Планина Хасан — разлика између измена

Планина Хасан
Планина Хасан
	Планина Хасан
Географске карактеристике
Највиша тачка	1,922
Ндм. висина	3,268 m
Географија
Државе	Турска
Покрајине	Аксарај, Турска

Интерактиван преглед историје

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 24. мај 2021. у 18:54

Планина Хасан (тур. Hasan Dağı) је вулкан у Анадолији, у Турској. Има два врха, 3 069 м високи источни Мали Хасан Даги и 3 253 м висок Велики Хасан Даги, и подиже се око 1 км изнад околног терена. Састоји се од различитих вулканских наслага, укључујући и неколико калдера, а његова активност је везана за присуство неколико раседа у овој области и за регионалу тектонику.

Активност је започела у миоцену, а наставила се у холоцену; мурал пронађен на археолошком налазишту Чатал Хојук контроверзно се тумачи као да показује ерупцију вулкана или чак примитивну мапу. Била је то друга планина са југа у систему византијских светионика који је упозоравао византијску престоницу Константинопољ на упаде током арапско-византијских ратова.

Географија и геоморфологија

Планина Хасан лежи на Анадолској висоравни, између планинског ланца Таурус и Понтијских планина,^[1] а њене и силуете планине Ерцијес доминирају пејзажом^[2] и уздижу се високо изнад околног терена.^[3] Град Аксарај лежи на 30-40 км северозападно од планине Хасан,^[4] док насеља Хелвадере, Улуорен, Дикмен и Ташпинар леже у смеру казаљке на сату од севера до северозапада око вулкана.^[5] Поред тога, на вулкану постоје сезонска насеља која су повезана са летњим пашњацима.^[6]

Планина Хасан део је веће вулканске провинције у Централној Анадолији^[7] познате као Централно Анадолијска или Кападокијска вулканска провинција,^[8] која укључује игнимбрите, моногенетске вулканске области и стратовулкане попут планине Ерцијес, планине Хасан,^[7] Карацадаг^[9] ^[7] и Мелендиз Даг^[7] са површином од око 20 000 км²^[10] - 25 000 км².^[11] Вулканизам се догодио током Плио-плеистоцена и у квартару.^[7]

Вулкан има два врха, 3 069 м високи источни Мали Хасан Даги и 3 253 м високи Велики Хасан Даги; оба се налазе унутар калдере^[5] и састоје се од вулканске куполе и токова лаве. Велики Хасан Даги има два кратера ширине 800 м и 200 м и унутрашњи конус који је извор тока лаве. ^[12] На вулкану се налазе фосилни стенски ледници.^[13] Вулкан се у целини подиже скоро 1 км око околног терена ^[14] и простире се на површини од 760 км² са 354 км³ стена.^[15] Терен планине Хасан формирају бреча, игнимбрит, лахар депозити, купола, токови лаве и пирокластични ток депозита.^[5] Наслаге пирокластичног тока јављају се у облику лепеза или долинских токова, када су канализиране топографијом.^[16] На северним странама такође се налазе остаци лаве са брежуљкастим површинама.^[17] Вулкани планине Хасан подељени су у јединицу „врућег тока“, јединицу „пепео планине Хасан“ и у јединицу лаве.^[18]

Конуси од шљаке, кратери и пратећи токови лаве који се јављају око планине Хасан су део базалтне вулканске породице^[19] која формира паразитске купе.^[16] Ту спада Yıpraktepe конус/кратер^[20] и поље тока лаве у Караташу (Karataş) које се простире на површини од 60 км² а произвели су га пукотински отвори.^[21] Многи од конуса око планине Хасан груписани су као вулканско поље Хасандаг-Каракадаг.^[22]

Геологија

Као последица субдукције и коначног затварања океана Тетис^[11] и континенталног судара између Арабије - Африке и Евроазије,^[23] Анадолија се креће према западу између Северно-анадолијског и Источно-анадолијског раседа. Овај покрет и последична тектонска деформација Анадолије одговорни су за вулканизам у Централној Анадолији^[7] који траје током последњих 10 милиона година;^[24] овај вулканизам је дефинисан као „постколизиони“.^[25] Даље, вулканизам на планини Хасан повезан је са раседом Туз Голу^[26] и његовим пресецањем са раседима Караман-Аксарај;^[27] први од њих је један од два главна система раседа у Централној Анадолији који утичу на тамошњи вулканизам,^[24] а вулкански производи планине Хасан су деформисани због раседа.^[28]

Западна планина Хасан, централна Keçiboyduran ^[29] и источна Melendiz Dağ^[30] чине планински масив, који је окружен равницама и чији врхови досежу висине преко 3 000 м. Од ових планина, Melendiz Dağ је јаче еродиран у поређењу са стрмим врховима Хасана^[31] и такође је из раног плиоценског доба.^[32] До неке мере планина Хасан такође је окружена великом депресијом.^[33] Поред тога, планина Хасан формира вулкански низ са Karadağ и области Карапинар.

Основу у Централној Анадолији чине магматске, метаморфне и офиолитне стене, од којих су прве из палеозоика до мезозоика;^[24] ^[28] међутим, површину углавном чине терцијарне вулканске стене,^[34] које су формиране како од вулканског ломљеног материјала, тако и од појединих вулкана.^[28]

Састав

Планина Хасан је произвела вулканске стене састава у распону од базалта до риолита али доминантне компоненте су андезит и дацит^[35] које дефинишу старију толеитску и млађу калко-алкалну^[36] или алкалну серију.^[25] Стене заузврат укључују амфибол, апатит, биотит, пироксен,^[37], гарнет, ^[38] илменит, лискун,^[37], оливин^[39], ортопироксен, плагиоклас, ^[40] аугит, бронзит, диопсид, салит,^[41] кварц.^[40] Старије вулканске фазе произвеле су базалтни андезит^[42] док се дацит појављује тек у најновијој фази.^[39] Опсидијан се такође јавља у најновијој фази^[35] иако није важна компонента.^[43] ^[37] Базалтна група укључује базалтни андезит и алкалне базалте са аугитом, клинопироксеном, гарнетом, хорнблендом, оливином, ортопироксеном, оксидима и плагиокласом.^[38] ^[44]

Чини се да су процеси мешања магме најважнији механизми који су укључени у настанак магми планине Хасан,^[45] који потичу из плашта уз учешће компонената коре.^[46] Докази о фракционој кристализацији нађени су у најновијим стенама^[39] и генералније играју улогу у настанку Хасанових магми^[47] мада не објашњавају све особине састава.^[48] Старије вулканске фазе такође показују доказе о утицају субдукције^[49] док новије магме више указују на процесе унутар плоче,^[50] ефекте ширења коре^[51] и присуство воде.^[52]

Екологија и хидрологија

На планини Хасан јављају се храстове шуме.^[53] Између октобра/новембра и маја, планина је често покривена снегом због уобичајених падавина у то време, а када се топи, вода се углавном инфилтрира у пропусне стене,^[54] чинећи вулкан главним подручјем за обнављање подземних вода у региону.^[55] Поред тога, вулкани планине Хасан чине главни водоносни слој^[56] а река Мелендиз пролази северно и североисточно од вулкана.^[29]

Историја ерупције

Планина Хасан активна је последњих 13 милиона година. ^[15] ^[12] Ова активност датира се на 120.000, 65.000 ^[57] и најновији догађај пре 34.000 година. ^[36]

Мала планина Хасан је вероватно старија јер је јаче еродирана, док је морфологија Великог Хасана Дагија свежија^[12] иако су њени наноси пирокластичног тока јако усечени. Датуми од пре 33.000 и 29.000 година добијени су на куполама на врху.^[17] Комади стена пронађени у равници Коније^[58] и у језеру регије Турских језера приписани су планини Хасан.

Холоценска активност и могуће приказивање ерупције на фресци из Чатал Хојука

Ерупције су се догодиле пре 8.970 ± 640, 8.200, пре мање од 6.000 година и пре 0 ± 3.000 година; прва је поставила пловућац на врху, претпоследња је формирала куполу лаве на северном боку, док је последња формирала ток лаве на западном подножју планине Хасан. Хидротермална активност се такође јавља на планини Хасан, са фумаролама и емисијама водене паре на врху.

Мурал откривен у Чатал Хојуку протумачен је као показивање ерупције вулкана, која је обично повезана са планином Хасан, а овај је мурал чак тумачен као најстарија позната карта. Интерпретација фреске која приказује ерупцију вулкана оспорена је међутим^[59] јер је алтернативно тумачење да је „вулкан“ приказан на фресци заправо леопард, а „село“ скуп случајних геометријских мотива.^[14] Тумачење карте је такође оспорено.^[59]

Ако мурал заиста показује ерупцију, вероватно се то догодило само кратко време пре него што је мурал нацртан. Радиокарбонско датирање дало је отприлике 7.400 - 6.600 година пре нове ере^[59] а радиометријско датирање извело је доказе о експлозивним ерупцијама током времена док је Чатал Хојук био насељен.^[60] Забележена ерупција вероватно је била ерупција куполе лаве и могућа, иако спорна реконструкција фреске која бележи ерупцију, налази се у Музеју анатолских цивилизација у Анкари.^[12] ^[61] Откриће ове фреске довело је до напора да се датира еруптивна активност планине Хасан.^[62]

Значај током византијске ере

На планини Хасан налазио се византијски град Мокисос. Планина се сматра другим светиоником византијског система светионика, који је коришћен за пренос података са планина Таурус у византијску престоницу Цариград.

Види још

Референце

^ Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 90.
^ Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 103.
^ Troll 1972, стр. 222.
^ Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 536.
^ ^а ^б ^в Aydar & Gourgaud 1998, стр. 131.
^ Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 14.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Aydar & Gourgaud 1998, стр. 129.
^ Köprübaşi et al. 2014, стр. 585.
^ Gençalioğlu-Kuşcu & Uslular 2019, стр. 296.
^ Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 535.
^ ^а ^б Gençalioğlu-Kuşcu & Uslular 2019, стр. 297.
^ ^а ^б ^в ^г Aydar & Gourgaud 1998, стр. 134.
^ Troll 1972, стр. 225.
^ ^а ^б Lovera et al. 2014, стр. 2.
^ ^а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 130.
^ ^а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 150.
^ ^а ^б Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 557.
^ Kosaroglu, Buyuksarac & Aydemir 2016, стр. 217.
^ Aydar & Gourgaud 1998, стр. 134,136.
^ Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 558.
^ Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 559.
^ Gençalioğlu-Kuşcu & Uslular 2019, стр. 299.
^ Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 276.
^ ^а ^б ^в Köprübaşi & Güçteki̇n 2009, стр. 2.
^ ^а ^б Köprübaşi et al. 2014, стр. 587.
^ Beekman 1966, стр. 90.
^ Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 293.
^ ^а ^б ^в Toprak & Göncöoḡlu 1993, стр. 359.
^ ^а ^б Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 552.
^ Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 278.
^ Beekman 1966, стр. 91.
^ Toprak & Göncöoḡlu 1993, стр. 361.
^ Kosaroglu, Buyuksarac & Aydemir 2016, стр. 224.
^ Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 551.
^ ^а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 149.
^ ^а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 151.
^ ^а ^б ^в Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 283.
^ ^а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 145.
^ ^а ^б ^в Aydar & Gourgaud 1998, стр. 147.
^ ^а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 133.
^ Köprübaşi et al. 2014, стр. 589.
^ Aydar & Gourgaud 1998, стр. 130,133.
^ Kuzucuoglu et al. 1998, стр. 163.
^ Beekman 1966, стр. 101.
^ Dogan et al. 2008, стр. 803.
^ Köprübaşi & Güçteki̇n 2009, стр. 23.
^ Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 288.
^ Dogan et al. 2008, стр. 801.
^ Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 290.
^ Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 291.
^ Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 294.
^ Köprübaşi et al. 2014, стр. 599.
^ Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 95.
^ Afsin et al. 2014, стр. 12.
^ Afsin et al. 2014, стр. 21.
^ Afsin et al. 2014, стр. 11.
^ Aydar & Gourgaud 1998, стр. 136.
^ Kuzucuoglu et al. 1998, стр. 162.
^ ^а ^б ^в Lovera et al. 2014, стр. 1.
^ Lovera et al. 2014, стр. 9–10.
^ Savas, Aysegul (17. 10. 2017). „At the Museum of Anatolian Civilizations”. The Paris Review (на језику: енглески). Приступљено 28. 7. 2019.
^ Kuzucuoglu et al. 1998, стр. 169.

Извори

Afsin, Mustafa; Allen, Diana M.; Kirste, Dirk; Durukan, U. Gokcen; Gurel, Ali; Oruc, Ozcan (1. 2. 2014). „Mixing processes in hydrothermal spring systems and implications for interpreting geochemical data: a case study in the Cappadocia region of Turkey”. Hydrogeology Journal (на језику: енглески). 22 (1): 7—23. Bibcode:2014HydJ...22...23A. ISSN 1435-0157. S2CID 127211673. doi:10.1007/s10040-013-1056-2.
Aydar, Erkan; Gourgaud, Alain (1998-10-01). „The geology of Mount Hasan stratovolcano, central Anatolia, Turkey”. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 85 (1): 129—152. Bibcode:1998JVGR...85..129A. ISSN 0377-0273. doi:10.1016/S0377-0273(98)00053-5.
Beekman, P. H. (1966-07-01). „The Pliocene and Quaternary Volcanism in the Hasan Dağ-Melendiz Dağ Region”. Maden Tetkik Ve Arama Dergisi (на језику: енглески). 66 (66). ISSN 0026-4563.
Deniel, Catherine; Aydar, Erkan; Gourgaud, Alain (1998-12-01). „The Hasan Dagi stratovolcano (Central Anatolia, Turkey): evolution from calc-alkaline to alkaline magmatism in a collision zone”. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 87 (1): 275—302. Bibcode:1998JVGR...87..275D. ISSN 0377-0273. doi:10.1016/S0377-0273(98)00097-3.
Dogan, A. Umran; Dogan, Meral; Kilinc, Attila; Locke, Darren (2008-05-01). „An isobaric–isenthalpic magma mixing model for the Hasan Dagi volcano, Central Anatolia, Turkey”. Bulletin of Volcanology (на језику: енглески). 70 (7): 797—804. Bibcode:2008BVol...70..797D. ISSN 1432-0819. S2CID 129511119. doi:10.1007/s00445-007-0167-9.
Gençalioğlu-Kuşcu, Gonca; Uslular, Göksu (1. 4. 2019). „Mantle source heterogeneity in monogenetic basaltic systems: A case study of Eğrikuyu monogenetic field (Central Anatolia, Turkey)”. Geosphere (на језику: енглески). 15 (2): 295—323. Bibcode:2019Geosp..15..295U. doi:10.1130/GES01682.1 .
Köprübaşi, Nezi̇hi̇; Güçteki̇n, Aykut (2009-03-06). „Geochemical Characteristics of Mafic and Intermediate Volcanic Rocks from the Hasandağ and Erciyes Volcanoes (Central Anatolia, Turkey)”. Turkish Journal of Earth Sciences (на језику: енглески). 18 (1): 1—27. ISSN 1300-0985.
Köprübaşi, Nezihi; Güçtekin, Aykut; Çelebi, Dağhan; Kirmaci, M. Ziya (2014-12-01). „Mineral chemical constraints on the petrogenesis of mafic and intermediate volcanic rocks from the Erciyes and Hasandağ volcanoes, Central Turkey”. Geochemistry. 74 (4): 585—600. Bibcode:2014ChEG...74..585K. ISSN 0009-2819. doi:10.1016/j.chemer.2013.11.003.
Kosaroglu, Sinan; Buyuksarac, Aydin; Aydemir, Attila (1. 7. 2016). „Modeling of shallow structures in the Cappadocia region using gravity and aeromagnetic anomalies”. Journal of Asian Earth Sciences. 124: 214—226. Bibcode:2016JAESc.124..214K. ISSN 1367-9120. doi:10.1016/j.jseaes.2016.05.005.
Kuzucuoglu, C; Pastre, J. -F; Black, S; Ercan, T; Fontugne, M; Guillou, H; Hatté, C; Karabiyikoglu, M; Orth, P; Türkecan, A (1. 10. 1998). „Identification and dating of tephra layers from Quaternary sedimentary sequences of Inner Anatolia, Turkey”. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 85 (1): 153—172. Bibcode:1998JVGR...85..153K. ISSN 0377-0273. doi:10.1016/S0377-0273(98)00054-7.
Kuzucuoğlu, Catherine; Çiner, Attila; Kazancı, Nizamettin, ур. (2019). „Landscapes and Landforms of Turkey”. World Geomorphological Landscapes (на језику: енглески). ISBN 978-3-030-03513-6. ISSN 2213-2090. S2CID 199493042. doi:10.1007/978-3-030-03515-0.
„L.A.V.E.: le site; Sommaire des Revues LAVE”. www.lave-volcans.com. Приступљено 2019-07-23.
Lovera, Oscar M.; Ulusoy, İnan; Şen, Erdal; Aydar, Erkan; Danišík, Martin; Schmitt, Axel K. (8. 1. 2014). „Identifying the Volcanic Eruption Depicted in a Neolithic Painting at Çatalhöyük, Central Anatolia, Turkey”. PLOS ONE (на језику: енглески). 9 (1): e84711. Bibcode:2014PLoSO...984711S. ISSN 1932-6203. PMC 3885600 . PMID 24416270. doi:10.1371/journal.pone.0084711.
Toprak, Vedat; Göncöoḡlu, M. C. (1993). „Tectonic control on the development of the Neogene-Quaternary Central Anatolian Volcanic Province, Turkey”. Geological Journal (на језику: немачки). 28 (3–4): 357—369. ISSN 1099-1034. doi:10.1002/gj.3350280314.
Troll, Carl, ур. (1972). Geoecology of the high-mountain regions of Eurasia: proceedings of the Symposium of the International Geographical Union, Commission on High-Altitude Geoecology : Nov. 20-22, 1969 at Mainz : in connection with the Akademie der Wissenschaften und der Literatur in Mainz - Kommission für Erdwissenschaftliche Forschung. Wiesb. OCLC 488346982.

Спољашње везе

Niğde (на турском)

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı201990-1] Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 90.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı2019103-2] Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 103.

[FOOTNOTETroll1972222-3] Troll 1972, стр. 222.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı2019536-4] Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 536.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998131-5] а ^б ^в Aydar & Gourgaud 1998, стр. 131.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı201914-6] Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 14.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998129-7] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Aydar & Gourgaud 1998, стр. 129.

[FOOTNOTEKöprübaşiGüçtekinÇelebiKirmaci2014585-8] Köprübaşi et al. 2014, стр. 585.

[FOOTNOTEGençalioğlu-KuşcuUslular2019296-9] Gençalioğlu-Kuşcu & Uslular 2019, стр. 296.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı2019535-10] Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 535.

[FOOTNOTEGençalioğlu-KuşcuUslular2019297-11] а ^б Gençalioğlu-Kuşcu & Uslular 2019, стр. 297.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998134-12] а ^б ^в ^г Aydar & Gourgaud 1998, стр. 134.

[FOOTNOTETroll1972225-13] Troll 1972, стр. 225.

[FOOTNOTELoveraUlusoyŞenAydar20142-14] а ^б Lovera et al. 2014, стр. 2.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998130-15] а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 130.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998150-16] а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 150.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı2019557-17] а ^б Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 557.

[FOOTNOTEKosarogluBuyuksaracAydemir2016217-18] Kosaroglu, Buyuksarac & Aydemir 2016, стр. 217.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998134,136-19] Aydar & Gourgaud 1998, стр. 134,136.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı2019558-20] Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 558.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı2019559-21] Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 559.

[FOOTNOTEGençalioğlu-KuşcuUslular2019299-22] Gençalioğlu-Kuşcu & Uslular 2019, стр. 299.

[FOOTNOTEDenielAydarGourgaud1998276-23] Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 276.

[FOOTNOTEKöprübaşiGüçteki̇n20092-24] а ^б ^в Köprübaşi & Güçteki̇n 2009, стр. 2.

[FOOTNOTEKöprübaşiGüçtekinÇelebiKirmaci2014587-25] а ^б Köprübaşi et al. 2014, стр. 587.

[FOOTNOTEBeekman196690-26] Beekman 1966, стр. 90.

[FOOTNOTEDenielAydarGourgaud1998293-27] Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 293.

[FOOTNOTEToprakGöncöoḡlu1993359-28] а ^б ^в Toprak & Göncöoḡlu 1993, стр. 359.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı2019552-29] а ^б Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 552.

[FOOTNOTEDenielAydarGourgaud1998278-30] Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 278.

[FOOTNOTEBeekman196691-31] Beekman 1966, стр. 91.

[FOOTNOTEToprakGöncöoḡlu1993361-32] Toprak & Göncöoḡlu 1993, стр. 361.

[FOOTNOTEKosarogluBuyuksaracAydemir2016224-33] Kosaroglu, Buyuksarac & Aydemir 2016, стр. 224.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı2019551-34] Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 551.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998149-35] а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 149.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998151-36] а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 151.

[FOOTNOTEDenielAydarGourgaud1998283-37] а ^б ^в Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 283.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998145-38] а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 145.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998147-39] а ^б ^в Aydar & Gourgaud 1998, стр. 147.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998133-40] а ^б Aydar & Gourgaud 1998, стр. 133.

[FOOTNOTEKöprübaşiGüçtekinÇelebiKirmaci2014589-41] Köprübaşi et al. 2014, стр. 589.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998130,133-42] Aydar & Gourgaud 1998, стр. 130,133.

[FOOTNOTEKuzucuogluPastreBlackErcan1998163-43] Kuzucuoglu et al. 1998, стр. 163.

[FOOTNOTEBeekman1966101-44] Beekman 1966, стр. 101.

[FOOTNOTEDoganDoganKilincLocke2008803-45] Dogan et al. 2008, стр. 803.

[FOOTNOTEKöprübaşiGüçteki̇n200923-46] Köprübaşi & Güçteki̇n 2009, стр. 23.

[FOOTNOTEDenielAydarGourgaud1998288-47] Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 288.

[FOOTNOTEDoganDoganKilincLocke2008801-48] Dogan et al. 2008, стр. 801.

[FOOTNOTEDenielAydarGourgaud1998290-49] Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 290.

[FOOTNOTEDenielAydarGourgaud1998291-50] Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 291.

[FOOTNOTEDenielAydarGourgaud1998294-51] Deniel, Aydar & Gourgaud 1998, стр. 294.

[FOOTNOTEKöprübaşiGüçtekinÇelebiKirmaci2014599-52] Köprübaşi et al. 2014, стр. 599.

[FOOTNOTEKuzucuoğluÇinerKazancı201995-53] Kuzucuoğlu, Çiner & Kazancı 2019, стр. 95.

[FOOTNOTEAfsinAllenKirsteDurukan201412-54] Afsin et al. 2014, стр. 12.

[FOOTNOTEAfsinAllenKirsteDurukan201421-55] Afsin et al. 2014, стр. 21.

[FOOTNOTEAfsinAllenKirsteDurukan201411-56] Afsin et al. 2014, стр. 11.

[FOOTNOTEAydarGourgaud1998136-57] Aydar & Gourgaud 1998, стр. 136.

[FOOTNOTEKuzucuogluPastreBlackErcan1998162-58] Kuzucuoglu et al. 1998, стр. 162.

[FOOTNOTELoveraUlusoyŞenAydar20141-59] а ^б ^в Lovera et al. 2014, стр. 1.

[FOOTNOTELoveraUlusoyŞenAydar20149–10-60] Lovera et al. 2014, стр. 9–10.

[61] Savas, Aysegul (17. 10. 2017). „At the Museum of Anatolian Civilizations”. The Paris Review (на језику: енглески). Приступљено 28. 7. 2019.

[FOOTNOTEKuzucuogluPastreBlackErcan1998169-62] Kuzucuoglu et al. 1998, стр. 169.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

[47]

[48]

[49]

[50]

[51]

[52]

[53]

[54]

[55]

[56]

[57]

[58]

[59]

[60]

[61]

[62]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{Планина
+| име = Планина Хасан
+| слика = Turkey.Mount_Hasan001.jpg
+| опис_слике = Планина Хасан
+| области =
+| регије =
+| покрајине = [[Аксарај]], [[Турска]]
+| републике =
+| државе = {{застава|Турска}}
+| највиши_врх = 1,922
+| надморска_висина = 3,268
+| венац =
+| група =
+| тип =
+| старост =
+| map =
+| lat =
+| long =
+| топографска_мапа =
+| језик =
+| изговор =
+}}
 '''Планина Хасан''' ({{Јез-тур|Hasan Dağı}}) је [[вулкан]] у [[Анадолија|Анадолији]], у [[Турска|Турској]]. Има два врха, 3 069 м високи источни Мали Хасан Даги и 3 253 м висок Велики Хасан Даги, и подиже се око 1 км изнад околног терена. Састоји се од различитих вулканских наслага, укључујући и неколико [[калдера]], а његова активност је везана за присуство неколико [[Расед|раседа]] у овој области и за регионалу тектонику.
-Активност је започела у [[Миоцен|миоцену,]] а наставила се у [[Холоцен|холоцену]]; мурал пронађен на [[Археолошко налазиште|археолошком налазишту]] [[Чатал Хојук]] контроверзно се тумачи као да показује ерупцију вулкана или чак примитивну [[Географска карта|мапу]]. Била је то друга планина са југа у систему византијских светионика који је упозоравао византијску престоницу [[Константинопољ]] на упаде током [[Византијско-арапски ратови|арапско-византијских ратова]].
+Активност је започела у [[Миоцен|миоцену,]] а наставила се у [[Холоцен|холоцену]]; [[мурал]] пронађен на [[Археолошко налазиште|археолошком налазишту]] [[Чатал Хојук]] контроверзно се тумачи као да показује ерупцију вулкана или чак примитивну [[Географска карта|мапу]]. Била је то друга планина са југа у систему византијских [[светионик]]а који је упозоравао византијску престоницу [[Константинопољ]] на упаде током [[Византијско-арапски ратови|арапско-византијских ратова]].
 == Географија и геоморфологија ==
 Планина Хасан лежи на Анадолској висоравни, између планинског [[Таурус|ланца Таурус]] и [[Понтијске планине|Понтијских планина]],{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=90}} а њене и силуете планине Ерцијес доминирају пејзажом{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=103}} и уздижу се високо изнад околног терена.{{Sfn|Troll|1972|p=222}} Град [[Аксарај]] лежи на 30-40 км северозападно од планине Хасан,{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=536}} док насеља Хелвадере, Улуорен, Дикмен и Ташпинар леже у смеру казаљке на сату од севера до северозапада око вулкана.{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=131}} Поред тога, на вулкану постоје сезонска насеља која су повезана са летњим [[Пашњак|пашњацима]].{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=14}}
-Планина Хасан део је веће вулканске провинције у Централној Анадолији{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} познате као Централно Анадолијска или [[Кападокија|Кападокијска]] вулканска провинција,{{Sfn|Köprübaşi|Güçtekin|Çelebi|Kirmaci|2014|p=585}} која укључује [[Игнимбрит|игнимбрите]], моногенетске [[вулканске области]] и [[Стратовулкан|стратовулкане]] попут планине Ерцијес, планине Хасан,{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} Карацадаг{{Sfn|Gençalioğlu-Kuşcu|Uslular|2019|p=296}} {{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} и Мелендиз Даг{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} са површином од око 20 000 км2{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=535}} - 25 000 км2.{{Sfn|Gençalioğlu-Kuşcu|Uslular|2019|p=297}} Вулканизам се догодио током Плио-плеистоцена и у [[Квартар|квартару]].{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}}
+Планина Хасан део је веће вулканске провинције у Централној Анадолији{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} познате као Централно Анадолијска или [[Кападокија|Кападокијска]] вулканска провинција,{{Sfn|Köprübaşi|Güçtekin|Çelebi|Kirmaci|2014|p=585}} која укључује [[Игнимбрит|игнимбрите]], моногенетске [[вулканске области]] и [[Стратовулкан|стратовулкане]] попут планине Ерцијес, планине Хасан,{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} Карацадаг{{Sfn|Gençalioğlu-Kuşcu|Uslular|2019|p=296}} {{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} и Мелендиз Даг{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} са површином од око 20 000 км<sup>2</sup>{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=535}} - 25 000 км<sup>2</sup>.{{Sfn|Gençalioğlu-Kuşcu|Uslular|2019|p=297}} [[Вулканизам]] се догодио током Плио-плеистоцена и у [[Квартар|квартару]].{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}}
+[[Датотека:Mokisos (Viranşehir) with Hasan Dağı.jpg|мини|лево|Долина Мокисос са планином Хасан]]
+Вулкан има два врха, 3 069 м високи источни Мали Хасан Даги и 3 253 м високи Велики Хасан Даги; оба се налазе унутар [[Калдера|калдере]]{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=131}} и састоје се од [[Vulkanska kupola|вулканске куполе]] [[Лава|и токова лаве]]. Велики Хасан Даги има два [[кратер]]а ширине 800 м и 200 м и унутрашњи конус који је извор [[Лава|тока лаве]]. {{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=134}} На вулкану се налазе фосилни стенски ледници.{{Sfn|Troll|1972|p=225}} Вулкан се у целини подиже скоро 1 км око околног терена {{Sfn|Lovera|Ulusoy|Şen|Aydar|2014|p=2}} и простире се на површини од 760 км<sup>2</sup> са 354 км<sup>3</sup> стена.{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=130}} Терен планине Хасан формирају  [[бреча]], [[игнимбрит]], [[лахар]] депозити, [[Vulkanska kupola|купола]], токови [[Лава|лаве]] и [[пирокластични ток]] депозита.{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=131}} Наслаге пирокластичног тока јављају се у облику лепеза или долинских токова, када су канализиране [[Топографија|топографијом]].{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=150}} На северним странама такође се налазе остаци лаве са брежуљкастим површинама.{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=557}} Вулкани планине Хасан подељени су у јединицу „врућег тока“, јединицу „пепео планине Хасан“ и у јединицу лаве.{{Sfn|Kosaroglu|Buyuksarac|Aydemir|2016|p=217}}
+Конуси од шљаке, кратери и пратећи токови лаве који се јављају око планине Хасан су део [[Базалт|базалтне]] вулканске породице{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=134,136}} која формира [[Parazitska kupa|паразитске купе]].{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=150}} Ту спада {{Јез|tr|Yıpraktepe}} конус/кратер{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=558}} и поље тока лаве у Караташу ({{Јез|tr|Karataş}}) које се простире на површини од 60 км<sup>2</sup> а произвели су га пукотински отвори.{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=559}} Многи од конуса око планине Хасан груписани су као вулканско поље Хасандаг-Каракадаг.{{Sfn|Gençalioğlu-Kuşcu|Uslular|2019|p=299}}
-Вулкан има два врха, 3 069 м високи источни Мали Хасан Даги и 3 253 м високи Велики Хасан Даги; оба се налазе унутар [[Калдера|калдере]]{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=131}} и састоје се од [[Vulkanska kupola|вулканске куполе]] [[Лава|и токова лаве]]. Велики Хасан Даги има два кратера ширине 800 м и 200 м и унутрашњи конус који је извор [[Лава|тока лаве]]. {{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=134}} На вулкану се налазе фосилни стенски ледници.{{Sfn|Troll|1972|p=225}} Вулкан се у целини подиже скоро 1 км око околног терена {{Sfn|Lovera|Ulusoy|Şen|Aydar|2014|p=2}} и простире се на површини од 760 км2 са 354 км3 стена.{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=130}} Терен планине Хасан формирају  [[бреча]], [[игнимбрит]], [[лахар]] депозити, [[Vulkanska kupola|купола]], токови [[Лава|лаве]] и [[пирокластични ток]] депозита.{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=131}} Наслаге пирокластичног тока јављају се у облику лепеза или долинских токова, када су канализиране топографијом.{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=150}} На северним странама такође се налазе остаци лаве са брежуљкастим површинама.{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=557}} Вулкани планине Хасан подељени су у јединицу „врућег тока“, јединицу „пепео планине Хасан“ и у јединицу лаве.{{Sfn|Kosaroglu|Buyuksarac|Aydemir|2016|p=217}}
-Конуси од шљаке, кратери и пратећи токови лаве који се јављају око планине Хасан су део [[Базалт|базалтне]] вулканске породице{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=134,136}} која формира [[Parazitska kupa|паразитске купе]].{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=150}} Ту спада {{Јез|tr|Yıpraktepe}} конус/кратер{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=558}} и поље тока лаве у Караташу ({{Јез|tr|Karataş}}) које се простире на површини од 60 км2 а произвели су га пукотински отвори.{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=559}} Многи од конуса око планине Хасан груписани су као вулканско поље Хасандаг-Каракадаг.{{Sfn|Gençalioğlu-Kuşcu|Uslular|2019|p=299}}
 == Геологија ==
-Као последица [[Субдукција|субдукције]] и коначног затварања [[Океан Тетис|океана Тетис]]{{Sfn|Gençalioğlu-Kuşcu|Uslular|2019|p=297}} и континенталног судара између [[Арабијско полуострво|Арабије]] - [[Африка|Африке]] и [[Евроазија|Евроазије]],{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=276}} [[Анадолија|Анадолија се]] креће према западу између [[Северноанадолијски расед|Северно-анадолијског]] и Источно-анадолијског раседа. Овај покрет и последична тектонска деформација Анадолије одговорни су за вулканизам у Централној Анадолији{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} који траје током последњих 10 милиона година;{{Sfn|Köprübaşi|Güçteki̇n|2009|p=2}} овај вулканизам је дефинисан као „постколизиони“.{{Sfn|Köprübaşi|Güçtekin|Çelebi|Kirmaci|2014|p=587}} Даље, вулканизам на планини Хасан повезан је са раседом Туз Голу{{Sfn|Beekman|1966|p=90}} и његовим пресецањем са раседима Караман-Аксарај;{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=293}} први од њих је један од два главна система раседа у Централној Анадолији који утичу на тамошњи вулканизам,{{Sfn|Köprübaşi|Güçteki̇n|2009|p=2}} а вулкански производи планине Хасан су деформисани због раседа.{{Sfn|Toprak|Göncöoḡlu|1993|p=359}}
+Као последица [[Субдукција|субдукције]] и коначног затварања [[Океан Тетис|океана Тетис]]{{Sfn|Gençalioğlu-Kuşcu|Uslular|2019|p=297}} и континенталног судара између [[Арабијско полуострво|Арабије]] - [[Африка|Африке]] и [[Евроазија|Евроазије]],{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=276}} [[Анадолија|Анадолија]] се креће према западу између [[Северноанадолијски расед|Северно-анадолијског]] и Источно-анадолијског раседа. Овај покрет и последична тектонска деформација Анадолије одговорни су за вулканизам у Централној Анадолији{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=129}} који траје током последњих 10 милиона година;{{Sfn|Köprübaşi|Güçteki̇n|2009|p=2}} овај вулканизам је дефинисан као „постколизиони“.{{Sfn|Köprübaşi|Güçtekin|Çelebi|Kirmaci|2014|p=587}} Даље, вулканизам на планини Хасан повезан је са [[расед]]ом Туз Голу{{Sfn|Beekman|1966|p=90}} и његовим пресецањем са раседима Караман-Аксарај;{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=293}} први од њих је један од два главна система раседа у Централној Анадолији који утичу на тамошњи вулканизам,{{Sfn|Köprübaşi|Güçteki̇n|2009|p=2}} а вулкански производи планине Хасан су деформисани због раседа.{{Sfn|Toprak|Göncöoḡlu|1993|p=359}}
-Западна планина Хасан, централна {{Јез|tr|Keçiboyduran}} {{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=552}} и источна {{Јез|tr|Melendiz Dağ}}{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=278}} чине [[планински масив]], који је окружен равницама и чији врхови досежу висине преко 3 000 м. Од ових планина, {{Јез|tr|Melendiz Dağ}} је јаче еродиран у поређењу са стрмим врховима Хасана{{Sfn|Beekman|1966|p=91}} и такође је из раног [[Плиоцен|плиоценског]] доба.{{Sfn|Toprak|Göncöoḡlu|1993|p=361}} До неке мере планина Хасан такође је окружена великом депресијом.{{Sfn|Kosaroglu|Buyuksarac|Aydemir|2016|p=224}} Поред тога, планина Хасан формира вулкански низ са {{Јез|tr|Karadağ}} и области Карапинар.
+Западна планина Хасан, централна {{Јез|tr|Keçiboyduran}} {{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=552}} и источна {{Јез|tr|Melendiz Dağ}}{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=278}} чине [[планински масив]], који је окружен [[равница]]ма и чији врхови досежу висине преко 3 000 м. Од ових планина, {{Јез|tr|Melendiz Dağ}} је јаче еродиран у поређењу са стрмим врховима Хасана{{Sfn|Beekman|1966|p=91}} и такође је из раног [[Плиоцен|плиоценског]] доба.{{Sfn|Toprak|Göncöoḡlu|1993|p=361}} До неке мере планина Хасан такође је окружена великом депресијом.{{Sfn|Kosaroglu|Buyuksarac|Aydemir|2016|p=224}} Поред тога, планина Хасан формира вулкански низ са {{Јез|tr|Karadağ}} и области Карапинар.
 Основу у Централној Анадолији чине [[Магматске стене|магматске]], [[Метаморфне стене|метаморфне]] и [[Офиолит|офиолитне]] стене, од којих су прве из [[Палеозоик|палеозоика]] до [[Мезозоик|мезозоика]];{{Sfn|Köprübaşi|Güçteki̇n|2009|p=2}} {{Sfn|Toprak|Göncöoḡlu|1993|p=359}} међутим, површину углавном чине [[Терцијар|терцијарне]] вулканске стене,{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=551}} које су формиране како од вулканског ломљеног материјала, тако и од појединих вулкана.{{Sfn|Toprak|Göncöoḡlu|1993|p=359}}
@@ Ред 24: / Ред 45: @@
 Чини се да су процеси мешања магме најважнији механизми који су укључени у [[Магма|настанак магми]] планине Хасан,{{Sfn|Dogan|Dogan|Kilinc|Locke|2008|p=803}} који потичу из плашта уз учешће компонената коре.{{Sfn|Köprübaşi|Güçteki̇n|2009|p=23}} Докази о [[Фракциона кристализација|фракционој кристализацији]] нађени су у најновијим стенама{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=147}} и генералније играју улогу у настанку Хасанових магми{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=288}} мада не објашњавају све  особине састава.{{Sfn|Dogan|Dogan|Kilinc|Locke|2008|p=801}} Старије вулканске фазе такође показују доказе о утицају [[Субдукција|субдукције]]{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=290}} док новије магме више указују на процесе унутар плоче,{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=291}} ефекте ширења коре{{Sfn|Deniel|Aydar|Gourgaud|1998|p=294}} и присуство воде.{{Sfn|Köprübaşi|Güçtekin|Çelebi|Kirmaci|2014|p=599}}
+[[Датотека:Güzelyurt 04 1999 Hasan Dağı.jpg|мини]]
 == Екологија и хидрологија ==
-На планини Хасан јављају се [[Храст|храстове шуме.]]{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=95}} Између октобра/новембра и маја, планина је често покривена [[Снијег|снегом]] због уобичајених падавина у то време, а када се топи, вода се углавном инфилтрира у пропусне стене,{{Sfn|Afsin|Allen|Kirste|Durukan|2014|p=12}} чинећи вулкан главним подручјем за обнављање подземних вода у региону.{{Sfn|Afsin|Allen|Kirste|Durukan|2014|p=21}} Поред тога, вулкани планине Хасан чине главни [[Издан|водоносни слој]]{{Sfn|Afsin|Allen|Kirste|Durukan|2014|p=11}} а река Мелендиз пролази северно и североисточно од вулкана.{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=552}}
+На планини Хасан јављају се [[Храст|храстове шуме.]]{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=95}} Између октобра/новембра и маја, планина је често покривена [[Снијег|снегом]] због уобичајених падавина у то време, а када се топи, вода се углавном инфилтрира у пропусне стене,{{Sfn|Afsin|Allen|Kirste|Durukan|2014|p=12}} чинећи вулкан главним подручјем за обнављање [[Подземне воде|подземних вода]] у региону.{{Sfn|Afsin|Allen|Kirste|Durukan|2014|p=21}} Поред тога, вулкани планине Хасан чине главни [[Издан|водоносни слој]]{{Sfn|Afsin|Allen|Kirste|Durukan|2014|p=11}} а река Мелендиз пролази северно и североисточно од вулкана.{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=552}}
 == Историја ерупције ==
 Планина Хасан активна је последњих 13 милиона година. {{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=130}} {{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=134}} Ова активност датира се на 120.000, 65.000 {{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=136}} и најновији догађај пре 34.000 година. {{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=151}}
 Мала планина Хасан је вероватно старија јер је јаче еродирана, док је морфологија Великог Хасана Дагија свежија{{Sfn|Aydar|Gourgaud|1998|p=134}} иако су њени наноси пирокластичног тока јако усечени. Датуми од пре 33.000 и 29.000 година добијени су на куполама на врху.{{Sfn|Kuzucuoğlu|Çiner|Kazancı|2019|p=557}} Комади стена пронађени у равници [[Конија|Коније]]{{Sfn|Kuzucuoglu|Pastre|Black|Ercan|1998|p=162}} и у језеру регије Турских језера приписани су планини Хасан.
@@ Ред 45: / Ред 65: @@
 == Види још ==
+* [[:en:List_of_volcanoes_in_Turkey|List of volcanoes in Turkey]]
-** [[:en:List_of_volcanoes_in_Turkey|List of volcanoes in Turkey]]
+* [[:en:List_of_Ultras_of_West_Asia|List of Ultras of West Asia]]
-** [[:en:List_of_Ultras_of_West_Asia|List of Ultras of West Asia]]
 == Референце ==
+{{reflist|}}
 == Извори ==
+{{refbegin}}
+* {{cite journal |last1=Afsin |first1=Mustafa |last2=Allen |first2=Diana M. |last3=Kirste |first3=Dirk |last4=Durukan |first4=U. Gokcen |last5=Gurel |first5=Ali |last6=Oruc |first6=Ozcan |title=Mixing processes in hydrothermal spring systems and implications for interpreting geochemical data: a case study in the Cappadocia region of Turkey |journal=Hydrogeology Journal |date=1 February 2014 |volume=22 |issue=1 |pages=7–23 |doi=10.1007/s10040-013-1056-2  |language=en |issn=1435-0157|bibcode=2014HydJ...22...23A |s2cid=127211673 }}
+* {{Cite journal|last1=Aydar|first1=Erkan|last2=Gourgaud|first2=Alain|date=1998-10-01|title=The geology of Mount Hasan stratovolcano, central Anatolia, Turkey|journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research|volume=85|issue=1|pages=129–152|doi=10.1016/S0377-0273(98)00053-5|issn=0377-0273|bibcode=1998JVGR...85..129A}}
+* {{Cite journal|last=Beekman|first=P. H.|date=1966-07-01|title=The Pliocene and Quaternary Volcanism in the Hasan Dağ-Melendiz Dağ Region|url=https://dergipark.org.tr/bulletinofmre/issue/3892/51964|journal=Maden Tetkik Ve Arama Dergisi|language=en|volume=66|issue=66|issn=0026-4563}}
+* {{Cite journal|last1=Deniel|first1=Catherine|last2=Aydar|first2=Erkan|last3=Gourgaud|first3=Alain|date=1998-12-01|title=The Hasan Dagi stratovolcano (Central Anatolia, Turkey): evolution from calc-alkaline to alkaline magmatism in a collision zone|journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research|volume=87|issue=1|pages=275–302|doi=10.1016/S0377-0273(98)00097-3|issn=0377-0273|bibcode=1998JVGR...87..275D}}
+* {{Cite journal|last1=Dogan|first1=A. Umran|last2=Dogan|first2=Meral|last3=Kilinc|first3=Attila|last4=Locke|first4=Darren|date=2008-05-01|title=An isobaric–isenthalpic magma mixing model for the Hasan Dagi volcano, Central Anatolia, Turkey|journal=Bulletin of Volcanology|language=en|volume=70|issue=7|pages=797–804|doi=10.1007/s00445-007-0167-9|issn=1432-0819|bibcode=2008BVol...70..797D|s2cid=129511119}}
+* {{cite journal |last1=Gençalioğlu-Kuşcu |first1=Gonca |last2=Uslular |first2=Göksu |title=Mantle source heterogeneity in monogenetic basaltic systems: A case study of Eğrikuyu monogenetic field (Central Anatolia, Turkey) |journal=Geosphere |date=1 April 2019 |volume=15 |issue=2 |pages=295–323 |doi=10.1130/GES01682.1  |language=en|bibcode=2019Geosp..15..295U |doi-access=free }}
+<!--
+* {{Cite journal|last=Gourgaud|first=Alain|last2=Aydar|first2=Erkan|date=1993-08-01|title=Hasan dağı strato volkanında magma odalarının gelişimi ve hakim petrojenetik süreçler|url=http://dergipark.org.tr/yerbilimleri/164949|journal=Yerbilimleri Dergisi|language=tr|volume=15|issue=16|pages=101–115|issn=1301-2894}}
+* {{Cite journal|last=Kopar|first=İbrahim|date=2011-03-04|title=HASAN DAĞI’NDA (AKSARAY-NİĞDE) HÂLÂ ÖNEMİNİ KORUYAN BASİT SU YAPILARI: SARNIÇLAR VE KUYULAR|url=https://dergipark.org.tr/ataunidcd/issue/2429/30875|journal=Doğu Coğrafya Dergisi|volume=13|issue=19|pages=167–187|issn=1302-7956}} -->
+* {{Cite journal|last1=Köprübaşi|first1=Nezi̇hi̇|last2=Güçteki̇n|first2=Aykut|date=2009-03-06|title=Geochemical Characteristics of Mafic and Intermediate Volcanic Rocks from the Hasandağ and Erciyes Volcanoes (Central Anatolia, Turkey)|url=https://journals.tubitak.gov.tr/earth/abstract.htm?id=9891|journal=Turkish Journal of Earth Sciences|language=en|volume=18|issue=1|pages=1–27|issn=1300-0985}}
+* {{Cite journal|last1=Köprübaşi|first1=Nezihi|last2=Güçtekin|first2=Aykut|last3=Çelebi|first3=Dağhan|last4=Kirmaci|first4=M. Ziya|date=2014-12-01|title=Mineral chemical constraints on the petrogenesis of mafic and intermediate volcanic rocks from the Erciyes and Hasandağ volcanoes, Central Turkey|journal=Geochemistry|volume=74|issue=4|pages=585–600|doi=10.1016/j.chemer.2013.11.003|issn=0009-2819|bibcode=2014ChEG...74..585K}}
+* {{cite journal |last1=Kosaroglu |first1=Sinan |last2=Buyuksarac |first2=Aydin |last3=Aydemir |first3=Attila |title=Modeling of shallow structures in the Cappadocia region using gravity and aeromagnetic anomalies |journal=Journal of Asian Earth Sciences |date=1 July 2016 |volume=124 |pages=214–226 |doi=10.1016/j.jseaes.2016.05.005  |issn=1367-9120|bibcode=2016JAESc.124..214K }}
+* {{cite journal |last1=Kuzucuoglu |first1=C |last2=Pastre |first2=J. -F |last3=Black |first3=S |last4=Ercan |first4=T |last5=Fontugne |first5=M |last6=Guillou |first6=H |last7=Hatté |first7=C |last8=Karabiyikoglu |first8=M |last9=Orth |first9=P |last10=Türkecan |first10=A |title=Identification and dating of tephra layers from Quaternary sedimentary sequences of Inner Anatolia, Turkey |journal=Journal of Volcanology and Geothermal Research |date=1 October 1998 |volume=85 |issue=1 |pages=153–172 |doi=10.1016/S0377-0273(98)00054-7  |issn=0377-0273|bibcode=1998JVGR...85..153K }}
+* {{Cite journal|date=2019|editor-last=Kuzucuoğlu|editor-first=Catherine|editor2-last=Çiner|editor2-first=Attila|editor3-last=Kazancı|editor3-first=Nizamettin|title=Landscapes and Landforms of Turkey|journal=World Geomorphological Landscapes|language=en-gb|doi=10.1007/978-3-030-03515-0|issn=2213-2090|isbn=978-3-030-03513-6|s2cid=199493042}}
+* {{Cite web|url=http://www.lave-volcans.com/revue_sommaire.php?selection=042|title=L.A.V.E.: le site; Sommaire des Revues LAVE|website=www.lave-volcans.com|access-date=2019-07-23}}
+* {{cite journal |last1=Lovera |first1=Oscar M. |last2=Ulusoy |first2=İnan |last3=Şen |first3=Erdal |last4=Aydar |first4=Erkan |last5=Danišík |first5=Martin |last6=Schmitt |first6=Axel K. |title=Identifying the Volcanic Eruption Depicted in a Neolithic Painting at Çatalhöyük, Central Anatolia, Turkey |journal=PLOS ONE |date=8 January 2014 |volume=9 |issue=1 |pages=e84711 |doi=10.1371/journal.pone.0084711 |pmid=24416270 |pmc=3885600  |language=en |issn=1932-6203|bibcode=2014PLoSO...984711S }}<!--
+* {{Cite journal|last=Thierry|first=Michel|last2=Thierry|first2=Nicole|date=1961|title=Voyage archéologique en Cappadoce (Dans le massif volcanique du Hasan Dağ)|url=https://www.persee.fr/doc/rebyz_0766-5598_1961_num_19_1_1274|journal=Revue des études byzantines|volume=19|issue=1|pages=419–437|doi=10.3406/rebyz.1961.1274}}-->
+* {{Cite journal|last1=Toprak|first1=Vedat|last2=Göncöoḡlu|first2=M. C.|date=1993|title=Tectonic control on the development of the Neogene-Quaternary Central Anatolian Volcanic Province, Turkey|journal=Geological Journal|language=de|volume=28|issue=3–4|pages=357–369|doi=10.1002/gj.3350280314|issn=1099-1034}}
+* {{Cite book|title=Geoecology of the high-mountain regions of Eurasia: proceedings of the Symposium of the International Geographical Union, Commission on High-Altitude Geoecology : Nov. 20-22, 1969 at Mainz : in connection with the Akademie der Wissenschaften und der Literatur in Mainz - Kommission für Erdwissenschaftliche Forschung|date=1972|editor-last=Troll|editor-first=Carl|location=Wiesb.|oclc=488346982|conference=Symposium of the International Geographical Union}}<!--
+*{{cite journal |last1=Türkecan |first1=Ahmet |last2=Ercan |first2=Tuncay |last3=Karabiyikoglu |first3=Mustafa |last4=Guillou |first4=Hervé |last5=Fontugne |first5=Michel |last6=Kuzucuoglu |first6=Catherine |last7=Pastre |first7=Jean François |title=Séquences volcanisées et corrélations téphrologiques au N-E du Hasan Dag (haut bassin de la Melendiz, Anatolie centrale, Turquie) [Volcanised sequences and tephrochronologic correlations in the area N-E of the Hasan Dag (upper basin of the river Melendiz, Central Anatolia, Turkey)] |journal=Quaternaire |date=1998 |volume=9 |issue=3 |pages=169–183 |doi=10.3406/quate.1998.1601 |url=https://www.persee.fr/doc/quate_1142-2904_1998_num_9_3_1601 }} -->
+{{refend}}
 == Спољашње везе ==
-*
 * [https://web.archive.org/web/20080615011240/http://www.nigde.gov.tr/daglarimiz.htm Niğde] (на турском)
 [[Категорија:Планине у Турској]]