Бело море — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: по захтеву Садка
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Јужни доток Баренцовог мора на северозападу Русије}}
{{Разликовати|Егејско море}}
{{Разликовати|Егејско море}}
{{Инфокутија Море
{{Инфокутија Море
Ред 20: Ред 21:
'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}; {{јез-крл|Vienanmeri}}) унутрашње је [[море]] на крајњем северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]].<ref name="bse">[http://bse.sci-lib.com/article107048.html White Sea], [[Great Soviet Encyclopedia]] (in Russian)</ref><ref name="brit">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/642594/White-Sea White Sea], Encyclopædia Britannica on-line</ref> Део је акваторије [[северни ледени океан|Северног леденог океана]] са којим је повезано преко [[баренцово море|Баренцовог мора]] са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката [[Мурманска област|Мурманске]] и [[Архангељска област|Архангељске области]] и [[Карелија|Републике Карелије]].<ref name="rev">A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin [http://tapemark.narod.ru/more/10.html Seas of USSR. White Sea], Moscow University (1982) (in Russian)</ref>
'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}; {{јез-крл|Vienanmeri}}) унутрашње је [[море]] на крајњем северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]].<ref name="bse">[http://bse.sci-lib.com/article107048.html White Sea], [[Great Soviet Encyclopedia]] (in Russian)</ref><ref name="brit">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/642594/White-Sea White Sea], Encyclopædia Britannica on-line</ref> Део је акваторије [[северни ледени океан|Северног леденог океана]] са којим је повезано преко [[баренцово море|Баренцовог мора]] са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката [[Мурманска област|Мурманске]] и [[Архангељска област|Архангељске области]] и [[Карелија|Републике Карелије]].<ref name="rev">A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin [http://tapemark.narod.ru/more/10.html Seas of USSR. White Sea], Moscow University (1982) (in Russian)</ref>


Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука [[Архангељск]]. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичким каналом]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким морем]].
Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука [[Архангељск]].<ref>{{cite web |last=Ван Салинген |first=Симон (Van Salingen, Seemon) |url=https://www.kolamap.ru/library/1901_filippov.html |title=Сообщение о Земле Лопий: Русские в Лапландии в XVI веке. |trans-title=Message about Lapland: Russian in Lapland in the 16th century. |language=ru |work=kolamap.ru website |date=1591 |access-date=February 18, 2021 |quote=A Dutch letter about Russian interests in Lapland from 1562 to 1583. It includes Vardo's fortress Vardegus, the [[Pechenga Monastery]], Malmus (aka [[Kola, Russia]]), and the St. Nicolas Monastery near the mouth of the [[Northern Dvina|Dvina River]] at what is now Arkhangelsk. [[County of Flanders|Flemish]] pirates robbed the ''[[Edward Bonaventure]]'' in 1554 as ''Edward Bonaventure'' was returning from [[Nyonoksa]], Russia.}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.gks.ru/free_doc/doc_2013/bul_dr/mun_obr2013.rar |title=Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2013. — 528 с. (Табл. 33. Численность населения городских округов, муниципальных районов, городских и сельских поселений, городских населенных пунктов, сельских населенных пунктов) |access-date=February 8, 2014 |archive-date=December 21, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211221091718/http://www.gks.ru/free_doc/doc_2013/bul_dr/mun_obr2013.rar |url-status=dead }}</ref> У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичким каналом]]<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/White-Sea-Baltic-Canal|title = White Sea–Baltic Canal &#124; canal, Russia}}</ref><ref>{{cite web |url= http://image.slidesharecdn.com/catalog-fenderbollard-130224235209-phpapp01/95/catalog-fenderbollard-47-638.jpg?cb=1361750574 |title= Standard size of vessels }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.globalspec.com/reference/39299/203279/chapter-8-tpc-and-displacement-curves|title=Chapter 8: TPC and Displacement Curves - Engineering360|website=www.globalspec.com|access-date=13 August 2017}}</ref> повезано је са [[балтичко море|Балтичким морем]].<ref name=bse>[http://bse.sci-lib.com/article107048.html White Sea], [[Great Soviet Encyclopedia]] (in Russian)</ref><ref name=brit>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/642594/White-Sea White Sea], Encyclopædia Britannica on-line</ref>


Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су [[Црно море|Црно]], [[жуто море|Жуто]] и [[Црвено море]]). Бело море је уједно и архаичан назив за [[Егејско море]] на југу Европе.
Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су [[Црно море|Црно]], [[жуто море|Жуто]] и [[Црвено море]]). Бело море је уједно и архаичан назив за [[Егејско море]] на југу Европе.
Ред 26: Ред 27:
== Физичко-географске карактеристике ==
== Физичко-географске карактеристике ==
[[Датотека:modis white sea.jpg|мини|200п|лево|Два сателитска снимка Белог мора]]
[[Датотека:modis white sea.jpg|мини|200п|лево|Два сателитска снимка Белог мора]]

Бело море се налази на [[северна Европа|северу Европе]] и припада акваторији [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а многи океанографи га сматрају једним од залива [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт [[Свјатој Нос]] на [[кољско полуострво|Кољском полуострву]] са ртом [[Кањин Нос]] на [[кањинско полуострво|Кањинском полуострву]].<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title=Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate=6. 2. 2010.|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008191433/http://www.iho-ohi.net/iho_pubs/standard/S-23/S23_1953.pdf|archive-date=08. 10. 2011|url-status=dead}}</ref> Дужина те линије је око 600 km и то је уједно најшири део беломорске акваторије.
Бело море се налази на [[северна Европа|северу Европе]] и припада акваторији [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а многи океанографи га сматрају једним од залива [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт [[Свјатој Нос]] на [[кољско полуострво|Кољском полуострву]] са ртом [[Кањин Нос]] на [[кањинско полуострво|Кањинском полуострву]].<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title=Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate=6. 2. 2010.|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008191433/http://www.iho-ohi.net/iho_pubs/standard/S-23/S23_1953.pdf|archive-date=08. 10. 2011|url-status=dead}}</ref> Дужина те линије је око 600 km и то је уједно најшири део беломорске акваторије.


Површина беломорске акваторије је око 90.000 km² и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од [[Азовско море|Азовског мора]]. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 km² Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 m, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде km³. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 km.
Површина беломорске акваторије је око 90.000 km² и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од [[Азовско море|Азовског мора]]. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 km² Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 m, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде km³. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 km.


У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: [[кандалакшки залив|Кандалакшки]] на западу (уједно и најдубљи део мора), [[оњешки залив|Оњешки]] и [[двински залив|Двински]] на југу те [[мезењски залив|Мезењски]] на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално доста више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају [[Соловецка острва]], острво [[Киј]] и [[Кондостров]] у Оњешком заливу, [[Великиј]] у Кандалакшком заливу и [[Моржовец]] на северу акваторије.
У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: [[кандалакшки залив|Кандалакшки]]<ref name="kandal-1">{{cite web|title=Kandalaksha State Nature Reserve|url=http://www.kandalaksha-reserve.ru/|website=Kandalaksha State Nature Reserve (Official Site)|publisher=Ministry of Natural Resources and Ecology of the Russian Federation|language=ru|access-date=29 May 2016}}</ref><ref name="RSIS">{{Cite web|title=Kandalaksha Bay|website=[[Ramsar Convention|Ramsar]] Sites Information Service|url=https://rsis.ramsar.org/ris/110|access-date=25 April 2018}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Romanenko |first1=F.A. |last2=Shilova |first2=O.S. |date=2011 |title=The Postglacial Uplift of the Karelian Coast of the White Sea according to Radiocarbon and Diatom Analyses of Lacustrine-Boggy Deposits of Kindo Peninsula |journal=Doklady Earth Sciences |volume=442 |issue=2 |pages=544–548 |doi=10.1134/S1028334X12020079}}</ref> на западу (уједно и најдубљи део мора), [[оњешки залив|Оњешки]] и [[двински залив|Двински]] на југу те [[мезењски залив|Мезењски]] на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално доста више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају [[Соловецка острва]], острво [[Киј]] и [[Кондостров]] у Оњешком заливу, [[Великиј]] у Кандалакшком заливу и [[Моржовец]] на северу акваторије.


Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на [[кандалакшка обала|Кандалакшку]], [[терска обала|Терску]], [[карелијска обала|Карелијску]], [[поморска обала|Поморску]], [[оњешка обала|Оњешку]], [[љамицка обала|Љамицку]], [[летња обала Белог мора|Летњу]], [[Зимска обала Белог мора|Зимску]], [[Абрамовска обала|Абрамовску]], [[конушинска обала|Конушинску]] и [[Кањинска обала|Кањинску обалу]].
Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на [[кандалакшка обала|Кандалакшку]], [[терска обала|Терску]], [[карелијска обала|Карелијску]], [[поморска обала|Поморску]], [[оњешка обала|Оњешку]], [[љамицка обала|Љамицку]], [[летња обала Белог мора|Летњу]], [[Зимска обала Белог мора|Зимску]], [[Абрамовска обала|Абрамовску]], [[конушинска обала|Конушинску]] и [[Кањинска обала|Кањинску обалу]].
Ред 46: Ред 48:
[[Датотека:Историко-культурный комплекс Соловецких островов.jpg|лево|мини|200п|[[Соловецки манастир]]]]
[[Датотека:Историко-культурный комплекс Соловецких островов.jpg|лево|мини|200п|[[Соловецки манастир]]]]


Становници [[Велики Новгород|Новгорода]] су знали за Бело море од бар 11. века и истраживали су његов економски значај за навигацију и његове обалске шуме богате [[fur trade|крзнарицама]]. Једно од најранијих насеља у близини морске обале развило се у касном 14. веку код [[Kholmogory, Arkhangelsk Oblast|Холмогора]], на реци [[Сјеверна Двина|Северна Двина]]. Одатле је 1492. године, трговачка флота натоварена житом и носећи амбасадоре [[Иван III Васиљевич|Ивана -{III}- Васиљевича]] испловила за Данску, означавајући успостављање прве међународне луке у [[Русија|Русији]].<ref name="h1">[http://holmogory.poccia.ru/index.php Kholmogory web portal] {{Wayback|url=http://holmogory.poccia.ru/index.php |date=20100623024412 }} (in Russian)</ref><ref>{{cite web|url=http://www.lomonosovo.ru/joom/content/view/9/1/ |title=Kholmogory |accessdate=10. 9. 2010 |deadurl=bot: unknown |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090209051525/http://www.lomonosovo.ru/joom/content/view/9/1/ |archivedate=9. 2. 2009 |df=dmy-all }}. lomonosovo.ru (in Russian)</ref>
Становници [[Велики Новгород|Новгорода]] су знали за Бело море од бар 11. века и истраживали су његов економски значај за навигацију и његове обалске шуме богате [[fur trade|крзнарицама]]. Једно од најранијих насеља у близини морске обале развило се у касном 14. веку код [[Kholmogory, Arkhangelsk Oblast|Холмогора]],<ref name="GSE1">{{cite book|title=Холмогорская резная кость|url=http://bse.sci-lib.com/article119501.html|publisher=Great Soviet Encyclopedia}}</ref><ref name="hangmen">{{cite book | first = Donald | last = Rayfield | authorlink = Donald Rayfield | title = Stalin and His Hangmen | publisher = Random House, Inc. | year = 2005 | isbn = 978-0-375-75771-6 | url = https://books.google.com/books?id=Yi3ow3TU8-4C}}</ref> на реци [[Сјеверна Двина|Северна Двина]]. Одатле је 1492. године, трговачка флота натоварена житом и носећи амбасадоре [[Иван III Васиљевич|Ивана -{III}- Васиљевича]] испловила за Данску, означавајући успостављање прве међународне луке у [[Русија|Русији]].<ref name="h1">[http://holmogory.poccia.ru/index.php Kholmogory web portal] {{Wayback|url=http://holmogory.poccia.ru/index.php |date=20100623024412 }} (in Russian)</ref><ref>{{cite web|url=http://www.lomonosovo.ru/joom/content/view/9/1/ |title=Kholmogory |accessdate=10. 9. 2010 |deadurl=bot: unknown |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090209051525/http://www.lomonosovo.ru/joom/content/view/9/1/ |archivedate=9. 2. 2009 |df=dmy-all }}. lomonosovo.ru (in Russian)</ref>


Први страни брод који је допловио до Холмогора је био енглески ''Едвард Бонавентура'' под командом [[Richard Chancellor|Ричарда Чанселора]] 1553. године.<ref>
Први страни брод који је допловио до Холмогора је био енглески ''Едвард Бонавентура'' под командом [[Richard Chancellor|Ричарда Чанселора]] 1553. године.<ref>
Ред 61: Ред 63:
|isbn = 9780275956486| accessdate = 2017-02-08
|isbn = 9780275956486| accessdate = 2017-02-08
| quote = It was in pursuit of a northeast passage that the English under the leadership of Richard Chancellor arrived in Kholmogory in 1553.
| quote = It was in pursuit of a northeast passage that the English under the leadership of Richard Chancellor arrived in Kholmogory in 1553.
}}</ref> Заједно са два друга брода под командом [[Hugh Willoughby|Хју Вилобија]], његова посада је тражила северну руту за [[Индије]], а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзорисао краљ [[Едвард VI Тјудор|Едвард -{VI}- Тјудор]] и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је ''Едвард Бонавентура'' успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским [[цар]]ом, [[Иван IV Грозни|Иваном -{IV}-]]. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 [[Мери I Тјудор|краљица Мери]] је издала повељу којом се одобрава [[Muscovy Company|Московској компанији]] да тргује са Русијом преко руте Белог мора.<ref>{{cite book|author=Henryk Zins|title=''England and the Baltic in the Elizabethan era''|url=http://books.google.com/books?id=IK_nAAAAIAAJ&pg=PA35|location=|location=|publisher=Manchester University Press|year=1972|isbn=978-0-87471-117-2|pages=35, 38}}</ref><ref>{{cite book|author=Isabel De Madariaga|title=''Ivan the Terrible''|url=http://books.google.com/books?id=xdFVn1v3FMUC&pg=PA121|publisher=Yale University Press|year=2006|isbn=978-0-300-11973-2|pages=121}}</ref>
}}</ref> Заједно са два друга брода под командом [[Hugh Willoughby|Хју Вилобија]], његова посада је тражила северну руту за [[Индије]], а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзорисао краљ [[Едвард VI Тјудор|Едвард -{VI}- Тјудор]] и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је ''Едвард Бонавентура'' успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским [[цар]]ом, [[Иван IV Грозни|Иваном -{IV}-]]. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 [[Мери I Тјудор|краљица Мери]] је издала повељу којом се одобрава [[Muscovy Company|Московској компанији]] да тргује са Русијом преко руте Белог мора.<ref>{{cite book|author=Henryk Zins|title=''England and the Baltic in the Elizabethan era''|url=http://books.google.com/books?id=IK_nAAAAIAAJ&pg=PA35|location= |publisher=Manchester University Press|year=1972|isbn=978-0-87471-117-2|pages=35, 38}}</ref><ref>{{cite book|author=Isabel De Madariaga|title=''Ivan the Terrible''|url=http://books.google.com/books?id=xdFVn1v3FMUC&pg=PA121|publisher=Yale University Press|year=2006|isbn=978-0-300-11973-2|pages=121}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 73: Ред 75:
{{refbegin|30em}}
{{refbegin|30em}}
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]] - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.''
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]] - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.''
* {{cite book | date= 2008 | title=Picturing Russia: Explorations in Visual Culture | publisher=Yale University Press | url=https://www.jstor.org/stable/j.ctt5vm1n6 | doi=10.2307/j.ctt5vm1n6 |chapter=Landscape and Vision at the White Sea–Baltic Canal and The Visual Economy of Forced Labor: Alexander Rodchenko and the White Sea–Baltic Canal |pages=168–174)| jstor=j.ctt5vm1n6 }}
* {{cite book | vauthors=((Applebaum, A.)) |author-link=Anne Applebaum | date=2003 | title=Gulag: A History | chapter=The White Sea Canal | publisher=Doubleday }}
* {{cite book | vauthors=((Brunswic, A.)) | date= 2009 | title=Les eaux glacées du Belomorkanal: récit |language=fr | publisher=Actes Sud | isbn=978-2-7427-8214-7}}
* {{cite book| vauthors=((Dmitriev, Y. A.)) |author-link=Yury A. Dmitriev | date=2003 | title=The White Sea - Baltic Canal, from plan to implementation: A collection of documents'' |language=Ru | location=Petrozavodsk}}
* {{cite journal |jstor=41409422|title=The "Put' of Perekovka": Transforming Lives at Stalin's White Sea-Baltic Canal |last1=Draskoczy |first1=J. |journal=Russian Review |year=2012 |volume=71 |issue=1 |pages=30–48 |doi=10.1111/j.1467-9434.2012.00641.x }}
* {{cite book | vauthors=((Geldern, J. V.)) | veditors=((Stites, R.)) |jstor=j.ctt16xwcdw.45|chapter=The Stalin White Sea—Baltic Canal |year=1995 |title=Mass Culture in Soviet Russia: Tales, Poems, Songs, Movies, Plays, and Folklore, 1917–1953 |pages=190–201 |publisher=Indiana University Press }}
* {{cite book |author1=Gorky, M. |author-link1=Maxim Gorky |author2=Averbakh, L. |author3=Georgievich Firin, S. |translator1=A. Williams-Ellis |title=The White Sea canal: being an account of the construction of the new canal between the White Sea and the Baltic Sea |publisher=John Lane |year=1935 |location=London |url=https://books.google.com/books?id=7lcEAAAAMAAJ }}
*{{cite book |last=Khlevniuk |first=O. V. |author-link=Oleg Khlevniuk |title=The History of the Gulag. From Collectivization to the Great Terror |publisher=Yale University Press |year=2004 |location=New Haven |url =https://books.google.com/books?id=8bH4Uw2SRmAC }}
* {{cite journal |jstor=25542531|title=Libraries in Hell: Cultural Activities in Soviet Prisons and Labor Camps from the 1930s to the 1950s |last1=Mäkinen |first1=Ilkka |journal=Libraries & Culture |year=1993 |volume=28 |issue=2 |pages=117–142 }}
* M. Morukov, ''The White Sea Canal. '' in [[Paul R. Gregory]], [[V. V. Lazarev]]: ''The Economics of Forced Labor. The Soviet Gulag.'' Online Volume published by Hoover Institution Press at Stanford, 2003. Page 151-162.here[https://www.hoover.org/sites/default/files/uploads/documents/0817939423_151.pdf]
* {{cite book | last = Ruder | first = C. A. | title = Making History for Stalin: The Story of the Belomor Canal | publisher = University Press of Florida | year = 1998 | url = https://books.google.com/books?id=j97YAhLHaM0C }}

{{refend}}
{{refend}}


Ред 82: Ред 96:
* {{Cite Collier's|wstitle=White Sea|short=x}}
* {{Cite Collier's|wstitle=White Sea|short=x}}
* {{Cite NSRW|wstitle=White Sea|short=x}}
* {{Cite NSRW|wstitle=White Sea|short=x}}
* [https://web.archive.org/web/20110726212526/http://kandalaksha-reserve.org/english.htm Kandalaksha Nature Reserve (English Summary), and some practical travel information on the City of Kandalaksha, also in English.]


{{Светско море}}
{{Светско море}}

Верзија на датум 16. јул 2023. у 00:48

Не поистовећивати са Егејско море.
Бело море
Мапа Белог мора
ЛокацијаСеверни ледени океан, Северна Европа
Земље басена Русија
Површина90.800 km2
Прос. дубина67 m
Макс. дубина343 m
Запремина4.400 km3
Салинитет26−31‰
Водена површина на Викимедијиној остави

Бело море (рус. Бе́лое мо́ре; крл. Vienanmeri) унутрашње је море на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.[1][2] Део је акваторије Северног леденог океана са којим је повезано преко Баренцовог мора са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката Мурманске и Архангељске области и Републике Карелије.[3]

Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука Архангељск.[4][5] У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. Беломорско-балтичким каналом[6][7][8] повезано је са Балтичким морем.[1][2]

Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су Црно, Жуто и Црвено море). Бело море је уједно и архаичан назив за Егејско море на југу Европе.

Физичко-географске карактеристике

Два сателитска снимка Белог мора

Бело море се налази на северу Европе и припада акваторији Северног леденог океана, а многи океанографи га сматрају једним од залива Баренцовог мора. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт Свјатој Нос на Кољском полуострву са ртом Кањин Нос на Кањинском полуострву.[9] Дужина те линије је око 600 km и то је уједно најшири део беломорске акваторије.

Површина беломорске акваторије је око 90.000 km² и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од Азовског мора. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 km² Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 m, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде km³. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 km.

У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: Кандалакшки[10][11][12] на западу (уједно и најдубљи део мора), Оњешки и Двински на југу те Мезењски на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално доста више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају Соловецка острва, острво Киј и Кондостров у Оњешком заливу, Великиј у Кандалакшком заливу и Моржовец на северу акваторије.

Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на Кандалакшку, Терску, Карелијску, Поморску, Оњешку, Љамицку, Летњу, Зимску, Абрамовску, Конушинску и Кањинску обалу.

У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су Кем, Мезењ, Оњега, Поној, Северна Двина, Нива, Ковда, Стрељна, Варзуга и бројни други мањи водотоци. Преко Беломорско-балтичког канала повезано је са Балтичким море.

Најважнији лучки центри на његовим обалама су Архангељск, Беломорск, Кем, Кандалакша, Мезењ, Оњега и Северодвинск.

Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра.

Амплитуда плимног таласа је до 10 m и највиша је у Мезењском заливу.

Историја

Мапа Белог мора (1635)
Соловецки манастир

Становници Новгорода су знали за Бело море од бар 11. века и истраживали су његов економски значај за навигацију и његове обалске шуме богате крзнарицама. Једно од најранијих насеља у близини морске обале развило се у касном 14. веку код Холмогора,[13][14] на реци Северна Двина. Одатле је 1492. године, трговачка флота натоварена житом и носећи амбасадоре Ивана III Васиљевича испловила за Данску, означавајући успостављање прве међународне луке у Русији.[15][16]

Први страни брод који је допловио до Холмогора је био енглески Едвард Бонавентура под командом Ричарда Чанселора 1553. године.[17] Заједно са два друга брода под командом Хју Вилобија, његова посада је тражила северну руту за Индије, а посебно Индију и Кину. Ова експедиција, коју је спонзорисао краљ Едвард VI Тјудор и група од око 240 енглеских трговаца, имала је Лондонска овлашћења да успостави трговачке везе. Билобијеви бродови су се раздвојили и били су изгубљени на мору, али је Едвард Бонавентура успео да пређе Бело море и дође до Холмогора, одакле је Чанселор испраћен до Москве да се сретне са руским царом, Иваном IV. По повратку из Русије 1554. године, Чанселор је донео са собом детаљни опис Москве и руског севера, који су у великој мери били непознати у Европи, као и писмо од цара у коме се изражава жеља за успостављањем трговачких односа са Енглеском. Године 1555 краљица Мери је издала повељу којом се одобрава Московској компанији да тргује са Русијом преко руте Белог мора.[18][19]

Види још

Референце

  1. ^ а б White Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
  2. ^ а б White Sea, Encyclopædia Britannica on-line
  3. ^ A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin Seas of USSR. White Sea, Moscow University (1982) (in Russian)
  4. ^ Ван Салинген, Симон (Van Salingen, Seemon) (1591). „Сообщение о Земле Лопий: Русские в Лапландии в XVI веке.” [Message about Lapland: Russian in Lapland in the 16th century.]. kolamap.ru website (на језику: руски). Приступљено 18. 2. 2021. „A Dutch letter about Russian interests in Lapland from 1562 to 1583. It includes Vardo's fortress Vardegus, the Pechenga Monastery, Malmus (aka Kola, Russia), and the St. Nicolas Monastery near the mouth of the Dvina River at what is now Arkhangelsk. Flemish pirates robbed the Edward Bonaventure in 1554 as Edward Bonaventure was returning from Nyonoksa, Russia.” 
  5. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2013. — 528 с. (Табл. 33. Численность населения городских округов, муниципальных районов, городских и сельских поселений, городских населенных пунктов, сельских населенных пунктов)”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2021. г. Приступљено 8. 2. 2014. 
  6. ^ „White Sea–Baltic Canal | canal, Russia”. 
  7. ^ „Standard size of vessels”. 
  8. ^ „Chapter 8: TPC and Displacement Curves - Engineering360”. www.globalspec.com. Приступљено 13. 8. 2017. 
  9. ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2011. г. Приступљено 6. 2. 2010. 
  10. ^ „Kandalaksha State Nature Reserve”. Kandalaksha State Nature Reserve (Official Site) (на језику: руски). Ministry of Natural Resources and Ecology of the Russian Federation. Приступљено 29. 5. 2016. 
  11. ^ „Kandalaksha Bay”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018. 
  12. ^ Romanenko, F.A.; Shilova, O.S. (2011). „The Postglacial Uplift of the Karelian Coast of the White Sea according to Radiocarbon and Diatom Analyses of Lacustrine-Boggy Deposits of Kindo Peninsula”. Doklady Earth Sciences. 442 (2): 544—548. doi:10.1134/S1028334X12020079. 
  13. ^ Холмогорская резная кость. Great Soviet Encyclopedia. 
  14. ^ Rayfield, Donald (2005). Stalin and His Hangmen. Random House, Inc. ISBN 978-0-375-75771-6. 
  15. ^ Kholmogory web portal Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2010) (in Russian)
  16. ^ „Kholmogory”. Архивирано из оригинала 9. 2. 2009. г. Приступљено 10. 9. 2010. . lomonosovo.ru (in Russian)
  17. ^ Compare: March, G. Patrick (1996). „3: Ivan IV and the Muscovite Drang nach Osten”. Eastern Destiny: Russia in Asia and the North Pacific. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. стр. 26. ISBN 9780275956486. Приступљено 2017-02-08. „It was in pursuit of a northeast passage that the English under the leadership of Richard Chancellor arrived in Kholmogory in 1553.” 
  18. ^ Henryk Zins (1972). England and the Baltic in the Elizabethan era. Manchester University Press. стр. 35, 38. ISBN 978-0-87471-117-2. 
  19. ^ Isabel De Madariaga (2006). Ivan the Terrible. Yale University Press. стр. 121. ISBN 978-0-300-11973-2. 

Литература

Спољашње везе

Бело море на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бело_море&oldid=25986346”