Нужник — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. јун 2023. у 00:31

Тоалети постоје у више различитих облика и форми широм света, укључујући тоалете са испирањем водом који се користе седећи или чучећи, и суве тоалете попут пољских тоалета.

Нужник, клозет (стфранц. clos, лат. clausum од claudere — „закључати, затворити”) или ве-це (енгл. WC /water closet/) јесте простор у коме се одлажу течни продукти метаболизма човека, фекалије (фецес и урин).^[1]^[2]^[3] Значај овог одлагања на тачно одређеном и зато предвиђеном месту, по одређеним технолошко-хигијенским правилима је у превентивној функцији спречавања зараза и човека и животиња које би заразу преносиле.^[3]

Према подацима Уједињених нација из 2016. године, око 2,4 милијарде људи широм света нема адекватан приступ клозетима.

Опште информације

Тоалети могу бити са водом за испирање или без ње.^[4] Могу бити постављени за седећи или чучећи положај. Тоалети са испирањем су обично повезани са канализационим системом у урабаним областима и са септичким јамама у мање изграђеним подручјима. Суви тоалети су повезани са јамом, покретним контејнером, компостирајућом комором, или неком другом направом за складиштење и третирање фекалија. Тоалети се обично праве од керамике (порцелана), бетона, пластике, или дрвета. У приватним кућама, тоалет, лавабо, када, или туш могу да буду у истој просторији. Једна друга опција је да постоји једна просторија за прање тела (купатило) и засебна просторија за тоалет и сливник за прање руку (тоалетна просторија). Јавни тоалети се састоје од једног или више тоалета (и обично писоара) који су доступни за употребу јавности. Преносни тоалети или хемијски тоалети могу бити донети ради великих и привремених окупљања.^[5]

Многа сиромашна домаћинства у земљама у развоју користе веома једноставне, а често и нехигијенске тоалете, на пример једноставна пољске тоалете и тоалете у виду кофе који се обично постављају изван куће. Глобално, скоро једна милијарда људи уопште нема приступ адекватном тоалету, те су присиљени да врше дефекацију на отвореном (посебно у Индији).^[6] Болести које се преносе путем фекално-оралне руте или путем воде, као што су колера и дијареја, могу се ширити услед отворене дефекације. Оне се исто тако могу ширити помоћу тоалета који нису безбедни, и који узрокују загађење површинске воде или подземне воде. Историјски, санитација је била проблем од најранијих фаза људских насеља. Циљ одрживог развоја број 6 позива на увођење „адекватне и непристрасне санитације и хигијене за све и окончање праксе отворене дефекације до 2030. године”.^[6]

Људи користе различите врсте тоалета у зависности од земље у којој се налазе. У земљама у развоју, приступ тоалетима је такође повезан са социо-економским статусом људи. Сиромашни људи у земљама са ниским приходима често уопште немају тоалет и уместо тога прибегавају отвореноj дефекацији.^[7]^[8] Ово је део санитарне кризе на коју међународне иницијативе (као што је Светски дан тоалета) скрећу пажњу.^[9]

Историја

Оног момента када је човек почео да бира место на коме ће одложити продукте свога метаболизма, а не на било ком месту, више је напредовао него колико ће напредовати од тог времена до времена данашњих клозета. Велика промена био је и следећи корак када је налазио скривена места склоњена од насеља у којима је боравио и стаза којима је пролазио.

Тек је значајан напредак и човека и клозета онај када је неестетске и дегутантне продукте сопственог метаболизма почео да затрпава. Тако је постепено, како то бива и у свим другим његовим сазревањима и напредовањима дошао и до просторије у којој се и несметано и хигијенски вршило ово одлагање. Коначно је у просторијама копао рупе које би после затрпавао земљом, или би постављао посуде, чији би садржај повремено истресао.

Модерни клозети су настали у давно доба цца 25. векова п. н. е. — људи из области Харапа у данашњем Пакистану имали су водене тоалете у свакој кући који су били спојени покривеним каналима од печене глинене опеке. Клозети су постојали и у старом веку у Египту и Кини. У Риму су неки клозети били део јавних купатила, где су мушкарци и жене били измешани у заједничком друштву. Коначно с изумом клозетска шоља, и њеним прикључењем на водоводне и канализационе инсталације, настали су данашњи клозети.

Као проналазач клозетског уређаја са испирањем сматра се сир Џон Харингтон 1596. године и ако су се у викторијанске доба развиле побољшане регулације које је вероватније направио Александар Комнинг него Томас Карпер како се то уобичајено наводи и ови клозети су се раширили. Пре и после прелазног доба многи људи су употребљавли екстерне клозете.^[10]

Типови клозета према конструкцији

Постоји много типова клозета и много начина хигијенског чишћења тела после употребе клозета. Највише зависи од обичаја локалних извора. Неки клозети су прилагођени за инвалиде и они имају приступ за колица а често и могућности за придржавања.^[11]

На западу је најчешћи облик испирајућег клозета, иако се чучавци употребљавају у социјалним уређењима. Клозети могу бити нпр.:

Испирајући клозет
чучећи колозет
хемијски клозет
клозет са уграђеним бидеом
писоар
- писоар прикачен за зид
- писоар на тлу
- каналски писоар
суви клозет
- јамски клозет: чест за кампинге и друге провизорне акције
- компостни клозет: који је чест на селима али и код неких савремених еколошки пројектованих зграда.

У кући може да буде клозет у истој просторији као и туш, када, умиваоник као и одељено.^[3]

Клозети према намени

Кућни клозети
Јавни клозети

Јавни клозети су често одељени у кабинама а умиваоници су заједнички. Уређаји за мушкарце често имају писоаре који су причвршћени на зиду или текуће канале који су заједнички.

Клозети у екстеријеру имају форму јавне организације и уређења. Постоје варијанте без канализације са једноставним дизајнима до луксузних верзија које се аутоматски чисте после сваке употребе.

Неки клозети на селу за јавну употребу могу бити прикљчени на канализацијску мрежу или се складиште и одвозе отпад- чисте по потреби. Многи клозети се чисте на месту али има и такових које су мобилни и чисте се у централама.

Неки клозети су бесплатни а неки се плаћају скупљањем новца на разне начине било са контролом или без ње. На многим аутобусним и жељезничким станицама су инсталирани клозети са плаћеном употребом.^[3]

Клозети у саобраћају

Клозети су уобичајено у авионима, возу, често међумесном аутобуском саобраћају, трајектима, али не и метроима, трамвајима и другим аутобусима.^[3]

Види још

Референце

^ Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.
^ Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ Београд, Београд, 1972.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Група аутора, Превентивна медицина, Веселин Маслеша, Сарајево, 1962.
^ Tilley, Elizabeth; Ulrich, Lukas; Lüthi, Christoph; Reymond, Philippe; Zurbrügg, Chris. Compendium of Sanitation Systems and Technologies (2nd изд.). Duebendorf, Switzerland: Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology (Eawag). ISBN 978-3-906484-57-0.
^ Shaw, R. (2014). A Collection of Contemporary Toilet Designs. EOOS and WEDC, Loughborough University, UK. стр. 40. ISBN 978-1-84380-155-9.
^ ^а ^б WHO and UNICEF (2017) Progress on Drinking Water, Sanitation and Hygiene: 2017 Update and SDG Baselines. Geneva: World Health Organization (WHO) and the United Nations Children’s Fund (UNICEF), 2017
^ Ritchie, Roser, Mispy, Ortiz-Ospina (2018) "Measuring progress towards the Sustainable Development Goals." (SDG 6) Архивирано 1 новембар 2020 на сајту Wayback Machine SDG-Tracker.org, website
^ Clasen T, Boisson S, Routray P, Torondel B, Bell M, Cumming O, et al. (новембар 2014). „Effectiveness of a rural sanitation program on diarrhea, soil-transmitted helminth infection, and child malnutrition in Odisha, India: a cluster-randomized trial”. The Lancet. Global Health. 2 (11): e645—53. PMID 25442689. doi:10.1016/S2214-109X(14)70307-9 .
^ „World Toilet Day 19 November”. United Nations. Приступљено 14. 11. 2017.
^ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
^ „Unclogplumbingservices”. Субота, 12. новембар 2022

Литература

Tilley, Elizabeth; Ulrich, Lukas; Lüthi, Christoph; Reymond, Philippe; Zurbrügg, Chris. Compendium of Sanitation Systems and Technologies (2nd изд.). Duebendorf, Switzerland: Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology (Eawag). ISBN 978-3-906484-57-0.
Progress on drinking water and sanitation, 2014 Update. WHO/UNICEF Joint Monitoring Programme for Water Supply and Sanitation (JMP). 2014. ISBN 9789241507240. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 12. 3. 2015.
Junaid Ahmad (30. 10. 2014). „How to eliminate open defecation by 2030”. Devex. Архивирано из оригинала 1. 6. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2016.
O'Reilly K (2016-01-01). „From toilet insecurity to toilet security: creating safe sanitation for women and girls”. Wiley Interdisciplinary Reviews: Water (на језику: енглески). 3 (1): 19—24. ISSN 2049-1948. S2CID 109965522. doi:10.1002/wat2.1122.
„Nearly a Billion People Still Defecate Outdoors. Here's Why.”. 2017-07-25. Архивирано из оригинала 5. 10. 2017. г. Приступљено 2017-10-04.
„United Nations Deputy Secretary-General's Call to Action on Sanitation” (PDF). United Nations. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 1. 6. 2015. г. Приступљено 19. 10. 2014.
Cavill; Chambers; Vernon (2015). Sustainability and CLTS: Taking Stock Frontiers of CLTS: Innovations and Insights Issue 4 (PDF). Institute of Development Studies. стр. 18. ISBN 978-1-78118-222-2. Архивирано из оригинала 3. 7. 2015. г. Приступљено 28. 7. 2015.
„Guidelines for ODF Verification” (PDF). Indian Ministry of Drinking Water and Sanitation. 2015. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 4. 2016. г. Приступљено 3. 5. 2016.
„Definition of ODF – Open Defecation Free (Indian government publication)” (на језику: енглески). 2015-06-18. Архивирано из оригинала 6. 10. 2017. г. Приступљено 2017-10-05.
Routray P, Schmidt WP, Boisson S, Clasen T, Jenkins MW (септембар 2015). „Socio-cultural and behavioural factors constraining latrine adoption in rural coastal Odisha: an exploratory qualitative study”. BMC Public Health. 15: 880. PMC 4566293 . PMID 26357958. doi:10.1186/s12889-015-2206-3.
„Public Bathrooms Become Ground Zero in the Opioid Epidemic”. Wbur.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 6. 2018. г. Приступљено 2018-10-16.
Bardosh K (2015-11-01). „Achieving "Total Sanitation" in Rural African Geographies: Poverty, Participation and Pit Latrines in Eastern Zambia”. Geoforum. 66 (Supplement C): 53—63. S2CID 153649870. doi:10.1016/j.geoforum.2015.09.004.
„Understanding Gendered Sanitation Vulnerabilities: A Study in Uttar Pradesh - Resources”. Susana.org. Архивирано из оригинала 24. 10. 2017. г. Приступљено 2017-10-23.

Спољашње везе

Trockenklo aus China kommt in Afghanistan zum Einsatz Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)

[Бук-1] Клајн И. и Шипка М, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008. г.

[Горњи_Јеловац-2] Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ Београд, Београд, 1972.

[Прст-3] а ^б ^в ^г ^д Група аутора, Превентивна медицина, Веселин Маслеша, Сарајево, 1962.

[tilley-4] Tilley, Elizabeth; Ulrich, Lukas; Lüthi, Christoph; Reymond, Philippe; Zurbrügg, Chris. Compendium of Sanitation Systems and Technologies (2nd изд.). Duebendorf, Switzerland: Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology (Eawag). ISBN 978-3-906484-57-0.

[Shaw-5] Shaw, R. (2014). A Collection of Contemporary Toilet Designs. EOOS and WEDC, Loughborough University, UK. стр. 40. ISBN 978-1-84380-155-9.

[JMP2017-6] а ^б WHO and UNICEF (2017) Progress on Drinking Water, Sanitation and Hygiene: 2017 Update and SDG Baselines. Geneva: World Health Organization (WHO) and the United Nations Children’s Fund (UNICEF), 2017

[SDGtracker6-7] Ritchie, Roser, Mispy, Ortiz-Ospina (2018) "Measuring progress towards the Sustainable Development Goals." (SDG 6) Архивирано 1 новембар 2020 на сајту Wayback Machine SDG-Tracker.org, website

[ClasenBoisson2014-8] Clasen T, Boisson S, Routray P, Torondel B, Bell M, Cumming O, et al. (новембар 2014). „Effectiveness of a rural sanitation program on diarrhea, soil-transmitted helminth infection, and child malnutrition in Odisha, India: a cluster-randomized trial”. The Lancet. Global Health. 2 (11): e645—53. PMID 25442689. doi:10.1016/S2214-109X(14)70307-9 .

[UN_WTD-9] „World Toilet Day 19 November”. United Nations. Приступљено 14. 11. 2017.

[Козара-10] Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.

[11] „Unclogplumbingservices”. Субота, 12. новембар 2022

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{Short description|Комад хардвера за сакупљање или одлагање људских излучевина}}
 {{Multiple image
  | align     = right
@@ Ред 25: / Ред 26: @@
 [[Датотека:Letrina abonera terminada.jpg|мини|200п|Слободно стојећи клозет у [[Салвадор|Ел Салвадору]]]]
-Тоалети могу бити [[flush toilet|са]] водом за испирање или [[dry toilet|без]] ње.<ref name="tilley">{{Cite book|url=http://www.eawag.ch/en/department/sandec/publications/compendium/|title=Compendium of Sanitation Systems and Technologies |last2=Ulrich|first2=Lukas |last3=Lüthi|first3=Christoph|last4=Reymond |first4=Philippe|last5=Zurbrügg |first5=Chris|publisher=Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology (Eawag) |isbn=978-3-906484-57-0 |edition= 2nd |location=Duebendorf, Switzerland|last=Tilley|first=Elizabeth|pages=}}</ref> Могу бити постављени за седећи или [[squat toilet|чучећи]] положај. Тоалети са испирањем су обично повезани са [[канализација|канализационим системом]] у урабаним областима и са [[septic tank|септичким јамама]] у мање изграђеним подручјима. Суви тоалети су повезани са јамом, [[Container-based sanitation|покретним контејнером]], [[Composting toilet|компостирајућом комором]], или неком другом направом за складиштење и третирање фекалија. Тоалети се обично праве од [[Керамика (материјал)|керамике]] ([[порцелан]]а), [[бетон]]а, [[пластика|пластике]], или [[дрво|дрвета]]. У приватним кућама, тоалет, лавабо, када, или туш могу да буду у истој просторији. Једна друга опција је да постоји једна просторија за прање тела ([[купатило]]) и засебна просторија за тоалет и сливник за прање руку ([[Toilet (room)|тоалетна просторија]]). [[Public toilet|Јавни тоалети]] се састоје од једног или више тоалета (и обично [[urinal|писоара]]) који су доступни за употребу јавности. [[Portable toilet|Преносни]] тоалети или [[chemical toilet|хемијски]] тоалети могу бити донети ради великих и привремених окупљања.
+Тоалети могу бити [[flush toilet|са]] водом за испирање или [[dry toilet|без]] ње.<ref name="tilley">{{Cite book|url=http://www.eawag.ch/en/department/sandec/publications/compendium/|title=Compendium of Sanitation Systems and Technologies |last2=Ulrich|first2=Lukas |last3=Lüthi|first3=Christoph|last4=Reymond |first4=Philippe|last5=Zurbrügg |first5=Chris|publisher=Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology (Eawag) |isbn=978-3-906484-57-0 |edition= 2nd |location=Duebendorf, Switzerland|last=Tilley|first=Elizabeth|pages=}}</ref> Могу бити постављени за седећи или [[squat toilet|чучећи]] положај. Тоалети са испирањем су обично повезани са [[канализација|канализационим системом]] у урабаним областима и са [[septic tank|септичким јамама]] у мање изграђеним подручјима. Суви тоалети су повезани са јамом, [[Container-based sanitation|покретним контејнером]], [[Composting toilet|компостирајућом комором]], или неком другом направом за складиштење и третирање фекалија. Тоалети се обично праве од [[Керамика (материјал)|керамике]] ([[порцелан]]а), [[бетон]]а, [[пластика|пластике]], или [[дрво|дрвета]]. У приватним кућама, тоалет, лавабо, када, или туш могу да буду у истој просторији. Једна друга опција је да постоји једна просторија за прање тела ([[купатило]]) и засебна просторија за тоалет и сливник за прање руку ([[Toilet (room)|тоалетна просторија]]). [[Public toilet|Јавни тоалети]] се састоје од једног или више тоалета (и обично [[urinal|писоара]]) који су доступни за употребу јавности. [[Portable toilet|Преносни]] тоалети или [[chemical toilet|хемијски]] тоалети могу бити донети ради великих и привремених окупљања.<ref name="Shaw">{{cite book|url=http://www.susana.org/en/resources/library/details/1993|title=A Collection of Contemporary Toilet Designs|date=2014|publisher=EOOS and WEDC, Loughborough University, UK|isbn=978-1-84380-155-9|pages=40|last1=Shaw|first1=R.}}</ref>
 Многа сиромашна домаћинства у земљама у развоју користе веома једноставне, а често и нехигијенске тоалете, на пример једноставна [[pit latrine|пољске]] тоалете и тоалете у виду кофе који се обично постављају изван куће. Глобално, скоро једна милијарда људи уопште нема приступ адекватном тоалету, те су присиљени да врше [[Дефекација|дефекацију]] на отвореном (посебно у [[Индија|Индији]]).<ref name="JMP2017">WHO and UNICEF (2017) [https://washdata.org/reports Progress on Drinking Water, Sanitation and Hygiene: 2017 Update and SDG Baselines]. Geneva: World Health Organization (WHO) and the United Nations Children’s Fund (UNICEF), 2017</ref> Болести које се преносе путем [[Fecal–oral route|фекално-оралне руте]] или [[Waterborne diseases|путем воде]], као што су [[колера]] и [[дијареја]], могу се ширити услед отворене дефекације. Оне се исто тако могу ширити помоћу тоалета који нису безбедни, и који узрокују [[Water pollution|загађење површинске воде]] или [[Groundwater pollution|подземне воде]]. Историјски, санитација је била проблем од најранијих фаза људских насеља. [[Циљеви одрживог развоја|Циљ одрживог развоја]] број 6 позива на увођење „адекватне и непристрасне санитације и хигијене за све и окончање праксе отворене дефекације до 2030. године”.<ref name="JMP2017" />
+Људи користе различите врсте тоалета у зависности од земље у којој се налазе. У [[developing countries|земљама у развоју]], приступ тоалетима је такође повезан са [[Socioeconomic status|социо-економским статусом]] људи. Сиромашни људи у земљама са ниским приходима често уопште немају тоалет и уместо тога прибегавају [[pen defecation|отвореноj дефекацији]].<ref name="SDGtracker6">[[Hannah Ritchie|Ritchie]], [[Max Roser|Roser]], Mispy, Ortiz-Ospina (2018) [https://sdg-tracker.org/water-and-sanitation "Measuring progress towards the Sustainable Development Goals." (SDG 6)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20201101050352/https://sdg-tracker.org/water-and-sanitation |date=1 November 2020 }} ''SDG-Tracker.org, website''</ref><ref name="ClasenBoisson2014">{{cite journal | vauthors = Clasen T, Boisson S, Routray P, Torondel B, Bell M, Cumming O, Ensink J, Freeman M, Jenkins M, Odagiri M, Ray S, Sinha A, Suar M, Schmidt WP | display-authors = 6 | title = Effectiveness of a rural sanitation program on diarrhea, soil-transmitted helminth infection, and child malnutrition in Odisha, India: a cluster-randomized trial | journal = The Lancet. Global Health | volume = 2 | issue = 11 | pages = e645-53 | date = November 2014 | pmid = 25442689 | doi = 10.1016/S2214-109X(14)70307-9 | doi-access = free }}</ref> Ово је део [[sanitation|санитарне]] кризе на коју међународне иницијативе (као што је [[World Toilet Day|Светски дан тоалета]]) скрећу пажњу.<ref name="UN WTD">{{Cite web|url=http://www.un.org/en/events/toiletday/|title=World Toilet Day 19 November|website=United Nations|access-date=14 November 2017}}</ref>
 == Историја ==
@@ Ред 79: / Ред 82: @@
 == Литература ==
+{{refbegin|30em}}
-* {{Cite book| ref=harv|url=http://www.eawag.ch/en/department/sandec/publications/compendium/|title=Compendium of Sanitation Systems and Technologies |last2=Ulrich|first2=Lukas |last3=Lüthi|first3=Christoph|last4=Reymond |first4=Philippe|last5=Zurbrügg |first5=Chris|publisher=Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology (Eawag) |isbn=978-3-906484-57-0 |edition= 2nd |location=Duebendorf, Switzerland|last=Tilley|first=Elizabeth}}
+* {{Cite book |ref=harv|url=http://www.eawag.ch/en/department/sandec/publications/compendium/|title=Compendium of Sanitation Systems and Technologies |last2=Ulrich|first2=Lukas |last3=Lüthi|first3=Christoph|last4=Reymond |first4=Philippe|last5=Zurbrügg |first5=Chris|publisher=Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology (Eawag) |isbn=978-3-906484-57-0 |edition= 2nd |location=Duebendorf, Switzerland|last=Tilley|first=Elizabeth}}
+* {{cite book |url=http://www.susana.org/en/resources/library/details/2036|title=Progress on drinking water and sanitation, 2014 Update|date=2014|publisher=WHO/UNICEF Joint Monitoring Programme for Water Supply and Sanitation (JMP)|isbn=9789241507240|access-date=12 March 2015|archive-date=2 April 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402115029/http://www.susana.org/en/resources/library/details/2036|url-status=live}}
+* {{cite web |last=[[Junaid Ahmad]]|date=30 October 2014|title=How to eliminate open defecation by 2030|website=[[Devex]]|url=https://www.devex.com/news/how-to-eliminate-open-defecation-by-2030-84634|url-status=live|access-date=2 May 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160601220402/https://www.devex.com/news/how-to-eliminate-open-defecation-by-2030-84634|archive-date=1 June 2016}}
+* {{Cite journal| vauthors = O'Reilly K |date=2016-01-01|title=From toilet insecurity to toilet security: creating safe sanitation for women and girls|journal=Wiley Interdisciplinary Reviews: Water|language=en|volume=3|issue=1|pages=19–24|doi=10.1002/wat2.1122|s2cid=109965522|issn=2049-1948}}
+* {{Cite web |url=http://www.nationalgeographic.com/magazine/2017/08/toilet-defecate-outdoors-stunting-sanitation/|title=Nearly a Billion People Still Defecate Outdoors. Here's Why.|date=2017-07-25|access-date=2017-10-04|archive-date=5 October 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171005050709/http://www.nationalgeographic.com/magazine/2017/08/toilet-defecate-outdoors-stunting-sanitation/|url-status=live}}
+* {{cite web|url=https://www.un.org/millenniumgoals/pdf/DSG%20sanitation%20two-pager%20FINAL.pdf|title=United Nations Deputy Secretary-General's Call to Action on Sanitation|date=2013|website=United Nations|access-date=19 October 2014|archive-date=1 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150601174853/http://www.un.org/millenniumgoals/pdf/DSG%20sanitation%20two-pager%20FINAL.pdf|url-status=live}}
+* {{cite book|last1=Cavill|url=https://opendocs.ids.ac.uk/opendocs/bitstream/handle/20.500.12413/5859/Issue%204%20-%20sustainability.pdf?sequence=13&isAllowed=y|title=Sustainability and CLTS: Taking Stock Frontiers of CLTS: Innovations and Insights Issue 4|last2=Chambers|last3=Vernon|date=2015|publisher=[[Institute of Development Studies]]|isbn=978-1-78118-222-2|page=18|access-date=28 July 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150703142843/http://www.communityledtotalsanitation.org/resource/frontiers-clts-issue-4-sustainability-and-clts-taking-stock|archive-date=3 July 2015|url-status=live}}
+* {{cite web|url=http://www.mdws.gov.in/sites/default/files/R_274_1441280478318.pdf|title=Guidelines for ODF Verification|date=2015|publisher=Indian Ministry of Drinking Water and Sanitation|access-date=3 May 2016|archive-date=11 April 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160411101355/http://www.mdws.gov.in/sites/default/files/R_274_1441280478318.pdf|url-status=live}}
+* {{Cite web|url=http://forum.susana.org/71-behaviour-change-and-user-psychology-issues/13746-definition-of-odf-open-defecation-free-indian-government-publication|title=Definition of ODF – Open Defecation Free (Indian government publication)|date=2015-06-18|access-date=2017-10-05|language=en-gb|archive-date=6 October 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171006012854/http://forum.susana.org/71-behaviour-change-and-user-psychology-issues/13746-definition-of-odf-open-defecation-free-indian-government-publication|url-status=live}}
+* {{cite journal|vauthors=Routray P, Schmidt WP, Boisson S, Clasen T, Jenkins MW|date=September 2015|title=Socio-cultural and behavioural factors constraining latrine adoption in rural coastal Odisha: an exploratory qualitative study|journal=[[BMC Public Health]]|volume=15|page=880|doi=10.1186/s12889-015-2206-3|pmc=4566293|pmid=26357958}}
+* {{cite web|title=Public Bathrooms Become Ground Zero in the Opioid Epidemic|url=http://www.wbur.org/commonhealth/2017/04/03/public-bathrooms-opioids|access-date=2018-10-16|website=Wbur.org|language=en|archive-date=23 June 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180623141445/http://www.wbur.org/commonhealth/2017/04/03/public-bathrooms-opioids|url-status=live}}
+* {{Cite journal| vauthors = Bardosh K |date=2015-11-01|title=Achieving "Total Sanitation" in Rural African Geographies: Poverty, Participation and Pit Latrines in Eastern Zambia|journal=Geoforum|volume=66|issue=Supplement C|pages=53–63|doi=10.1016/j.geoforum.2015.09.004|s2cid=153649870 }}
+* {{cite web|url=http://www.susana.org/en/knowledge-hub/resources-and-publications/library/details/2762|title=Understanding Gendered Sanitation Vulnerabilities: A Study in Uttar Pradesh - Resources|website=Susana.org|access-date=2017-10-23|archive-date=24 October 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171024095611/http://www.susana.org/en/knowledge-hub/resources-and-publications/library/details/2762|url-status=live}}
+{{refend}}
 == Спољашње везе ==

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Историјски речник Швајцарске NARA