Куга — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
допуна и реф.
Ред 27: Ред 27:
Особе са високим ризиком могу да се вакцинишу као вид превенције,<ref name=WHO2017/> док особе које имају ризик од плућне куге могу да се лијече превентивним лијековима.<ref name=WHO2017/> Ако је особа заражена, лијечење се спроводи антибиотицима и [[Simptomatsko lečenje|симптоматским лијечењем]].<ref name=WHO2017/> Обично антибиотици укључују комбинацију гентамицина и [[Флуорохинолони|флуорохинолона]].<ref name=CDC2015Doc>{{cite web|title=Resources for Clinicians Plague|url=https://www.cdc.gov/plague/healthcare/clinicians.html |website=CDC|accessdate=15. 3. 2024|date=10. 2015}}</ref> Ризик од смрти уз лијечење је око 10%, док је без њега око 70%.<ref name=CDC2015Fact>{{cite web|title=FAQ Plague|url=https://www.cdc.gov/plague/faq/index.html |website=CDC|accessdate=15. 3. 2024|date=9. 2015}}</ref>
Особе са високим ризиком могу да се вакцинишу као вид превенције,<ref name=WHO2017/> док особе које имају ризик од плућне куге могу да се лијече превентивним лијековима.<ref name=WHO2017/> Ако је особа заражена, лијечење се спроводи антибиотицима и [[Simptomatsko lečenje|симптоматским лијечењем]].<ref name=WHO2017/> Обично антибиотици укључују комбинацију гентамицина и [[Флуорохинолони|флуорохинолона]].<ref name=CDC2015Doc>{{cite web|title=Resources for Clinicians Plague|url=https://www.cdc.gov/plague/healthcare/clinicians.html |website=CDC|accessdate=15. 3. 2024|date=10. 2015}}</ref> Ризик од смрти уз лијечење је око 10%, док је без њега око 70%.<ref name=CDC2015Fact>{{cite web|title=FAQ Plague|url=https://www.cdc.gov/plague/faq/index.html |website=CDC|accessdate=15. 3. 2024|date=9. 2015}}</ref>


На глобалном нивоу, годишње се пријави око 600 случајева.[2] Током 2017. међу земљама са највише случајева биле се [[Демократска Република Конго]], [[Мадагаскар]] и [[Перу]].[2] У Сједињеним Америчким Државама, инфекције се повремено јављају у руралним областима, гдје се сматра да бактерије круже међу [[глодари]]ма.<ref name=CDC2015Cau>{{cite web|title=Transmission Plague|url=https://www.cdc.gov/plague/transmission/index.html |website=CDC|accessdate=15. 3. 2024|date=9. 2015}}</ref> Историјски се дешавала у великим епидемијама, а најпознатија је била [[Црна смрт]] у 14. вијеку, која је резултирала са више од 50 милиона смртних случајева у Европи.<ref name=WHO2017/>
На глобалном нивоу, годишње се пријави око 600 случајева.<ref name="WHO20172">{{Cite web|url=https://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs267/en/|title=Plague|date=October 2017|website=World Health Organization|access-date=8 November 2017}}</ref> Током 2017. међу земљама са највише случајева биле се [[Демократска Република Конго]], [[Мадагаскар]] и [[Перу]].<ref name="WHO20173">{{Cite web|url=https://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs267/en/|title=Plague|date=October 2017|website=World Health Organization|access-date=8 November 2017}}</ref> У Сједињеним Америчким Државама, инфекције се повремено јављају у руралним областима, гдје се сматра да бактерије круже међу [[глодари]]ма.<ref name=CDC2015Cau>{{cite web|title=Transmission Plague|url=https://www.cdc.gov/plague/transmission/index.html |website=CDC|accessdate=15. 3. 2024|date=9. 2015}}</ref> Историјски се дешавала у великим епидемијама, а најпознатија је била [[Црна смрт]] у 14. вијеку, која је резултирала са више од 50 милиона смртних случајева у Европи.<ref name=WHO2017/>


Као природни извор, болест се еизоотски одржава у [[Африка|Африци]], [[азија|Азији]], укључујући и територије [[Русија|Русије]], [[Америке|Јужне Америке]], и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У [[Srbija|Србији]] је последња [[епидемија]] куге забиљежена прије више од 160 година. Пошто еколошки услови нису квалитативно измијењени, сматра се да је и даље је у Србији присутна потенцијална опасност од уноса и ширења куге.
Као природни извор, болест се еизоотски одржава у [[Африка|Африци]], [[азија|Азији]], укључујући и територије [[Русија|Русије]], [[Америке|Јужне Америке]], и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У [[Srbija|Србији]] је последња [[епидемија]] куге забиљежена прије више од 160 година. Пошто еколошки услови нису квалитативно измијењени, сматра се да је и даље је у Србији присутна потенцијална опасност од уноса и ширења куге.
Ред 55: Ред 55:


Плућни облик куге настаје усљед инфекције [[плућа]]. Она изазива кашаљ и на тај начин производи капљице у ваздуху које садрже [[Бактерије|бактеријске]] ћелије, које могу да заразе свакога ко их удише. Период [[Инкубациони период|инкубације]] за плућну кугу је кратак, обично два до четири дана, али понекад траје и само неколико сати. Почетни знаци се не разликују од неколико других респираторних болести; укључују главобољу, слабост и пљување или повраћање крви. Ток болести је брз; ако се не дијагностикује и лијечи на вријеме, обично у року од неколико сати, смрт може да услиједи за један до шест дана. Код случајева који се не лијече, смртност је скоро 100%.<ref>{{cite book |editor-last=Ryan |editor-first=K. J. |editor2-last=Ray |editor2-first=C. G. |title=Sherris Medical Microbiology: An Introduction to Infectious Diseases |location=New York |publisher=McGraw-Hill |edition=4. |year=2004 |isbn=978-0-8385-8529-0 }}</ref><ref name="Hoffman1980">{{cite journal|last=Hoffman |first=S. L.| title=Plague in the United States: the "Black Death" is still alive| journal=Annals of Emergency Medicine| year=1980| volume=9| pages=319–322| doi=10.1016/S0196-0644(80)80068-0| issue=6| pmid=7386958}}</ref>
Плућни облик куге настаје усљед инфекције [[плућа]]. Она изазива кашаљ и на тај начин производи капљице у ваздуху које садрже [[Бактерије|бактеријске]] ћелије, које могу да заразе свакога ко их удише. Период [[Инкубациони период|инкубације]] за плућну кугу је кратак, обично два до четири дана, али понекад траје и само неколико сати. Почетни знаци се не разликују од неколико других респираторних болести; укључују главобољу, слабост и пљување или повраћање крви. Ток болести је брз; ако се не дијагностикује и лијечи на вријеме, обично у року од неколико сати, смрт може да услиједи за један до шест дана. Код случајева који се не лијече, смртност је скоро 100%.<ref>{{cite book |editor-last=Ryan |editor-first=K. J. |editor2-last=Ray |editor2-first=C. G. |title=Sherris Medical Microbiology: An Introduction to Infectious Diseases |location=New York |publisher=McGraw-Hill |edition=4. |year=2004 |isbn=978-0-8385-8529-0 }}</ref><ref name="Hoffman1980">{{cite journal|last=Hoffman |first=S. L.| title=Plague in the United States: the "Black Death" is still alive| journal=Annals of Emergency Medicine| year=1980| volume=9| pages=319–322| doi=10.1016/S0196-0644(80)80068-0| issue=6| pmid=7386958}}</ref>

== Узрок ==

* Контакт капљичним путем – кашљање или кијање на другу особу
* Директан физички контакт;– додиривање заражене особе, укључујући сексуални контакт
* Индиректан контакт – обично додиривањем контаминације тла или контаминиране површине
* Ваздушни пренос – ако микроорганизам може дуго да остане у ваздуху
* Фекално-орални прено – обично из контаминиране хране или извора воде
* [[Векторске заразне болести|Векторски пренос]] – инсекти или друге животиње.

Супротно популарном веровању, пацови нису директно започели ширење бубонске куге.Заправо су [[Buve|буве]] (''Xenopsylla cheopis'') заразила пацове, чиме су сами пацови постали прве жртве куге. Инфекција коју преносе глодари код човека настаје када особу уједе бува која је заражена уједом глодара који је уједно и сам заражен угризом буве која је носилац болести. Бактерије се умножавају унутар буве, држећи се заједно и формирају чеп који блокира њен стомак и узрокује гладовање. Бува тада угризе домаћина и наставља да се храни, иако не може да утоли глад, и последично, бува повраћа крв упрљану бактеријама назад у рану од угриза. Бактерија бубонске куге тада инфицира нову особу и бува на крају умире од глади. Озбиљна избијања куге обично почињу избијањем других болести код глодара или порастом популације глодара.<ref>{{Cite journal|last=Yersin|first=Alexandre|year=1894|title=La peste bubonique à Hong-Kong|url=http://www.biusante.parisdescartes.fr/histoire/medica/resultats/index.php?p=3&cote=epo1234&do=page|journal=Annales de l'Institut Pasteur|volume=8|pages=662–67}}</ref>

Студија из 21. века о избијању [[Еиам|куге из 1665. у селу Ејам]] у енглеској Дербишир Дејлсу&nbsp;– које се изоловало током избијања куге, што је олакшавало проучвање догађања у савременом добу – утврдила је да је три четвртине случајева вероватно последица преношења са човека на човека, посебно унутар породица, што је много већи проценат него што се раније мислило.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-derbyshire-51904810|title=Coronavirus: What can the 'plague village of Eyam teach us?|last=Greig Watson|date=22 April 2020|website=BBC News}}</ref>


== Мере спречавања ==
== Мере спречавања ==
Мере спречавања и сузбијања обухватају [[дератизација|дератизацију]], [[дезинсекција|дезинсекцију]] и [[дезинфекција|дезинфекцију]], [[хемипрофилакс|хемиопрофилаксу]] [[антибиотик|антибиотицима]] идр. [[Вакцина|Вакцине]] које су на располагању имају одређене недостатке па се (бар шире) не користе, али њихова примена долази у обзир у случају погоршања епидемиолошке ситуације.
Мере спречавања и сузбијања обухватају [[дератизација|дератизацију]], [[дезинсекција|дезинсекцију]] и [[дезинфекција|дезинфекцију]], [[хемипрофилакс|хемиопрофилаксу]] [[антибиотик|антибиотицима]] идр. [[Вакцина|Вакцине]] које су на располагању имају одређене недостатке па се (бар шире) не користе, али њихова примена долази у обзир у случају погоршања епидемиолошке ситуације.


=== Вакцинација ===
Бактериолог Валдемар Хафкин је развио прву вакцину против куге 1897.<ref name=":1">{{Cite news|date=2020-12-11|title=Waldemar Haffkine: The vaccine pioneer the world forgot|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-india-55050012|access-date=2021-01-20}}</ref><ref>{{Cite web|last=|first=|date=|title=WALDEMAR MORDECAI HAFFKINE|url=http://www.haffkineinstitute.org/waldemar.htm|access-date=2021-01-20|website=[[Haffkine Institute]]|archive-date=24. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924024552/http://www.haffkineinstitute.org/waldemar.htm|url-status=}}</ref>
[[Датотека:bubonic plague map.PNG|мини|десно|250п|Пут ширења куге у Европи 1347. - 1351.
[[Датотека:bubonic plague map.PNG|мини|Пут ширења куге у Европи 1347. - 1351.
{{Col-begin}}
{{Col-begin}}
{{Col-2}}
{{Col-2}}
Ред 73: Ред 86:
{{leftlegend|#75d370|Минорна појава}}
{{leftlegend|#75d370|Минорна појава}}
{{Col-end}}]]
{{Col-end}}]]

Бактериолог [[Валдемар Хаффкине|Валдемар Хафкин]] је развио прву вакцину против куге 1897.<ref name=":12">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-asia-india-55050012|title=Waldemar Haffkine: The vaccine pioneer the world forgot|date=2020-12-11|work=BBC News|access-date=2021-01-20|language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.haffkineinstitute.org/waldemar.htm|title=WALDEMAR MORDECAI HAFFKINE|date=|website=[[Haffkine Institute]]|access-date=2021-01-20}}</ref> Он је спровео велики програм вакцинације у [[Британска Индија|Британској Индији]] и процењује се да је 26 милиона доза Хафкинове вакцине против куге послато из [[Мумбај|Бомбаја]] између 1897. и 1925. године, што је смањило смртност од последица куге за 50–85%.<ref name=":12" /><ref>{{Cite journal|last=Hawgood|first=Barbara J.|date=February 2007|title=Waldemar Mordecai Haffkine, CIE (1860–1930): prophylactic vaccination against cholera and bubonic plague in British India|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17356724/|journal=Journal of Medical Biography|volume=15|issue=1|pages=9–19|doi=10.1258/j.jmb.2007.05-59|issn=0967-7720|pmid=17356724|via=}}</ref>

Пошто је људска куга ретка у већини делова света од 2023. године, рутинска вакцинација није потребна осим за оне који су изложени посебно високом ризику. Вакцинација није потребна ни за људе који живе у областима где је пристуна [[Ензоотиц|ензоотска]] куга, што значи да се јавља редовним, предвидивим стопама у популације и специфичне области, као што су западне Сједињене Америчке Државе. Није чак ни назначено за већину путника у земље са познатим недавним пријављеним случајевима, посебно ако је њихово путовање ограничено на урбана подручја са модерним хотелима. [[Центри за контролу и превенцију болести|Centers for Disease Control and Prevention]] Сједињених Америчких Држава стога препоручује вакцинацију само за (1) сво лабораторијско и теренско особље које ради са организмима ''Y. pestis'' отпорним на антимикробне супстанце: (2) људима који су ангажовани у експериментима са аеросолом са ''Y. pestis''; и (3) људи ангажовани у теренским операцијама у областима са ензоотском кугом где спречавање излагања није могуће (као што су неке области у којима је дошло до катастрофе).<ref>{{Cite web|url=https://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/00041848.htm|title=Plague Vaccine|date=June 11, 1982|publisher=CDC|access-date=Apr 30, 2015}}</ref> Систематска анализа [[Цоцхране Цоллаборатион|Cochrane Collaboration]] није пронашла студије довољног квалитета да би се дала било каква изјава о ефикасности вакцине.<ref>{{Cite journal|year=2000|editor-last=Jefferson|editor-first=Tom|title=Vaccines for preventing plague|journal=Cochrane Database Syst Rev|volume=1998|issue=2|pages=CD000976|doi=10.1002/14651858.CD000976|pmc=6532692|pmid=10796565}}</ref>

=== Рана дијагноза ===
Рано откривање куге доводи до смањења преноса или ширења болести.<ref name=":0">{{Cite journal|last=Jullien|first=Sophie|last2=Dissanayake|first2=Harsha A|last3=Chaplin|first3=Marty|date=2020-06-26|editor-last=Cochrane Infectious Diseases Group|title=Rapid diagnostic tests for plague|journal=Cochrane Database of Systematic Reviews|language=en|volume=2020|issue=6|pages=CD013459|doi=10.1002/14651858.CD013459.pub2|pmc=7387759|pmid=32597510}}</ref>

=== Профилакса ===
[[Профилакса инфективних болести|Профилакса]] пре излагања за људе који први реагују у случајевима несреће и здравствене раднике који ће се бринути о пацијентима са плућном кугом не сматра се неопходном све док се могу одржавати и применити стандардне мере предострожности и даље мере предострожности.<ref name=":32">{{citation-attribution|{{Cite journal|last=Nelson|first=Christina A.|date=2021|title=Antimicrobial Treatment and Prophylaxis of Plague: Recommendations for Naturally Acquired Infections and Bioterrorism Response|journal=MMWR. Recommendations and Reports|language=en-us|volume=70|issue=3|pages=1–27|doi=10.15585/mmwr.rr7003a1|pmid=34264565|pmc=8312557|issn=1057-5987|doi-access=free}}}}</ref> У случајевима недостатка хируршких маски, пренатрпаности пацијената, лоше вентилације на болничким одељењима или других криза, профилакса пре излагања може бити оправдана ако су доступне довољне залихе антимикробних средстава.<ref name=":32" />

Постекспозициону профилаксу треба размотрити за људе који су имали близак (<181 cm), стални контакт са пацијентом са плућном кугом и који нису носили адекватну личну заштитну опрему.<ref name=":33">{{citation-attribution|{{Cite journal|last=Nelson|first=Christina A.|date=2021|title=Antimicrobial Treatment and Prophylaxis of Plague: Recommendations for Naturally Acquired Infections and Bioterrorism Response|journal=MMWR. Recommendations and Reports|language=en-us|volume=70|issue=3|pages=1–27|doi=10.15585/mmwr.rr7003a1|pmid=34264565|pmc=8312557|issn=1057-5987|doi-access=free}}}}</ref> Антимикробна профилакса након излагања такође се може размотрити за лабораторијске раднике који су случајно били изложени инфективним материјалима и људе који су имали близак (< 181 cm) или директан контакт са зараженим животињама, као што су ветеринарско особље, власници кућних љубимаца и ловци.<ref name=":33" />

Специфичне препоруке о профилакси пре и после излагања су доступне у клиничким смерницама о лечењу и профилакси куге објављеним 2021. године.<ref name=":34">{{citation-attribution|{{Cite journal|last=Nelson|first=Christina A.|date=2021|title=Antimicrobial Treatment and Prophylaxis of Plague: Recommendations for Naturally Acquired Infections and Bioterrorism Response|journal=MMWR. Recommendations and Reports|language=en-us|volume=70|issue=3|pages=1–27|doi=10.15585/mmwr.rr7003a1|pmid=34264565|pmc=8312557|issn=1057-5987|doi-access=free}}}}</ref>

== Третмани ==
Ако се дијагностикује на време, различити облици куге обично веома реагују на терапију антибиотицима.<ref name=":22">{{Cite journal|last=Nelson|first=Christina A|last2=Fleck-Derderian|first2=Shannon|last3=Cooley|first3=Katharine M|last4=Meaney-Delman|first4=Dana|last5=Becksted|first5=Heidi A|last6=Russell|first6=Zachary|last7=Renaud|first7=Bertrand|last8=Bertherat|first8=Eric|last9=Mead|first9=Paul S|date=2020-05-21|title=Antimicrobial Treatment of Human Plague: A Systematic Review of the Literature on Individual Cases, 1937–2019|journal=Clinical Infectious Diseases|volume=70|issue=Supplement_1|pages=S3–S10|doi=10.1093/cid/ciz1226|issn=1058-4838|pmid=32435802|doi-access=free}}</ref><ref name=":02">{{Cite journal|last=Jullien|first=Sophie|last2=Dissanayake|first2=Harsha A|last3=Chaplin|first3=Marty|date=2020-06-26|editor-last=Cochrane Infectious Diseases Group|title=Rapid diagnostic tests for plague|journal=Cochrane Database of Systematic Reviews|language=en|volume=2020|issue=6|pages=CD013459|doi=10.1002/14651858.CD013459.pub2|pmc=7387759|pmid=32597510}}</ref> Антибиотици који се често користе су [[стрептомицин]], [[Hloramfenikol|хлорамфеникол]] и [[Tetraciklin|тетрациклин]]. Међу новијим генерацијама антибиотика, [[гентамицин]] и [[доксициклин]] су се показали ефикасним у [[Монотерапија|монотерапијском]] лечењу куге.<ref name=":22" /><ref name="Mwengee2006">{{Cite journal|last=Mwengee W|last2=Butler|first2=Thomas|last3=Mgema|first3=Samuel|last4=Mhina|first4=George|last5=Almasi|first5=Yusuf|last6=Bradley|first6=Charles|last7=Formanik|first7=James B.|last8=Rochester|first8=C. George|year=2006|title=Treatment of Plague with Genamicin or Doxycycline in a Randomized Clinical Trial in Tanzania|journal=Clin Infect Dis|volume=42|issue=5|pages=614–21|doi=10.1086/500137|pmid=16447105|doi-access=free}}</ref> Смернице о лечењу и профилакси у случају дијагнозе куге, објавили су 2021. ''Centers for Disease Control and Prevention''.<ref name=":35">{{citation-attribution|{{Cite journal|last=Nelson|first=Christina A.|date=2021|title=Antimicrobial Treatment and Prophylaxis of Plague: Recommendations for Naturally Acquired Infections and Bioterrorism Response|journal=MMWR. Recommendations and Reports|language=en-us|volume=70|issue=3|pages=1–27|doi=10.15585/mmwr.rr7003a1|pmid=34264565|pmc=8312557|issn=1057-5987|doi-access=free}}}}</ref>

Бактерија куге могла би развити [[Otpornost na lek|отпорност на лекове]] и поново постати велика претња по здравље. Један случај бактерије отпорне на лекове пронађен је на [[Мадагаскар|Мадагаскару]] 1995. године<ref>[http://www.scidev.net/en/health/antibiotic-resistance/news/drugresistant-plague-a-major-threat-say-scient.html Drug-resistant plague a 'major threat', say scientists], SciDev.Net.</ref> Даље епидемије на Мадагаскару пријављене су новембра 2014.<ref>{{Cite web|url=https://www.who.int/csr/don/21-november-2014-plague/en/|title=Plague – Madagascar|date=21 November 2014|publisher=World Health Organization|archive-url=https://web.archive.org/web/20141123184009/http://www.who.int/csr/don/21-november-2014-plague/en/|archive-date=November 23, 2014|url-status=dead|access-date=26 November 2014}}</ref> и октобра 2017.<ref>{{Cite web|url=https://www.who.int/mediacentre/news/releases/2017/response-plague-madagascar/en/|title=WHO scales up response to plague in Madagascar|date=1 October 2017|publisher=World Health Organization (WHO)|access-date=5 October 2017}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==
Ред 82: Ред 114:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Додатна литература ==

* {{cite journal|date=July 2021|title=Antimicrobial Treatment and Prophylaxis of Plague: Recommendations for Naturally Acquired Infections and Bioterrorism Response|url=https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/70/rr/pdfs/rr7003a1-H.pdf|journal=MMWR Recomm Rep|volume=70|issue=3|pages=1–27|doi=10.15585/mmwr.rr7003a1|pmc=8312557|pmid=34264565|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20221009/https://www.cdc.gov/mmwr/volumes/70/rr/pdfs/rr7003a1-H.pdf|archive-date=2022-10-09|doi-access=free|vauthors=Nelson CA, Meaney-Delman D, Fleck-Derderian S, Cooley KM, Yu PA, Mead PS|url-status=live}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 15. март 2024. у 21:11

Куга
Бактерија Yersinia pestis која изазива кугу, под флуоресцентним освјетљењем
СпецијалностиИнфективна болест
Симптомигрозница, слабост, главобоља[1]
Вријеме појаве1—7 дана након излагања[2]
ТиповиБубонска куга, септикемична куга, плућна куга[1]
УзроциYersinia pestis[2]
Дијагностички методПроналажење бактерије у лимфном чвору, крви, испљувку[2]
ПревенцијаВакцина против куге[2]
Лијечењеантибиотици и симптоматско лијечење[2]
Лијековигентамицин и флуорохинолони[3]
Прогнозаоко 10% ризик од смрти (са лијечењем)[4]
ФреквенцијаОко 600 случајева годишње[2]

Куга, позната и као пестис или „црна смрт“, заразна је болест коју изазива бактерија Yersinia pestis.[2] Симптоми укључују грозницу, слабост и главобољу,[1] а обично почиње један до седам дана након излагања.[2] Постоје три облика куге, од којих сваки утиче на различите дјелове тијела и изазива повезане симптоме. Плућна куга инфицира плућа, изазивајући кратак дах, кашаљ и бол у грудима; Бубонска куга утиче на лимфне чворове, због чега набрекне, а септикемична куга инфицира крв и може да узрокује да ткива поцрне и одумру.[1][2]

Облици Бубонске и септикемичне куге се углавном шире уједом бува или се преносе преко контакта са зараженом животињом,[1] док се плућна куга углавном шири између људи ваздушним путем преко заразних капљица.[1] Дијагноза се обично поставља проналажењем бактерије у течности из лимфног чвора, крви или испљувака.[2]

Особе са високим ризиком могу да се вакцинишу као вид превенције,[2] док особе које имају ризик од плућне куге могу да се лијече превентивним лијековима.[2] Ако је особа заражена, лијечење се спроводи антибиотицима и симптоматским лијечењем.[2] Обично антибиотици укључују комбинацију гентамицина и флуорохинолона.[3] Ризик од смрти уз лијечење је око 10%, док је без њега око 70%.[4]

На глобалном нивоу, годишње се пријави око 600 случајева.[5] Током 2017. међу земљама са највише случајева биле се Демократска Република Конго, Мадагаскар и Перу.[6] У Сједињеним Америчким Државама, инфекције се повремено јављају у руралним областима, гдје се сматра да бактерије круже међу глодарима.[7] Историјски се дешавала у великим епидемијама, а најпознатија је била Црна смрт у 14. вијеку, која је резултирала са више од 50 милиона смртних случајева у Европи.[2]

Као природни извор, болест се еизоотски одржава у Африци, Азији, укључујући и територије Русије, Јужне Америке, и САД. У Србији је последња епидемија куге забиљежена прије више од 160 година. Пошто еколошки услови нису квалитативно измијењени, сматра се да је и даље је у Србији присутна потенцијална опасност од уноса и ширења куге.

Један доктор из 17. века би обукао заштитно одело, укључујући и дугачки шешир, рукавице, маску и наочаре, пре него што би ишао у обилазак пацијената који су били заражени кугом. Наслов натписа гласи: Како да се борите са смрћу у Риму, године 1656,. употребом заштитног одела

Знаци и симптоми

Постоји неколико различитих клиничких манифестација куге. Најчешћи облик је бубонска куга, затим септикемична и плућна куга.[8] Друге клиничке манифестације укључују кугни менингитис, фарингитис куге и очну кугу.[8][9] Општи симптоми су грозница, хладноћа, главобоља и мучнина.[1] У случају бубонске куге, многе особе имају оток у лимфним чворовима.[1] Код особа које имају плућну кугу симптоми могу да укључују кашаљ, бол у грудима и хемоптизију.[1]

Бубонска куга

Главни чланак: Бубонска куга
Отечене ингвиналне лимфне жлијезде код особе заражене бубонском кугом.

Када бува угризе човјека и контаминира рану повратном крвљу, бактерије које изазивају кугу прелазе у ткиво. Бактерија Yersinia pestis може да се размножава унутар ћелија, па и ако се фагоцитозују, и даље могу да преживе. Када дођу у тијело човјека, бактерије могу да уђу у лимфни систем, који одводи ванћелијску течност. Бактерије луче неколико токсина, од којих је познато да један изазива бета-адренергичку блокаду.[10]

Бактерија се шири кроз лимфне судове зараженог човјека све док не дође до лимфног чвора, гдје изазива акутни лимфаденитис.[11] Отечени лимфни чворови формирају карактеристичне бубоне повезане са болешћу,[12] а аутопсије тих бубона су откриле да су углавном хеморагични или некротични.[13]

Ако је лимфни чвор преоптерећен, инфекција може да прође у крвоток, изазивајући секундарну септикемијску кугу, а ако су бактерије прешле у плућа, може да изазове секундарну плућну кугу.[14]

Септикемична куга

Лимфати се одводе у крвоток, тако да бактерије куге могу да доспију у крв и да оду у скоро сваки дио тијела. Код септикемичне куге, бактеријски ендотоксини изазивају дисеминовану интраваскуларну коагулацију (ДИЦ), узрокујући ситне угрушке у цијелом тијелу и могућу исхемијску некрозу (смрт ткива усљед недостатка циркулације/перфузије тог ткива) из угрушака). ДИЦ доводи до исцрпљивања ресурса згрушавања у тијелу и не може више да контролише крварење, па долази до крварења у кожу и друге органе, што може да изазове црвени или црни пјегасти осип и хемоптизу/хематемезу (кашљање/повраћање крви). На кожи се јављају избочине које подсјећају на уједе инсеката; обично су црвене, а понекад и бијеле у средини. Ако се не лијечи, септикемична куга је обично смртоносна, а правовремено лијечење антибиотицима смањује стопу смртности за између 4 и 15%.[15][16][17]

Плућна куга

Плућни облик куге настаје усљед инфекције плућа. Она изазива кашаљ и на тај начин производи капљице у ваздуху које садрже бактеријске ћелије, које могу да заразе свакога ко их удише. Период инкубације за плућну кугу је кратак, обично два до четири дана, али понекад траје и само неколико сати. Почетни знаци се не разликују од неколико других респираторних болести; укључују главобољу, слабост и пљување или повраћање крви. Ток болести је брз; ако се не дијагностикује и лијечи на вријеме, обично у року од неколико сати, смрт може да услиједи за један до шест дана. Код случајева који се не лијече, смртност је скоро 100%.[18][19]

Узрок

  • Контакт капљичним путем – кашљање или кијање на другу особу
  • Директан физички контакт;– додиривање заражене особе, укључујући сексуални контакт
  • Индиректан контакт – обично додиривањем контаминације тла или контаминиране површине
  • Ваздушни пренос – ако микроорганизам може дуго да остане у ваздуху
  • Фекално-орални прено – обично из контаминиране хране или извора воде
  • Векторски пренос – инсекти или друге животиње.

Супротно популарном веровању, пацови нису директно започели ширење бубонске куге.Заправо су буве (Xenopsylla cheopis) заразила пацове, чиме су сами пацови постали прве жртве куге. Инфекција коју преносе глодари код човека настаје када особу уједе бува која је заражена уједом глодара који је уједно и сам заражен угризом буве која је носилац болести. Бактерије се умножавају унутар буве, држећи се заједно и формирају чеп који блокира њен стомак и узрокује гладовање. Бува тада угризе домаћина и наставља да се храни, иако не може да утоли глад, и последично, бува повраћа крв упрљану бактеријама назад у рану од угриза. Бактерија бубонске куге тада инфицира нову особу и бува на крају умире од глади. Озбиљна избијања куге обично почињу избијањем других болести код глодара или порастом популације глодара.[20]

Студија из 21. века о избијању куге из 1665. у селу Ејам у енглеској Дербишир Дејлсу – које се изоловало током избијања куге, што је олакшавало проучвање догађања у савременом добу – утврдила је да је три четвртине случајева вероватно последица преношења са човека на човека, посебно унутар породица, што је много већи проценат него што се раније мислило.[21]

Мере спречавања

Мере спречавања и сузбијања обухватају дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију, хемиопрофилаксу антибиотицима идр. Вакцине које су на располагању имају одређене недостатке па се (бар шире) не користе, али њихова примена долази у обзир у случају погоршања епидемиолошке ситуације.

Вакцинација

Пут ширења куге у Европи 1347. - 1351.

Бактериолог Валдемар Хафкин је развио прву вакцину против куге 1897.[22][23] Он је спровео велики програм вакцинације у Британској Индији и процењује се да је 26 милиона доза Хафкинове вакцине против куге послато из Бомбаја између 1897. и 1925. године, што је смањило смртност од последица куге за 50–85%.[22][24]

Пошто је људска куга ретка у већини делова света од 2023. године, рутинска вакцинација није потребна осим за оне који су изложени посебно високом ризику. Вакцинација није потребна ни за људе који живе у областима где је пристуна ензоотска куга, што значи да се јавља редовним, предвидивим стопама у популације и специфичне области, као што су западне Сједињене Америчке Државе. Није чак ни назначено за већину путника у земље са познатим недавним пријављеним случајевима, посебно ако је њихово путовање ограничено на урбана подручја са модерним хотелима. Centers for Disease Control and Prevention Сједињених Америчких Држава стога препоручује вакцинацију само за (1) сво лабораторијско и теренско особље које ради са организмима Y. pestis отпорним на антимикробне супстанце: (2) људима који су ангажовани у експериментима са аеросолом са Y. pestis; и (3) људи ангажовани у теренским операцијама у областима са ензоотском кугом где спречавање излагања није могуће (као што су неке области у којима је дошло до катастрофе).[25] Систематска анализа Cochrane Collaboration није пронашла студије довољног квалитета да би се дала било каква изјава о ефикасности вакцине.[26]

Рана дијагноза

Рано откривање куге доводи до смањења преноса или ширења болести.[27]

Профилакса

Профилакса пре излагања за људе који први реагују у случајевима несреће и здравствене раднике који ће се бринути о пацијентима са плућном кугом не сматра се неопходном све док се могу одржавати и применити стандардне мере предострожности и даље мере предострожности.[28] У случајевима недостатка хируршких маски, пренатрпаности пацијената, лоше вентилације на болничким одељењима или других криза, профилакса пре излагања може бити оправдана ако су доступне довољне залихе антимикробних средстава.[28]

Постекспозициону профилаксу треба размотрити за људе који су имали близак (<181 cm), стални контакт са пацијентом са плућном кугом и који нису носили адекватну личну заштитну опрему.[29] Антимикробна профилакса након излагања такође се може размотрити за лабораторијске раднике који су случајно били изложени инфективним материјалима и људе који су имали близак (< 181 cm) или директан контакт са зараженим животињама, као што су ветеринарско особље, власници кућних љубимаца и ловци.[29]

Специфичне препоруке о профилакси пре и после излагања су доступне у клиничким смерницама о лечењу и профилакси куге објављеним 2021. године.[30]

Третмани

Ако се дијагностикује на време, различити облици куге обично веома реагују на терапију антибиотицима.[31][32] Антибиотици који се често користе су стрептомицин, хлорамфеникол и тетрациклин. Међу новијим генерацијама антибиотика, гентамицин и доксициклин су се показали ефикасним у монотерапијском лечењу куге.[31][33] Смернице о лечењу и профилакси у случају дијагнозе куге, објавили су 2021. Centers for Disease Control and Prevention.[34]

Бактерија куге могла би развити отпорност на лекове и поново постати велика претња по здравље. Један случај бактерије отпорне на лекове пронађен је на Мадагаскару 1995. године[35] Даље епидемије на Мадагаскару пријављене су новембра 2014.[36] и октобра 2017.[37]

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Symptoms Plague”. CDC. септембар 2015. Приступљено 15. 3. 2024. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Plague”. World Health Organization. октобар 2017. Приступљено 15. 3. 2024. 
  3. ^ а б „Resources for Clinicians Plague”. CDC. октобар 2015. Приступљено 15. 3. 2024. 
  4. ^ а б „FAQ Plague”. CDC. септембар 2015. Приступљено 15. 3. 2024. 
  5. ^ „Plague”. World Health Organization. октобар 2017. Приступљено 8. 11. 2017. 
  6. ^ „Plague”. World Health Organization. октобар 2017. Приступљено 8. 11. 2017. 
  7. ^ „Transmission Plague”. CDC. септембар 2015. Приступљено 15. 3. 2024. 
  8. ^ а б Nelson, Christina A; Fleck-Derderian, Shannon; Cooley, Katharine M; Meaney-Delman, Dana; Becksted, Heidi A; Russell, Zachary; Renaud, Bertrand; Bertherat, Eric; Mead, Paul S (21. 5. 2020). „Antimicrobial Treatment of Human Plague: A Systematic Review of the Literature on Individual Cases, 1937–2019”. Clinical Infectious Diseases. 70 (Supplement_1): S3—S10. ISSN 1058-4838. PMID 32435802. doi:10.1093/cid/ciz1226 Слободан приступ. 
  9. ^ Nelson, Christina A. (2021). „Antimicrobial Treatment and Prophylaxis of Plague: Recommendations for Naturally Acquired Infections and Bioterrorism Response”. MMWR. Recommendations and Reports. 70 (3): 1—27. ISSN 1057-5987. PMC 8312557 Слободан приступ. PMID 34264565. doi:10.15585/mmwr.rr7003a1 Слободан приступ. 
  10. ^ Brown, S. D.; Montie, T. C. (1977). „Beta-adrenergic blocking activity of Yersinia pestis murine toxin”. Infection and Immunity. 18 (1): 85—93. PMC 421197 Слободан приступ. PMID 198377. doi:10.1128/IAI.18.1.85-93.1977. 
  11. ^ Sebbane, F.; Jarret, C. O.; Gardner, D.; Long, D.; Hinnebusch, B. J. (2006). „Role of Yersinia pestis plasminogen activator in the incidence of distinct septicemic and bubonic forms of flea-borne plague”. Proc Natl Acad Sci U S A. 103 (14): 5526—5530. Bibcode:2006PNAS..103.5526S. PMC 1414629 Слободан приступ. PMID 16567636. doi:10.1073/pnas.0509544103 Слободан приступ. 
  12. ^ „Symptoms | Plague”. Centers for Disease Control and Prevention. 14. 9. 2015. Приступљено 15. 3. 2024. 
  13. ^ Sebbane, F.; Gardner, D.; Long, D.; Gowen, B. B.; Hinnebusch, B. J. (2005). „Kinetics of Disease Progression and Host Response in a Rat Model of Bubonic Plague”. Am J Pathol. 166 (5): 1427—1439. PMC 1606397 Слободан приступ. PMID 15855643. doi:10.1016/S0002-9440(10)62360-7. 
  14. ^ „Plague”. Centers for Disease Control and Prevention. Приступљено 15. 3. 2024. 
  15. ^ Wagle, P. M. (1948). „Recent advances in the treatment of bubonic plague”. Indian J Med Sci. 2: 489—494. 
  16. ^ Meyer, K. F. (1950). „Modern therapy of plague”. J Am Med Assoc. 144 (12): 982—85. PMID 14774219. doi:10.1001/jama.1950.02920120006003. 
  17. ^ Datt Gupta, A. K. (1948). „A short note on plague cases treated at Campbell Hospital”. Ind Med Gaz. 83 (3): 150—151. PMC 5190352 Слободан приступ. PMID 29014753. 
  18. ^ Ryan, K. J.; Ray, C. G., ур. (2004). Sherris Medical Microbiology: An Introduction to Infectious Diseases (4. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-8385-8529-0. 
  19. ^ Hoffman, S. L. (1980). „Plague in the United States: the "Black Death" is still alive”. Annals of Emergency Medicine. 9 (6): 319—322. PMID 7386958. doi:10.1016/S0196-0644(80)80068-0. 
  20. ^ Yersin, Alexandre (1894). „La peste bubonique à Hong-Kong”. Annales de l'Institut Pasteur. 8: 662—67. 
  21. ^ Greig Watson (22. 4. 2020). „Coronavirus: What can the 'plague village of Eyam teach us?”. BBC News. 
  22. ^ а б „Waldemar Haffkine: The vaccine pioneer the world forgot”. BBC News (на језику: енглески). 2020-12-11. Приступљено 2021-01-20. 
  23. ^ „WALDEMAR MORDECAI HAFFKINE”. Haffkine Institute. Приступљено 2021-01-20. 
  24. ^ Hawgood, Barbara J. (фебруар 2007). „Waldemar Mordecai Haffkine, CIE (1860–1930): prophylactic vaccination against cholera and bubonic plague in British India”. Journal of Medical Biography. 15 (1): 9—19. ISSN 0967-7720. PMID 17356724. doi:10.1258/j.jmb.2007.05-59. 
  25. ^ „Plague Vaccine”. CDC. 11. 6. 1982. Приступљено 30. 4. 2015. 
  26. ^ Jefferson, Tom, ур. (2000). „Vaccines for preventing plague”. Cochrane Database Syst Rev. 1998 (2): CD000976. PMC 6532692 Слободан приступ. PMID 10796565. doi:10.1002/14651858.CD000976. 
  27. ^ Jullien, Sophie; Dissanayake, Harsha A; Chaplin, Marty (2020-06-26). Cochrane Infectious Diseases Group, ур. „Rapid diagnostic tests for plague”. Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески). 2020 (6): CD013459. PMC 7387759 Слободан приступ. PMID 32597510. doi:10.1002/14651858.CD013459.pub2. 
  28. ^ а б Јавно власништво Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  29. ^ а б Јавно власништво Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  30. ^ Јавно власништво Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  31. ^ а б Nelson, Christina A; Fleck-Derderian, Shannon; Cooley, Katharine M; Meaney-Delman, Dana; Becksted, Heidi A; Russell, Zachary; Renaud, Bertrand; Bertherat, Eric; Mead, Paul S (2020-05-21). „Antimicrobial Treatment of Human Plague: A Systematic Review of the Literature on Individual Cases, 1937–2019”. Clinical Infectious Diseases. 70 (Supplement_1): S3—S10. ISSN 1058-4838. PMID 32435802. doi:10.1093/cid/ciz1226 Слободан приступ. 
  32. ^ Jullien, Sophie; Dissanayake, Harsha A; Chaplin, Marty (2020-06-26). Cochrane Infectious Diseases Group, ур. „Rapid diagnostic tests for plague”. Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески). 2020 (6): CD013459. PMC 7387759 Слободан приступ. PMID 32597510. doi:10.1002/14651858.CD013459.pub2. 
  33. ^ Mwengee W; Butler, Thomas; Mgema, Samuel; Mhina, George; Almasi, Yusuf; Bradley, Charles; Formanik, James B.; Rochester, C. George (2006). „Treatment of Plague with Genamicin or Doxycycline in a Randomized Clinical Trial in Tanzania”. Clin Infect Dis. 42 (5): 614—21. PMID 16447105. doi:10.1086/500137 Слободан приступ. 
  34. ^ Јавно власништво Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  35. ^ Drug-resistant plague a 'major threat', say scientists, SciDev.Net.
  36. ^ „Plague – Madagascar”. World Health Organization. 21. 11. 2014. Архивирано из оригинала 23. 11. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2014. 
  37. ^ „WHO scales up response to plague in Madagascar”. World Health Organization (WHO). 1. 10. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 

Додатна литература

Спољашње везе


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Куга&oldid=27475555”