Lajpcig — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Нема описа измене
ознака: можда пристрасно
Ред 1: Ред 1:
{{Infobox settlement-lat
{{кратак опис|Лајпциг је насеље у Немачкој}}
|type = Grad
{{Град у Немачкој
|elevation =
| назив = Лајпциг
|image_skyline = {{Photomontage
| изворни_назив = ''-{Leipzig}-''
|position=center
| слика = Leipzig rathaus.jpg
|photo1a=Old city hall of Leipzig (20).jpg
| опис_слике = Градска већница у Лајпцигу
|photo2a=Neues Rathaus Leipzig Süd-West-Fassade 2013.jpg
| слика_мапа = Saxony L (City).svg
|photo2b=Commerzbank leipzig.jpg
| ширина_мапе =
|photo3a=Leipzig - Nikolaikirche.jpg
| опис_мапе = Лајпциг
|photo3b=Leipzig - Naschmarkt - Alte Börse 01 ies.jpg
| градска_застава = Flag of Leipzig.svg
| грб = Coat of arms of Leipzig.svg
|photo4a=Das Gewandhaus und der Mendebrunnen in Leipzig bei Nacht.jpg
|photo4b=Völkerschlachtdenkmal blaue Stunde.jpg
| опис_мапе= Положај Лајпцига у Немачкој
|photo5a=Bundesverwaltungsgericht 2, Leipzig.jpg
| покрајина = [[Саксонија]]
|size=280
| површина = 297,60
|spacing=2
| становништво = 515.469<ref>Број становника по [https://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [https://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref>
|color=#FFFFFF
| извор_становништво =
|border=0
| година_становништво =
|image_size =
| густина = 1.716
|foot_montage = Znamenitosti grada
| гшир = 51.333333
}}
| гдуж = 12.383333
|image_map = {{maplink|frame=yes|plain=yes|type=shape|stroke-width=2|stroke-color=#000000|zoom=8|frame-lat=51.333|frame-long=12.383}}
| надморска_висина = 113
{{Location map|Germany
| поштански_код = 04003–04357
|map_caption = Lajpcig na mapi Nemačke
| позивни_број= 0341
|lat_deg = 51.333
| регистарска_ознака = L
|lon_deg = 12.383
| побратими = Клајпеда, Адис Абеба, Бирмингем, Болоња, Брно, Франкфурт на Мајни, Хановер, Хјустон, Кијев, Лион, Нанкинг, Пловдив, Солун, Травник, Херцлија, Сао Пауло, Краков, Бамако
}}
| веб-страна = [http://www.leipzig.de/ leipzig.de]
|image_map1 = Saxony L (City).svg
| градоначелник = [[Буркхард Јунг]] ([[Социјалдемократска партија Немачке|SPD]])
|map_caption1 = Lajpcig na mapi Saksonije
|image_flag = Flag of Leipzig.svg
|image_shield = Coat of arms of Leipzig.svg
| subdivision_type = [[List of sovereign states|Država]]
| subdivision_name = {{flag|Nemačka}}
| subdivision_type1 = [[Savezna država]]
| subdivision_name1 = [[Saksonija]]
| leader_title1 = Gradonačelnik
| leader_name1 = Burkhard Jung (SPD)
|area_total_km2 = 297,36
|population_urban = 593.145
|population_as_of = 2019 <ref>https://statistik.leipzig.de/statcity/table.aspx?cat=2&rub=1&per=y</ref><ref name="appsso.eurostat.ec.europa.eu">{{cite web|url=http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=urb_lpop1&lang=en|title=Population on 1 January by age groups and sex - functional urban areas|publisher=Eurostat|access-date=2019-09-20}}</ref>
|population_metro = 1.043.293
| timezone = [[Central European Time|CET]]
| utc_offset = +1
| timezone_DST = [[Central European Summer Time|CEST]]
| utc_offset_DST = +2
| postal_code_type = [[Poštanski broj]]
| postal_code = 04001–04357
| area_code = 0341
| blank_name = [[Registarska oznaka]]
| blank_info = L
| website = {{URL|www.leipzig.de}}
}}
}}
'''Лајпциг''' ({{јез-нем|{{Audio|Leipzig.ogg|'''Leipzig'''}}}}, {{Јез-глс|Lipsk}}) је највећи град у [[административна подела Немачке|немачкој држави]] [[Саксонија|Саксонији]]. Поседује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 14713000.


'''Lajpcig''' ({{јез-нем|{{Audio|Leipzig.ogg|'''Leipzig'''}}}}) je osmi po veličini grad u Nemačkoj<ref>https://www.lvz.de/Leipzig/Lokales/Leipzig-ueberholt-bei-Einwohnerzahl-Dortmund-jetzt-Platz-8-in-Deutschland</ref> i najveći grad savezne države Saksonija. Leži na ušću reka Beli Elster (Weiße Elster), Parta (Parthe) i Plajsa (Pleiße), na svega 160 km jugozapadno od Berlina. Prema podacima iz 2019. u njemu je živelo 593.145 stanovnika<ref>https://statistik.leipzig.de/statcity/table.aspx?cat=2&rub=1&per=y</ref> (1.043.293<ref>http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=urb_lpop1&lang=en</ref> u široj urbanoj zoni). Zajednom s Haleom (na reci Zale) formira konurbaciju poznatu pod nazivom Lajpcig–Hale, a između ova dva grada nalazi se i istoimeni aerodrom.
== Географија ==


Lajpcig je stari trgovački grad, poznat još iz doba Svetog rimskog carstva. Nalazio se na raskršću dve najznačajnije srednjovekovne trgovače rute – Via Regia (Put kraljeva) i Via Imperii (Put careva). U prošlosti je bio jedan od glavnih evropskih centara obrazovanja i kulture, naročito u oblasti izdavaštva<ref>https://web.archive.org/web/20120403062816/http://www.idehist.uu.se/distans/ilmh/Ren/bokt-frankfurt.htm</ref> i muzike (kako klasične, tako i alternativne, got muzike). Lajpciška opera spada u najprominentnije operske kuće u Nemačkoj. U gradu se nalazi i Visoka škola za muziku i pozorište „Feliks Mendelson Bartoldi”. Lajpciški Gevanthaus orkestar (Leipzig Gewandhaus Orchestra) osnovan je 1743. i predstavlja jedan od najstarijih ansambala na svetu. Johan Sebastijan Bah jedan je od brojnih kompozitora koji su živeli i radili u Lajpcigu. Fridrih Šiler je upravo u ovom gradu 1785. godine napisao čuvenu „Odu radosti” koju je Ludvig van Betoven 1823. godine uvrstio u četvrti stav svoje Simfonije br. 9.
Град се налази на надморској висини од 113 метара. Површина општине износи 297,4 -{km²}-.


Prema istraživanju GfK-a spada među najpoželjnije gradove za život u Nemačkoj. Jedan je od posećenijih gradova Nemačke s preko 3,6 miliona noćenja u 2019. godini.<ref>https://www.leipzig.travel/de/medien/medieninformationen/pressemitteilungen/newsdetail/news/infos/leipzigcity/neuer-gaesterekord-mit-36-millionen-uebernachtungen-2019/</ref>
== Становништво ==
У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 515.469 становника. Просечна густина становништва износи 1.733 становника/-{km²}-.


== Историја ==
== Istorija ==
Naziv je dobio po lužičkosrpskoj reči „lipsk“ koja označava mesto na kojem rastu lipe.
[[Датотека:Leipzig Russische Gedaechtniskirche.jpg|мини|лево|250п|Руска спомен-црква]]
Име града потиче од [[Лужички Срби|лужичкосрпске]] речи -{Lipsk}-, што значи „насеље у којем расту липе“. Кроз Лајпциг протичу три реке: [[Бели Елстер]], [[Парта (река)|Парта]] и [[Плајса]].
Лајпциг се први пут помиње као словенско (лужичкосрпско) насеље 1015. године. Статус града добија сто педесет година касније. Познат је по универзитету, основаном још [[1409]]. године и сајму, једном од највећих у том делу Европе.


Prvi pisani trag o Lajpcigu datira iz 1015. godine, kada ga je biskup Titmar Merseburški pomenuo u svojoj hronici kao „urbs Libzi”.<ref>https://www.onomastik.com/on_geschichte_leipzig.php</ref> Status grada 1165. godine dodelio mu je Oto II, markgrof od Majsena. Iste godine ovde je održan je i prvi sajam, što Lajpcig svrstava u gradove s najdužom sajamskom tradicijom.
Град је важан и као седиште Врховног суда Немачке и као седиште Немачке националне библиотеке.


Univerzitet u Lajpcigu jedan je od najstarijih univerziteta u Evropi i drugi najstariji univerzitet u Nemačkoj.<ref>Siegfried Hoyer: ''Der Auszug der deutschen Studenten aus Prag und die Gründung der Universität Leipzig.'' [[Dissertation]]. Leipzig 1960.</ref> Osnovala su ga braća Fridrih I (elektor Saksonije) i Vilhelm II u decembru 1409. godine. Istaknuti studenti ovog univerziteta bili su Gete, Fridrih Niče, Robert Šuman, Rihard Vagner, baron Lajbnic, Tiho Brahe, Angela Merkel, kao i devet dobitnika Nobelove nagrade.
== Међународна сарадња ==
Tokom Tridesetogodišnjeg rata dve bitke vodile su se u Brajtenfeldu (1631. i 1642. godine), na oko 6 km severno od Lajpciga, a sukobljene strane bile su Protestantska unija (koju su predvodile Švedska i Elektorat Saksonija) i Katolička liga (Sveto rimsko carstvo i Kraljevina Ugarska). Obe bitke završene su pobedom protestanata.
<div style="width:30%">
{{партнерство_градова_заглавље|екавски=да}}
{{партнерство_градова_ред|[[Бирмингем]]|[[Уједињено Краљевство]]|партнерство|[[1992]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Солун]]|[[Грчка]]|партнерство|[[2008]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Лион]]|[[Француска]]|партнерство|[[1981]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Чунгкинг|Чонгквинг]]|[[Кина]]|пријатељство|[[1998]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Брно]]|[[Чешка]]|партнерство|[[1973]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Травник]]|[[Босна и Херцеговина]]|партнерство|[[2003]]}}
{{партнерство_градова_ред|-{[[Pays des Herbiers]]}-|[[Француска]]|партнерство|[[2008]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Адис Абеба]]|[[Етиопија]]|партнерство|[[2004]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Уфа]]|[[Русија]]|контакт|[[2008]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Хјустон]]|[[Сједињене Америчке Државе|САД]]|партнерство|[[1993]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Вороњеж]]|[[Русија]]|пријатељство|[[2008]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Кијев]]|[[Украјина]]|партнерство|[[1961]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Нижњи Новгород]]|[[Русија]]|контакт|[[2008]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Нанјинг]]|[[Кина]]|партнерство|[[1988]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Цване]]|[[Јужноафричка Република]]|контакт|[[2008]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Краков]]|[[Пољска]]|партнерство|[[1973]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Хо Ши Мин (град)|Хо Ши Мин]]|[[Вијетнам]]|контакт|[[2008]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Амстердам]]|[[Холандија]]|пријатељство|[[2000]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Херцлија]]|[[Израел]]|пријатељство|[[2008]]}}
{{партнерство_градова_ред|[[Болоња]]|[[Италија]]|партнерство|[[1962]]}}
{{партнерство_градова_ред|-{[[Althen]]}-|[[Француска]]|партнерство|[[2008]]}}
{{партнерство_градова_подножје|Извор<ref>[http://www.rgre.de/rgre-partnerschaften/?dt_orgname=Leipzig&dt_plz=&dt_einwohnerzahl_min=&dt_einwohnerzahl_max=&dt_bundesland=&aus_orgname=&aus_plz=&aus_land=&aus_kontinent=&partner_seit_von=&partner_seit_bis=&partner_form=&submit=Suche Савет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње], Приступљено 30. 6. 2010.</ref>}}
</div>


[[File:Leipzig 1632.jpg|thumb|upright=1.15|Lajpcig u 17. veku]]
== Референце ==
U decembru 1701. uveden je sisitem ulične rasvete (čak 700 fenjera). U ovu svrhu grad je unajmio tzv. čuvare fenjera koji su imali zadatak da se staraju da fenjeri budu upaljeni u tačno određeno vreme, kao i da ih gase u utvrđenim terminima.
{{reflist}}


Bitka kod Lajpciga ili Bitka naroda (16–19. oktobar 1813) smatra se najvećom bitkom pre Prvog svetskog rata.<ref>Katherine Aaslestad, "Cities and War: Modern Military Urbanism in Hamburg and Leipzig during the Napoleonic Era." ''German History'' 35.3 (2017): 381-402.</ref> Vodila se između Prvog francuskog carstva s jedne strane i Ruske Imperije, Austrijskog carstva, Pruske i Švedske s druge strane. Upravo ovde je Napoleon doživeo najodlučniji poraz, nakon čega je bio prisiljen da se povuče u Francusku, a nedugo zatim bio je prognan na ostrvo Elba. Bitkom kod Lajpciga nemačke države su oslobođene i okončano je prisustvo Napoleonove vojske istočno od Rajne.
== Спољашње везе ==

{{портал|Немачка}}
Godine 1839. završena je pruga Lajpcig–Drezden, prva dugačka pruga u Nemačkoj.<ref>https://www.worldcat.org/title/etr-eisenbahntechnische-rundschau/oclc/473119878</ref> Lajpcig se postepeno razvio u najvažnije saobraćajno čvorište u centralnoj Nemačkoj, a 1915. završena je izgradnja Glavne železničke stanice Lajpcig, koja je ujedno i najveća železnička stanica u Evropi posmatrano po površini koju zauzima.
{{Други пројекти

| commons = Leipzig
U maju 1930. godine za gradonačelnika Lajpciga izabran je Karl Fridrih Gerdeler (Carl Friedrich Goerdeler), koji je ostao upamćen kao žestoki protivnik Adolfa Hitlera i nacističkog režima.<ref>https://www.gdw-berlin.de/en/recess/biographies/index_of_persons/biographie/view-bio/carl-friedrich-goerdeler/?no_cache=1</ref> U proleće 1936. Gerdeler ulazi u sukob sa svojim zamenikom Haakom (pristalicom nacista) koji se zalagao za to da se statua Feliksa Mendelsona ukloni. U jesen 1936. Gerdeler odlazi na poslovni put u Skandinaviju, a u njegovom odsustvu Haak donosi odluku da se Mendelsonov spomenik uništi. Po povratku u Lajpcig Gerdeler optužuje zamenika za nelojalnost i traži obnovu spomenika, ali ne dobija podršku gradskog veća i Rajha, zbog čega podnosi ostavku na funkciju u martu 1937. godine. Gerdeler je pogubljen od strane nacista u februaru 1945. godine.
| wikispecies =

| wiktionary = Лајпциг
Početkom 1933. jevrejski preduzetnici su bili primorani da se odreknu svojih poseda i prodavnica. Situacija je postajala sve gora, do te mere da su nacisti bili dovoljno moćni da isteraju Jevreje iz sopstvenih domova i primoraju ih da svoje domove prodaju. U oktobru 1938. Himler je naredio deportaciju poljskih Jevreja iz Lajpciga u Poljsku.<ref name=":06" /><ref>"Nazi Germany", ''Leo Baeck Institute Yearbook'', XLII 1997, 167. Fred Grubel and Frank Mecklenburg "Leipzig: Profile of a Jewish Community during the first years of Nazi Germany", ''Leo Baeck Institute Yearbook'', XLII 1997, 167</ref> U Kristalnoj noći 1938. zapaljena je i uništena neomavarska sinagoga, najstarija i najznačajnija sinagoga u gradu.<ref name=":06">Willingham, Robert, and Crew, David F. ''Jews in Leipzig: Nationality and Community in the 20th Century'', 2005, ProQuest Dissertations and Theses. Pgs. 1-148</ref> Svega nekoliko dana kasnije, 11. Novembra 1938. godine, mnogi Jevreji deportovani su u koncentracioni logor Buhenvald.<ref>https://www.ushmm.org/online/hsv/source_view.php?SourceId=30769</ref>
| wikiversity =

| wikibooks =
Prema popisu iz 1933. u gradu je živelo preko 11.000 Jevreja, da bi taj broj u 1939. opao na 4.500, a u januaru 1942. je sveden na svega 2.000. Preostali Jevreji deportovani su u koncentracione logore Aušvic i Terezin.<ref name=":06">Willingham, Robert, and Crew, David F. ''Jews in Leipzig: Nationality and Community in the 20th Century'', 2005, ProQuest Dissertations and Theses. Pgs. 1-148</ref> Prema zvaničnim podacima nijedan od deportovanih lajpciških Jevreja nije preživeo logor Aušvic, dok je Terezin preživelo samo 53 Jevreja.<ref>{{Cite book|title=Chronik der Juden in Dresden|last=Diamont|first=Adolph|pages=104–106, 109}}</ref>
| wikisource =

| wikiquote =
Sve do kraja 1943. godine opasnost od vazdušnih napada bila je mala. Međutim, 4. decembra 1943. godine, britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo bacilo je preko 1.000 tona konvencionalnih eksploziva na grad, što je rezultiralo smrću od oko 1.000 civila.<ref>{{Cite web|url=https://english.leipzig.de/services-and-administration/history/|title=History|website=english.leipzig.de|language=en|access-date=2018-05-02}}</ref> Neposredna blizina brojnih zgrada pogođenih u napadu proizvela je vatrenu oluju koju ni vatrogasci nisu mogli da stave pod kontrolu. Šteta je bila značajna, ali je ipak veći deo gradskog jezgra ostao sačuvan, za razliku od situacije u susednom Drezdenu na koji su Britanci bacili mešavinu razornih eksploziva i zapaljivih bombi i time ga sravnili sa zemljom.
| wikinews = Лајпциг

}}
Nakon Drugog svetskog rata ekonomski značaj Lajpciga naglo je opao zbog situacije u sovjetskoj okupacionoj zoni. Planska ekonomija Nemačke Demokratske Republike mu nije bila naklonjena. Pre Drugog svetskog rata Lajpcig je imao razvijenu industriju, naročito uslužnu i kreativnu (najistaknutije je bilo izdavaštvo). U Istočnoj Nemačkoj uslužne delatnosti su uglavnom bile koncentrisane u Istočnom Berlinu, kreativne delatnosti su se preselile u Zapadnu Nemačku, a Lajpcigu je ostala samo teška industrija.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://theprotocity.com/leipzig-back-growth-everyone/|title=Leipzig: Back to Growth, but Not for Everyone|date=2014-08-25|website=TheProtoCity.com|language=en-US|access-date=2019-10-26}}</ref> Sve ovo uticalo je na to da se broj stanovnika u periodu 1950–1980. smanji za oko 87.000 (14%). Od 1952. do 1990. Lajpcig je bio glavni grad istoimenog okruga, a po broju stanovnika drugi grad po veličini u Istočnoj Nemačkoj, odmah iza Istočnog Berlina.
* [http://www.leipzig.de/ Званични сајт града]

* [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}}
U oktobru 1989. godine započete su „Demonstracije ponedeljkom”, mirni masovni protesti za svrgavanje komunističkog režima u Istočnoj Nemačkoj.<ref>David Brebis (ed.), ''Michelin guide to Germany'', Greenville (2006), p. 324.</ref><ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8297630.stm|title=The day I outflanked the Stasi|publisher=BBC|date=9 October 2009}} + video.</ref> Ponovno ujedinjenje Nemačke nije išlo naruku Lajpcigu. Teška industrija od koje je grad zavisio postala je potpuno neisplativa i došlo je do zatvaranja brojnih fabrika, porasta nezaposlenosti i urbanog propadanja.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://eprints.lse.ac.uk/67845/1/casereport107.pdf|title=Leipzig City Story|last=Power|first=Anne and Elineen Herden|date=May 2016|website=LSE Housing and Communities}}</ref> Od 2000. godine ovaj pad je zaustavljen, a ubrzo je usledio i oporavak, restauracija fasada brojnih istorijskih zdanja, rušenje zapuštenih zgrada, razvoj novih grana industrije i modernizacija saobraćajne infrastrukture.
* [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}}

* -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}}
Danas je Lajpcig važan ekonomski centar u Nemačkoj, a često ga zovu i „Novi Berlin“. Lajpcig je takođe najbrže rastući grad u Nemačkoj.
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=51.34033&longitude=12.37475&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]

== Geografija ==
[[File:Weisse Elster ehem. Wollgarnfabrik.jpg|thumb|Beli Elster u Plagvicu, Lajpcig]]
[[File:Auwald leipzig.jpg|thumb|Lajpciški lug]]

=== Položaj ===
Lajpcig se nalazi u najjužnijem delu severnonemačke nizije, na ušću reka Beli Elster (Weiße Elster), Parta (Parthe) i Plajsa (Pleiße). Beli Elster je vodom najbogatija reka u gradu. Predeo je uglavnom ravničarski. Unutar gradskih granica nalazi se nekoliko parkova šuma, dok je područje koje okružuje Lajpcig relativno nepošumljeno. Tokom dvadesetog veka u regionu je postojalo nekoliko površinskih kopova od kojih su mnogi pretvoreni u jezera.<ref>{{Cite journal|title=Untersuchung zum Landschaftswandel im Südraum Leipzig|journal=Standort|date=2002-12-01|issn=0174-3635|pages=159–165|volume=26|issue=4|doi=10.1007/s00548-002-0103-3|language=de|first1=Dagmar|last1=Haase|first2=Matthias|last2=Rosenberg|first3=Robert|last3=Mikutta|s2cid=68472430}}</ref>

Lajpcig se nalazi na raskrsnici drevnih puteva „Via Regia” (Put kraljeva), koji prolazi kroz Nemačku u pravcu istok–zapad, i „Via Imperii” (Put careva), u pravcu sever–jug. Lajpcig je u srednjem veku bio opasan zidinama, a sadašnji magistralni prsten oko istorijskog centra grada prati liniju starih gradskih zidina.

=== Administrativna podela ===

Od 1992. Lajpcig je administrativno podeljen na deset okruga i 63 podokruga.
[[File:Verwaltung Leipzig.svg|thumb|right|<center>''Gradski okruzi'' i podokruzi</center>]]

{|class="wikitable"
|+ ''Gradski okruzi'' (Stadtbezirke) <ref>''Ortsteilkatalog der Stadt Leipzig 2008''</ref>
|- class="hintergrundfarbe5"
! style="width:80px;"|Okrug||style="width:50px;"|Broj stanovnika ||style="width:50px;"|Površina<br />km<sup>2</sup>||style="width:50px;"|Broj stanovnika<br />po km<sup>2</sup>
|-
|style="text-align:center"|Centar|||49,562||style="text-align:center"|13,88||style="text-align:center"|3,570
|-
|style="text-align:center"|Severoistok||style="text-align:center"|41,186||style="text-align:center"|26.29||style="text-align:center"|1.566
|-
|style="text-align:center"|Istok||style="text-align:center"|69,666||style="text-align:center"|40.74||style="text-align:center"|1,710
|-
|style="text-align:center"|Jugoistok||style="text-align:center"|51,139||style="text-align:center"|34.65||style="text-align:center"|1,476
|-
|style="text-align:center"|Jug||style="text-align:center"|57,434||style="text-align:center"|16.92||style="text-align:center"|3,394
|-
|style="text-align:center"|Jugozapad||style="text-align:center"|45,886||style="text-align:center"|46.67||style="text-align:center"|983
|-
|style="text-align:center"|West||style="text-align:center"|51,276||style="text-align:center"|14.69||style="text-align:center"|3,491
|-
|style="text-align:center"|Zapad||style="text-align:center"|46,009||style="text-align:center"|26.09||style="text-align:center"|1,764
|-
|style="text-align:center"|Stari zapad||style="text-align:center"|28,036||style="text-align:center"|39.09||style="text-align:center"|717
|-
|style="text-align:center"|Sever||style="text-align:center"|57,559||style="text-align:center"|38.35||style="text-align:center"|1,501
|}

'''Susedne opštine'''
{|style="width:30%; text-align:center; border-width:0;"
|-
| width="33%"| <!-- NW -->
| width="33%"| [[Krostic]]
| width="33%"| [[Jezevic]]
|
|-
| width="33%"| [[Škojdic]]
| width="33%"| [[Rakvic]]
| width="33%"| [[Tauha]]
|
|-
| width="33%"| [[Markranštet ]]
|[[File:Compass Card (hr).svg|100px]]
| width="33%"| [[Borsdorf]]
| width="33%"| [[Brandis]]
|-
| width="33%"| [[Pegau]]
| width="33%"| [[Markkleberg]]
| width="33%"| [[Grospesna]]
|
|-
| width="33%"| <!-- SW -->
| width="33%"| [[Cvenkau]]
| width="33%"| <!-- SE -->
|}

=== Klima ===
Lajpcig se nalazi u umerenom toplotnom pojasu, na području uticaja okeanske klime iz zapadne Evrope, kao i kontinentalne klime iz istočne Evrope. Zime su prohladne do hladne, sa prosečnom temperaturom od oko 1 °C. Leta su generalno topla, sa prosečnom temperatom od 19 °C i dnevnim temperaturama od 24 °C. Prosečna godišnja temperatura je 8,4 °C, a prosečna godišnja količina padavina 507 milimetara. U letnjem periodu (jun–avgust) beleže se najveće količine padavina, dok najmanje padavina ima u zimskim mesecima, naročito u februaru.

Kada je u pitanju osunčanost, postoje značajne razlike u zavisnosti od godišnjeg doba, pa tako u decembru ima prosečno 51 sunčani sat (1,7 sati dnevno), a u julu negde oko 229 sunčanih sati (7,4 sata dnevno).<ref>{{cite web|title=Climatological maps of Germany|url=https://www.dwd.de/EN/ourservices/klimakartendeutschland/klimakartendeutschland.html?nn=519080|website=DWD: Deutscher Wetterdienst|publisher=Deutscher Wetterdienst (German Weather Service)|access-date=25 February 2019}}</ref>

Najviša temperatura u Lajpcigu izmerena je 30. juna 2019. godine i iznosila je 38,7 °C, dok je najniža temperatura od -24,1 °C izmerena 14. januara 1987. godine.

{{Weather box-lat
|location= Lajpciga (1981–2010)
|metric first=Yes
|single line=Yes
|Jan record high C=15.9
|Feb record high C=18.6
|Mar record high C=23.0
|Apr record high C=29.5
|May record high C=31.9
|Jun record high C=34.8
|Jul record high C=36.6
|Aug record high C=37.2
|Sep record high C=32.9
|Oct record high C=28.2
|Nov record high C=18.7
|Dec record high C=16.5
|year record high C=37.2
|Jan high C=3.2
|Feb high C=4.3
|Mar high C=8.7
|Apr high C=13.9
|May high C=19.0
|Jun high C=21.7
|Jul high C=24.5
|Aug high C=24.1
|Sep high C=19.3
|Oct high C=14.0
|Nov high C=7.6
|Dec high C=3.6
|year high C=13.67
|Jan mean C=0.5
|Feb mean C=1.1
|Mar mean C=4.7
|Apr mean C=8.9
|May mean C=13.8
|Jun mean C=16.5
|Jul mean C=19.0
|Aug mean C=18.6
|Sep mean C=14.4
|Oct mean C=9.8
|Nov mean C=4.7
|Dec mean C=1.3
|year mean C=9.45
|Jan low C=-2.2
|Feb low C=-2.0
|Mar low C=1.1
|Apr low C=4.1
|May low C=8.5
|Jun low C=11.5
|Jul low C=13.8
|Aug low C=13.6
|Sep low C=10.1
|Oct low C=6.2
|Nov low C=2.0
|Dec low C=-1.2
|year low C=5.47
|Jan record low C=-27.6
|Feb record low C=-21.6
|Mar record low C=-16.6
|Apr record low C=-6.5
|May record low C=-2.6
|Jun record low C=1.8
|Jul record low C=5.7
|Aug record low C=5.5
|Sep record low C=0.5
|Oct record low C=-6.7
|Nov record low C=-12.9
|Dec record low C=-20.2
|year record low C=-27.6
|precipitation colour=green
|Jan precipitation mm=31.9
|Feb precipitation mm=26.3
|Mar precipitation mm=38.8
|Apr precipitation mm=39.6
|May precipitation mm=46.9
|Jun precipitation mm=54.8
|Jul precipitation mm=68.9
|Aug precipitation mm=63.1
|Sep precipitation mm=49.9
|Oct precipitation mm=31.0
|Nov precipitation mm=43.4
|Dec precipitation mm=39.8
|year precipitation mm=534.10
|Jan sun=62.8
|Feb sun=77.8
|Mar sun=124.5
|Apr sun=181.7
|May sun=227.4
|Jun sun=224.8
|Jul sun=229.0
|Aug sun=213.1
|Sep sun=160.9
|Oct sun=122.9
|Nov sun=61.5
|Dec sun=51.1
|year sun=1737.30
|source 1= Izvor: Deutscher Wetterdienst<ref>{{cite web|url=https://www.wetterkontor.de/de/klima/klima2.asp?land=de&stat=10469|title=Klima Leipzig, Deutschland|access-date=2019-09-21|url-status=live|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20190322121604/https://www.wetterkontor.de/de/klima/klima2.asp?land=de&stat=10469|archive-date=2019-03-22}}</ref>}}

=== Demografija ===
Lajpcig ima oko 600.000 stanovnika. Pre početka Prvog svetskog rata bio je četvrti grad po veličini u Nemačkog. Najveći broj stanovnika od blizu 700.000 zabeležen je 1930. godine. U periodu 1950–1989. broj stanovnika je opao na 530.000, da bi se 1998. sveo na 437.000. Na ovo smanjenje uticala je emigracija stanovništva u Zapadnu Nemačku, kao i suburbanizacija. Nakon što je gradsko područje gotovo udvostručeno uključivanjem okolnih opština u teritoriju grada 1999. godine, došlo je do blagog porasta broja stanovnika. Od 2010. Lajpcig je postao najbrže rastući grad u Nemačkoj<ref>www.leipzig.de/news/news/einwohner-entwicklung-uebertrifft-selbst-optimistischste-prognosen/</ref>, a broj stanovnika se godišnje povećava za oko 10.000.

Procenat stanovništva imigrantskog porekla je nizak u poređenju s drugim nemačkim gradovima. U 2012. samo 5,6% stanovništva činili su stranci (nemački nacionalni prosek je bio od 7,7%).<ref>https://web.archive.org/web/20131115210053/https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/bevoelkerung_zensus2011.pdf?__blob=publicationFile</ref> Broj ljudi koji imaju imigrantsko poreklo (imigranti i njihova deca) porastao je s 49.323 u 2012. godini na 77.559 u 2016. godini, te su imigranti u 2016. činili 13,3% stanovništva ovog grada.<ref>https://statistik.leipzig.de/statdist/table.aspx?cat=2&rub=4&obj=0&cat=2&rub=4&obj=0</ref> Najbrojnije manjine (prva i druga generacija) prema zemlji porekla u 2019. godini<ref>https://statistik.leipzig.de/statpubl/index.aspx?cat=1&rub=1&cat=1&rub=1</ref>:

{|class="wikitable sortable"
|-
! style="background:#efefef;"|Rang
! style="background:#efefef;"|Poreklo
! style="background:#efefef;"|Ukupno
! style="background:#efefef;"|Stranci
! style="background:#efefef;"|Nemci
|-
|1||{{flag|Rusija}}||9.712||3.291||6.421
|-
|2||{{flag|Sirija}}||9.498||8.894||604
|-
|3||{{flag|Poljska}}||6.279||3.170||3.109
|-
|4||{{flag|Rumunija}}||4.672||4.153||519
|-
|5||{{flag|Vijetnam}}||3.498||2.430||1.068
|-
|6||{{flag|Ukrajina}}||3.450||2.256||1.194
|-
|7||{{flag|Irak}}||2.773||2.007||766
|-
|8||{{flag|Turska}}||2.601||1.651||950
|-
|9||{{flag|Avganistan}}||2.288||2.006||282
|-
|10||{{flag|Italija}}||2.090||1.633||457
|-
|}

Prema popisu iz 2011. protestanata je 11,8%, rimokatolika 4%, dok 84,2% stanovništva nije religiozno, pripada nekoj drugoj religiji ili je neizjašnjeno.<ref>https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:147130000000,BEK_1_3_4,m,table</ref>

== Umetnost, kultura i znamenitosti ==
=== Arhitektura ===
[[File:Altes Rathaus Leipzig, Festsaal.jpg|thumb|Unutrašnjost Stare gradske kuće]]
[[File:Beethoven 8 palais rossbach detaillierter oben.jpg|thumb|Palata Rosbah]]
[[File:Steibs Hof Verzierung Leipzig 2010.jpg|thumb|Neobarokni detalji, Steibs Hof]]
[[File:Maedler Passage Leipzig 2009.jpg|thumb|Medlerov pasaž]]

Građevine i spomenici kulture iz različitih epoha dobro su sačuvani, a pojedini su naknadno obnovljeni. U istorijskom centru grada nalaze se brojne renesansne zgrade iz 16. veka, među kojima je i Stara gradska kuća (Altes Rathaus). Tu su i barokne trgovačke kuće i nekadašnje rezidencije bogatih trgovaca. Vrhunac urbanog planiranja i umetničkog izražavanja Lajpcig je doživeo u periodu od 1870. do 1914. godine, a mnoge zgrade iz ovog perioda građene su u duhu istoricizma. Izgrađene su brojne komercijalne zgrade i reprezentativne građevine, poput zgrade sadašnjeg Saveznog upravnog suda (Bundesverwaltungsgericht) i Nove gradske kuće (Neues Rathaus). Nakon Prvog svetskog rata Lajpcig je postao poznat po neoklasicizmu. Tokom britanskih vazdušnih napada u Drugom svetskom ratu uništeni su delovi centralnog gradskog jezgra s mnoštvom istorijskih zgrada.

Najstarije crkve u gradu, crkva Svetog Nikole (Thomaskirche) i crkva Svetog Tome (Thomaskirche), građene su u romanskom stilu. Unutrašnje svodove crkve Svetog Tome krasi gotički stil. Andrejevu kapelu (Andreaskapelle) iz 1100. godine takođe krasi romanski stil. Originalna rotonda s polukružnom apsidom izgrađena je po uzoru na rotondu koju je markgrof Vipreht fon Grojč (Wiprecht von Groitzsch) sagradio svojoj supruzi u porodičnom zamku Grojč. Krajem 15. veka polukružna apsida je srušena.

Zgrada oružarnice (Zeughaus), Alte Waage (stare terazije) i ambar (Kornhaus) građene su u renesansnom stilu. Prvi lajpciški kibic fenster izgrađen je 1523. godine u kući „Kod zlatne zmije” (Zur goldenen Schlange)<ref>https://www.kbb-ev.de/projekt/stadtbegehung.html</ref>, a ova vrsta prozora je od tada postajala sve popularnija. Renesansna arhitektura krasi staru školu Sveti Nikola (Alte Nikolaischule) i bastion Moric (Moritzbastei), jedini očuvani deo gradske tvrđave.

Nakon Tridesetogodišnjeg rata Lajpcig je preuzeo ulogu vodećeg trgovačkog grada u centralnoj Evropi. Barokni period započet je izgradnjom Lajpciške berze 1687. godine (Alte Handelsbörse). Najstariji kafe u Nemačkoj „Kod arapskog drveta kafe” (Zum Arabischen Coffe Baum) iz 1711. takođe odlikuje barokni stil gradnje.<ref>{{Internetquelle |url=https://denkmalliste.denkmalpflege.sachsen.de/CardoMap/Denkmalliste_Report.aspx?HIDA_Nr=09298312 |titel=Listeneintrag |werk=Kulturdenkmale im Freistaat Sachsen |abruf=2020-10-18}}</ref> U gradskom jezgru nicale su raskošne četvorospratnice s izvanrednim ukrasima na kibic fensterima. Kako je Lajpcig bio lider u štampanju i prodaji knjiga, tako je grad postao središte progresivnih ideja. Izvan gradskih zidina nicale su brojne manufakture koje su najavile početak industrijskog razvoja Lajpciga. Sajam i manufakture vodili su veliki preduzetnici koji su dobijeni profit ulagali u izgradnju baroknih zgrada. Značajnije barokne građevine: Grosbozišer vrt (Großbosischer Garten), Romanushaus (građena od 1701. do 1704), dvor Knauthain (1700–1703), vrt Apels (Apels Garten), Torhaus Delic, kuća Apels (Apels Haus), Fregehaus, Bosehaus, Šilerova kuća, kuća „Kod zlatne zmije” i mnoge druge.

Brojne zgrade građene su u rokoko stilu, a najznačajniji predstavnik je dvor u Golisu (Gohliser Schlösschen). Najznačajnija zdanja iz perioda klasicizma su Hotel Poljska (Hôtel de Pologne), Bavarska železnička stanica (Leipzig Bayerischer Bahnhof), Kraljevska palata (Königliche Palais), zgrada pozorišta (Neues Theater), srušena u vazdušnim napadima 1943, i druge.

Nakon pobede Nemačke u Francusko-pruskom ratu, i reparacija koje je Francuska morala da plati, došlo je do oporavka ekonomije i građevinskog buma u istoricizmu. Na glavnom trgu je 1888. podignut spomenik (Siegesdenkmal) u znak sećanja na ovaj događaj.<ref>http://www.leipzig-lexikon.de/DENKMAL/sieg.htm</ref> Na šest metara visokoj, stepaničastoj i prema gore suženoj osnovi stajala je 3,8 metara visoka Germanija (personifikacija nemačke nacije). Ogrnuta dugačkim lepršavim plaštom, na glavi je nosila krilati šlem, u levoj ruci štit, a u desnoj mač u koricama, simbol nemačke ljubavi prema miru.<ref>Staatsbibliothek zu Berlin - Amtspresse Preußens: [http://zefys.staatsbibliothek-berlin.de/amtspresse/ansicht/issue/11614109/784/4/ ''VII. Jahrgang. No. 79. Neueste Mittheilungen. Verantwortlicher Herausgeber: Dr. H. Klee. Berlin, Dienstag, den 21. August 1888''], abgerufen am 29. November 2012</ref> Na kvadratnoj osnovi u podnožju bile su smeštene saksonske i vilhelminske istorijske ličnosti. Na južnoj strani nalazila se statua nemačkog cara Vilhelma I, prikazanog kako sedi ispod carske krune. Glava mu je bila ovenčana lovorom, desna ruka je pridržavala mač koji je bio položen na njegovo krilo, a u levoj ruci nalazio se carski šar.<ref>http://www.leipzig-lexikon.de/DENKMAL/sieg.htm</ref> U svakom uglu nalazio se po jedan konjanik, Fridrih III, kralj Albert od Saksonije, Oto fon Bizmark i feldmaršal Helmut fon Moltke Stariji, oko kojih je bilo grupisano osam barjaktara.

Neorenesansne zgrade su Savezni upravni sud (Bundesverwaltungsgericht), Visoka škola za muziku i pozorište (Hochschule für Musik und Theater), Akademija likovnih umetnosti (Hochschule für Grafik und Buchkunst), Reformatorska crkva (Reformierte Kirche), Albertinum, Gradski muzej (Städtische Museum), Carska pošta (Reichspostgebäude) koju je obnovio Paul Rihter u periodu 1881–1884, poslovna zgrada Avgust Polih (Geschäftshaus August Polich), Nova berza (Neue Börse), Zgrada udruženja nemačkih knjižara (Deutsches Buchhändlerhaus) i mnoge druge.

Neogotički stil krasio je nekadašnju crkvu Svetog Pavla (Paulinerkirche). Iako je preživela rat gotovo netaknuta, komunistička vlast ju je digla u vazduh 1968. godine kako bi na ovom mestu izgradila zgradu univerziteta.<ref>http://www.paulinerkirche.org/chroni.html</ref> Devedesetih godina razmatrano je da se ponovo podigne crkva na ovom mestu, ali se od ideje odustalo. Umesto toga 2012. godine izgrađena je nova zgrada univerziteta (novi Paulinum) koja svojim izgledom podseća na staru crkvu.<ref>https://www.uni-leipzig.de/universitaetsgottesdienst/</ref> Crkva Svetog Petra (Peterskirche) je takođe neogotička građevina.
Brojne građevine iz perioda komunizma srušene su poslednjih godina i čine zanemarljiv procenat u arhitekturi grada.

=== Muzeji ===
[[File:Grassimuseum.jpg|thumb|Muzejski kompleks Grasi]]
[[File:Schillerhaus Leipzig 2009.jpg|thumb|Kuća Fridriha Šilera u Golisu]]
[[File:Runde Ecke Leipzig.jpg|thumb|Muzej ''Runde Ecke'']]

Lajpcig je stari univerzitetski i trgovački grad zahvaljujući čemu se danas u gradu mogu naći mnogobrojni eksponati. Nemački muzej knjige i pisma (najstariji muzej ove vrste na svetu), kao i muzej štamparstva, podsećaju na dugu tradiciju Lajpciga kao grada knjige. Univerzitet u Lajpcigu poseduje niz značajnih kolekcija, a neki od muzeja u njegovom sastavu su Egipatski muzej (preko 7.000 artefakata), Muzej antikviteta i Muzej muzičkih instrumenata (oko 5.000 eksponata iz pet vekova). U Noći muzeja, univerzitet predstavlja i svoju nastavnu kolekciju široj publici.

Muzej istorije grada nalazi se u Staroj gradskoj kući. U centru grada smešten je i Muzej savremene istorije (Zeitgeschichtliches Forum) koji prikazuje istoriju Nemačke od Drugog svetskog rata do danas, a u posebnom fokusu su podela Nemačke, život u komunističkoj diktaturi i ponovno ujedinjenje Nemačke. Muzej u „Zaobljenom uglu” (Gedenkstätte Museum in der „Runden Ecke“) smešten je u bivšem sedištu Ministarstva za državnu bezbednost NDR. Ovde se mogu videti brojni uređaji i artefakti koje je koristila tajna policija Štazi.

U muzejskom kompleksu Grasi smešteni su Etnografski muzej, Muzej primenjene umetnosti i Muzej muzičkih instrumenata.

U Prirodnjačkom muzeju nalaze se brojne zbirke (geološka, paleontološka, botanička, zoološka i arheološka). Tu su i preostale fosilne kosti (donja vilica, prednja i zadnja noga) mamuta iz Borne, koji je od 1909. do 1943. bio jedna od glavnih atrakcija u praistorijskom delu Etnografskog muzeja (Grasi), pre nego što je oštećen u bombardovanju 4. decembra 1943.

Najveće panoramske slike na svetu (360 stepeni) mogu se videti u Panometru, izgrađenom 1910.

Dečji muzej, otvoren 2010. godine, nudi raznovrsne postavke interesantne deci.

Tu su još i:
* Bahov muzej – Johan Sebastijan Bah živeo je u Lajpcigu od 1723. godine do svoje smrti 1750.
* Mendelsonova kuća, u kojoj je Feliks Mendelson živeo od 1845. do svoje smrti 1847.
* Kuća Šumanovih, dom Roberta i Klare Šuman od 1840. do 1844. godine.
* Šilerova kuća, u kojoj je Fridrih Šiler živeo u leto 1785.
* Saksonski muzej psihijatrije, Muzej saksonske apoteke, Železnički muzej, Muzej sporta, kao i mnogi drugi.

U Lajpcigu se nalazi i najstariji kafe u Nemačkoj „Kod arapskog drveta kafe” (Zum Arabischen Coffe Baum), koji svoju delatnost obavlja od 1711. godine i kao takav predstavlja svojevrstan kulturno-istorijski spomenik. Tokom svoje tristogodišnje istorije posetile su ga brojne istaknute ličnosti, među kojima i kralj Avgust II Jaki, Napoleon Bonaparta, Rihard Vagner, Johan Sebastijan Bah, Gete, Robert Šuman, Franc List…

=== Likovna umetnost ===
Muzej likovnih umetnosti (Museum der bildenden Künste), otvoren 1848, prostire se na oko 7.000 kvadratnih metara i ima impresivnu kolekciju od oko 3.500 slika, 1.000 skulptura i 60.000 grafičkih dela. Obuhvata dela iz period od kasnog srednjeg veka do danas, a u fokusu su nemačko i holandsko slikarstvo od 15. do 17. veka, italijansko slikarstvo od 15. do 18. veka, francusko slikarstvo iz 19. veka, kao i nemačko slikarstvo od 18. do 20. veka.

Na mestu nekadašnje fabrike pamuka (Baumwollspinnerei), industrijskom kompleksu koji se prostire na površini od 10 hektara, danas je smešteno dvanaest galerija, centar za umetnost, ateljei, kao i brojni restorani, štamparije, bioskop, proizvođači porcelana, zlatare i sl.

=== Muzika i pozorište ===

Prva operska kuća u Lajpcigu podignuta je 1693. godine (Oper am Brühl), a postojala je do 1720. Staro pozorište (Altes Theater), s kapacitetom od 1.186 mesta, otvoreno je 1766. godine. U Novom pozorištu (Neues Theater), građenom od 1864. do 1868, izvodile su se dramske, operske i baletske predstave.<ref>https://www.leipziginfo.de/adressen/ort/oper-leipzig/</ref> Pozorište je imalo 1.700 sedišta i 300 mesta za stajanje. Pokazalo se kao savršeno za izvođenje operskih predstava, ali nepodesno za dramske izvedbe, tako da su dramski komadi prebačeni u Staro pozorište, a Novo pozorište je postalo lajpciška opera. Obe zgrade srušene su u britanskim vazdušnim napadima 1943. Današnja Lajpciška operska kuća (Oper Leipzig) nalazi se na mestu nekadašnjeg Novog pozorišta. Završena je 1960. godine i ima kapacitet od 1.267 mesta. Druga značajnija pozorišta su Dramsko pozorište (Schauspiel Leipzig) i LOFFT.
[[File:Opernhaus Leipzig Langzeitbelichtung Tag.jpg|thumb|Operska kuća]]
[[File:Leipzig Neues Theater 1898.jpg|thumb|Zgrada nekadašnjeg ''Novog pozorišta'', srušenog u Drugom svetskom ratu]]

Gevanthaus orkestar je jedan od najstarijih i najpoznatijih ansambala na svetu, a smešten je u koncertnoj dvorani Gevanthaus. U Gevanthausu se svake godine održi oko 700 događaja s pola miliona posetilaca. Veliki deo čine koncerti, mada se ovde održavaju i konferencije, kongresi, svečani događaji i prijemi.

Lajpcig je bio i ostao grad muzike. Johan Sebastijan Bah radio je ovde od 1723. do 1750. godine gde je u crkvi Svetog Tome vodio čuveni hor dečaka Tomaner, a takođe je bio angažovan i u crkvi Svetog Nikole i crkvi Svetog Pavla (Paulinerkirche). Godine 1950. osnovan je Bahov arhiv, institucija koja se bavi istraživanjem života i rada Johana Sebastijana Baha i njegove porodice. Bahov arhiv od 1950. godine organizuje prestižno „Međunarodno takmičenje Johan Sebastijan Bah”, prvi put pokrenuto u okviru muzičkog festivala kojim je obeležena dvestogodišnjica Bahove smrti. Takmičenje se sada održava na svake dve godine. Bahov arhiv takođe vodi Bahov muzej i organizator je međunarodnog Bahovog festivala (Bachfest). Posebnost Lajpciga je u tome što je ovde očuvan veliki broj kuća kompozitora, kao npr. kuća u kojoj je živeo i umro Feliks Mendelson, kuća Šumanovih, u kojoj su Robert i Klara Šuman proveli prve četiri godine braka, kao i kuća u kojoj je boravio Fridrih Šiler. Kuća u kojoj je živeo Rihard Vagner više ne postoji, već na tom mestu stoji ploča u znak sećanja na velikog kompozitora.

Rihard Vagner rođen je u Lajpcigu 1813. godine, a Klara Šuman 1819. godine. Rober Šuman je takođe ostavio pečat u ovom gradu u koji je došao na poziv Feliksa Mendelsona, kada je ovaj 1843. osnovao prvi nemački konzervatorijum (danas Visoka škola za muziku i pozorište). U Visokoj školi za muziku i pozorište danas postoji širok spektar predmeta, među kojima su obuka za sve instrumente u orkestru, interpretaciju, treniranje, klavirsku kamernu muziku, dirigovanje orkestrom i horom i komponovanje u različitim muzičkim stilovima. Na katedri za dramu predaje se gluma i pisanje scenarija. Gustav Maler je bio dirigent Lajpciškoj operi od juna 1886. do maja 1888, gde je postao poznat nakon kompletiranja i objavljivanja Veberove opere Tri Pintosa. Maler je ovde dovršio i svoju Simfoniju broj 1.

Kada je u pitanju savremena muzika, grad je poznat po svojoj nezavisnoj muzičkoj sceni i događajima. Lajpcig je dom najvećeg svetskog festivala gotike Wave Gotik (Wave-Gotik-Treffen)<ref>https://leipglo.com/2019/06/04/wave-gotik-treffen-an-international-perspective/</ref>, koji traje četiri dana i održava se svake godine na Duhove. Ljubitelji gotske kulture odevaju se ekstravagantnu odeću i šetaju gradom. Više od 150 bendova i umetnika drži koncerte na nekoliko lokacija širom grada, a događaj okuplja na hiljade ljubitelja gotik muzike iz Evrope i celog sveta. Takođe se održavaju i brojne izložbe, srednjovekovni vašar, a posebnu pažnju privlači piknik organizovan u viktorijanskom stilu.

Lajpcig je takođe rodno mesto Tila Lindemana, frontmena grupe Ramštajn, najpoznatije nemačke benda osnovane 1994. godine.

=== Glavne znamenitosti ===
<gallery>
File:Leipzig - Zoo - Gondwanaland in 29 ies.jpg|Zoološki vrt (prašuma Gondvana)
File:VölkerschlachtdenkmalLeipzig1.jpg|Spomenik Bitke naroda
File:Leipzig (Rathausturm, Neues Rathaus) 18 ies.jpg|Savezni upravni sud
File:Neues Rathaus Leipzig jpg8.jpg|Nova gradska kuća
File:Old city hall of Leipzig (5).jpg|Stara gradska kuća
File:Rainbowflash 2013 Leipzig (4).jpg|Gradski neboder
File:Uni Leipzig Paulinum Universitätskirche St. Pauli 216-cvh.jpg|Univerzitet
File:La struttura di notte.jpg|Sajam
File:Bahnhof Leipzig von Panorama Tower 2013.jpg|Glavna železnička stanica
File:Schilder an Auerbachs Keller 2013.jpg|''Auerbahov podrum'' u Medlerovom pasažu
File:Ehemaliges Messehaus.jpg|Kafe Riquet
File:Goethe Statue Naschmarkt Leipzig.jpg|Stara berza
File:Suedfriedhof Leipzig.jpg|Južno groblje
File:BibLeipzigaussen.JPG|Nacionalna biblioteka Nemačke
File:City-Tunnel Leipzig - Station Bayerischer Bahnhof 01 (Zugang 1).JPG|Bavarska železnička stanica
File:Leipzig Gohliser Schloesschen.jpg|Dvor u Golisu
File:Synagogue Memorial (Leipzig) (3).jpg|Memorijalni centar na mestu nekadašnje neomavarske sinagoge
File:Yadegar Asisi Panorama EVEREST.jpg|Panoramska slika 'Everest' u Panometru
</gallery>

'''Najznačajnije crkve'''
* Crkva Svetog Nikole (Nikolaikirche), najstarija i najveća crkva u Lajpcigu, podignuta 1165. godine.<ref>https://www.nikolaikirche.de/kirchen/nikolaikirche/bauwerk/</ref> U 16. veku je u njoj svoje propovedi držao i reformator Martin Luter. Mirna revolucija 1989. godine (koja se završila padom Berlinskog zida) počela je upravo u ovoj crkvi gde su se protivnici komunizma okupljalli svakog ponedeljka i odatle kretali u demonstracije.

* Crkva Svetog Tome (Thomaskirche), luteranska crkva iz 12. veka<ref>https://www.leipzig.de/freizeit-kultur-und-tourismus/tourismus/sehenswuerdigkeiten/thomaskirche/</ref> u kojoj je Johan Sebastijan Bah radio kao kantor, i gde je na kraju i sahranjen.<ref>https://www.br-klassik.de/themen/klassik-entdecken/was-heute-geschah-28071949-bachs-gebeine-ueberfuehrung-leipzig-thomaskirche-100.html</ref> Bah je ovde bio director crkvenog hora od 1723. godine do svoje smrti 1750. i vodio čuveni hor dečaka „Tomaner”.
* Crkva Svetog Petra (Peterskirche), najviši verski objekat u Lajpcigu. Građena je u neogotičkom stilu.

* Reformatorska crkva (Reformierte Kirche) – Hugenoti izbegli iz Francuske osnovali su svoju parohiju negde oko 1700. godine. Sama crkva podignuta je krajem 19. veka u neorenesansnom stilu.

* Crkva Svetog Mihaila (Michaeliskirche), izgrađena oko 1901. godine. Građena je u duhu istoricizma, mada njenu arhitekturu odlikuje preplitanje više stilova – renesanse, neogotike, neobaroka i secesije.

* Ruska crkva (Russische Gedächtniskirche), memorijalna crkva podignuta 1913. u znak sećanja na 22.000 ruskih vojnika koji su poginuli za vreme Bitke naroda.
<gallery>
File:Nicolaikirche Leipzig.jpg|Crkva Svetog Nikole
File:Saint Thomas church in Leipzig (18).jpg|Crkva Svetog Tome
File:Peterskirche Leipzig easyHDR.jpg|Crkva Svetog Petra
File:Leipzig - Tröndlinring - 7Reformierte Kirche 03 ies.jpg|Reformatorska crkva
File:Leipzig Michaeliskirche 1.jpg|Crkva Svetog Mihaila
File:Leipzig Russische Gedaechtniskirche.jpg|Ruska crkva
</gallery>

=== Parkovi i jezera ===
[[File:Elster-leipzig.de.jpg|thumb|Palmengarten]]
U poređenju s gradovima slične veličine, udeo parkova i zelenih površina u Lajpcigu je izuzetno veliki. Raskošni građanski vrtovi koji su nekada krasili istorijski centar grada, poput baroknih parkova Apels (Apels Garten) i Grosbozišer (Großbosischer Garten), bili su poznati daleko izvan regiona. S rastom grada ovi parkovi su nestali.

Park Johana (Johannapark) prostire se na površini od 11 hektara. Na jugoistoku se spaja s parkom Klara Cetkin (Clara-Zetkin-Park), koji s povrišinom od 42,5 hektara predstavlja najveći park u Lajpcigu. Tu je i Palmengarten park koji zauzima površinu od 22 hektara. U blizini glavne železničke stanice je park Oberer (Oberer Park).

Zapadno od zoološkog vrta, na površini od 118 hektara, nalazi se park šuma Rozental. Nekadašnja šuma bila je u vlasništvu saksonskih elektora, a Johan Georg II prodao ju je u septembru 1663. godine gradskoj upravi Lajpciga, kako bi pokrio dugove koje je imao prema gradu. Rozental je deo Lajpciškog luga (Leipziger Auwald), koji zahvata površinu od 2.500 hektara.

Lajpciška botanička bašta prostire se na površini od 3,5 hektara i u njoj se nalazi preko 7.000 biljnih vrsta. Osnovana je u 16. veku i ujedno je najstarija botanička bašta u Nemačkoj. Graniči se s Parkom mira (17,5 hektara).

Novo jezersko područje (Neuseenland) je područje južno od Lajpciga gde se stari površinski kopovi pretvaraju u brojna jezera. Najpoznatija su Kospuden (Cospudener See), Markkleberg (Markkleeberger See) i Kulkvic (Kulkwitzer See).

== Obrazovanje ==

=== Univerzitet ===
[[File:Exterior of Paulinum-Leipzig University.jpg|thumb|Univerzitet u Lajpcigu]]
[[File:HGB-LichthofMontage.jpg|thumb|upright=0.7|Akademija likovnih umetnosti]]
Univerzitet u Lajpcigu osnovan je 1409. godine. Jedan je od najstarijih evropskih univerziteta i drugi najstariji univerzitet u Nemačkoj.<ref>Siegfried Hoyer: ''Der Auszug der deutschen Studenten aus Prag und die Gründung der Universität Leipzig.'' [[Dissertation]]. Leipzig 1960.</ref> Filozof i matematičar Gotfrid Vilhelm Lajbnic rođen je u Lajpcigu 1646, a univerzitet je pohađao od 1661. do 1666. godine. Na univerzitetu su kao profesori radila četiri nobelovca Verner Hajzenberg (fizika), Gustav Ludvig Herc (fizika), Vilhelm Ostvald (hemija) i Teodor Momzen (književnost). Među zaposlenima su bili i mineralog Georgij Agrikola, pisac Gothold Efrajm Lesing, filozof Ernst Bloh, psihofizičar Gustav Teodor Fehner i psiholog Vilhelm Vunt.

Među zapaženijim studentima univerziteta bili su kompozitor Rihard Vagner, filozof Fridrih Niče, pisci Johan Volfgang Gete i Erih Kestner, kao i politički aktivista Karl Libkneht. Nemačka kancelarka Angela Merkel studirala je fiziku na Univerzitetu u Lajpcigu (1973–1978).<ref>https://web.archive.org/web/20080912050259/http://www.uni-leipzig.de/english/index.html</ref>

Deo Univerziteta u Lajpcigu je i Nemački institut za književnost, osnovan 1955. godine. Mnogi zapaženi pisci su diplomirali na ovom fakultetu, kao što su Adolf Endler, Kerstin Henzel, Angela Kraus, Erih Lest i Fred Vander.

=== Likovna umetnost i pozorište ===
Akademija likovnih umetnosti (Hochschule für Grafik und Buchkunst) osnovana je 1764. godine. Svake godine 530 studenata upisuje smerove iz slikarstva i grafike, grafičkog dizajna, fotografije i medijalne umetnosti.

U Visokoj školi za muziku i pozorište danas postoji širok spektar predmeta, među kojima su obuka za sve instrumente u orkestru, interpretaciju, treniranje, klavirsku kamernu muziku, dirigovanje orkestrom i horom i komponovanje u različitim muzičkim stilovima. Na katedri za dramu predaje se gluma i pisanje scenarija.

=== Univerzitet primenjenih nauka ===
Univerzitet primenjenih nauka (HTWK) je druga po veličini institucija visokog obrazovanja u Lajpcigu.<ref>https://web.archive.org/web/20150321154621/http://www.htwk-leipzig.de/en/</ref> Osnovan je 1992. godine. Na univerzitetu se nalaze mnogi inženjerski smerovi, kao i smerovi računarstva, matematike, poslovne administracije, bibliotekarstva, socijalnog rada i muzejskih studija.

=== Privatna visoka škola za menadžment ===
Privatna visoka škola za menadžment (Handelshochschule Leipzig) osnovana 1898. godine jedna je od najstarijih poslovnih škola u Nemačkoj. Magazin Ekonomist ju je 2017. proglasio jednom od najboljih škola na svetu (zauzela je 6. poziciju).<ref>https://www.lvz.de/Leipzig/Bildung/Leipziger-HHL-Absolventen-erhalten-weltweit-zweithoechstes-Einstiegsgehalt</ref>

=== Naučno-istraživačke ustanove ===
[[File:LE Max Blanck MIS MPI.jpg|thumb|upright=0.7|Maks Plank Institut za matematiku]]
U Lajpcigu se nalazi Saksonska akademija nauka i dvanaest istraživačkih instituta.<ref>https://www.saw-leipzig.de/en/welcome?set_language=en</ref> To su Maks Plank Institut za matematiku u nauci, Maks Plank Institut za kognitivna i neurološka istraživanja, Maks Plank Institut za evolucionarnu antropologiju, Frauenhofer Institut za međunarodni menadžment i ekonomiju, Frauenhofer Institut za terapiju matičnim ćelijama i imunologiju, Helmholc Centar za istrazivanje zivotne sredine, Nemački centar za istraživanje biomase, Lajbnic institut za istraživanje troposfere, Lajbnic institut za površinska istraživanja, Lajbnic institut za proučavanje istorije i kulture istočne Evrope, Lajbnic institut za regionalnu geografiju i Lajbnic institut za proučavanje jevrejske istorije.

=== Ostalo ===
U Lajpcigu se nalazi i jedna od najstarijih škola na svetu, škola Svetog Tome (Thomasschule) osnovana 1212. godine.<ref>http://notes.leipzig.de/appl/laura/wp5/kais02.nsf/docid/24C57625FF709EB1C12577E7002CE2D6/$FILE/V-ds-1044-text.pdf</ref> U okviru nastave se izučavaju jezici, umetnost i muzika. Pohađali su je između ostalih i Rihard Vagner i Karl Filip Emanuel Bah.

== Politika ==
Hinrih Leman Grube (Hinrich Lehmann-Grube) iz Socijaldemokratske partije (SPD) bio je prvi slobodno izabrani gradonačelnik nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, od 1990. do 1998. Gradonačelnika je prvobitno biralo gradsko veće, a od 1994. na njegov izbor utiču direktno građani. Nakon Grubea, ovu dužnost obavljao je Volfgang Tifenze (Wolfgang Tiefensee), takođe iz SPD-a, od 1998. do 2005. godine, kada je podneo ostavku na funkciju zbog imenovanja za saveznog ministra saobraćaja. Nasledio ga je kolega iz SPD-a, Burkard Jung (Burkhard Jung), koji je izabran u januaru 2006, a potom ponovno izabran 2013. i 2020. godine. Rezultati izbora za gradonačelnika u 2020. godini mogu se videti u priloženoj tabeli:
{| class="wikitable"
|- class="hintergrundfarbe5"
! Kandidat!! Stranka!! Prvi krug!! Drugi krug<ref name="OBM2020-2">[https://www.leipzig.de/buergerservice-und-verwaltung/wahlen-in-leipzig/oberbuergermeisterwahlen-in-leipzig/oberbuergermeisterwahl-2020/wahlergebnis-2-wahlgang/ Ergebnis Zweiter Wahlgang], auf leipzig.de</ref>
|-
| Sebastijan Gemkov || [[Christlich Demokratische Union Deutschlands|Hrišćansko-demokratska unija]] || style="text-align:right;"| 31,6 % || style="text-align:right;" | 47,6 %
|-
| '''Burkhard Jung''' || [[Sozialdemokratische Partei Deutschlands|Socijaldemokratska partija]] || style="text-align:right;"| 29,8 % || style="text-align:right;" |'''49,1 %'''
|-
| Franciska Rikevald || [[Die Linke|Levica]] || style="text-align:right;"| 13,5 % || rowspan="5" style="text-align:right;" |''nisu prošli u drugi krug''
|-
| Katarina Kreft || [[Bündnis 90/Die Grünen|Savez 90/Zeleni]] || style="text-align:right;"| 12,0 %
|-
| Kristof Nojman (Politiker)|Christoph Neumann || [[Alternative für Deutschland|Alternativa za Nemačku]] || style="text-align:right;"| 8,7 %
|-
| Katarina Šubat || [[Partei für Arbeit, Rechtsstaat, Tierschutz, Elitenförderung und basisdemokratische Initiative|Die PARTEI]] || style="text-align:right;"| 2,4 %
|-
| Markus Vifeld|| [[Freie Demokratische Partei|Stranka slobodnih demokrata]] || style="text-align:right;"| 1,2 %
|-
| Ute Elizabet Gabelman || [[Piratenpartei|Pirati]]|| style="text-align:right;"| 0,9 % || style="text-align:right;" | 3,3 %
|}

== Privreda ==
Pre Drugog svetskog rata Lajpcig je bio ne samo važan trgovački, već i industrijski grad. Naročito značajni bili su izdavaštvo (Tojbner, Brokhaus, Bibliografski institut, Bedeker, Hircel, Bart...), štamparska industrija, tekstilna industrija i proizvodnja poljoprivrednih mašina. U doba NDR ovde je uglavno bila locirana teška industrija koja je propala nakon pada Istočne Nemačke. Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke u Lajpcigu su fabrike otvorili Simens (oko 1.700 zaposlenih), Porše (oko 4.300 zaposlenih)<ref>https://www.lvz.de/Mehr/Bilder/2019/8/Die-20-groessten-Bauprojekte-in-Leipzig-2019/6</ref> i BMW (oko 3.700 zaposlenih)<ref>https://www.pressebox.de/pressemitteilung/bmw-ag-werk-leipzig/Saechsische-Staatsregierung-Stadt-Leipzig-und-Bundesaussenminister-aD-Joschka-Fischer-uebernehmen-ihre-BMW-i3-im-BMW-Werk-Leipzig/boxid/642183</ref>. S dolaskom Poršea i BMW-a Lajpcig je postao značajan centar automobilske industrije. Lajpciško saobraćajno preduzeće (Leipziger Verkehrsbetriebe, LVB) zapošljava preko 2.300 ljudi. Grad je naročito poznat po svojoj dugoj sajamskoj tradiciji.

Zahvaljujući svom položaju Lajpcig se razvio u saobraćajni i logistički centar. Amazon je ovde 2006. godine otvorio logistički centar, a 2020. i prvi centar za avionsku dostavu pošiljki u Evropi. Aerodrom Lajpcig–Hale je 2008. godine postao glavno evropsko čvorište poznatog prevoznika DHL, a u njemu je zaposleno više od 5.700 radnika.<ref>https://web.archive.org/web/20131212080004/http://www.mdr.de/sachsen-anhalt/dhl-drehkreuz-waechst100_zc-a2551f81_zs-ae30b3e4.html</ref> Na severu grada kompanija ProLogis otvorila je logistički centar na prostoru od oko 50.000 kvadratnih metara, a ukupan broj zaposlenih je 350.

Lajpcig je i važan finansijski i bankarski centar, a u njemu se nalazi sedište Razvojne banke Saksonije (Sächsische Aufbaubank)<ref>https://www.sab.sachsen.de/impressum.jsp</ref>, a tu je i Lajpciška štedionica (Sparkasse Leipzig), jedna od najvećih u centralnoj Nemačkoj.

IT preduzeća Kompareks (Comparex) i Softlajn AG (Softline AG), kao i kablovski operator Primakom (Primacom) imaju sedište u Lajpcigu.

Bruto domaći proizvod (BDP) Lajpciga u 2016. godini iznosio je 19,872 milijarde evra (17. grad u Nemačkoj gledano po proizvodnoj aktivnosti), a BDP po glavi stanovnika iznosio je 35.123 evra<ref>https://statistik.leipzig.de/statcity/table.aspx?cat=8&rub=12</ref>. Stopa nezaposlenosti u poslednjem kvartalu 2020. godine bila je 7,7%<ref>https://statistik.leipzig.de/statcity/table.aspx?cat=7&rub=3&per=q</ref>. U Privrednoj komori Lajpciga registrovano je 5.223 preduzeća.

== Transport ==

=== Železnica ===
[[File:Leipziger Bahnhof (228148125).jpeg|thumb|right|Unutrašnjost Glavne železničke stanice]]
Glavna železnička stanica, po površini najveća u Evropi, otvorena je 1915. godine. Predstavlja važno čvorište brzog međugradskog voza (ICE, Intercity-Express) i međugradskog voza (IC, Intercity), kao i vezu s prigradskom železnicom (S-Bahn). Linija 28 ICE voza (Hamburg–Berlin–Lajpcig–Nirnberg–Minhen) ukršta se u Lajpcigu s linijom 50 (Drezden–Lajpcig–Erfurt–Frankfurt–Visbaden). Do većine velikih i srednjih gradova u Saksoniji moguće je doći bez presedanja, a do susednog Halea idu dve linije prigradske železnice (jedna ide preko aerodroma).
Voz do Berlina saobraća brzinom od 200 km/h<ref>https://www.bmvi.de/SharedDocs/DE/Artikel/K/30D-Projekte/30d-vde-8.html</ref>, a 2015. puštena je u rad pruga od Lajpciga do Erfurta, s projektovanom brzinom od 300 km/h<ref>https://web.archive.org/web/20150621164759/http://fahrweg.dbnetze.com/file/fahrweg-de/6189002/hTeupkN-nFUStVpz8z8loXo65Rs/7945934/data/infrastrukturdaten_vde_8.2.pdf</ref>, koja je 2017. produžena do Nirnberga. Ovo je znatno smanjilo vreme putovanja vozom od Lajpciga do Nirnberga, Minhena i Frankfurta. Na pruzi od Lajpciga do Drezdena voz takođe saobraća brzinom od 200 km/h<ref>https://bauprojekte.deutschebahn.com/p/vde9</ref>.

=== Tramvaji i autobusi ===
[[File:Leipzig Tram 2017.jpg|thumb|right|Tramvaj na stanici Goerdelerring]]
Lajpciška mreža tramvaja u kombinaciji s prigradskom železnicom čini okosnicu javnog gradskog prevoza. U Lajpcigu postoji 6 linija prigradskog voza (S-Bahn), 13 tramvajskih i 51 autobuska linija. Ukupna dužina tramvajske mreže iznosi 146 km<ref>http://www.leipzig-lexikon.de/VERKEHR/STRABA.HTM</ref><ref>https://www.lvz.de/thema/strassenbahn</ref>, što je čini trećom po veličini u Nemačkoj, posle Kelna i Berlina. Najduža tramvajska linija je linija 11<ref>http://www.linie11.de/</ref>, koja povezuje Škojdic s Markklebergom u dužini od preko 22 km. Noćne autobuske linije nose oznake od N1 do N9, a tu je i noćni tramvaj N17. Subotom, nedeljom i praznicima saobraćaju i tramvajska linija N10 i autobuska linija N60.

=== Bicikli ===
Poput većine nemačkih gradova i Lajpcig ima razgranatu biciklističku mrežu. U većini jednosmernih centralnih ulica biciklistima je dozvoljena vožnja u oba smera. Nekoliko biciklistickih staza izgrađeno je devedesetih. Od 2004. postoji sistem javnih bicikala, a bicikle je moguće iznajmiti i vratiti putem mobilne aplikacije ili telefona. U užoj gradskoj zoni bicikli za iznajmljivanje mogu se naći u gotovo svakoj ulici, dok izvan ove zone uglavnom postoje posebne stanice za bicikle.

=== Vazdušni saobraćaj ===
Aerodrom Leipzig–Hale, međunarodni komercijalni aerodrom, nalazi se na oko 16 km severozapadno od Lajpciga. Putnički letovi obavljaju se do glavnih nemačkih aerodroma, pojedinih evropskih gradova, posebno u mediteranskom regionu i severnoj Africi. Po broju putnika aerodrom je na 11. mestu u Nemačkoj, a u kargo saobraćaju zauzima drugo mesto, odmah iza Frankfurta. Aerodrom je glavna matična baza kompanije DHL.<ref>https://web.archive.org/web/20131212080004/http://www.mdr.de/sachsen-anhalt/dhl-drehkreuz-waechst100_zc-a2551f81_zs-ae30b3e4.html</ref>

== Partnerski gradovi ==
[[File:Plaque at 2-37 Leipzig Street, Kiev, Ukraine.jpg|thumb|Natpis u Lajpciškoj ulici u Kijevu, jednom od gradova pobratima Lajpciga]]

{{div col|colwidth=20em}}
*{{flagicon|ETH}} Adis Abeba (Etiopija), od 2004.
*{{flagicon|ENG}} Birmingem (Engleska), od 1992.
*{{flagicon|ITA}} Bolonja (Italija), od 1962, obnovljeno 1997.
*{{flagicon|CZE}} [[Brno]], Brno (Češka), od 1973, obnovljeno 1999.
*{{flagicon|GER}} Frankfurt (Nemačka), od 1990 .
*{{flagicon|GER}} Hanover (Nemačka), od 1987.
*{{flagicon|ISR}} Herclija (Izrael), od 2010.
*{{flagicon|USA}} Hjuston (SAD), od 1993.
*{{flagicon|UKR}} Kijev (Ukrajina), od 1961, obnovljeno 1992.
*{{flagicon|POL}} Krakov (Poljska), od 1973, obnovljeno 1995.
*{{flagicon|FRA}} Lion (Francuska), od 1981.
*{{flagicon|CHN}} Nanđing (Kina), od 1988.
*{{flagicon|BUL}} Plovdiv (Bugarska), od 1975.
*{{flagicon|GRC}} Solun (Grčka), od 1984.
*{{flagicon|BIH}} Travnik (Bosna i Hercegovina), od 2003.
{{div col end}}

== Znamenite ličnosti ==

=== 17. vek ===
[[File:Christoph Bernhard Francke - Bildnis des Philosophen Leibniz (ca. 1695).jpg|thumb|upright|Gotfrid Vilhelm Lajbnic (1695)]]
* Gotfrid Vilhelm Lajbnic (1646–1716), filozof, pravnik, matematičar, istoričar i diplomata
* Johan Fridrih Majer (1650–1712), luteranski teolog
* Johan Sebastijan Bah (1685–1750), kompozitor

=== 18. vek ===

* Johan Gotfrid Donati (1706-1782), kompozitor
* Johan Kristijan Bah (1735–1782), kompozitor, najmlađi sin Johana Sebastijana Baha
* Kristijan Gotfrid Kerner (1756–1831), pravnik i pisac
* Fridrih Arnold Brokhaus (1772–1823), izdavač, osnivač Brokhaus enciklopedije
* Karl Gustav Karus (1789–1869), lekar, slikar i filozof

=== 19. vek ===

==== 1801–1850 ====
* Feliks Mendelson (1809–1847), kompozitor, pijanista, orguljaš i dirigent
[[File:Richard Wagner, Paris, 1861.jpg|thumb|Rihard Vagner (1861)]]
* Robert Šuman (1810–1856), kompozitor i muzički kritičar
* Rihard Vagner (1813–1883), kompozitor, pozorišni reditelj i dirigent
* Klara Šuman (1819–1896), pijanistkinja i kompozitorka
* Karl Johan Laš (1822-1888), slikar
* Karl Raineke (1824–1910), kompozitor, dirigent i pijanista
* Avgust Bebel (1840–1913), političar, jedan od osnivača Socijaldemokratske partije Nemačke
* Paul Mendelson Bartoldi (1841-1880), hemičar
* Oskar Lenc (1848-1925), istraživač

==== 1851–1900 ====
* Hans Mejer (1858–1929), geograf i planinar, prvi Evropljanin koji se popeo na vrh Kilimandžara
* Karl Libkneht (1871–1919), socijalista i jedan od osnivača Komunističke partije Nemačke
* Karl Fridrih Gerdeler (1884–1945), gradonačelnik Lajpciga, protivnik nacističkog režima
* Maks Bekman (1884–1950), slikar i pisac
* Vilhelm Bekhaus (1884–1969), pijanista
* Valter Ulbriht (1893–1973), komunistički političar, predsednik državnog saveta NDR
* Hans Ajsler (1898–1962), kompozitor

=== 20. vek ===

==== 1901–1950 ====
[[File:Hendrik Duryn.jpg|thumb|Hendrik Durin]]
* Karl Eberhard Šengart (1903–1946), nacista i ratni zločinac, pogubljen u Hamelnu
* Hans Majer (1907–2001), književniik i kritičar
* Martin Broscat (1926–1989), istoričar, upravnik Instituta za savremenu istoriju u Minhenu
* Kurt Mazur (1927–2015), dirigent Gevanthaus orkestra
* Herbert Blumsted, (rođen 1927), dirigent Gevanthaus orkestra
* Rita Vilden, (rođena 1947), atletičarka
* Rut Pfau (1929–2017), monahinja, lekarka, spisateljica

==== 1951 – danas ====
* Rikardo Šaji (rođen 1953), dirigent Gevanthaus orkestra
* Rene Miler (rođen 1959), fudbaler
* Neo Rauh (rođen 1960), slikar
* Zimone Thomala (rođena 1965), glumica
* Kristin Oto (rođena 1966), šestostruka osvajačica zlatne olimpijske medalje u plivanju, sportska novinarka i TV voditeljka (ZDF)
* Hendrik Durin (1967), glumac
* Til Lindeman (rođen 1963), frontmen Ramštajna


== Reference ==
[[Категорија:Лајпциг|*]]
{{reflist|30em}}
[[Категорија:Градови у Саксонији]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]]

Верзија на датум 11. јануар 2021. у 04:12

Lajpcig
Znamenitosti grada
Flag of {{{official_name}}}
Zastava		Coat of arms of {{{official_name}}}
Coat of arms
Мапа
Lajpcig на карти Немачке
Lajpcig
Lajpcig на карти Немачке
Lajpcig na mapi Saksonije
Lajpcig na mapi Saksonije
Država Nemačka
Savezna državaSaksonija
Vlada
 • GradonačelnikBurkhard Jung (SPD)
Površina
 • Grad297,36 km2 (114,81 sq mi)
Stanovništvo (2019 [1][2])
 • Urbana593,145
 • Metro1,043,293
Vremenska zonaCET (UTC+1)
 • Leti (DST)CEST (UTC+2)
Poštanski broj04001–04357
Pozivni brojevi0341
Registarska oznakaL
Vebsajtwww.leipzig.de

Lajpcig (нем. О овој звучној датотеци Leipzig (помоћ·инфо)) je osmi po veličini grad u Nemačkoj[3] i najveći grad savezne države Saksonija. Leži na ušću reka Beli Elster (Weiße Elster), Parta (Parthe) i Plajsa (Pleiße), na svega 160 km jugozapadno od Berlina. Prema podacima iz 2019. u njemu je živelo 593.145 stanovnika[4] (1.043.293[5] u široj urbanoj zoni). Zajednom s Haleom (na reci Zale) formira konurbaciju poznatu pod nazivom Lajpcig–Hale, a između ova dva grada nalazi se i istoimeni aerodrom.

Lajpcig je stari trgovački grad, poznat još iz doba Svetog rimskog carstva. Nalazio se na raskršću dve najznačajnije srednjovekovne trgovače rute – Via Regia (Put kraljeva) i Via Imperii (Put careva). U prošlosti je bio jedan od glavnih evropskih centara obrazovanja i kulture, naročito u oblasti izdavaštva[6] i muzike (kako klasične, tako i alternativne, got muzike). Lajpciška opera spada u najprominentnije operske kuće u Nemačkoj. U gradu se nalazi i Visoka škola za muziku i pozorište „Feliks Mendelson Bartoldi”. Lajpciški Gevanthaus orkestar (Leipzig Gewandhaus Orchestra) osnovan je 1743. i predstavlja jedan od najstarijih ansambala na svetu. Johan Sebastijan Bah jedan je od brojnih kompozitora koji su živeli i radili u Lajpcigu. Fridrih Šiler je upravo u ovom gradu 1785. godine napisao čuvenu „Odu radosti” koju je Ludvig van Betoven 1823. godine uvrstio u četvrti stav svoje Simfonije br. 9.

Prema istraživanju GfK-a spada među najpoželjnije gradove za život u Nemačkoj. Jedan je od posećenijih gradova Nemačke s preko 3,6 miliona noćenja u 2019. godini.[7]

Istorija

Naziv je dobio po lužičkosrpskoj reči „lipsk“ koja označava mesto na kojem rastu lipe.

Prvi pisani trag o Lajpcigu datira iz 1015. godine, kada ga je biskup Titmar Merseburški pomenuo u svojoj hronici kao „urbs Libzi”.[8] Status grada 1165. godine dodelio mu je Oto II, markgrof od Majsena. Iste godine ovde je održan je i prvi sajam, što Lajpcig svrstava u gradove s najdužom sajamskom tradicijom.

Univerzitet u Lajpcigu jedan je od najstarijih univerziteta u Evropi i drugi najstariji univerzitet u Nemačkoj.[9] Osnovala su ga braća Fridrih I (elektor Saksonije) i Vilhelm II u decembru 1409. godine. Istaknuti studenti ovog univerziteta bili su Gete, Fridrih Niče, Robert Šuman, Rihard Vagner, baron Lajbnic, Tiho Brahe, Angela Merkel, kao i devet dobitnika Nobelove nagrade. Tokom Tridesetogodišnjeg rata dve bitke vodile su se u Brajtenfeldu (1631. i 1642. godine), na oko 6 km severno od Lajpciga, a sukobljene strane bile su Protestantska unija (koju su predvodile Švedska i Elektorat Saksonija) i Katolička liga (Sveto rimsko carstvo i Kraljevina Ugarska). Obe bitke završene su pobedom protestanata.

Lajpcig u 17. veku

U decembru 1701. uveden je sisitem ulične rasvete (čak 700 fenjera). U ovu svrhu grad je unajmio tzv. čuvare fenjera koji su imali zadatak da se staraju da fenjeri budu upaljeni u tačno određeno vreme, kao i da ih gase u utvrđenim terminima.

Bitka kod Lajpciga ili Bitka naroda (16–19. oktobar 1813) smatra se najvećom bitkom pre Prvog svetskog rata.[10] Vodila se između Prvog francuskog carstva s jedne strane i Ruske Imperije, Austrijskog carstva, Pruske i Švedske s druge strane. Upravo ovde je Napoleon doživeo najodlučniji poraz, nakon čega je bio prisiljen da se povuče u Francusku, a nedugo zatim bio je prognan na ostrvo Elba. Bitkom kod Lajpciga nemačke države su oslobođene i okončano je prisustvo Napoleonove vojske istočno od Rajne.

Godine 1839. završena je pruga Lajpcig–Drezden, prva dugačka pruga u Nemačkoj.[11] Lajpcig se postepeno razvio u najvažnije saobraćajno čvorište u centralnoj Nemačkoj, a 1915. završena je izgradnja Glavne železničke stanice Lajpcig, koja je ujedno i najveća železnička stanica u Evropi posmatrano po površini koju zauzima.

U maju 1930. godine za gradonačelnika Lajpciga izabran je Karl Fridrih Gerdeler (Carl Friedrich Goerdeler), koji je ostao upamćen kao žestoki protivnik Adolfa Hitlera i nacističkog režima.[12] U proleće 1936. Gerdeler ulazi u sukob sa svojim zamenikom Haakom (pristalicom nacista) koji se zalagao za to da se statua Feliksa Mendelsona ukloni. U jesen 1936. Gerdeler odlazi na poslovni put u Skandinaviju, a u njegovom odsustvu Haak donosi odluku da se Mendelsonov spomenik uništi. Po povratku u Lajpcig Gerdeler optužuje zamenika za nelojalnost i traži obnovu spomenika, ali ne dobija podršku gradskog veća i Rajha, zbog čega podnosi ostavku na funkciju u martu 1937. godine. Gerdeler je pogubljen od strane nacista u februaru 1945. godine.

Početkom 1933. jevrejski preduzetnici su bili primorani da se odreknu svojih poseda i prodavnica. Situacija je postajala sve gora, do te mere da su nacisti bili dovoljno moćni da isteraju Jevreje iz sopstvenih domova i primoraju ih da svoje domove prodaju. U oktobru 1938. Himler je naredio deportaciju poljskih Jevreja iz Lajpciga u Poljsku.[13][14] U Kristalnoj noći 1938. zapaljena je i uništena neomavarska sinagoga, najstarija i najznačajnija sinagoga u gradu.[13] Svega nekoliko dana kasnije, 11. Novembra 1938. godine, mnogi Jevreji deportovani su u koncentracioni logor Buhenvald.[15]

Prema popisu iz 1933. u gradu je živelo preko 11.000 Jevreja, da bi taj broj u 1939. opao na 4.500, a u januaru 1942. je sveden na svega 2.000. Preostali Jevreji deportovani su u koncentracione logore Aušvic i Terezin.[13] Prema zvaničnim podacima nijedan od deportovanih lajpciških Jevreja nije preživeo logor Aušvic, dok je Terezin preživelo samo 53 Jevreja.[16]

Sve do kraja 1943. godine opasnost od vazdušnih napada bila je mala. Međutim, 4. decembra 1943. godine, britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo bacilo je preko 1.000 tona konvencionalnih eksploziva na grad, što je rezultiralo smrću od oko 1.000 civila.[17] Neposredna blizina brojnih zgrada pogođenih u napadu proizvela je vatrenu oluju koju ni vatrogasci nisu mogli da stave pod kontrolu. Šteta je bila značajna, ali je ipak veći deo gradskog jezgra ostao sačuvan, za razliku od situacije u susednom Drezdenu na koji su Britanci bacili mešavinu razornih eksploziva i zapaljivih bombi i time ga sravnili sa zemljom.

Nakon Drugog svetskog rata ekonomski značaj Lajpciga naglo je opao zbog situacije u sovjetskoj okupacionoj zoni. Planska ekonomija Nemačke Demokratske Republike mu nije bila naklonjena. Pre Drugog svetskog rata Lajpcig je imao razvijenu industriju, naročito uslužnu i kreativnu (najistaknutije je bilo izdavaštvo). U Istočnoj Nemačkoj uslužne delatnosti su uglavnom bile koncentrisane u Istočnom Berlinu, kreativne delatnosti su se preselile u Zapadnu Nemačku, a Lajpcigu je ostala samo teška industrija.[18] Sve ovo uticalo je na to da se broj stanovnika u periodu 1950–1980. smanji za oko 87.000 (14%). Od 1952. do 1990. Lajpcig je bio glavni grad istoimenog okruga, a po broju stanovnika drugi grad po veličini u Istočnoj Nemačkoj, odmah iza Istočnog Berlina.

U oktobru 1989. godine započete su „Demonstracije ponedeljkom”, mirni masovni protesti za svrgavanje komunističkog režima u Istočnoj Nemačkoj.[19][20] Ponovno ujedinjenje Nemačke nije išlo naruku Lajpcigu. Teška industrija od koje je grad zavisio postala je potpuno neisplativa i došlo je do zatvaranja brojnih fabrika, porasta nezaposlenosti i urbanog propadanja.[21] Od 2000. godine ovaj pad je zaustavljen, a ubrzo je usledio i oporavak, restauracija fasada brojnih istorijskih zdanja, rušenje zapuštenih zgrada, razvoj novih grana industrije i modernizacija saobraćajne infrastrukture.

Danas je Lajpcig važan ekonomski centar u Nemačkoj, a često ga zovu i „Novi Berlin“. Lajpcig je takođe najbrže rastući grad u Nemačkoj.

Geografija

Beli Elster u Plagvicu, Lajpcig
Lajpciški lug

Položaj

Lajpcig se nalazi u najjužnijem delu severnonemačke nizije, na ušću reka Beli Elster (Weiße Elster), Parta (Parthe) i Plajsa (Pleiße). Beli Elster je vodom najbogatija reka u gradu. Predeo je uglavnom ravničarski. Unutar gradskih granica nalazi se nekoliko parkova šuma, dok je područje koje okružuje Lajpcig relativno nepošumljeno. Tokom dvadesetog veka u regionu je postojalo nekoliko površinskih kopova od kojih su mnogi pretvoreni u jezera.[22]

Lajpcig se nalazi na raskrsnici drevnih puteva „Via Regia” (Put kraljeva), koji prolazi kroz Nemačku u pravcu istok–zapad, i „Via Imperii” (Put careva), u pravcu sever–jug. Lajpcig je u srednjem veku bio opasan zidinama, a sadašnji magistralni prsten oko istorijskog centra grada prati liniju starih gradskih zidina.

Administrativna podela

Od 1992. Lajpcig je administrativno podeljen na deset okruga i 63 podokruga.

Gradski okruzi i podokruzi
Gradski okruzi (Stadtbezirke) [23]
Okrug Broj stanovnika Površina
km2		 Broj stanovnika
po km2
Centar 49,562 13,88 3,570
Severoistok 41,186 26.29 1.566
Istok 69,666 40.74 1,710
Jugoistok 51,139 34.65 1,476
Jug 57,434 16.92 3,394
Jugozapad 45,886 46.67 983
West 51,276 14.69 3,491
Zapad 46,009 26.09 1,764
Stari zapad 28,036 39.09 717
Sever 57,559 38.35 1,501

Susedne opštine

Krostic Jezevic
Škojdic Rakvic Tauha
Markranštet Borsdorf Brandis
Pegau Markkleberg Grospesna
Cvenkau

Klima

Lajpcig se nalazi u umerenom toplotnom pojasu, na području uticaja okeanske klime iz zapadne Evrope, kao i kontinentalne klime iz istočne Evrope. Zime su prohladne do hladne, sa prosečnom temperaturom od oko 1 °C. Leta su generalno topla, sa prosečnom temperatom od 19 °C i dnevnim temperaturama od 24 °C. Prosečna godišnja temperatura je 8,4 °C, a prosečna godišnja količina padavina 507 milimetara. U letnjem periodu (jun–avgust) beleže se najveće količine padavina, dok najmanje padavina ima u zimskim mesecima, naročito u februaru.

Kada je u pitanju osunčanost, postoje značajne razlike u zavisnosti od godišnjeg doba, pa tako u decembru ima prosečno 51 sunčani sat (1,7 sati dnevno), a u julu negde oko 229 sunčanih sati (7,4 sata dnevno).[24]

Najviša temperatura u Lajpcigu izmerena je 30. juna 2019. godine i iznosila je 38,7 °C, dok je najniža temperatura od -24,1 °C izmerena 14. januara 1987. godine.

Klima Lajpciga (1981–2010)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 15,9
(60,6) 		18,6
(65,5) 		23,0
(73,4) 		29,5
(85,1) 		31,9
(89,4) 		34,8
(94,6) 		36,6
(97,9) 		37,2
(99) 		32,9
(91,2) 		28,2
(82,8) 		18,7
(65,7) 		16,5
(61,7) 		37,2
(99)
Maksimum, °C (°F) 3,2
(37,8) 		4,3
(39,7) 		8,7
(47,7) 		13,9
(57) 		19,0
(66,2) 		21,7
(71,1) 		24,5
(76,1) 		24,1
(75,4) 		19,3
(66,7) 		14,0
(57,2) 		7,6
(45,7) 		3,6
(38,5) 		13,67
(56,61)
Prosek, °C (°F) 0,5
(32,9) 		1,1
(34) 		4,7
(40,5) 		8,9
(48) 		13,8
(56,8) 		16,5
(61,7) 		19,0
(66,2) 		18,6
(65,5) 		14,4
(57,9) 		9,8
(49,6) 		4,7
(40,5) 		1,3
(34,3) 		9,45
(49,01)
Minimum, °C (°F) −2,2
(28) 		−2,0
(28,4) 		1,1
(34) 		4,1
(39,4) 		8,5
(47,3) 		11,5
(52,7) 		13,8
(56,8) 		13,6
(56,5) 		10,1
(50,2) 		6,2
(43,2) 		2,0
(35,6) 		−1,2
(29,8) 		5,47
(41,85)
Apsolutni minimum, °C (°F) −27,6
(−17,7) 		−21,6
(−6,9) 		−16,6
(2,1) 		−6,5
(20,3) 		−2,6
(27,3) 		1,8
(35,2) 		5,7
(42,3) 		5,5
(41,9) 		0,5
(32,9) 		−6,7
(19,9) 		−12,9
(8,8) 		−20,2
(−4,4) 		−27,6
(−17,7)
Količina padavina, mm (in) 31,9
(1,256) 		26,3
(1,035) 		38,8
(1,528) 		39,6
(1,559) 		46,9
(1,846) 		54,8
(2,157) 		68,9
(2,713) 		63,1
(2,484) 		49,9
(1,965) 		31,0
(1,22) 		43,4
(1,709) 		39,8
(1,567) 		534,10
(21,0276)
Sunčani sati — mesečni prosek 62,8 77,8 124,5 181,7 227,4 224,8 229,0 213,1 160,9 122,9 61,5 51,1 1.737,3
Izvor: Izvor: Deutscher Wetterdienst[25]

Demografija

Lajpcig ima oko 600.000 stanovnika. Pre početka Prvog svetskog rata bio je četvrti grad po veličini u Nemačkog. Najveći broj stanovnika od blizu 700.000 zabeležen je 1930. godine. U periodu 1950–1989. broj stanovnika je opao na 530.000, da bi se 1998. sveo na 437.000. Na ovo smanjenje uticala je emigracija stanovništva u Zapadnu Nemačku, kao i suburbanizacija. Nakon što je gradsko područje gotovo udvostručeno uključivanjem okolnih opština u teritoriju grada 1999. godine, došlo je do blagog porasta broja stanovnika. Od 2010. Lajpcig je postao najbrže rastući grad u Nemačkoj[26], a broj stanovnika se godišnje povećava za oko 10.000.

Procenat stanovništva imigrantskog porekla je nizak u poređenju s drugim nemačkim gradovima. U 2012. samo 5,6% stanovništva činili su stranci (nemački nacionalni prosek je bio od 7,7%).[27] Broj ljudi koji imaju imigrantsko poreklo (imigranti i njihova deca) porastao je s 49.323 u 2012. godini na 77.559 u 2016. godini, te su imigranti u 2016. činili 13,3% stanovništva ovog grada.[28] Najbrojnije manjine (prva i druga generacija) prema zemlji porekla u 2019. godini[29]:

Rang Poreklo Ukupno Stranci Nemci
1  Rusija 9.712 3.291 6.421
2  Sirija 9.498 8.894 604
3  Poljska 6.279 3.170 3.109
4  Rumunija 4.672 4.153 519
5  Vijetnam 3.498 2.430 1.068
6  Ukrajina 3.450 2.256 1.194
7  Irak 2.773 2.007 766
8  Turska 2.601 1.651 950
9  Avganistan 2.288 2.006 282
10  Italija 2.090 1.633 457

Prema popisu iz 2011. protestanata je 11,8%, rimokatolika 4%, dok 84,2% stanovništva nije religiozno, pripada nekoj drugoj religiji ili je neizjašnjeno.[30]

Umetnost, kultura i znamenitosti

Arhitektura

Unutrašnjost Stare gradske kuće
Palata Rosbah
Neobarokni detalji, Steibs Hof
Medlerov pasaž

Građevine i spomenici kulture iz različitih epoha dobro su sačuvani, a pojedini su naknadno obnovljeni. U istorijskom centru grada nalaze se brojne renesansne zgrade iz 16. veka, među kojima je i Stara gradska kuća (Altes Rathaus). Tu su i barokne trgovačke kuće i nekadašnje rezidencije bogatih trgovaca. Vrhunac urbanog planiranja i umetničkog izražavanja Lajpcig je doživeo u periodu od 1870. do 1914. godine, a mnoge zgrade iz ovog perioda građene su u duhu istoricizma. Izgrađene su brojne komercijalne zgrade i reprezentativne građevine, poput zgrade sadašnjeg Saveznog upravnog suda (Bundesverwaltungsgericht) i Nove gradske kuće (Neues Rathaus). Nakon Prvog svetskog rata Lajpcig je postao poznat po neoklasicizmu. Tokom britanskih vazdušnih napada u Drugom svetskom ratu uništeni su delovi centralnog gradskog jezgra s mnoštvom istorijskih zgrada.

Najstarije crkve u gradu, crkva Svetog Nikole (Thomaskirche) i crkva Svetog Tome (Thomaskirche), građene su u romanskom stilu. Unutrašnje svodove crkve Svetog Tome krasi gotički stil. Andrejevu kapelu (Andreaskapelle) iz 1100. godine takođe krasi romanski stil. Originalna rotonda s polukružnom apsidom izgrađena je po uzoru na rotondu koju je markgrof Vipreht fon Grojč (Wiprecht von Groitzsch) sagradio svojoj supruzi u porodičnom zamku Grojč. Krajem 15. veka polukružna apsida je srušena.

Zgrada oružarnice (Zeughaus), Alte Waage (stare terazije) i ambar (Kornhaus) građene su u renesansnom stilu. Prvi lajpciški kibic fenster izgrađen je 1523. godine u kući „Kod zlatne zmije” (Zur goldenen Schlange)[31], a ova vrsta prozora je od tada postajala sve popularnija. Renesansna arhitektura krasi staru školu Sveti Nikola (Alte Nikolaischule) i bastion Moric (Moritzbastei), jedini očuvani deo gradske tvrđave.

Nakon Tridesetogodišnjeg rata Lajpcig je preuzeo ulogu vodećeg trgovačkog grada u centralnoj Evropi. Barokni period započet je izgradnjom Lajpciške berze 1687. godine (Alte Handelsbörse). Najstariji kafe u Nemačkoj „Kod arapskog drveta kafe” (Zum Arabischen Coffe Baum) iz 1711. takođe odlikuje barokni stil gradnje.[32] U gradskom jezgru nicale su raskošne četvorospratnice s izvanrednim ukrasima na kibic fensterima. Kako je Lajpcig bio lider u štampanju i prodaji knjiga, tako je grad postao središte progresivnih ideja. Izvan gradskih zidina nicale su brojne manufakture koje su najavile početak industrijskog razvoja Lajpciga. Sajam i manufakture vodili su veliki preduzetnici koji su dobijeni profit ulagali u izgradnju baroknih zgrada. Značajnije barokne građevine: Grosbozišer vrt (Großbosischer Garten), Romanushaus (građena od 1701. do 1704), dvor Knauthain (1700–1703), vrt Apels (Apels Garten), Torhaus Delic, kuća Apels (Apels Haus), Fregehaus, Bosehaus, Šilerova kuća, kuća „Kod zlatne zmije” i mnoge druge.

Brojne zgrade građene su u rokoko stilu, a najznačajniji predstavnik je dvor u Golisu (Gohliser Schlösschen). Najznačajnija zdanja iz perioda klasicizma su Hotel Poljska (Hôtel de Pologne), Bavarska železnička stanica (Leipzig Bayerischer Bahnhof), Kraljevska palata (Königliche Palais), zgrada pozorišta (Neues Theater), srušena u vazdušnim napadima 1943, i druge.

Nakon pobede Nemačke u Francusko-pruskom ratu, i reparacija koje je Francuska morala da plati, došlo je do oporavka ekonomije i građevinskog buma u istoricizmu. Na glavnom trgu je 1888. podignut spomenik (Siegesdenkmal) u znak sećanja na ovaj događaj.[33] Na šest metara visokoj, stepaničastoj i prema gore suženoj osnovi stajala je 3,8 metara visoka Germanija (personifikacija nemačke nacije). Ogrnuta dugačkim lepršavim plaštom, na glavi je nosila krilati šlem, u levoj ruci štit, a u desnoj mač u koricama, simbol nemačke ljubavi prema miru.[34] Na kvadratnoj osnovi u podnožju bile su smeštene saksonske i vilhelminske istorijske ličnosti. Na južnoj strani nalazila se statua nemačkog cara Vilhelma I, prikazanog kako sedi ispod carske krune. Glava mu je bila ovenčana lovorom, desna ruka je pridržavala mač koji je bio položen na njegovo krilo, a u levoj ruci nalazio se carski šar.[35] U svakom uglu nalazio se po jedan konjanik, Fridrih III, kralj Albert od Saksonije, Oto fon Bizmark i feldmaršal Helmut fon Moltke Stariji, oko kojih je bilo grupisano osam barjaktara.

Neorenesansne zgrade su Savezni upravni sud (Bundesverwaltungsgericht), Visoka škola za muziku i pozorište (Hochschule für Musik und Theater), Akademija likovnih umetnosti (Hochschule für Grafik und Buchkunst), Reformatorska crkva (Reformierte Kirche), Albertinum, Gradski muzej (Städtische Museum), Carska pošta (Reichspostgebäude) koju je obnovio Paul Rihter u periodu 1881–1884, poslovna zgrada Avgust Polih (Geschäftshaus August Polich), Nova berza (Neue Börse), Zgrada udruženja nemačkih knjižara (Deutsches Buchhändlerhaus) i mnoge druge.

Neogotički stil krasio je nekadašnju crkvu Svetog Pavla (Paulinerkirche). Iako je preživela rat gotovo netaknuta, komunistička vlast ju je digla u vazduh 1968. godine kako bi na ovom mestu izgradila zgradu univerziteta.[36] Devedesetih godina razmatrano je da se ponovo podigne crkva na ovom mestu, ali se od ideje odustalo. Umesto toga 2012. godine izgrađena je nova zgrada univerziteta (novi Paulinum) koja svojim izgledom podseća na staru crkvu.[37] Crkva Svetog Petra (Peterskirche) je takođe neogotička građevina.

Brojne građevine iz perioda komunizma srušene su poslednjih godina i čine zanemarljiv procenat u arhitekturi grada.

Muzeji

Muzejski kompleks Grasi
Kuća Fridriha Šilera u Golisu
Muzej Runde Ecke

Lajpcig je stari univerzitetski i trgovački grad zahvaljujući čemu se danas u gradu mogu naći mnogobrojni eksponati. Nemački muzej knjige i pisma (najstariji muzej ove vrste na svetu), kao i muzej štamparstva, podsećaju na dugu tradiciju Lajpciga kao grada knjige. Univerzitet u Lajpcigu poseduje niz značajnih kolekcija, a neki od muzeja u njegovom sastavu su Egipatski muzej (preko 7.000 artefakata), Muzej antikviteta i Muzej muzičkih instrumenata (oko 5.000 eksponata iz pet vekova). U Noći muzeja, univerzitet predstavlja i svoju nastavnu kolekciju široj publici.

Muzej istorije grada nalazi se u Staroj gradskoj kući. U centru grada smešten je i Muzej savremene istorije (Zeitgeschichtliches Forum) koji prikazuje istoriju Nemačke od Drugog svetskog rata do danas, a u posebnom fokusu su podela Nemačke, život u komunističkoj diktaturi i ponovno ujedinjenje Nemačke. Muzej u „Zaobljenom uglu” (Gedenkstätte Museum in der „Runden Ecke“) smešten je u bivšem sedištu Ministarstva za državnu bezbednost NDR. Ovde se mogu videti brojni uređaji i artefakti koje je koristila tajna policija Štazi.

U muzejskom kompleksu Grasi smešteni su Etnografski muzej, Muzej primenjene umetnosti i Muzej muzičkih instrumenata.

U Prirodnjačkom muzeju nalaze se brojne zbirke (geološka, paleontološka, botanička, zoološka i arheološka). Tu su i preostale fosilne kosti (donja vilica, prednja i zadnja noga) mamuta iz Borne, koji je od 1909. do 1943. bio jedna od glavnih atrakcija u praistorijskom delu Etnografskog muzeja (Grasi), pre nego što je oštećen u bombardovanju 4. decembra 1943.

Najveće panoramske slike na svetu (360 stepeni) mogu se videti u Panometru, izgrađenom 1910.

Dečji muzej, otvoren 2010. godine, nudi raznovrsne postavke interesantne deci.

Tu su još i:

  • Bahov muzej – Johan Sebastijan Bah živeo je u Lajpcigu od 1723. godine do svoje smrti 1750.
  • Mendelsonova kuća, u kojoj je Feliks Mendelson živeo od 1845. do svoje smrti 1847.
  • Kuća Šumanovih, dom Roberta i Klare Šuman od 1840. do 1844. godine.
  • Šilerova kuća, u kojoj je Fridrih Šiler živeo u leto 1785.
  • Saksonski muzej psihijatrije, Muzej saksonske apoteke, Železnički muzej, Muzej sporta, kao i mnogi drugi.

U Lajpcigu se nalazi i najstariji kafe u Nemačkoj „Kod arapskog drveta kafe” (Zum Arabischen Coffe Baum), koji svoju delatnost obavlja od 1711. godine i kao takav predstavlja svojevrstan kulturno-istorijski spomenik. Tokom svoje tristogodišnje istorije posetile su ga brojne istaknute ličnosti, među kojima i kralj Avgust II Jaki, Napoleon Bonaparta, Rihard Vagner, Johan Sebastijan Bah, Gete, Robert Šuman, Franc List…

Likovna umetnost

Muzej likovnih umetnosti (Museum der bildenden Künste), otvoren 1848, prostire se na oko 7.000 kvadratnih metara i ima impresivnu kolekciju od oko 3.500 slika, 1.000 skulptura i 60.000 grafičkih dela. Obuhvata dela iz period od kasnog srednjeg veka do danas, a u fokusu su nemačko i holandsko slikarstvo od 15. do 17. veka, italijansko slikarstvo od 15. do 18. veka, francusko slikarstvo iz 19. veka, kao i nemačko slikarstvo od 18. do 20. veka.

Na mestu nekadašnje fabrike pamuka (Baumwollspinnerei), industrijskom kompleksu koji se prostire na površini od 10 hektara, danas je smešteno dvanaest galerija, centar za umetnost, ateljei, kao i brojni restorani, štamparije, bioskop, proizvođači porcelana, zlatare i sl.

Muzika i pozorište

Prva operska kuća u Lajpcigu podignuta je 1693. godine (Oper am Brühl), a postojala je do 1720. Staro pozorište (Altes Theater), s kapacitetom od 1.186 mesta, otvoreno je 1766. godine. U Novom pozorištu (Neues Theater), građenom od 1864. do 1868, izvodile su se dramske, operske i baletske predstave.[38] Pozorište je imalo 1.700 sedišta i 300 mesta za stajanje. Pokazalo se kao savršeno za izvođenje operskih predstava, ali nepodesno za dramske izvedbe, tako da su dramski komadi prebačeni u Staro pozorište, a Novo pozorište je postalo lajpciška opera. Obe zgrade srušene su u britanskim vazdušnim napadima 1943. Današnja Lajpciška operska kuća (Oper Leipzig) nalazi se na mestu nekadašnjeg Novog pozorišta. Završena je 1960. godine i ima kapacitet od 1.267 mesta. Druga značajnija pozorišta su Dramsko pozorište (Schauspiel Leipzig) i LOFFT.

Operska kuća
Zgrada nekadašnjeg Novog pozorišta, srušenog u Drugom svetskom ratu

Gevanthaus orkestar je jedan od najstarijih i najpoznatijih ansambala na svetu, a smešten je u koncertnoj dvorani Gevanthaus. U Gevanthausu se svake godine održi oko 700 događaja s pola miliona posetilaca. Veliki deo čine koncerti, mada se ovde održavaju i konferencije, kongresi, svečani događaji i prijemi.

Lajpcig je bio i ostao grad muzike. Johan Sebastijan Bah radio je ovde od 1723. do 1750. godine gde je u crkvi Svetog Tome vodio čuveni hor dečaka Tomaner, a takođe je bio angažovan i u crkvi Svetog Nikole i crkvi Svetog Pavla (Paulinerkirche). Godine 1950. osnovan je Bahov arhiv, institucija koja se bavi istraživanjem života i rada Johana Sebastijana Baha i njegove porodice. Bahov arhiv od 1950. godine organizuje prestižno „Međunarodno takmičenje Johan Sebastijan Bah”, prvi put pokrenuto u okviru muzičkog festivala kojim je obeležena dvestogodišnjica Bahove smrti. Takmičenje se sada održava na svake dve godine. Bahov arhiv takođe vodi Bahov muzej i organizator je međunarodnog Bahovog festivala (Bachfest). Posebnost Lajpciga je u tome što je ovde očuvan veliki broj kuća kompozitora, kao npr. kuća u kojoj je živeo i umro Feliks Mendelson, kuća Šumanovih, u kojoj su Robert i Klara Šuman proveli prve četiri godine braka, kao i kuća u kojoj je boravio Fridrih Šiler. Kuća u kojoj je živeo Rihard Vagner više ne postoji, već na tom mestu stoji ploča u znak sećanja na velikog kompozitora.

Rihard Vagner rođen je u Lajpcigu 1813. godine, a Klara Šuman 1819. godine. Rober Šuman je takođe ostavio pečat u ovom gradu u koji je došao na poziv Feliksa Mendelsona, kada je ovaj 1843. osnovao prvi nemački konzervatorijum (danas Visoka škola za muziku i pozorište). U Visokoj školi za muziku i pozorište danas postoji širok spektar predmeta, među kojima su obuka za sve instrumente u orkestru, interpretaciju, treniranje, klavirsku kamernu muziku, dirigovanje orkestrom i horom i komponovanje u različitim muzičkim stilovima. Na katedri za dramu predaje se gluma i pisanje scenarija. Gustav Maler je bio dirigent Lajpciškoj operi od juna 1886. do maja 1888, gde je postao poznat nakon kompletiranja i objavljivanja Veberove opere Tri Pintosa. Maler je ovde dovršio i svoju Simfoniju broj 1.

Kada je u pitanju savremena muzika, grad je poznat po svojoj nezavisnoj muzičkoj sceni i događajima. Lajpcig je dom najvećeg svetskog festivala gotike Wave Gotik (Wave-Gotik-Treffen)[39], koji traje četiri dana i održava se svake godine na Duhove. Ljubitelji gotske kulture odevaju se ekstravagantnu odeću i šetaju gradom. Više od 150 bendova i umetnika drži koncerte na nekoliko lokacija širom grada, a događaj okuplja na hiljade ljubitelja gotik muzike iz Evrope i celog sveta. Takođe se održavaju i brojne izložbe, srednjovekovni vašar, a posebnu pažnju privlači piknik organizovan u viktorijanskom stilu.

Lajpcig je takođe rodno mesto Tila Lindemana, frontmena grupe Ramštajn, najpoznatije nemačke benda osnovane 1994. godine.

Glavne znamenitosti

  • Zoološki vrt (prašuma Gondvana)
    Zoološki vrt (prašuma Gondvana)
  • Spomenik Bitke naroda
    Spomenik Bitke naroda
  • Savezni upravni sud
    Savezni upravni sud
  • Nova gradska kuća
    Nova gradska kuća
  • Stara gradska kuća
    Stara gradska kuća
  • Gradski neboder
    Gradski neboder
  • Univerzitet
    Univerzitet
  • Sajam
    Sajam
  • Glavna železnička stanica
    Glavna železnička stanica
  • Auerbahov podrum u Medlerovom pasažu
    Auerbahov podrum u Medlerovom pasažu
  • Kafe Riquet
    Kafe Riquet
  • Stara berza
    Stara berza
  • Južno groblje
    Južno groblje
  • Nacionalna biblioteka Nemačke
    Nacionalna biblioteka Nemačke
  • Bavarska železnička stanica
    Bavarska železnička stanica
  • Dvor u Golisu
    Dvor u Golisu
  • Memorijalni centar na mestu nekadašnje neomavarske sinagoge
    Memorijalni centar na mestu nekadašnje neomavarske sinagoge
  • Panoramska slika 'Everest' u Panometru
    Panoramska slika 'Everest' u Panometru

Najznačajnije crkve

  • Crkva Svetog Nikole (Nikolaikirche), najstarija i najveća crkva u Lajpcigu, podignuta 1165. godine.[40] U 16. veku je u njoj svoje propovedi držao i reformator Martin Luter. Mirna revolucija 1989. godine (koja se završila padom Berlinskog zida) počela je upravo u ovoj crkvi gde su se protivnici komunizma okupljalli svakog ponedeljka i odatle kretali u demonstracije.
  • Crkva Svetog Tome (Thomaskirche), luteranska crkva iz 12. veka[41] u kojoj je Johan Sebastijan Bah radio kao kantor, i gde je na kraju i sahranjen.[42] Bah je ovde bio director crkvenog hora od 1723. godine do svoje smrti 1750. i vodio čuveni hor dečaka „Tomaner”.
  • Crkva Svetog Petra (Peterskirche), najviši verski objekat u Lajpcigu. Građena je u neogotičkom stilu.
  • Reformatorska crkva (Reformierte Kirche) – Hugenoti izbegli iz Francuske osnovali su svoju parohiju negde oko 1700. godine. Sama crkva podignuta je krajem 19. veka u neorenesansnom stilu.
  • Crkva Svetog Mihaila (Michaeliskirche), izgrađena oko 1901. godine. Građena je u duhu istoricizma, mada njenu arhitekturu odlikuje preplitanje više stilova – renesanse, neogotike, neobaroka i secesije.
  • Ruska crkva (Russische Gedächtniskirche), memorijalna crkva podignuta 1913. u znak sećanja na 22.000 ruskih vojnika koji su poginuli za vreme Bitke naroda.
  • Crkva Svetog Nikole
    Crkva Svetog Nikole
  • Crkva Svetog Tome
    Crkva Svetog Tome
  • Crkva Svetog Petra
    Crkva Svetog Petra
  • Reformatorska crkva
    Reformatorska crkva
  • Crkva Svetog Mihaila
    Crkva Svetog Mihaila
  • Ruska crkva
    Ruska crkva

Parkovi i jezera

Palmengarten

U poređenju s gradovima slične veličine, udeo parkova i zelenih površina u Lajpcigu je izuzetno veliki. Raskošni građanski vrtovi koji su nekada krasili istorijski centar grada, poput baroknih parkova Apels (Apels Garten) i Grosbozišer (Großbosischer Garten), bili su poznati daleko izvan regiona. S rastom grada ovi parkovi su nestali.

Park Johana (Johannapark) prostire se na površini od 11 hektara. Na jugoistoku se spaja s parkom Klara Cetkin (Clara-Zetkin-Park), koji s povrišinom od 42,5 hektara predstavlja najveći park u Lajpcigu. Tu je i Palmengarten park koji zauzima površinu od 22 hektara. U blizini glavne železničke stanice je park Oberer (Oberer Park).

Zapadno od zoološkog vrta, na površini od 118 hektara, nalazi se park šuma Rozental. Nekadašnja šuma bila je u vlasništvu saksonskih elektora, a Johan Georg II prodao ju je u septembru 1663. godine gradskoj upravi Lajpciga, kako bi pokrio dugove koje je imao prema gradu. Rozental je deo Lajpciškog luga (Leipziger Auwald), koji zahvata površinu od 2.500 hektara.

Lajpciška botanička bašta prostire se na površini od 3,5 hektara i u njoj se nalazi preko 7.000 biljnih vrsta. Osnovana je u 16. veku i ujedno je najstarija botanička bašta u Nemačkoj. Graniči se s Parkom mira (17,5 hektara).

Novo jezersko područje (Neuseenland) je područje južno od Lajpciga gde se stari površinski kopovi pretvaraju u brojna jezera. Najpoznatija su Kospuden (Cospudener See), Markkleberg (Markkleeberger See) i Kulkvic (Kulkwitzer See).

Obrazovanje

Univerzitet

Univerzitet u Lajpcigu
Akademija likovnih umetnosti

Univerzitet u Lajpcigu osnovan je 1409. godine. Jedan je od najstarijih evropskih univerziteta i drugi najstariji univerzitet u Nemačkoj.[43] Filozof i matematičar Gotfrid Vilhelm Lajbnic rođen je u Lajpcigu 1646, a univerzitet je pohađao od 1661. do 1666. godine. Na univerzitetu su kao profesori radila četiri nobelovca Verner Hajzenberg (fizika), Gustav Ludvig Herc (fizika), Vilhelm Ostvald (hemija) i Teodor Momzen (književnost). Među zaposlenima su bili i mineralog Georgij Agrikola, pisac Gothold Efrajm Lesing, filozof Ernst Bloh, psihofizičar Gustav Teodor Fehner i psiholog Vilhelm Vunt.

Među zapaženijim studentima univerziteta bili su kompozitor Rihard Vagner, filozof Fridrih Niče, pisci Johan Volfgang Gete i Erih Kestner, kao i politički aktivista Karl Libkneht. Nemačka kancelarka Angela Merkel studirala je fiziku na Univerzitetu u Lajpcigu (1973–1978).[44]

Deo Univerziteta u Lajpcigu je i Nemački institut za književnost, osnovan 1955. godine. Mnogi zapaženi pisci su diplomirali na ovom fakultetu, kao što su Adolf Endler, Kerstin Henzel, Angela Kraus, Erih Lest i Fred Vander.

Likovna umetnost i pozorište

Akademija likovnih umetnosti (Hochschule für Grafik und Buchkunst) osnovana je 1764. godine. Svake godine 530 studenata upisuje smerove iz slikarstva i grafike, grafičkog dizajna, fotografije i medijalne umetnosti.

U Visokoj školi za muziku i pozorište danas postoji širok spektar predmeta, među kojima su obuka za sve instrumente u orkestru, interpretaciju, treniranje, klavirsku kamernu muziku, dirigovanje orkestrom i horom i komponovanje u različitim muzičkim stilovima. Na katedri za dramu predaje se gluma i pisanje scenarija.

Univerzitet primenjenih nauka

Univerzitet primenjenih nauka (HTWK) je druga po veličini institucija visokog obrazovanja u Lajpcigu.[45] Osnovan je 1992. godine. Na univerzitetu se nalaze mnogi inženjerski smerovi, kao i smerovi računarstva, matematike, poslovne administracije, bibliotekarstva, socijalnog rada i muzejskih studija.

Privatna visoka škola za menadžment

Privatna visoka škola za menadžment (Handelshochschule Leipzig) osnovana 1898. godine jedna je od najstarijih poslovnih škola u Nemačkoj. Magazin Ekonomist ju je 2017. proglasio jednom od najboljih škola na svetu (zauzela je 6. poziciju).[46]

Naučno-istraživačke ustanove

Maks Plank Institut za matematiku

U Lajpcigu se nalazi Saksonska akademija nauka i dvanaest istraživačkih instituta.[47] To su Maks Plank Institut za matematiku u nauci, Maks Plank Institut za kognitivna i neurološka istraživanja, Maks Plank Institut za evolucionarnu antropologiju, Frauenhofer Institut za međunarodni menadžment i ekonomiju, Frauenhofer Institut za terapiju matičnim ćelijama i imunologiju, Helmholc Centar za istrazivanje zivotne sredine, Nemački centar za istraživanje biomase, Lajbnic institut za istraživanje troposfere, Lajbnic institut za površinska istraživanja, Lajbnic institut za proučavanje istorije i kulture istočne Evrope, Lajbnic institut za regionalnu geografiju i Lajbnic institut za proučavanje jevrejske istorije.

Ostalo

U Lajpcigu se nalazi i jedna od najstarijih škola na svetu, škola Svetog Tome (Thomasschule) osnovana 1212. godine.[48] U okviru nastave se izučavaju jezici, umetnost i muzika. Pohađali su je između ostalih i Rihard Vagner i Karl Filip Emanuel Bah.

Politika

Hinrih Leman Grube (Hinrich Lehmann-Grube) iz Socijaldemokratske partije (SPD) bio je prvi slobodno izabrani gradonačelnik nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, od 1990. do 1998. Gradonačelnika je prvobitno biralo gradsko veće, a od 1994. na njegov izbor utiču direktno građani. Nakon Grubea, ovu dužnost obavljao je Volfgang Tifenze (Wolfgang Tiefensee), takođe iz SPD-a, od 1998. do 2005. godine, kada je podneo ostavku na funkciju zbog imenovanja za saveznog ministra saobraćaja. Nasledio ga je kolega iz SPD-a, Burkard Jung (Burkhard Jung), koji je izabran u januaru 2006, a potom ponovno izabran 2013. i 2020. godine. Rezultati izbora za gradonačelnika u 2020. godini mogu se videti u priloženoj tabeli:

Kandidat Stranka Prvi krug Drugi krug[49]
Sebastijan Gemkov Hrišćansko-demokratska unija 31,6 % 47,6 %
Burkhard Jung Socijaldemokratska partija 29,8 % 49,1 %
Franciska Rikevald Levica 13,5 % nisu prošli u drugi krug
Katarina Kreft Savez 90/Zeleni 12,0 %
Christoph Neumann Alternativa za Nemačku 8,7 %
Katarina Šubat Die PARTEI 2,4 %
Markus Vifeld Stranka slobodnih demokrata 1,2 %
Ute Elizabet Gabelman Pirati 0,9 % 3,3 %

Privreda

Pre Drugog svetskog rata Lajpcig je bio ne samo važan trgovački, već i industrijski grad. Naročito značajni bili su izdavaštvo (Tojbner, Brokhaus, Bibliografski institut, Bedeker, Hircel, Bart...), štamparska industrija, tekstilna industrija i proizvodnja poljoprivrednih mašina. U doba NDR ovde je uglavno bila locirana teška industrija koja je propala nakon pada Istočne Nemačke. Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke u Lajpcigu su fabrike otvorili Simens (oko 1.700 zaposlenih), Porše (oko 4.300 zaposlenih)[50] i BMW (oko 3.700 zaposlenih)[51]. S dolaskom Poršea i BMW-a Lajpcig je postao značajan centar automobilske industrije. Lajpciško saobraćajno preduzeće (Leipziger Verkehrsbetriebe, LVB) zapošljava preko 2.300 ljudi. Grad je naročito poznat po svojoj dugoj sajamskoj tradiciji.

Zahvaljujući svom položaju Lajpcig se razvio u saobraćajni i logistički centar. Amazon je ovde 2006. godine otvorio logistički centar, a 2020. i prvi centar za avionsku dostavu pošiljki u Evropi. Aerodrom Lajpcig–Hale je 2008. godine postao glavno evropsko čvorište poznatog prevoznika DHL, a u njemu je zaposleno više od 5.700 radnika.[52] Na severu grada kompanija ProLogis otvorila je logistički centar na prostoru od oko 50.000 kvadratnih metara, a ukupan broj zaposlenih je 350.

Lajpcig je i važan finansijski i bankarski centar, a u njemu se nalazi sedište Razvojne banke Saksonije (Sächsische Aufbaubank)[53], a tu je i Lajpciška štedionica (Sparkasse Leipzig), jedna od najvećih u centralnoj Nemačkoj.

IT preduzeća Kompareks (Comparex) i Softlajn AG (Softline AG), kao i kablovski operator Primakom (Primacom) imaju sedište u Lajpcigu.

Bruto domaći proizvod (BDP) Lajpciga u 2016. godini iznosio je 19,872 milijarde evra (17. grad u Nemačkoj gledano po proizvodnoj aktivnosti), a BDP po glavi stanovnika iznosio je 35.123 evra[54]. Stopa nezaposlenosti u poslednjem kvartalu 2020. godine bila je 7,7%[55]. U Privrednoj komori Lajpciga registrovano je 5.223 preduzeća.

Transport

Železnica

Unutrašnjost Glavne železničke stanice

Glavna železnička stanica, po površini najveća u Evropi, otvorena je 1915. godine. Predstavlja važno čvorište brzog međugradskog voza (ICE, Intercity-Express) i međugradskog voza (IC, Intercity), kao i vezu s prigradskom železnicom (S-Bahn). Linija 28 ICE voza (Hamburg–Berlin–Lajpcig–Nirnberg–Minhen) ukršta se u Lajpcigu s linijom 50 (Drezden–Lajpcig–Erfurt–Frankfurt–Visbaden). Do većine velikih i srednjih gradova u Saksoniji moguće je doći bez presedanja, a do susednog Halea idu dve linije prigradske železnice (jedna ide preko aerodroma). Voz do Berlina saobraća brzinom od 200 km/h[56], a 2015. puštena je u rad pruga od Lajpciga do Erfurta, s projektovanom brzinom od 300 km/h[57], koja je 2017. produžena do Nirnberga. Ovo je znatno smanjilo vreme putovanja vozom od Lajpciga do Nirnberga, Minhena i Frankfurta. Na pruzi od Lajpciga do Drezdena voz takođe saobraća brzinom od 200 km/h[58].

Tramvaji i autobusi

Tramvaj na stanici Goerdelerring

Lajpciška mreža tramvaja u kombinaciji s prigradskom železnicom čini okosnicu javnog gradskog prevoza. U Lajpcigu postoji 6 linija prigradskog voza (S-Bahn), 13 tramvajskih i 51 autobuska linija. Ukupna dužina tramvajske mreže iznosi 146 km[59][60], što je čini trećom po veličini u Nemačkoj, posle Kelna i Berlina. Najduža tramvajska linija je linija 11[61], koja povezuje Škojdic s Markklebergom u dužini od preko 22 km. Noćne autobuske linije nose oznake od N1 do N9, a tu je i noćni tramvaj N17. Subotom, nedeljom i praznicima saobraćaju i tramvajska linija N10 i autobuska linija N60.

Bicikli

Poput većine nemačkih gradova i Lajpcig ima razgranatu biciklističku mrežu. U većini jednosmernih centralnih ulica biciklistima je dozvoljena vožnja u oba smera. Nekoliko biciklistickih staza izgrađeno je devedesetih. Od 2004. postoji sistem javnih bicikala, a bicikle je moguće iznajmiti i vratiti putem mobilne aplikacije ili telefona. U užoj gradskoj zoni bicikli za iznajmljivanje mogu se naći u gotovo svakoj ulici, dok izvan ove zone uglavnom postoje posebne stanice za bicikle.

Vazdušni saobraćaj

Aerodrom Leipzig–Hale, međunarodni komercijalni aerodrom, nalazi se na oko 16 km severozapadno od Lajpciga. Putnički letovi obavljaju se do glavnih nemačkih aerodroma, pojedinih evropskih gradova, posebno u mediteranskom regionu i severnoj Africi. Po broju putnika aerodrom je na 11. mestu u Nemačkoj, a u kargo saobraćaju zauzima drugo mesto, odmah iza Frankfurta. Aerodrom je glavna matična baza kompanije DHL.[62]

Partnerski gradovi

Natpis u Lajpciškoj ulici u Kijevu, jednom od gradova pobratima Lajpciga
  • Етиопија Adis Abeba (Etiopija), od 2004.
  • Енглеска Birmingem (Engleska), od 1992.
  • Италија Bolonja (Italija), od 1962, obnovljeno 1997.
  • Чешка Brno, Brno (Češka), od 1973, obnovljeno 1999.
  • Њемачка Frankfurt (Nemačka), od 1990 .
  • Њемачка Hanover (Nemačka), od 1987.
  • Израел Herclija (Izrael), od 2010.
  • Сједињене Америчке Државе Hjuston (SAD), od 1993.
  • Украјина Kijev (Ukrajina), od 1961, obnovljeno 1992.
  • Пољска Krakov (Poljska), od 1973, obnovljeno 1995.
  • Француска Lion (Francuska), od 1981.
  • Кина Nanđing (Kina), od 1988.
  • Бугарска Plovdiv (Bugarska), od 1975.
  • Грчка Solun (Grčka), od 1984.
  • Босна и Херцеговина Travnik (Bosna i Hercegovina), od 2003.

Znamenite ličnosti

17. vek

Gotfrid Vilhelm Lajbnic (1695)
  • Gotfrid Vilhelm Lajbnic (1646–1716), filozof, pravnik, matematičar, istoričar i diplomata
  • Johan Fridrih Majer (1650–1712), luteranski teolog
  • Johan Sebastijan Bah (1685–1750), kompozitor

18. vek

  • Johan Gotfrid Donati (1706-1782), kompozitor
  • Johan Kristijan Bah (1735–1782), kompozitor, najmlađi sin Johana Sebastijana Baha
  • Kristijan Gotfrid Kerner (1756–1831), pravnik i pisac
  • Fridrih Arnold Brokhaus (1772–1823), izdavač, osnivač Brokhaus enciklopedije
  • Karl Gustav Karus (1789–1869), lekar, slikar i filozof

19. vek

1801–1850

  • Feliks Mendelson (1809–1847), kompozitor, pijanista, orguljaš i dirigent
Rihard Vagner (1861)
  • Robert Šuman (1810–1856), kompozitor i muzički kritičar
  • Rihard Vagner (1813–1883), kompozitor, pozorišni reditelj i dirigent
  • Klara Šuman (1819–1896), pijanistkinja i kompozitorka
  • Karl Johan Laš (1822-1888), slikar
  • Karl Raineke (1824–1910), kompozitor, dirigent i pijanista
  • Avgust Bebel (1840–1913), političar, jedan od osnivača Socijaldemokratske partije Nemačke
  • Paul Mendelson Bartoldi (1841-1880), hemičar
  • Oskar Lenc (1848-1925), istraživač

1851–1900

  • Hans Mejer (1858–1929), geograf i planinar, prvi Evropljanin koji se popeo na vrh Kilimandžara
  • Karl Libkneht (1871–1919), socijalista i jedan od osnivača Komunističke partije Nemačke
  • Karl Fridrih Gerdeler (1884–1945), gradonačelnik Lajpciga, protivnik nacističkog režima
  • Maks Bekman (1884–1950), slikar i pisac
  • Vilhelm Bekhaus (1884–1969), pijanista
  • Valter Ulbriht (1893–1973), komunistički političar, predsednik državnog saveta NDR
  • Hans Ajsler (1898–1962), kompozitor

20. vek

1901–1950

Hendrik Durin
  • Karl Eberhard Šengart (1903–1946), nacista i ratni zločinac, pogubljen u Hamelnu
  • Hans Majer (1907–2001), književniik i kritičar
  • Martin Broscat (1926–1989), istoričar, upravnik Instituta za savremenu istoriju u Minhenu
  • Kurt Mazur (1927–2015), dirigent Gevanthaus orkestra
  • Herbert Blumsted, (rođen 1927), dirigent Gevanthaus orkestra
  • Rita Vilden, (rođena 1947), atletičarka
  • Rut Pfau (1929–2017), monahinja, lekarka, spisateljica

1951 – danas

  • Rikardo Šaji (rođen 1953), dirigent Gevanthaus orkestra
  • Rene Miler (rođen 1959), fudbaler
  • Neo Rauh (rođen 1960), slikar
  • Zimone Thomala (rođena 1965), glumica
  • Kristin Oto (rođena 1966), šestostruka osvajačica zlatne olimpijske medalje u plivanju, sportska novinarka i TV voditeljka (ZDF)
  • Hendrik Durin (1967), glumac
  • Til Lindeman (rođen 1963), frontmen Ramštajna

Reference

  1. ^ https://statistik.leipzig.de/statcity/table.aspx?cat=2&rub=1&per=y
  2. ^ „Population on 1 January by age groups and sex - functional urban areas”. Eurostat. Приступљено 2019-09-20. 
  3. ^ https://www.lvz.de/Leipzig/Lokales/Leipzig-ueberholt-bei-Einwohnerzahl-Dortmund-jetzt-Platz-8-in-Deutschland
  4. ^ https://statistik.leipzig.de/statcity/table.aspx?cat=2&rub=1&per=y
  5. ^ http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=urb_lpop1&lang=en
  6. ^ https://web.archive.org/web/20120403062816/http://www.idehist.uu.se/distans/ilmh/Ren/bokt-frankfurt.htm
  7. ^ https://www.leipzig.travel/de/medien/medieninformationen/pressemitteilungen/newsdetail/news/infos/leipzigcity/neuer-gaesterekord-mit-36-millionen-uebernachtungen-2019/
  8. ^ https://www.onomastik.com/on_geschichte_leipzig.php
  9. ^ Siegfried Hoyer: Der Auszug der deutschen Studenten aus Prag und die Gründung der Universität Leipzig. Dissertation. Leipzig 1960.
  10. ^ Katherine Aaslestad, "Cities and War: Modern Military Urbanism in Hamburg and Leipzig during the Napoleonic Era." German History 35.3 (2017): 381-402.
  11. ^ https://www.worldcat.org/title/etr-eisenbahntechnische-rundschau/oclc/473119878
  12. ^ https://www.gdw-berlin.de/en/recess/biographies/index_of_persons/biographie/view-bio/carl-friedrich-goerdeler/?no_cache=1
  13. ^ а б в Willingham, Robert, and Crew, David F. Jews in Leipzig: Nationality and Community in the 20th Century, 2005, ProQuest Dissertations and Theses. Pgs. 1-148
  14. ^ "Nazi Germany", Leo Baeck Institute Yearbook, XLII 1997, 167. Fred Grubel and Frank Mecklenburg "Leipzig: Profile of a Jewish Community during the first years of Nazi Germany", Leo Baeck Institute Yearbook, XLII 1997, 167
  15. ^ https://www.ushmm.org/online/hsv/source_view.php?SourceId=30769
  16. ^ Diamont, Adolph. Chronik der Juden in Dresden. стр. 104—106, 109. 
  17. ^ „History”. english.leipzig.de (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-02. 
  18. ^ „Leipzig: Back to Growth, but Not for Everyone”. TheProtoCity.com (на језику: енглески). 2014-08-25. Приступљено 2019-10-26. 
  19. ^ David Brebis (ed.), Michelin guide to Germany, Greenville (2006), p. 324.
  20. ^ „The day I outflanked the Stasi”. BBC. 9. 10. 2009.  + video.
  21. ^ Power, Anne and Elineen Herden (мај 2016). „Leipzig City Story” (PDF). LSE Housing and Communities. 
  22. ^ Haase, Dagmar; Rosenberg, Matthias; Mikutta, Robert (2002-12-01). „Untersuchung zum Landschaftswandel im Südraum Leipzig”. Standort (на језику: немачки). 26 (4): 159—165. ISSN 0174-3635. S2CID 68472430. doi:10.1007/s00548-002-0103-3. 
  23. ^ Ortsteilkatalog der Stadt Leipzig 2008
  24. ^ „Climatological maps of Germany”. DWD: Deutscher Wetterdienst. Deutscher Wetterdienst (German Weather Service). Приступљено 25. 2. 2019. 
  25. ^ „Klima Leipzig, Deutschland” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 2019-03-22. г. Приступљено 2019-09-21. 
  26. ^ www.leipzig.de/news/news/einwohner-entwicklung-uebertrifft-selbst-optimistischste-prognosen/
  27. ^ https://web.archive.org/web/20131115210053/https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/bevoelkerung_zensus2011.pdf?__blob=publicationFile
  28. ^ https://statistik.leipzig.de/statdist/table.aspx?cat=2&rub=4&obj=0&cat=2&rub=4&obj=0
  29. ^ https://statistik.leipzig.de/statpubl/index.aspx?cat=1&rub=1&cat=1&rub=1
  30. ^ https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:147130000000,BEK_1_3_4,m,table
  31. ^ https://www.kbb-ev.de/projekt/stadtbegehung.html
  32. ^ „Listeneintrag”. Kulturdenkmale im Freistaat Sachsen. 
  33. ^ http://www.leipzig-lexikon.de/DENKMAL/sieg.htm
  34. ^ Staatsbibliothek zu Berlin - Amtspresse Preußens: VII. Jahrgang. No. 79. Neueste Mittheilungen. Verantwortlicher Herausgeber: Dr. H. Klee. Berlin, Dienstag, den 21. August 1888, abgerufen am 29. November 2012
  35. ^ http://www.leipzig-lexikon.de/DENKMAL/sieg.htm
  36. ^ http://www.paulinerkirche.org/chroni.html
  37. ^ https://www.uni-leipzig.de/universitaetsgottesdienst/
  38. ^ https://www.leipziginfo.de/adressen/ort/oper-leipzig/
  39. ^ https://leipglo.com/2019/06/04/wave-gotik-treffen-an-international-perspective/
  40. ^ https://www.nikolaikirche.de/kirchen/nikolaikirche/bauwerk/
  41. ^ https://www.leipzig.de/freizeit-kultur-und-tourismus/tourismus/sehenswuerdigkeiten/thomaskirche/
  42. ^ https://www.br-klassik.de/themen/klassik-entdecken/was-heute-geschah-28071949-bachs-gebeine-ueberfuehrung-leipzig-thomaskirche-100.html
  43. ^ Siegfried Hoyer: Der Auszug der deutschen Studenten aus Prag und die Gründung der Universität Leipzig. Dissertation. Leipzig 1960.
  44. ^ https://web.archive.org/web/20080912050259/http://www.uni-leipzig.de/english/index.html
  45. ^ https://web.archive.org/web/20150321154621/http://www.htwk-leipzig.de/en/
  46. ^ https://www.lvz.de/Leipzig/Bildung/Leipziger-HHL-Absolventen-erhalten-weltweit-zweithoechstes-Einstiegsgehalt
  47. ^ https://www.saw-leipzig.de/en/welcome?set_language=en
  48. ^ http://notes.leipzig.de/appl/laura/wp5/kais02.nsf/docid/24C57625FF709EB1C12577E7002CE2D6/$FILE/V-ds-1044-text.pdf
  49. ^ Ergebnis Zweiter Wahlgang, auf leipzig.de
  50. ^ https://www.lvz.de/Mehr/Bilder/2019/8/Die-20-groessten-Bauprojekte-in-Leipzig-2019/6
  51. ^ https://www.pressebox.de/pressemitteilung/bmw-ag-werk-leipzig/Saechsische-Staatsregierung-Stadt-Leipzig-und-Bundesaussenminister-aD-Joschka-Fischer-uebernehmen-ihre-BMW-i3-im-BMW-Werk-Leipzig/boxid/642183
  52. ^ https://web.archive.org/web/20131212080004/http://www.mdr.de/sachsen-anhalt/dhl-drehkreuz-waechst100_zc-a2551f81_zs-ae30b3e4.html
  53. ^ https://www.sab.sachsen.de/impressum.jsp
  54. ^ https://statistik.leipzig.de/statcity/table.aspx?cat=8&rub=12
  55. ^ https://statistik.leipzig.de/statcity/table.aspx?cat=7&rub=3&per=q
  56. ^ https://www.bmvi.de/SharedDocs/DE/Artikel/K/30D-Projekte/30d-vde-8.html
  57. ^ https://web.archive.org/web/20150621164759/http://fahrweg.dbnetze.com/file/fahrweg-de/6189002/hTeupkN-nFUStVpz8z8loXo65Rs/7945934/data/infrastrukturdaten_vde_8.2.pdf
  58. ^ https://bauprojekte.deutschebahn.com/p/vde9
  59. ^ http://www.leipzig-lexikon.de/VERKEHR/STRABA.HTM
  60. ^ https://www.lvz.de/thema/strassenbahn
  61. ^ http://www.linie11.de/
  62. ^ https://web.archive.org/web/20131212080004/http://www.mdr.de/sachsen-anhalt/dhl-drehkreuz-waechst100_zc-a2551f81_zs-ae30b3e4.html
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lajpcig&oldid=23538696”