући представници ове породице сисара насељавају подручје подсахарске Африке, Јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.[6] У прошлости, ова породица је била распрострањена и на подручју Европе[27][28] и Сјеверне Африке[29]

Понашање и екологија

Љускавци су углавном ноћне животиње[30] који спавају у току дана, иако се неке врсте могу сусрести и у току дана.[16] Врсте прилагођене животу на дрвећу спавају у шупљeм дрвећу, док приземне врсте спавају у јазбинама које копају у земљи. Ове јазбине могу бити дубоке и до 3,5 m.[16] Када спавају љускавци се склупчају у лопту.[16] Углавном воде усамљенички начин живота, притом не рачунајући на женке са младунцима, и састају се једино са другим припадницима своје врсте због парења.

Исхрана

Исхрана љускаваца се састоји углавном од различити врста мрава и термита, али понекад и од други инсеката и њихових ларви које хватају својим дугим, љепљивим језицима. Љускавци су донекле пробирљиви и имају тенденцију да се хране само са једном или двије врсте инсеката, чак и када су им доступне различите врсте. Дневно љускавци могу да поједу од 140 до 200 g инсеката.[31] Љускавци се сматрају важним регулаторима популације термита у природним стаништима.[32]

Размножавање

мајка и младунац филипинског љускавца

Иако сезона парења код љускаваца није тачно дефинисана, она се дешава једном годишње и то углавном у току љета и јесени. У току сезоне женке траже мужјаке за парење, умјесто да мижјаци траже њих. Да би их женке пронашле мужјаци означавају своју локацију са урином и изметом. Уколико се деси надметање између мужјака око женке, мужјаци ће се међусобно борити користећи своје репове и побједник те борбе ће добити прилику да се пари са том женком.[33]

Периоди трудноће код љускаваца се разликују од врсте до врсте, али се отприлике креће од 70 до 140 дана.[34] Женке афрички врста рађају по једно младунче, док женке азијски врста рађају једног до три младунца.[16] Када се роде младунци су дуги 150 mm и теже између 80 до 450 g. Након што се роде у својој јазбини, о младунцима води бригу мајка која их и штити својим тјелом уколико осјети опасност. Код приземни врста љускаваца младунци остају у јазбини прве двије до четири седмице њиховог живота. Када ојачају, младунци љускаваца напуштају јазбину са напуњени мјесец дана старости. Кад се налазе ван јазбине мајка их носи на својим леђима или на свом репу. Одвикавање младунаца од мајчиног млијека се дешава око трећег мјесеца старости, када поред млијека којег још једе младунац почиње да се храни са инсектима. Након напуњене друге године живота млади љускавци постају сексуално зрели и тада их њихова мајка напушта.[35]

У Вирусологији

Инфекција COVID-19

Утврђено је да се секвенца нуклеинских киселина у одређеним везама рецептора домена пепломера (који припадају коронавирусима преузетим из љускаваца) у 99% поклапа са SARS-CoV-2, вирусом који је узроковао COVID-19 болест и који је одговоран за пандемију COVID-19.[36][37] Истраживачи из града Гуангџоуа у Кини су претпоставили да је SARS-CoV-2 са шишмиша прешао на људе, али прије него што их је заразио, кружио је међу љускавцима. Илегална трговина љускавцима за употребу у традиционалној кинеској медицини предложена је као вектор за пренос вируса на човјека.[37][38] Откриће вишеструких сојева коронавируса код љускаваца и њихова сличност са SARS-CoV-2 указују да су љускаваци домаћини за коронавирусе сличне SARS-CoV-2.[39][40] Међутим, поређење цјелог генома је открило да коронавируси код љускаваца и хумани коронавирус дјеле само до 92% заједничког РНК-а.[41][40] Поред овога, свјетски еколози су забринули да ране спекулације о томе да су љускавци извор заразе могле довести до масовних убијања ови животиња, што би додатно повећало њихову угроженост,[40] баш слично као што се догодило са азијским палминим цибеткама током избијања САРС-а.[42]

Угроженост

Главни чланак: Илегална трговина љускавцима

Главне пријетње љускавцима представљају губитак станишта узрокован дефорестацијом и криволов. Неке врсте, попут кинеског љускавца, комерцијално су изумрле у одређеним доменима као резултат прекомјерног лова.[43] Љускавци су такође сисари са којима се највише тргује на свијету.[44][45]

У Азији

Љускавци су веома тражене животиње у традиционалној кинеској медицини у јужној Кини и Вијетнаму, јер се вјерује да њихове љуске имају љековита својства,[46][47][33] a и њихово месо се такође сматра деликатесом.[48][49][50][51][52] Процјењено је да се годише у Кини и Вијетнаму илегално тргује са око 100 хиљада живи љускаваца или са њиховим месом и љускама,[53] што је преко милион љускаваца у току прошле деценије.[48][54][45] Такође, у току прошле деценије су се дешавале и многобројне запљене илегалне робе намјењене за азијско тржиште, у којој су се налазили љускавци, њихово месо и љуске.[55][56][57][58] Као примјер се може навести случај из априла 2013. године када је обална стража пронашла 10 t панголинског меса на кинеском броду насуканом на корални гребен у парку природе Тубахата на Филипинима.[59][60] Поред овог случаја, може се навести и случај из августа 2016. када је индонежанска полиција у претресу дома једног човјека пронашла и запљенила преко 650 убијени љускаваца складиштених у фрижидерима, који су били намјењени за даљу продају.[61]

У Африци

У Гани су љускавци једна од популарнијих врста дивљачи која се лови због меса. Такође, локални исцјељитељи користе љускавце као један од састојака у љековима традиционалне медицине.[62] У Нигерији су љускавци на рубу изумирања због губитка станишта узрокованог дефорестацијом и превелике експлоатације њиховог меса, које је намјењено за исхрану и традиционалну медицину.[63]

  • љуске љускаваца намјењене за црно тржиште у Кини, запљењене од стране камерунске власти 2017. године
    љуске љускаваца намјењене за црно тржиште у Кини, запљењене од стране камерунске власти 2017. године
  • љускавци и остале животиње на илегалној пијаци у Мјанмару
    љускавци и остале животиње на илегалној пијаци у Мјанмару
  • запљењено осушено месо љускаваца на међународном аеродрому у Мајамију
    запљењено осушено месо љускаваца на међународном аеродрому у Мајамију
  • бјелотрби љускавац припремиљен за даље кување
    бјелотрби љускавац припремиљен за даље кување

Систематика

Класификација

[† - ознака за изумрли таксон]

Ранија класификација

Некадашња класификација породице Manidae:[64]

Савремена класификација

Савремена класификација породице Manidae:[6][7][1]

Филогенија

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Manidae.[6][7][65][66][1]

 Pholidotamorpha 
 

†Palaeanodonta

 
 Pholidota 
 

†Euromanis

 
 
 

†Eurotamanduidae

 
 Eupholidota 
 

†Eomanoidea

 
 Manoidea 
 

†Patriomanidae

 
 
 ? 

†Necromanis

 
 Manidae 
 Maninae 
 Manis 
 
 (Paramanis) 
 

Manis culionensis

 
 

Manis javanica

 
 

†Manis paleojavanica

 
 
 
 ? 

†Manis lydekkeri

 
 

Manis crassicaudata

 
 
 
 

Manis pentadactyla

 
 ? 

†Manis hungarica

 
 
 
 ? 

†manidае sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

 
 Smutsiinae 
 Phatagininae 
 Phataginus 
 

Phataginus tetradactyla

 
 

Phataginus tricuspis

 
 
 
 Smutsiinae 
 Smutsia 
 

Smutsia gigantea

 
 

†Smutsia sp. (Olteţ River Valley, Romania)

 
 

Smutsia temminckii

 
 
 sensu stricto 
 sensu lato 
 
 
 
 
 
 sensu stricto 
 (Pholidota sensu lato) 

Временска распрострањенст

Унутар натпородице Manoidea

NecromanisPatriomanidaeQuaternaryPliocenMiocenOligocenEocenPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonian

Унутар породице Manidae

Азијски љускавацАфрички приземни љускавацАфрички дрвни љускавацФајумски љускавацQuaternaryPliocenMiocenOligocenEocenPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelian

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T Stanley, Stephen J O’Brien, Warren E Johnson, Shu-Jin Luo (2018) "The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth" Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
  2. ^ J. E. Gray. (1821.) "On the natural arrangement of vertebrose animals." The London Medical Repository Monthly Journal and Review 15:296-310
  3. ^ „The CITES Appendices”. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora. CITES. Приступљено 28. 1. 2019. 
  4. ^ „Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку B Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  5. ^ J. E. Gray. (1825.) "An outline of an attempt at the disposition of Mammalia into Tribes and Families, with a list of genera apparently appertaining to each Tribe." Annals of Philosophy, new series 10:337-344
  6. ^ а б в г д Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Приступљено 14. 5. 2015. 
  7. ^ а б в г Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  8. ^ Haaramo, Mikko (2007). „Manidae – Recent pangolins”. Mikko's Phylogeny Archive. Приступљено 9. 6. 2018. 
  9. ^ „Taxonomic lists - Mammals”. Paleofile.com. Приступљено 9. 6. 2018. 
  10. ^ Mark S Springer, Christopher A Emerling, John Gatesy, Jason Randall, Matthew A. Collin, Nikolai Hecker, Michael Hiller, Frédéric Delsuc (2019) Odontogenic ameloblast-associated (ODAM) is inactivated in toothless/enamelless placental mammals and toothed whales
  11. ^ Gaudin, Timothy J.; Gaubert, Philippe; Billet, Guillaume; Hautier, Lionel; Ferreira-Cardoso, Sérgio; Wible, John R. (1. 1. 2020), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 1 - Evolution and morphology”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 5—23, ISBN 978-0-12-815507-3, doi:10.1016/b978-0-12-815507-3.00001-0, Приступљено 26. 2. 2020 
  12. ^ Pearsall, Judy, ур. (2002). Concise Oxford English Dictionary (10th изд.). Oxfordshire, England: Oxford University Press. стр. 1030. ISBN 978-0-19-860572-0. 
  13. ^ Vergara, Benito S.; Idowu, Panna Melizah H.; Sumangil, Julia H.; Gonzales, Juan Carlos; Dans, Andres. Interesting Philippine Animals (PDF). Washington, D.C.: Island Publishing House, Inc. ISBN 9718538550. 
  14. ^ Gutteridge, Lee (2008). The South African Bushveld: A Field Guide from the Waterberg. Pinetown, South Africa: 30° South Publishers. стр. 36. ISBN 978-1-920143-13-8. 
  15. ^ а б Chan, Lap-Ki (1995). „Extrinsic Lingual Musculature of Two Pangolins (Pholidota: Manidae)”. Journal of Mammalogy. Oxfordshire, England: Oxford University Press. 76 (2): 472—480. JSTOR 1382356. doi:10.2307/1382356. 
  16. ^ а б в г д ђ Mondadori, Arnoldo, ур. (1988). Great Book of the Animal Kingdom. New York City: Arch Cape Press. стр. 252. ISBN 978-0517667910. 
  17. ^ а б Rose, K. D.; Gaudin, T. J. (2010). Xenarthra and Pholidota (Armadillos, Anteaters, Sloths and Pangolins). John Wiley & Sons, Ltd. ISBN 978-0470015902. doi:10.1002/9780470015902.a0001556.pub2. 
  18. ^ Mohapatra, Rajesh K.; Panda, Sudarsen (2014). „Behavioural descriptions of Indian pangolins (Manis crassicaudata) in captivity.”. Journal of Zoology. London, England: Wiley-Blackwell. 2014: 1—7. doi:10.1155/2014/795062 Слободан приступ. 
  19. ^ Coulson, Ian M; Heath, Martha E (децембар 1997). „Foraging behaviour and ecology of the Cape pangolin (Manis temminckii) in north-western Zimbabwe”. African Journal of Ecology. 35 (4): 361—369. doi:10.1111/j.1365-2028.1997.101-89101.x — преко EBSCO. 
  20. ^ „Manis tricuspis, tree pangolin”. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan. 2014. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. 
  21. ^ Prothero, Donald R. (2016). The Princeton Field Guide to Prehistoric Mammals. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. стр. 118. ISBN 978-1-4008-8445-2. 
  22. ^ Davit-Béal, Tiphaine; Tucker, Abigail S.; Sire, Jean-Yves (1. 4. 2009). „Loss of teeth and enamel in tetrapods: fossil record, genetic data and morphological adaptations”. Journal of Anatomy. New York City: John Wiley & Sons. 214 (4): 477—501. PMC 2736120 Слободан приступ. PMID 19422426. doi:10.1111/j.1469-7580.2009.01060.x. 
  23. ^ Wildlife of the World. London, England: Dorling Kindersley. 2015. стр. 215. ISBN 978-1-4654-4959-7. 
  24. ^ а б Yu, Jingyu; Jiang, Fulin; Peng, Jianjun; Yin, Xilin; Ma, Xiaohua (октобар 2015). „The First Birth and Survival of Cub in Captivity of Critically Endangered Malayan Pangolin (Manis javanica)”. Agricultural Science & Technology. Irvine, California: Juniper Publishers. 16 (10). ISSN 2471-6774. 
  25. ^ Spearman, R.I.C. (2008). „On the nature of the horny scales of the pangolin”. Zoological Journal of the Linnean Society. Oxfordshire, England: Oxford University Press. 46 (310): 267—273. doi:10.1111/j.1096-3642.1967.tb00508.x. 
  26. ^ Wang, Bin (2016). „Pangolin armor: Overlapping, structure, and mechanical properties of the keratinous scales”. Acta Biomaterialia. Oxfordshire, England: Elsevier. 41: 60—74. PMID 27221793. doi:10.1016/j.actbio.2016.05.028. 
  27. ^ Kormos T. (1934.) "Manis hungarica n. s., das erste Schuppentier aus dem europäischen Oberpliozän." Folia Zoologica et Hydrobiologica Riga 6:87–94
  28. ^ Terhune, C. E., Curran, S., Croitor, R., Drăgușin, V., Gaudin, T., Petculescu, A., Werdelin, L. (2020). "Early Pleistocene fauna of the Olteţ River Valley of Romania: Biochronological and biogeographic implications." Quaternary International
  29. ^ Daniel Gebo, D. Tab Rasmussen (1985.) "The Earliest Fossil Pangolin (Pholidota: Manidae) from Africa" Journal of Mammalogy 66(3):538
  30. ^ Wilson, Amelia E. (јануар 1994). „Husbandry of pangolins Manis spp.”. International Zoo Yearbook. 33 (1): 248—251. doi:10.1111/j.1748-1090.1994.tb03578.x. 
  31. ^ Grosshuesch, Craig (2012). „Rollin' With the Pangolin – Diet”. La Crosse, Wisconsin: University of Wisconsin–La Crosse. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. 
  32. ^ Ma, Jing-E; Li, Lin-Miao; Jiang, Hai-Ying; Zhang, Xiu-Juan; Li, Juan; Li, Guan-Yu; Yuan, Li-Hong; Wu, Jun; Chen, Jin-Ping (2017). „Transcriptomic analysis identifies genes and pathways related to myrmecophagy in the Malayan pangolin (Manis javanica)”. PeerJ. Corte Madera, California: O'Reilly Media. 5: e4140. PMC 5742527 Слободан приступ. PMID 29302388. doi:10.7717/peerj.4140. 
  33. ^ а б Fabro, Keith Anthony S. (10. 06. 2019). „All hope is not lost for vanishing Palawan pangolin”. Rappler. Приступљено 14. 12. 2019. 
  34. ^ Hua, Liushuai; Gong, Shiping; Wang, Fumin; Li, Weiye; Ge, Yan; Li, Xiaonan; Hou, Fanghui (8. 6. 2015). „Captive breeding of pangolins: current status, problems and future prospects”. ZooKeys (507): 99—114. PMC 4490220 Слободан приступ. PMID 26155072. doi:10.3897/zookeys.507.6970. 
  35. ^ Dickman, Christopher R. (1984). MacDonald, D., ур. The Encyclopedia of MammalsНеопходна слободна регистрација. New York: Facts on File. стр. 780–781. ISBN 978-0-87196-871-5. 
  36. ^ Liu, P.; Chen, W.; Chen, J.-P. (2019). „Viral Metagenomics Revealed Sendai Virus and Coronavirus Infection of Malayan Pangolins (Manis javanica)”. Viruses. 11 (11): 979. PMC 6893680 Слободан приступ. PMID 31652964. doi:10.3390/v11110979. 
  37. ^ а б Cyranoski, David (7. 2. 2020). „Did pangolins spread the China coronavirus to people?”. Nature. S2CID 212825975. doi:10.1038/d41586-020-00364-2. 
  38. ^ Bryner, Jeanna (15. 3. 2020). „1st known case of coronavirus traced back to November in China”. LiveScience. Приступљено 15. 3. 2020. 
  39. ^ Lam, Tommy Tsan-Yuk; Shum, Marcus Ho-Hin; Zhu, Hua-Chen; Tong, Yi-Gang; Ni, Xue-Bing; Liao, Yun-Shi; Wei, Wei; Cheung, William Yiu-Man; Li, Wen-Juan; Li, Lian-Feng; Leung, Gabriel M.; Holmes, Edward C.; Hu, Yan-Ling; Guan, Yi (26. 3. 2020). „Identifying SARS-CoV-2 related coronaviruses in Malayan pangolins”. Nature. 583 (7815): 282—285. Bibcode:2020Natur.583..282L. PMID 32218527. doi:10.1038/s41586-020-2169-0 Слободан приступ. 
  40. ^ а б в Xiao, Kangpeng; Zhai, Junqiong; Feng, Yaoyu; Zhou, Niu; Zhang, Xu; Zou, Jie-Jian; Li, Na; Guo, Yaqiong; Li, Xiaobing; Shen, Xuejuan; Zhang, Zhipeng; Shu, Fanfan; Huang, Wangyi; Li, Yu; Zhang, Ziding; Chen, Rui-Ai; Wu, Ya-jiang; Peng, Shi-Ming; Huang, Mian; Xie, Wei-Jun; Cai, Qin-Hui; Hou, Fang-Hui; Chen, Wu; Xiao, Lihua; Shen, Yongyi (7. 5. 2020). „Isolation of SARS-CoV-2-related coronavirus from Malayan pangolins”. Nature. 583 (7815): 286—289. Bibcode:2020Natur.583..286X. PMID 32380510. doi:10.1038/s41586-020-2313-x Слободан приступ. 
  41. ^ Zhang, Tao; Wu, Qunfu; Zhang, Zhigang (19. 3. 2020). „Probable Pangolin Origin of SARS-CoV-2 Associated with the COVID-19 Outbreak”. Current Biology. 30 (7): 1346—1351.e2. PMID 32197085. doi:10.1016/j.cub.2020.03.022. 
  42. ^ „Civet Cat Slaughter To Fight SARS”. CBSNews. 11. 1. 2004. Приступљено 28. 2. 2020. 
  43. ^ Challender, D.; Wu, S.; Kaspal, P.; Khatiwada, A.; Ghose, A.; Ching-Min Su, N.; Suwal, Laxmi (2019). „Manis pentadactyla”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12764A123585318. Приступљено 30. 01. 2020. 
  44. ^ Goode, Emilia (31. 3. 2015). „A Struggle to Save the Scaly Pangolin”. The New York Times. New York City: New York Times Company. Приступљено 1. 5. 2016. 
  45. ^ а б „Action Plan”. www.pangolinsg.org. Приступљено 2016-09-15. 
  46. ^ „Chinese Medicine and the Pangolin”. Nature. 141 (3558): 72. 1. 1. 1938. Bibcode:1938Natur.141R..72.. doi:10.1038/141072b0 Слободан приступ. 
  47. ^ Sutter, John D. (април 2014). „Change the List: The Most Trafficked Mammal You've Never Heard Of”. CNN. 
  48. ^ а б Hance, Jeremy (29. 07. 2014). „Over a million pangolins slaughtered in the last decade”. Mongabay. Архивирано из оригинала 8. 12. 2014. г. Приступљено 7. 8. 2014. 
  49. ^ Cruise, Adam (18. 4. 2015). „Tiger Eyes, Crocodile Penis: It's What's For Dinner in Malaysia”. National Geographic. Приступљено 1. 5. 2016. 
  50. ^ Actman, Jani (20. 12. 2015). „Crime Blotter: Pangolin Scales, Tiger Skins, and More”. National Geographic. Приступљено 1. 5. 2016. 
  51. ^ van Uhm, D. P. (2016). The Illegal Wildlife Trade: Inside the World of Poachers, Smugglers and Traders (Studies of Organized Crime). New York: Springer. 
  52. ^ Challender, D.; Willcox, D. H. A.; Panjang, E.; Lim, N.; Nash, H.; Heinrich, S.; Chong, J. (2019). „Manis javanica”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T12763A123584856. Приступљено 30. 01. 2020. 
  53. ^ Haenlein, Alexandria Reid, Cathy; Keatinge, Tom (10. 10. 2018). „What's the secret to saving this rare creature?”. BBC News. Приступљено 10. 10. 2018. 
  54. ^ Ingram, Daniel J.; Coad, Lauren; Abernethy, Katharine A.; Maisels, Fiona; Stokes, Emma J.; Bobo, Kadiri S.; Breuer, Thomas; Gandiwa, Edson; Ghiurghi, Andrea; Greengrass, Elizabeth; Holmern, Tomas (2018). „Assessing Africa-Wide Pangolin Exploitation by Scaling Local Data: Assessing African pangolin exploitation”. Conservation Letters. 11 (2): e12389. doi:10.1111/conl.12389 Слободан приступ. 
  55. ^ Sutter, John D. (3. 3. 2014). „The Most Trafficked Mammal You've Never Heard Of”. CNN. Архивирано из оригинала 2. 2. 2015. г. 
  56. ^ „23 tonnes of pangolins seized in a week”. Traffic.org. 17. 3. 2008. Архивирано из оригинала 26. 11. 2014. г. 
  57. ^ Watts, Jonathan (25. 5. 2007). „'Noah's Ark' of 5,000 rare animals found floating off the coast of China”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 3. 10. 2014. г. 
  58. ^ „Asia in Pictures”. The Wall Street Journal. 27. 5. 2012. Архивирано из оригинала 22. 2. 2015. г. 
  59. ^ Carrington, Damian (15. 4. 2013). „Chinese vessel on Philippine coral reef caught with illegal pangolin meat”. Associated Press. London. Архивирано из оригинала 2013-04-16. г. Приступљено 16. 4. 2013. 
  60. ^ Molland, Judy (16. 4. 2013). „Boat Filled With 22,000 Pounds Of Pangolin Hits Endangered Coral Reef”. London: Care2. Архивирано из оригинала 18. 4. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2013. 
  61. ^ „Indonesian man arrested as 650 pangolins found dead in freezers”. BBC News. 26. 8. 2016. Приступљено 27. 8. 2016. 
  62. ^ Boakye, Maxwell Kwame; Pietersen, Darren William; Kotzé, Antoinette; Dalton, Desiré-Lee; Jansen, Raymond (2015). „Knowledge and uses of African pangolins as a source of traditional medicine in Ghana”. PLOS ONE. 10 (1): e0117199. Bibcode:2015PLoSO..1017199B. PMC 4300090 Слободан приступ. PMID 25602281. doi:10.1371/journal.pone.0117199. 
  63. ^ Sodeinde, Olufemi A.; Adedipe, Segun R. (24. 4. 2009). „Pangolins in south-west Nigeria – current status and prognosis”. Oryx. 28 (1): 43—50. doi:10.1017/S0030605300028283. 
  64. ^ Malcolm C. McKenna, Susan K. Bell: Classification of Mammals: Above the Species Level in Columbia University Press, New York (1997), 631 Seiten. ISBN 978-0-231-11013-6.
  65. ^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040. 
  66. ^ du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056 Слободан приступ. PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5 Слободан приступ. 

Литература

  • C. L. Bonaparte. (1850.) "Conspectus Systematis Mastozoologiae." Editio Altera Reformata ["Survey of the system of mammals." Second revised edition]. E. J. Brill, Leyden 1
  • E. D. Cope. (1889.) "Synopsis of the families of Vertebrata." The American Naturalist 23:1-29
  • W. H. Flower and R. Lydekker. (1891.) "An Introduction to the Study of Mammals, Living and Extinct" 1-763
  • H. Gadow. (1898.) "A Classification of Vertebrata Recent and Extinct" xvii-82
  • K. D. Rose. (1978.) "A new Paleocene epoicotheriid (Mammalia), with comments on the Palaeanodonta." Journal of Paleontology 52(3):658-674
  • Shoshani, Jeheskel; Goodman, Morris; Czelusniak, John; Braunitzer, Gerhard (1985). Luckett, W. Patrick; Hartenberger, Jean-Louis, ур. „A Phylogeny of Rodentia and Other Eutherian Orders: Parsimony Analysis Utilizing Amino Acid Sequences of Alpha and Beta Hemoglobin Chains”. Evolutionary Relationships among Rodents. NATO Advanced Science Institutes (ASI) Series (на језику: енглески). Boston, MA: Springer US: 191—210. ISBN 978-1-4899-0539-0. doi:10.1007/978-1-4899-0539-0_7. 
  • Shoshani, J. (1. 5. 1986). „Mammalian phylogeny: comparison of morphological and molecular results.”. Molecular Biology and Evolution (на језику: енглески). 3 (3): 222—242. ISSN 0737-4038. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a040389. 
  • R. L. Carroll. (1988.) "Vertebrate Paleontology and Evolution 1-698"
  • R. M. Nowak. (1991.) "Walker's Mammals of the World." Maryland, Johns Hopkins University Press (edited volume) II
  • Madsen, Ole; Scally, Mark; Douady, Christophe J.; Kao, Diana J.; DeBry, Ronald W.; Adkins, Ronald; Amrine, Heather M.; Stanhope, Michael J.; de Jong, Wilfried W.; Springer, Mark S. (2001). „Parallel adaptive radiations in two major clades of placental mammals”. Nature (на језику: енглески). 409 (6820): 610—614. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/35054544. 
  • Murphy WJ, Eizirik E, et al. (14. 12. 2001). „Resolution of the Early Placental Mammal Radiation Using Bayesian Phylogenetics”. Science. 294 (5550): 2348—2351. Bibcode:2001Sci...294.2348M. PMID 11743200. doi:10.1126/science.1067179. 
  • J. Botha and T. Gaudin. (2007.) "An early Pliocene pangolin (Mammalia; Pholidota) from Langebaanweg, South Africa." Journal of Vertebrate Paleontology 27(2):484-491
  • D. M. Alba, A. S. Hammond, V. Vinuesa and I. Casanovas-Vilar. (2018.) "First record of a Miocene pangolin (Pholidota, Manoidea) from the Iberian Peninsula." Journal of Vertebrate Paleontology 38(1):e1424716

Спољашње везе

Љускавци на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Љускавци (породица).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љускавци_(породица)&oldid=23472601”