Источносибирско море — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: по захтеву Садка
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Рубно море у Арктичком океану северно од Сибира}}
{{Инфокутија Море
{{Инфокутија Море
| име = Источносибирско море
| име = Источносибирско море
Ред 21: Ред 22:
Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом [[флора|биљног]] и [[фауна|животињског]] света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 m), [[Морска струја|морске струје]] се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем, који се топи само током лета (август-септембар).
Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом [[флора|биљног]] и [[фауна|животињског]] света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 m), [[Морска струја|морске струје]] се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем, који се топи само током лета (август-септембар).


Главне индустријске активности у овој области су рударство и пловидба у оквиру [[Северни морски пут|Северноg морскоg пута]]; комерцијални риболов је слабо развијен. Највећи град и лука<ref>{{harvnb|Butler|1977|pp=60}}</ref> је [[Певек]], [[Northernmost cities and towns|најсевернији град]] копнене Русије.<ref>[https://www.nytimes.com/1999/01/06/world/forsaken-in-russia-s-arctic-9-million-stranded-workers.html?pagewanted=all Forsaken in Russia's Arctic: 9 Million Stranded Workers], New York Times, January 6, 1999</ref><ref>[http://www.yakutiatoday.com/travel/reviews_vancouver.shtml From Vancouver to Moscow Expedition], Yakutia Today</ref><ref>[http://www.pevek.ru/?cat=2 History of Pevek] {{Wayback|url=http://www.pevek.ru/?cat=2 |date=20111006055920 }}, Pevek web portal (in Russian)</ref>
Главне индустријске активности у овој области су рударство и пловидба у оквиру [[Северни морски пут|Северноg морскоg пута]];<ref name="Østreng 2013">{{cite book|last1=Østreng|first1=Willy|last2=Eger|first2=Karl Magnus|last3=Fløistad|first3=Brit|last4=Jørgensen-Dahl|first4=Arnfinn|last5=Lothe|first5=Lars|last6=Mejlænder-Larsen|first6=Morten|last7=Wergeland|first7=Tor|date=2013|title=Shipping in Arctic Waters: A Comparison of the Northeast, Northwest and Trans Polar Passages|publisher=Springer|isbn=978-3642167898|doi=10.1007/978-3-642-16790-4|s2cid=41481012}}</ref><ref name="Buixade Farre 2014">{{cite journal|first1=Albert |last1=Buixadé Farré |first2=Scott R. |last2=Stephenson |first3=Linling |last3=Chen |first4=Michael |last4=Czub |first5=Ying |last5=Dai |first6=Denis |last6=Demchev |first7=Yaroslav |last7=Efimov |first8=Piotr |last8=Graczyk |first9=Henrik |last9=Grythe |first10=Kathrin |last10=Keil |first11=Niku |last11=Kiveäs |first12=Naresh |last12=Kumar |first13=Nengye |last13=Liu |first14=Igor |last14=Matelenok |first15=Mari |last15=Myksvoll |first16=Derek |last16=O'Leary |first17=Julia |last17=Olsen |first18=Sachin |last18=Pavithran A.P. |first19=Edward |last19=Petersen |first20=Andreas |last20=Raspotnik |first21=Ivan |last21=Ryzhov |first22=Jan |last22=Solski |first23=Lingling |last23=Suo |first24=Caroline |last24=Troein |first25=Vilena |last25=Valeeva |first26=Jaap |last26=van Rijckevorsel |first27=Jonathan |last27=Wighting |date=16 October 2014 |title=Commercial Arctic shipping through the Northeast Passage: Routes, resources, governance, technology, and infrastructure |journal=[[Polar Geography]] |volume=37 |issue=4 |pages=298–324 |doi=10.1080/1088937X.2014.965769 |doi-access=free }}</ref><ref name="NYT Oct 2011">{{cite news|title=The Northeast Passage Opens Up|url=https://www.nytimes.com/interactive/2011/10/18/business/the-northeast-passage-opens-up.html?_r=0|newspaper=The New York Times|date=17 October 2011|access-date=21 October 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141021151654/http://www.nytimes.com/interactive/2011/10/18/business/the-northeast-passage-opens-up.html?_r=0|archive-date=21 October 2014|url-status=live}}</ref> комерцијални риболов је слабо развијен. Највећи град и лука<ref>{{harvnb|Butler|1977|pp=60}}</ref> је [[Певек]], [[Northernmost cities and towns|најсевернији град]] копнене Русије.<ref>[https://www.nytimes.com/1999/01/06/world/forsaken-in-russia-s-arctic-9-million-stranded-workers.html?pagewanted=all Forsaken in Russia's Arctic: 9 Million Stranded Workers], New York Times, January 6, 1999</ref><ref>[http://www.yakutiatoday.com/travel/reviews_vancouver.shtml From Vancouver to Moscow Expedition], Yakutia Today</ref><ref>[http://www.pevek.ru/?cat=2 History of Pevek] {{Wayback|url=http://www.pevek.ru/?cat=2 |date=20111006055920 }}, Pevek web portal (in Russian)</ref>


== Клима ==
== Клима ==
Ред 30: Ред 31:
== Хидрологија ==
== Хидрологија ==
[[Датотека:Ice in the East Siberian Sea (RAS NOAA RUSALCA 2009).jpg|250п|мини|десно|Лед у Источносибирском мору]]
[[Датотека:Ice in the East Siberian Sea (RAS NOAA RUSALCA 2009).jpg|250п|мини|десно|Лед у Источносибирском мору]]
Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 km³/год, што чини само 10% од укупног отицања у сва арктичка мора [[Русија|Русије]]. Највећи допринос има [[Колима (река)|река Колима]] са 132 km³, затим [[Индигирка]] са 59 km³{{sfn|Brink|Robinson|2005|pp=775}}.
Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 km³/год, што чини само 10% од укупног отицања у сва арктичка мора [[Русија|Русије]]. Највећи допринос има [[Колима (река)|река Колима]]<ref name="waterrussia">{{cite web |title=Кулу |url=https://water-rf.ru/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D0%B5_%D0%BE%D0%B1%D1%8A%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%8B/1327/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%83 |website=Вода Россия |access-date=4 January 2022 |language=ru |trans-title=Ayan-Yuryakh }}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=sZX_p5IKAxUC|title=The Freshwater Budget of the Arctic Ocean|last1=Edward Lyn|first1=Lewis|last2=E. Peter|first2=Jones|last3=Peter|first3=Lemke|last4=Terry D.|first4=Prowse|last5=Peter|first5=Wadhams|date=1998|isbn=0792364392}}</ref> са 132 km³, затим [[Индигирка]] са 59 km³{{sfn|Brink|Robinson|2005|pp=775}}.


Температура површинске воде опада од југа ка северу. Зими варира између -0,2 и 0,6&nbsp;°C у делтама река и од -1,7 до -1,8&nbsp;°C у северном делу мора. Лети се загреје до 7-8&nbsp;°C у увалама и до 2-3&nbsp;°C у морским зонама које су у потпуности без [[лед]]а.
Температура површинске воде опада од југа ка северу. Зими варира између -0,2 и 0,6&nbsp;°C у делтама река и од -1,7 до -1,8&nbsp;°C у северном делу мора. Лети се загреје до 7-8&nbsp;°C у увалама и до 2-3&nbsp;°C у морским зонама које су у потпуности без [[лед]]а.
Ред 39: Ред 40:


[[Олуја|Олује]] трају 1-2 дана током лета, оне су чешће зими и могу се продужити до 3-5 дана. Море почиње да се леди током октобра или новембра. Лед је непрекидан и стационаран у близини обале, достиже дебљину од 2 метра до краја зиме. Обично се топи током маја.
[[Олуја|Олује]] трају 1-2 дана током лета, оне су чешће зими и могу се продужити до 3-5 дана. Море почиње да се леди током октобра или новембра. Лед је непрекидан и стационаран у близини обале, достиже дебљину од 2 метра до краја зиме. Обично се топи током маја.

У недостатку индустрије, морска вода је прилично чиста. Мање контаминације су пронађене у близини Новосибирских и Вргелових острва (до 80&nbsp;µg/L), због повремених изливања нафте,<ref name=fl>S. Heileman and I. Belkin [http://www.lme.noaa.gov/LMEWeb/LME_Report/lme_56.pdf East Siberian Sea: LME #56] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100527192814/http://www.lme.noaa.gov/LMEWeb/LME_Report/lme_56.pdf |date=2010-05-27 }}, NOAA.gov</ref> и у заливу Чаунскаја због локалне [[thermal power station|термоелектране]] и активности у великој луци Певек.<ref>{{cite web|url=http://rospriroda.ru/?cat=28 |title=East Siberian Sea |access-date=2010-09-12 |url-status=bot: unknown |archive-url=https://web.archive.org/web/20100919004901/http://rospriroda.ru/?cat=28 |archive-date=September 19, 2010 }}.rospriroda.ru (in Russian)</ref><ref>[http://www.unep.org/dewa/giwa/areas/reports/r1a/assessment_giwa_r1a.pdf Ecological assessment of pollution in the Russian Arctic region] {{webarchive|url=http://webarchive.loc.gov/all/20060930222354/http://www.unep.org/dewa/giwa/areas/reports/r1a/assessment_giwa_r1a.pdf |date=2006-09-30 }}, Global International Waters Assessment Final Report</ref>


== Историја ==
== Историја ==
{{рут}}
Обале Источносибирског мора насељавали су домороци северног Сибира као што су [[Yukaghirs]] and [[Chukchi people|Chukchi]] (eastern areas). Those tribes were engaged in fishing, hunting and [[reindeer husbandry]], as reindeer sleds were essential for transportation and hunting. They were joined and absorbed by [[Evens]] and [[Evenks]] around the second century and later, between ninth and 15th centuries, by much more numerous [[Yakuts]]. All those tribes moved north from the [[Baikal Lake]] area avoiding confrontations with Mongols. Whereas they all practised [[shamanism]], they spoke different languages.<ref>[http://bse.sci-lib.com/article127724.html Yukaghirs], Great Soviet Encyclopedia (in Russian)</ref><ref>[http://bse.sci-lib.com/article125127.html Evenks], Great Soviet Encyclopedia (in Russian)</ref><ref>Bella Bychkova Jordan, [[Terry G. Jordan-Bychkov]] [https://books.google.com/books?id=lBkYoLBpX14C&pg=PA38 Siberian Village: Land and Life in the Sakha Republic], U of Minnesota Press, 2001 {{ISBN|0-8166-3569-2}} p. 38</ref><ref>[http://www.nsu.ru/ip/evens.php Evens] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120712184023/http://www.nsu.ru/ip/evens.php |date=2012-07-12 }}, Novosibirsk University (in Russian)</ref>

The sea was navigated by Russian sea-farers, moving from one river mouth to another in their [[Koch (boat)|kochs]] as early as the 17th century. In 1648, [[Semyon Dezhnev]] and [[Fedot Alekseyev Popov|Fedot Alekseev]] sailed the coast of the East Siberian Sea from the Kolyma to river [[Anadyr River|Anadyr]] in the [[Bering Sea]]. Systematic exploration and mapping of the sea and its coasts was carried out by a series of expeditions in [[Great Northern Expedition|1735–42]], 1820–24, 1822, 1909 and 1911–14.<ref name=bse/>

In the 1930s, the coastal settlement of [[Ambarchik]], located at the delta of the Kolyma River, was used as a transient [[labor camp]] from which prisoners were transported to other northern camps of the [[Gulag]] system. While stationed at Ambarchik, prisoners were employed to build most of the port infrastructure and to unload the incoming ships. Later, due to shallow waters, the shipping was gradually transferred to [[Chersky (settlement)|Chersky]] in the lower reaches of the Kolyma, in order to accommodate larger vessels. As a result of this transfer, the port and settlement have been abandoned. Nowadays, Ambarchik only hosts a meteorological station operated by a few staff members.<ref>[http://www.1sn.ru/33271.html Путешествие в печально знаменитый Амбарчик], SakhaNews (in Russian)</ref>

Another two labour camps of the Gulag system were later opened near Pevek, namely Chaunlag (1951–1953) and Chaunchukotlag (1949–1957). Both contained about 10,000 inmates used in the mine and construction works.<ref>[http://www.memo.ru/history/NKVD/GULAG/r3/r3-451.htm Чаунлаг] (in Russian)</ref><ref>[http://www.memo.ru/history/NKVD/GULAG/r3/r3-452.htm Чаунчукотлаг] (in Russian)</ref>

== Људске активности ==
[[File:Pevek 2008.jpg|thumb|250px|Поглед на Певек]]

The southern coast of the sea is shared by the [[Sakha Republic]] on the west and [[Chukotka Autonomous Okrug]] of Russia on the east. The coastal settlements are few and small, with the typical population below 100. The only city is [[Pevek]] (population 5,206), which is the [[Northernmost cities and towns|northernmost city]] in Russia. There are gold mines near [[Leningradsky, Chukotka Autonomous Okrug|Leningradsky]] and Pevek, but many mines have been closed recently, for example, [[tin]] mines at Pevek in the 1990s, that resulted in outflow of population.<ref>[http://www.mojgorod.ru/chukotsk_ao/pevek/index.html Pevek] (in Russian)</ref> So, the [[Logashkino]] settlement, which used to be a notable East Siberian Sea port, was abolished in 1998.<ref name="ATS">Resolution #443 of September 29, 1998 ''On Exclusion of Inhabited Localities from the Records of Administrative and Territorial Division of the Sakha (Yakutia) Republic''</ref>

The sea is used mostly for transportation of goods across the northern coast of Russia during August–September. The navigation is hindered even in summer by the remaining floating ice which is also brought down to the southern shores by occasional winds.<ref name=b1>National Geospatial-intelligence Agency [https://books.google.com/books?id=GTiF6nMukUYC&pg=PA137 Prostar Sailing Directions 2005 North Coast of Russia Enroute] {{ISBN|1-57785-756-9}}, pp. 137–143</ref> Fishery and hunting of marine animals is still practised as traditional activities, but has only local importance.<ref name=rev/> Fishery mostly targets salmon, halibut and crab. Data exist on fish production, which in 2005 was distributed, in thousand tonnes as follows: [[sardine]] (1.6), [[Arctic cisco]] (1.8), [[Bering cisco]] (2.2), [[broad whitefish]] (2.7), [[Muksun]] (2.8) and others (3.6).<ref name=fl/>

The principal port is [[Pevek]] (in the Chaunskaya Bay)<ref>[http://www.chukotka.org/ru/economics/branch/transport/ports_navigation/ Ports and navigation] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130516133335/http://www.chukotka.org/ru/economics/branch/transport/ports_navigation/ |date=2013-05-16 }} (in Russian)</ref> After the breakup of the [[Soviet Union]], commercial navigation in the Arctic went into decline. Nowadays more or less regular shipping occurs only between Pevek and [[Vladivostok]]. Ports in the northern Siberian coast located between [[Dudinka]] and Pevek see next to no shipping at all.


Since 1944, most electricity for the region is provided by the 30 MW [[thermal power station]] of Pevek. It is ageing and consumes much oil which has to be brought from far away. Therefore, there was a project to replace the station by a floating 70 MW atomic power station by 2015. (failed) <ref>[http://www.proatom.ru/modules.php?name=News&file=article&thold=-1&mode=flat&order=1&sid=2508 "Golden" station] (in Russian)</ref>
Обале Источносибирског мора насељавали су домороци северног Сибира.


== Топографија ==
== Топографија ==
Ред 60: Ред 80:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
{{refbegin|}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Butler|first=William Elliott|title=Northeast Arctic Passage|url=https://books.google.com/books?id=zG7Xz5eEIIsC&pg=PA60|year=1977|publisher=BRILL|isbn=978-90-286-0498-8|pages=60}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Butler|first=William Elliott|title=Northeast Arctic Passage|url=https://books.google.com/books?id=zG7Xz5eEIIsC&pg=PA60|year=1977|publisher=BRILL|isbn=978-90-286-0498-8|pages=60}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Brink|first=Kenneth H.|last2=Robinson|first2=Allan R.|title=The Global Coastal Ocean - Regional Studies and Syntheses|year=2005|publisher=Harvard University Press|location=Кембриџ, САД|isbn=978-0-674-01741-2|edition=11|url=https://books.google.rs/books?id=-uhTulqFRIgC&pg=PA775&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|accessdate=12. 7. 2017|pages=775}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Brink|first=Kenneth H.|last2=Robinson|first2=Allan R.|title=The Global Coastal Ocean - Regional Studies and Syntheses|year=2005|publisher=Harvard University Press|location=Кембриџ, САД|isbn=978-0-674-01741-2|edition=11|url=https://books.google.rs/books?id=-uhTulqFRIgC&pg=PA775&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|accessdate=12. 7. 2017|pages=775}}
Ред 70: Ред 90:
* -{[http://www.gismeteo.ru/city/daily/4042/ Weather forecast for Pevek] (in Russian)}-
* -{[http://www.gismeteo.ru/city/daily/4042/ Weather forecast for Pevek] (in Russian)}-
* -{[https://world-weather.ru/pogoda/russia/pevek/month/ Weather in Pevek for a month] (in Russian)}-
* -{[https://world-weather.ru/pogoda/russia/pevek/month/ Weather in Pevek for a month] (in Russian)}-
* {{Cite web|url=http://www.unep.org/dewa/giwa/areas/reports/r1a/assessment_giwa_r1a.pdf |title=Ecological assessment |accessdate=14. 1. 2019 |archive-url=http://webarchive.loc.gov/all/20060930222354/http://www.unep.org/dewa/giwa/areas/reports/r1a/assessment_giwa_r1a.pdf |archive-date=30. 9. 2006 |dead-url=bot: unknown }}
* {{Cite web|url=http://www.unep.org/dewa/giwa/areas/reports/r1a/assessment_giwa_r1a.pdf |title=Ecological assessment |accessdate=14. 1. 2019 |archive-url=http://webarchive.loc.gov/all/20060930222354/http://www.unep.org/dewa/giwa/areas/reports/r1a/assessment_giwa_r1a.pdf |archive-date=30. 9. 2006 }}


{{Светско море}}
{{Светско море}}

Верзија на датум 16. јул 2023. у 03:44

Источносибирско море
Мапа мора
ЛокацијаАзија
Земље басена Русија Сједињене Америчке Државе САД
Површина987.000 km2
Прос. дубина58 m
Макс. дубина155 m
Запремина57.000 km3
Водена површина на Викимедијиној остави

Источносибирско море је маргинално море у Арктичком океану.[1][2][3][4] Налази се између Арктичког рта на северу, обале Сибира на југу, Новосибирских острва на западу и Кејп Вилингс близу Чукотке и Врангеловог острва на истоку. Ово море граничи се са Лаптевским морем на западу и Чукотским морем на истоку[5][6].

Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом биљног и животињског света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 m), морске струје се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем, који се топи само током лета (август-септембар).

Главне индустријске активности у овој области су рударство и пловидба у оквиру Северноg морскоg пута;[7][8][9] комерцијални риболов је слабо развијен. Највећи град и лука[10] је Певек, најсевернији град копнене Русије.[11][12][13]

Клима

Клима је изразито поларна, са утицајем Атлантског и Тихог океана. Југозападни ветрови који имају брзину од 6-7 м/с доносе хладан ваздух из Сибира, тако да просечна температура у јануару износи приближно -30 °C.

Време је мирно и стабилно са повременим циклонима. Циклони који долазе са Атлантика повећавају брзину ветра и температуру ваздуха док циклони са Пацифика доносе облаке, олује и мећаве. Ветар дува са севера за време лета[14].

Хидрологија

Лед у Источносибирском мору

Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 km³/год, што чини само 10% од укупног отицања у сва арктичка мора Русије. Највећи допринос има река Колима[15][16] са 132 km³, затим Индигирка са 59 km³[17].

Температура површинске воде опада од југа ка северу. Зими варира између -0,2 и 0,6 °C у делтама река и од -1,7 до -1,8 °C у северном делу мора. Лети се загреје до 7-8 °C у увалама и до 2-3 °C у морским зонама које су у потпуности без леда.

Постоје сталне струје на површини мора које су усмерене од запада ка истоку. Оне су слабе и ветар на тај начин може привремено да им промени смер кретања. Плиме су полудневне (расту два пута дневно) са амплитудом од 5 до 25 cm.

Ниво мора је максималан лети због река. Најнижи ниво мора је у марту и априлу, са укупним годишњим променама од око 70 cm. Ветрови доносе олује са таласима који достижу висину 3-5 m у западном делу док су источни региони релативно мирни.

Олује трају 1-2 дана током лета, оне су чешће зими и могу се продужити до 3-5 дана. Море почиње да се леди током октобра или новембра. Лед је непрекидан и стационаран у близини обале, достиже дебљину од 2 метра до краја зиме. Обично се топи током маја.

У недостатку индустрије, морска вода је прилично чиста. Мање контаминације су пронађене у близини Новосибирских и Вргелових острва (до 80 µg/L), због повремених изливања нафте,[18] и у заливу Чаунскаја због локалне термоелектране и активности у великој луци Певек.[19][20]

Историја

Обале Источносибирског мора насељавали су домороци северног Сибира као што су Yukaghirs and Chukchi (eastern areas). Those tribes were engaged in fishing, hunting and reindeer husbandry, as reindeer sleds were essential for transportation and hunting. They were joined and absorbed by Evens and Evenks around the second century and later, between ninth and 15th centuries, by much more numerous Yakuts. All those tribes moved north from the Baikal Lake area avoiding confrontations with Mongols. Whereas they all practised shamanism, they spoke different languages.[21][22][23][24]

The sea was navigated by Russian sea-farers, moving from one river mouth to another in their kochs as early as the 17th century. In 1648, Semyon Dezhnev and Fedot Alekseev sailed the coast of the East Siberian Sea from the Kolyma to river Anadyr in the Bering Sea. Systematic exploration and mapping of the sea and its coasts was carried out by a series of expeditions in 1735–42, 1820–24, 1822, 1909 and 1911–14.[2]

In the 1930s, the coastal settlement of Ambarchik, located at the delta of the Kolyma River, was used as a transient labor camp from which prisoners were transported to other northern camps of the Gulag system. While stationed at Ambarchik, prisoners were employed to build most of the port infrastructure and to unload the incoming ships. Later, due to shallow waters, the shipping was gradually transferred to Chersky in the lower reaches of the Kolyma, in order to accommodate larger vessels. As a result of this transfer, the port and settlement have been abandoned. Nowadays, Ambarchik only hosts a meteorological station operated by a few staff members.[25]

Another two labour camps of the Gulag system were later opened near Pevek, namely Chaunlag (1951–1953) and Chaunchukotlag (1949–1957). Both contained about 10,000 inmates used in the mine and construction works.[26][27]

Људске активности

Поглед на Певек

The southern coast of the sea is shared by the Sakha Republic on the west and Chukotka Autonomous Okrug of Russia on the east. The coastal settlements are few and small, with the typical population below 100. The only city is Pevek (population 5,206), which is the northernmost city in Russia. There are gold mines near Leningradsky and Pevek, but many mines have been closed recently, for example, tin mines at Pevek in the 1990s, that resulted in outflow of population.[28] So, the Logashkino settlement, which used to be a notable East Siberian Sea port, was abolished in 1998.[29]

The sea is used mostly for transportation of goods across the northern coast of Russia during August–September. The navigation is hindered even in summer by the remaining floating ice which is also brought down to the southern shores by occasional winds.[30] Fishery and hunting of marine animals is still practised as traditional activities, but has only local importance.[4] Fishery mostly targets salmon, halibut and crab. Data exist on fish production, which in 2005 was distributed, in thousand tonnes as follows: sardine (1.6), Arctic cisco (1.8), Bering cisco (2.2), broad whitefish (2.7), Muksun (2.8) and others (3.6).[18]

The principal port is Pevek (in the Chaunskaya Bay)[31] After the breakup of the Soviet Union, commercial navigation in the Arctic went into decline. Nowadays more or less regular shipping occurs only between Pevek and Vladivostok. Ports in the northern Siberian coast located between Dudinka and Pevek see next to no shipping at all.

Since 1944, most electricity for the region is provided by the 30 MW thermal power station of Pevek. It is ageing and consumes much oil which has to be brought from far away. Therefore, there was a project to replace the station by a floating 70 MW atomic power station by 2015. (failed) [32]

Топографија

Будући да је море отворено према океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских група као што су Ајон и Медвеђи архипелаг. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1.342.000 km²[14].

Међу најзначајнијим притокама Источносибирског мора су: Индигирка, Алазеја, Ујандина, Чукотка, Колима, Раучуа, Чаун и Пегтимел. Само неке од њих су пловне. Обала мора је дугачка 3,016 km. Њу чине бројне увале и заливи која се некад протежу дубоко у копно.

Дно је покривено мешавином муља, песка и камења. Око 70% мора је плиће од 50 m, а у просеку је дубоко од 20-25 м. Североисточно од ушћа река Индирике и Колиме, постоје дубоки ровови на морском дну, који се приписују древним речним долинама, које су сада под морем. Највеће дубине, око 150 m налазе се у североисточном делу мора.

Флора и фауна

Флора и фауна су релативно сиромашне, због оштре климе. Летње планктонско цветање је кратко али интензивно, произведе се и до 5 милиона тона планктона у августу и септембру, док је годишња производња око 7 милиона тона. Храњиви састојци у води су углавном од речних притока и приобалне ерозије. Морске обале и ледене плоче станишта су брадатих фока, моржева заједно са њиховим предатором: поларним медведом[33].

Рефренце

  1. ^ R. Stein, Arctic Ocean Sediments: Processes, Proxies, and Paleoenvironment, p. 37
  2. ^ а б East Siberian Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
  3. ^ East Siberian Sea, Encyclopædia Britannica on-line
  4. ^ а б A. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin Seas of USSR. East Siberian Sea, Moscow University (1982) (in Russian)
  5. ^ „ВОСТОЧНО-СИБИРСКОЕ МОРЕ”. Архивирано из оригинала 15. 3. 2010. г. Приступљено 12. 7. 2017. 
  6. ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2011. г. Приступљено 12. 7. 2017. 
  7. ^ Østreng, Willy; Eger, Karl Magnus; Fløistad, Brit; Jørgensen-Dahl, Arnfinn; Lothe, Lars; Mejlænder-Larsen, Morten; Wergeland, Tor (2013). Shipping in Arctic Waters: A Comparison of the Northeast, Northwest and Trans Polar Passages. Springer. ISBN 978-3642167898. S2CID 41481012. doi:10.1007/978-3-642-16790-4. 
  8. ^ Buixadé Farré, Albert; Stephenson, Scott R.; Chen, Linling; Czub, Michael; Dai, Ying; Demchev, Denis; Efimov, Yaroslav; Graczyk, Piotr; Grythe, Henrik; Keil, Kathrin; Kiveäs, Niku; Kumar, Naresh; Liu, Nengye; Matelenok, Igor; Myksvoll, Mari; O'Leary, Derek; Olsen, Julia; Pavithran A.P., Sachin; Petersen, Edward; Raspotnik, Andreas; Ryzhov, Ivan; Solski, Jan; Suo, Lingling; Troein, Caroline; Valeeva, Vilena; van Rijckevorsel, Jaap; Wighting, Jonathan (16. 10. 2014). „Commercial Arctic shipping through the Northeast Passage: Routes, resources, governance, technology, and infrastructure”. Polar Geography. 37 (4): 298—324. doi:10.1080/1088937X.2014.965769 Слободан приступ. 
  9. ^ „The Northeast Passage Opens Up”. The New York Times. 17. 10. 2011. Архивирано из оригинала 21. 10. 2014. г. Приступљено 21. 10. 2014. 
  10. ^ Butler 1977, стр. 60
  11. ^ Forsaken in Russia's Arctic: 9 Million Stranded Workers, New York Times, January 6, 1999
  12. ^ From Vancouver to Moscow Expedition, Yakutia Today
  13. ^ History of Pevek Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2011), Pevek web portal (in Russian)
  14. ^ а б „Восточно-Сибирское море”. Приступљено 12. 7. 2017. 
  15. ^ „Кулу” [Ayan-Yuryakh]. Вода Россия (на језику: руски). Приступљено 4. 1. 2022. 
  16. ^ Edward Lyn, Lewis; E. Peter, Jones; Peter, Lemke; Terry D., Prowse; Peter, Wadhams (1998). The Freshwater Budget of the Arctic Ocean. ISBN 0792364392. 
  17. ^ Brink & Robinson 2005, стр. 775.
  18. ^ а б S. Heileman and I. Belkin East Siberian Sea: LME #56 Архивирано 2010-05-27 на сајту Wayback Machine, NOAA.gov
  19. ^ „East Siberian Sea”. Архивирано из оригинала 19. 9. 2010. г. Приступљено 2010-09-12. .rospriroda.ru (in Russian)
  20. ^ Ecological assessment of pollution in the Russian Arctic region Архивирано 2006-09-30 на сајту Library of Congress Web Archives|Web Archives, Global International Waters Assessment Final Report
  21. ^ Yukaghirs, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
  22. ^ Evenks, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
  23. ^ Bella Bychkova Jordan, Terry G. Jordan-Bychkov Siberian Village: Land and Life in the Sakha Republic, U of Minnesota Press, 2001 ISBN 0-8166-3569-2 p. 38
  24. ^ Evens Архивирано 2012-07-12 на сајту Wayback Machine, Novosibirsk University (in Russian)
  25. ^ Путешествие в печально знаменитый Амбарчик, SakhaNews (in Russian)
  26. ^ Чаунлаг (in Russian)
  27. ^ Чаунчукотлаг (in Russian)
  28. ^ Pevek (in Russian)
  29. ^ Resolution #443 of September 29, 1998 On Exclusion of Inhabited Localities from the Records of Administrative and Territorial Division of the Sakha (Yakutia) Republic
  30. ^ National Geospatial-intelligence Agency Prostar Sailing Directions 2005 North Coast of Russia Enroute ISBN 1-57785-756-9, pp. 137–143
  31. ^ Ports and navigation Архивирано 2013-05-16 на сајту Wayback Machine (in Russian)
  32. ^ "Golden" station (in Russian)
  33. ^ „Список видов морских млекопитающих, встречающихся в Восточно-Сибирском море”. Архивирано из оригинала 15. 3. 2010. г. Приступљено 12. 7. 2017. 

Литература

Спољашње везе

Источносибирско море на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Источносибирско_море&oldid=25986439”