Multipla skleroza — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 131: Ред 131:
| colspan="3" |'''''Osnovna terapija (u kladu sa smernicama [[Multiple Sklerose Therapie Konsensus Gruppe|MSTKG]])''
| colspan="3" |'''''Osnovna terapija (u kladu sa smernicama [[Multiple Sklerose Therapie Konsensus Gruppe|MSTKG]])''
|-
|-
| [[Interferon]]e || Betaferon<sup>®</sup>, Avonex<sup>®</sup>, Rebif<sup>®</sup>||<ref>Rieckmann et al.: ''Rekombinante Beta-Interferone: Immunmodulatorische Therapie der schubförmigen Multiplen Sklerose.'' Deutsches Ärzteblatt 93, Ausgabe 46 vom 15. November 1996, Seite A-3022 [http://www.aerzteblatt.de/v4/archiv/artikel.asp?id=3886 Volltext]</ref><sup>, </sup><ref>Filippini et al.: ''Interferons in relapsing remitting multiple sclerosis: a systematic review.'' Lancet. 2003;361(9357):545-52. PMID 12598138</ref>
| [[Interferon]]e || [[Betaferon]]<sup>®</sup>, [[Avonex]]<sup>®</sup>, [[Rebif]]<sup>®</sup>||<ref>Rieckmann et al.: ''Rekombinante Beta-Interferone: Immunmodulatorische Therapie der schubförmigen Multiplen Sklerose.'' Deutsches Ärzteblatt 93, Ausgabe 46 vom 15. November 1996, Seite A-3022 [http://www.aerzteblatt.de/v4/archiv/artikel.asp?id=3886 Volltext]</ref><sup>,</sup><ref>Filippini et al.: ''Interferons in relapsing remitting multiple sclerosis: a systematic review.'' Lancet. 2003;361(9357):545-52. PMID 12598138</ref>
|-
|-
| [[Glatirameracetat]] || Copaxone<sup>®</sup>||<ref>Munari et al.: ''Therapy with glatiramer acetate for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2004;(1):CD004678. PMID 14974077</ref>
| [[Glatirameracetat]] || [[Copaxone]]<sup>®</sup>||<ref>Munari et al.: ''Therapy with glatiramer acetate for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2004;(1):CD004678. PMID 14974077</ref>
|-
|-
|- class="hintergrundfarbe8"
|- class="hintergrundfarbe8"
| colspan="3" |'''''Alternativna terapija (na osnovu kontraindikacija za terapiju)''
| colspan="3" |'''''Alternativna terapija (na osnovu kontraindikacija za terapiju)''
|-
|-
| [[Azathioprin]] || Imurek<sup>®</sup> ||<ref>Casetta et al.: ''Azathioprine for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2007; CD003982. PMID 17943809</ref>
| [[Azathioprin]] || [[Imurek]]<sup>®</sup> ||<ref>Casetta et al.: ''Azathioprine for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2007; CD003982. PMID 17943809</ref>
|-
|-
| [[Imunoglobulin]] ||Gamunex<sup>®</sup> 10 %, Octagam<sup>®</sup>||<ref>Gray et al.:''Intravenous immunoglobulins for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2003; CD002936. PMID 14583956</ref>
| [[Imunoglobulin]] || [[Gamunex]]<sup>®</sup> 10 %, [[Octagam]]<sup>®</sup>||<ref>Gray et al.:''Intravenous immunoglobulins for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2003; CD002936. PMID 14583956</ref>
|-
|-
|- class="hintergrundfarbe8"
|- class="hintergrundfarbe8"
| colspan="3" |'''''Eskalaciona terapija''
| colspan="3" |'''''Eskalaciona terapija''
|-
|-
| [[Natalizumab]] || Tysabri<sup>®</sup> ||<ref>Polman et al.: ''A randomized, placebo-controlled trial of natalizumab for relapsing multiple sclerosis.'' N Engl J Med. 2006;354(9):899-910. PMID 16510744</ref>
| [[Natalizumab]] || [[Tysabri]]<sup>®</sup> ||<ref>Polman et al.: ''A randomized, placebo-controlled trial of natalizumab for relapsing multiple sclerosis.'' N Engl J Med. 2006;354(9):899-910. PMID 16510744</ref>
|-
|-
| [[Mitoxantron]] || Ralenova<sup>®</sup> ||<ref>Martinelli Boneschi et al.: ''Mitoxantrone for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2005; CD002127. PMID 16235298</ref>
| [[Mitoxantron]] || [[Ralenova]]<sup>®</sup> ||<ref>Martinelli Boneschi et al.: ''Mitoxantrone for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2005; CD002127. PMID 16235298</ref>
|-
|-
| [[Cyclophosphamid]] || Endoxan<sup>®</sup> ||<ref>La Mantia et al.: ''Cyclophosphamide for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2007; CD002819. PMID 17253481</ref>
| [[Cyclophosphamid]] || [[Endoxan]]<sup>®</sup> ||<ref>La Mantia et al.: ''Cyclophosphamide for multiple sclerosis.'' Cochrane Database Syst Rev. 2007; CD002819. PMID 17253481</ref>
|-
|- class="hintergrundfarbe8"
| colspan="3" |'''''Klinička ispitivanja''
<!--|-
| [[]] || [[ ]]<sup>®</sup> ||
|- -->
|-
| [[Teriflunomid]] || [[Teriflunomid]]<sup>®</sup> || <ref>[http://clinicaltrials.gov/show/NCT00134563 ClinicalTrials.gov]</ref><ref name="pmid17122964">{{cite journal |author=Magne D, Mézin F, Palmer G, Guerne PA |title=The active metabolite of leflunomide, A77 1726, increases proliferation of human synovial fibroblasts in presence of IL-1beta and TNF-alpha |journal=Inflamm. Res. |volume=55 |issue=11 |pages=469–75 |year=2006 |pmid=17122964 |doi=10.1007/s00011-006-5196-x}}</ref>
|-
|-
| [[Alemtuzumab]] || [[Campath]]<sup>®</sup> || <ref>http://www.neurologyreviews.com/07sep/alemtuzumab.html Use for MS, Sept 2007</ref><ref>http://news.yahoo.com/s/afp/20081023/ts_afp/britainscienceresearch</ref>
|-
|-
| [[Daclizumab]] || [[Zenapax]]<sup>®</sup> || <ref name="pmid17709711">{{cite journal |author=Rose JW, Burns JB, Bjorklund J, Klein J, Watt HE, Carlson NG |title=Daclizumab phase II trial in relapsing and remitting multiple sclerosis: MRI and clinical results |journal=Neurology |volume=69 |issue=8 |pages=785–789 |year=2007 |pmid=17709711 |doi=10.1212/01.wnl.0000267662.41734.1f}}</ref>
|-
|-
| [[MBP8298]] || [[Dirucotide]]<sup>®</sup> || <ref name="Warren">Warren KG, Catz I, Ferenczi LZ, Krantz MJ. ''Intravenous synthetic peptide MBP8298 delayed disease progression in an HLA Class II-defined cohort of patients with progressive multiple sclerosis: results of a 24-month double-blind placebo-controlled clinical trial and 5 years of follow-up treatment.'' Eur J Neurol. 2006;13:887-95. PMID 16879301</ref>
|-
|-
| [[Rituximab]] || [[Rituxan]]<sup>®</sup> || <ref>[http://content.nejm.org/cgi/content/short/358/7/676 NEJM - B-Cell Depletion with Rituximab in Relapsing-Remitting Multiple Sclerosis]</ref>
|-
|-
| [[BHT-3009]] || <!--[[ ]]<sup>®</sup>--> || <ref>[http://www.drugs.com/clinical_trials/bayhill-therapeutics-present-phase-ii-follow-up-data-bht-3009-multiple-sclerosis-6846.html]</ref>
|-
|-
| [[Cladribine]] || [[Leustatin]]<sup>®</sup> || <ref>{{doi-inline|10.1056/NEJMoa0902533|Giovannoni G, et al., NEJM 2010}}</ref>
|-
|-
| [[BG-12]] || [[Dimetil fumarat]] || <ref>[http://www.msrc.co.uk/index.cfm/fuseaction/show/pageid/1679]</ref>
|-
|-
| [[Estriol]] || [[Trimesta]]<sup>®</sup> || <ref>[http://www.medicalnewstoday.com/articles/175483.php]</ref>
|-
|-
| [[FTY720]] || [[Fingolimod]]<sup>®</sup> || <ref>{{cite journal |author=Kappos L, Radue E-W, O'Connor P, Polman C, Hohlfield R, Calabresi P, Selmaj K, Agoropoulou C, Leyk M, Zhang-Auberson L, Burtin P for the FREEDOMS Study Group|title=A placebo-controlled trial of oral fingolimod in relapsing multiple sclerosis |journal= New England Journal of Medicine |volume=362 |issue=5 |pages=epub ahead of print |year=2010 |pmid=20089952 |doi=10.1056/NEJMoa0909494}}</ref><ref>[http://www.clinicaltrials.gov/ct/show/NCT00289978 Efficacy and Safety of Fingolimod in Patients With Relapsing-Remitting Multiple Sclerosis.] ClinicalTrials.gov</ref>
|-
|-
| [[ ]] || [[ ]]<sup>®</sup> ||
|-
|-
| [[ ]] || [[ ]]<sup>®</sup> ||
|-
|-
| [[ ]] || [[ ]]<sup>®</sup> ||
|-
|-
| [[ ]] || [[ ]]<sup>®</sup> ||
|-
|-
| [[ ]] || [[ ]]<sup>®</sup> ||
|-
|-
| [[ ]] || [[ ]]<sup>®</sup> ||
|-
|-
|}
|}

Верзија на датум 12. мај 2010. у 21:50

Multipla skleroza
ЛатинскиSclerosis multiplex
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностнеурологија
МКБ-10G35
МКБ-9-CM340
Patient UK[https://patient.info/doctor/multiple-sclerosis-pro multiple-sclerosis-pro Multipla skleroza]

Multipla skleroza (MS), (лат. Sclerosis multiplex) je neurodegenerativno oboljenje koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema. Multipla skleroza zahvata aksone, dugačke produžetke nervne ćelije - pojedini delovi mijelinskog omotača aksona upalno reaguju i propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra upalnom, demijelinizirajućom bolešću. Kad je određeni deo mijelinskog omotača upaljen i oštećen, prenošenje impulsa kroz akson je poremećeno, usporeno, isprekidano zbog čega poruke iz mozga dolaze na cilj sa zakašnjenjem, pogrešno ili ih uopšte nema. Bolest je vrlo promenljiva, ispoljava se neurološkim simptomima i znacima, i karakterišu je česta pogoršanja, različitog stepena koja ubrzo zatim smenjuju nagla poboljšanja kliničke slike (remisija bolesti). Nastanak multiple skleroze rezultira problemima različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja do potpune oduzetosti oslepljenja. Od multiple skleroze u svetskoj populaciji boluje oko 1 milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama sveta.

Istorijat

Crtež iz Charcotove knjige koji prikazuje lezije kod multiple skleroze moždanog stabla i kičmene moždine iz 1838. jedna je od prvih anatomskih ilustracija MS

Jedan od prvih medicinskih opisa multiple skleroze dao je William MacKenzie (1791-1886), škotski oftalmolog koji je opisao slučaj 23-godišnjeg muškaraca, koji je, nakon što je na početku bolesti imao vidne poremećaje doša u London zbog pojave paralize. Ubrzo su se kod ovog bolesnika razvio i poremećaj govora (dizartrija) i urinarna inkontinencija. Svi simptomi nestali su nakon dva meseca, međutim, u velikoj meri nakon izvesnog vremena ponovo su se vratili.

Multipla skleroza kao nezavisnu bolest prvi put je opisana 1868. od strane, francuskog neurologa (франц. Jean-Martin Charcot-a (1825 - 1893)). [1] Patološke nalaze dobijene u svojim Charcot naziva skleroza sa plakovima (франц. sclerose en plaques). Tri osnovna simptome MS, koja su poznat pod opštim nazivom Charcotov trijas simptoma su; nistagmus, tremor i „pevajući“ govor - dizartrija (što nije isključivo tipično za MS). Charcot je primetio u bolesnika sa multiplom sklerozom, i kognitivne promene koje je on opisao kao "značajno slabljenje pamćenja" i "lagani gubitak ideja." [2]

Pre Charcota bilo je mnogo opisa i ilustracija kliničkih i patoloških nalaza bolesti od strane mnogih stručnjaka toga doba, kao što su; Britanski profesor Robert Carswell (1793-1857) francuski profesor anatomske patologije Cruveilhier Jean (1791-1873), ali niko od njih nije opisao MS kao zasebnu bolest. .[3], Nakon opisa MS od strane Charcota posebne slučajeve bolesti opisali su Eugène Sprava (1858-1930), József Bala (1895-1979), Paul Schilder Ferdinand (1886-1940) i Otto Marburg (1874-1948).

Jedan od prvih književnih opisa multiple skleroze, nalazimo u dnevniku Friedricha Augusta d'Este (1794-1843). D'Este ovako opisuje prve simptome bolesti koje je on doživeo u 28 godini života, a koje je prvo karakterisalo privremeno smanjenje oštrine vida: [4], [5]

U decembru 1822. sam putovao iz Ramsgata u Škotsko gorje na nekoliko dana da obiđem sina. Kad sam stigao on je umro... Ubrzo nakon sprovoda, bio sam prisiljen da pročitam primljena pisma i napišem odgovor svima koji su mi pisali, ali moje oči su tako oštećene, a ja sam gledao zamagljeno, ako sam hteo da vidim manje predmete. Kad god sam pokušao ne čitam ili pišem, nisam bio u stanju da to činim jer je moj vid bio jako ograničen. Ubrzo nakon toga, otputovao sam u Irsku i moje oči su se oporavile bez ikakvog lečenja, a ja sam povratio snagu i jasan vid.. [6]

Nakon ovih poremećaja, kao rezultat recidiva, kod D'Estea dolazi do pojave više tipičnih simptoma bolesti, kao što su dvoslike, slabost nogu i obamrlost koje on ovako opisuje;

17. oktobra 1827. na moje iznenađenje, primetio sam (u Veneciji), obamrlost ili gubitak jasnoće osjećaja u regiji iznad mojeg levog oka. U Firenci, počeo sam patiti od poremećaja vida. Šestog novembra, vid se toliko promenio da sam video duple slike. Svako oko imalo je svoju sliku. dr Kissock pretpostavlja da je višak žuči uzrok: postavili su mi dve pijavice i primenili su ispiranje creva, sledilo je povraćanje a dva puta sam i teško krvario. Stanje očiju se popravilo i opet sam video sve stvari, naravno, u svom pojedinačnom stanju. Došao sam u situaciju i da otežano hodam. Sada, se nova bolest počela pokazivati. Svaki dan, otkrivao sam da me postupno napušta moja snaga. Tupost i senzorni poremećaji javili su se u predelu trtice i perineuma. Napokon sam imao snagu u nogama i za četvrti decembar gotovo u potpunosti sam se na njih oslanjao. Ostao sam u ovom neobičnom stanju slabosti oko 21 dan.[6]

Epidemiologija

Mapa sveta koja pokazuje da rizik (incidenca) MS, raste sa porastom udaljenosti od ekvatora;
  visoki rizik
  moguć visok rizik
  nizak rizik
  moguć nizak rizik
  razlika između severa i juga
  drugi rizici

Multipla skleroza se može pojaviti u svakom životnom dobu, mada se najčešća javlja, između 20. i 40. godine života. Trenutno u svetu oko 2.5 miliona ljudi boluju od ove bolesti. Multipla skleroza se obično pojavljuje kod odraslih osoba u tridesetim godinama, ali je njena pojava moguća i kod dece mlađe od 15 godina. [7] Kod dece, odnos razboljevanja između polova može biti, tri djevojčice na jednog dečaka. [8] Primarno progresivni podtip bolesti je češći kod osoba u njihovim pedesetim godinama. Kao i kod mnogih autoimunih bolesti, multipla skleroza je češća u žena, a taj trend se i povećava.[7] [9] U dece, razlika razboljevanja između plova je još veća, dok iznad pedesete godine starosti, MS zahvata muškarce i žene gotovo podjednako. [10]

Kod multipla skleroza postoji epidemiološki vidna razlika u razboljevanju između stanovnika južne i severne hemisfere, a bolest se mnogo manje javlja kod ljudi koji žive u blizini ekvatora.[7] Multipla skleroza je pet puta više zastupljena u klimatskim uslovima koji vladaju u severnim delovima Sjedinjenih Američkih Država, Kanadi i Evropi nego u tropskim regijama i na Dalekom Istoku. Klima, sunce i uzimanje vitamina D navode se u brojnim istraživanjima, kao mogući uzročniči koji bi mogli objasniti tu razliku razboljevanja u odnosu na geografsku širinu.[11] Međutim, postoje i neka važna otstupanja između severa i juga ali i promene u stopama prevalencije tokom vremena; u celini, gledano ovaj trend polako sve više nestaje.[7] To znači da ostali faktori kao što su brojni ekološki faktori okoline i genetiku treba uzeti u obzir pri tumačenju porekla multipla skleroza u novije vreme.[7]

Etničkih grupa, kao što su Novo Zelandski Maori ima manji rizik od MS, verovatno zbog genetskih faktora.

U pojedinim regijama, koje karakteriše veća učestalost multiple skleroze, neke etničke grupe imaju niži rizik razvoja bolesti, gde spadaju; Semi narod, Turkmeni, Američki Indijanci, Kanadski Huteriti, Afrikanci, i Novo Zelandski Maori.[12]

Najugroženije narodi i rase od multiple skleroze su evropski narodi, za oko jedne polovine, ugroženost je manja kod crnačke rase, dok je stopa razboljevanja najniža kod mongoloidnih naroda [13] Jednu od najvećih stopa razboljevanja od multiple skleroze među mnogobrojnim narodima sveta imaju stanovnici Škotske.[14]

Ekološki faktori u detinjstvu mogu igrati važnu ulogu u kasnijem životnom razvoju multiple skleroze. Nekoliko studija sprovedenih u migranata pokazuju da ako se migracija dogodila pre 15 godina, ona stvara predispoziciju za razvoj multiple skleroze. Ako se migracija desila nakon 15 godine, migrant zadržava osjetljivosti njegove domovine.[7] [15]

Na pojavu multiple skleroze takođe utiče i sezona rađenja (godišnje doba). Zbog nedovoljne izloženosti suncu i vitaminu D, pojava multiple skleroze je učestalija kod osoba rođenih u novembru u odnosu na osobe rođene u maju. [16]

Mortalitet

Kod bolesnika koji nemaju teške simptome i znake bolesti, stopa mortaliteta nije značajno povećana. [17] Prosečan život bolesnika sa MS je šest do deset godina što zavisi pre svega od starosti. [18] U poslednjih nekoliko desetina godina, na osnovu brojnih prijava iz mnogih zemalja sveta značajan je pad smrtnosti smrtnost od MS.

Etiologija

Smatra se da u osnovi ovog oboljenja leži interakcija između genetičkih faktora i faktora sredine, međutim ni jedni ni drugi nisu jasno definisani. Mnogi istraživači smatraju da je multipla skleroza autoimuno oboljenje u kojem organizam, preko imunskog sistema, stvara odbrambene mehanizme protiv vlastitog tkiva. U slučaju multiple skleroze to je mijelin, a „okidački" sredinski faktor mogao bi biti virus.

Iako MS nije nasledna bolest, postoji određena nasledna sklonost ka razvijanju bolesti. Ako među najbližim srodnicima ima obolelog od ove bolesti, osoba poseduje 1-3% verovatnoće za dobijanje bolesti. Kod jednojajčanih blizanaca, verovatnoća da i drugi dobije multiplu sklerozu je oko 30%. Kod dvojajčanih blizanaca ta verovatnoća je oko 4%. Činjenica da jednojajčani blizanci ne obojevaju u 100% slučajeva, pokazuje da bolest nije isključivo genetički uslovljena.

Patofiziologija

Shema multipolarne nervne ćelije Mijelinska opna deluje kao izolator i omogućava brzo provođenje električnih impulsa duž nervnih vlakana. U Ranvierovim suženjima (čvorićima), mijelin je prekinut i ne dozvoljava prolaz jona i rastvora.

Mijelinska opna nervne ćelije, djeluje kao izolator i omogućava brzo provođenje električnih impulsa duž nervnih vlakana. U Ranvierovim čvorićima [а], mijelin je prekinut i ne dozvoljava prolaz jona i rastvora. Raspad mijelinske opne izaziva kašnjenje u provođenju električnog impuls kroz akson neurona (živaca). Kod zdrave osobe pojedinačna brzina provođenje aksona je 100 m/sec dok kod pojedinih bolesnika od multiple skleroze brzin pada postupno do 5 m/sec. Smanjenje brzine provođenja nervnih impulsa je odgovorno za pojavu simptoma i znakova bolesti i njeno postupno pogoršanje. U ranoj fazi bolesti, usporavanja provođenja mogu nastati samo zbog otoka (edema) tkiva koji može biti smanjen u ovim fazama, kada se neurološki poremećaji mogu izgubiti paralelno sa reapsorpcija otoka (edema). Kada je progresije bolesti praćena težim stepenom uništenja mijelinske opne, neurološki deficit (simptomi ili klinički znaci) ostaju prisutni u istom intenzitetu, ne povlače se jer zbog trajnih oštećenja ne postoji mogućnost oporavka takvih bolesnika.

Ukoliko se demijelinizacija (oštećenje mijelinske opne) odigra u delu nervnog sistema koji prenosi informacije između mišića i mozga, tada mogu nastati problemi sa pokretljivošću bolesnika. Ako se proces demijelinizacije dešava na nervima koji prenose senzorne informacije ka mozgu, multiplu sklerozu karakterišu poremećaji senzornih funkcija, kao što je vid.

Razvoj bolesti

Rani simptomi znaci multiple skleroze su obično blagi, zbog kojih obolela osoba, najčešće i odmah, ne traži medicinsku pomoć, ili mišljenje specijaliste, a sami simptomi dođu i prođu, tako da ponekad tek nakon drugog ili nekog od narednih ataka, lekar od bolesnika saznaje; da je npr.prošlog proleća imao neko zamagljenje levog oka, koje je spontano prošlo kroz par dana. Početni simptomi multiple skleroze često su dupli vid, mešanje crvene i zelene boje ili čak slepilo na jednom oku. Neobjašnjivi vidni problemi obično se poboljšavaju tek u višim stadijumima bolesti.

Većina bolesnika sa multiplom sklerozom ima iskustvo sa slabošću mišića u udovima i teškoću sa koordinacijom i ravnotežom u toku bolesti. Umor može biti izazvan fizičkom iscrpljenošću a popravlja se odmorom, ili može poprimiti formu stalnog umora. Mnogi bolesnici imaju simptome kao što su neosetljivost, svrab kože, trnci (osećaj mravinjanja), dok drugi mogu osećati bolove. Teškoće govora, tremor i vrtoglavica su često prisutne tegobe. Oko polovine ljudi sa multiplom sklerozom ima kognitivne teškoće poput poremećaja: koncentracije, pažnje, pamćenja, teškoće rasuđivanja i takvi simptomi su često blagi i obično se previđaju (zanemaruju).

Depresija koja je povezana sa kognitivnim problemima drugo je zajedničko obeležje obolelih od multiple skleroze. Oko 10% bolesnika pati od težih psiholoških poremećaja. Kod 60% obolelih toplota može uzrokovati privremeno pogoršanje mnogih simptoma multiple skleroze. U tim slučajevima smanjenje toplote eliminiše ove probleme. Zbog toga plivanje može biti dobro za ljude s multiplom sklerozom.

Simptomi i znaci multiple skleroze zavise od lokalizacije promena i jačine upale mijelinskog omotača aksona. To je razlog zbog čega su simptomi multiple skleroze toliko različiti i zašto ih je teško predvideti. Budući da mozak i kičmena moždina imaju velik rezervni kapacitet, mnoga područja upale mijelinskog omotača neće dati nikakvih simptoma. Na mestima nestanka mijelinskog omotača nastaju ožiljci koji se nazivaju skleroza, plak ili lezija.

Tok bolesti je raznolik i nepredvidiv. Karakterišu ga izmene, faze pogoršanja (egzacerbacije) i faze mirovanja (remisije) bolesti. U početku remisije mogu trajati mesecima i godinama, čak i više od 10 god. Kod bolesnika koji imaju česte napade bolesti, pogotovo ako bolest počne u srednjim godinama, tok bolesti može biti izrazito brz i u kratkom periodu dovesti do razvoja invalidnosti.

Dijagnostika

Kako i druge bolesti nervnog sistema mogu imati slične simptome, tek pravilnim pristupom i praćenjem bolesnika lekar može postaviti dijagnozu MS, koja se ni u kom slučaju ne postavlja već pri prvom posetu neurologu - jer ne postoji jednostavan samo jedan nalaz ili jedan test koji će definitivno potvrditi ili isključiti MS. Oštećenja u mozgu i kičmenoj moždini mogu se videti na CT (kompjuterska tomografija) snimkama s kontrastom, a najpouzdanija dijagnostička pretraga na kojoj se mogu videti plakovi demijelinizacije je MRI (magnetna rezonantna tomografija).

Tipovi bolesti

Датотека:Vrste MS.jpg
Tipovi i progresija multiple skleroze

Postoje tri osnovna tipa multipla skleroze, i to;

  1. Benigni oblik multiple skleroze karakteriše se malom nesposobnošću mnogo godina posle dijagnoze ili vrlo sporom akumulacijom nesposobnosti kroz vreme;
  2. Relapsirajući (sekundarno progresivni)oblik - remitujuća multipla skleroza (pogoršanje–poboljšanje) - kod ovog tipa multiple skleroze ljudi pokazuju simptome bolesti, ali izgleda da se oporavljaju. Posle nekog vremena, simptomi se ponovo javljaju. Ciklus od sipmptoma do oporavka se nastavlja tokom vremena. Ovo je najuobičajeniji tip multiple skleroze.
  3. Primarno progresivni oblik multiple skleroze, kod kojeg postoji kontinuirana progresija bolesti s kratkim razdobljima poboljšanja ili stabilizacije. Ovaj oblik pogađa oko 10-15% bolesnika nakon početnih simptoma MS i nikada nema period remisije.[19] Odlikuje se postupnim pojačavanje težine i invalidnost od samog početka bolesti, bez ili sa retkim i minimalnim poboljšanjem stanja bolesti.[20] Nastaje najčešće kod starijih bolesnika, otprilike oko 40 do 50 godina starosti. [19]

Terapija

Za sada nema leka za multiplu sklerozu. Mnogi pacijenti mogu živeti i bez terapije, zavisno od toka bolesti. Neki lekovi imaju loše popratne pojave i rizike (prvenstveno kortikosteroidi). Prirodno pojavljivanje spontanih remisija (povlačenja simptoma) otežava utvrđivanje terapeutskih efekata eksperimentalnih tretmana; ipak uz pomoć magnetne rezonance moguće je zabeležiti razvoj lezija što naučnicima omogućava određivanje terapije. Donedavno većina lekara koristila je u tretiranju multiple skleroze steroide koji poseduju protiv-upalna svojstva. Momentalno terapija koja najviše deluje je beta interferon. Ova terapija deluje tako što smanjuje broj relapsa (pogoršanja) i time usporava progresiju bolesti. Ako se relaps ipak pojavi, on je kraći i slabiji. Osim toga, magnetna rezonanca pokazuje da beta interferon smanjuje broj lezija. Konstantno se ispituju novi lekovi za lečenje multiple skleroze.

Lekovi za lečenje multiple skleroze
Aktivna supstanca Zaštićeni naziv leka Reference
Osnovna terapija (u kladu sa smernicama MSTKG)
Interferone Betaferon®, Avonex®, Rebif® [21],[22]
Glatirameracetat Copaxone® [23]
Alternativna terapija (na osnovu kontraindikacija za terapiju)
Azathioprin Imurek® [24]
Imunoglobulin Gamunex® 10 %, Octagam® [25]
Eskalaciona terapija
Natalizumab Tysabri® [26]
Mitoxantron Ralenova® [27]
Cyclophosphamid Endoxan® [28]
Klinička ispitivanja
Teriflunomid Teriflunomid® [29][30]
Alemtuzumab Campath® [31][32]
Daclizumab Zenapax® [33]
MBP8298 Dirucotide® [34]
Rituximab Rituxan® [35]
BHT-3009 [36]
Cladribine Leustatin® [37]
BG-12 Dimetil fumarat [38]
Estriol Trimesta® [39]
FTY720 Fingolimod® [40][41]
[[ ]] [[ ]]®
[[ ]] [[ ]]®
[[ ]] [[ ]]®
[[ ]] [[ ]]®
[[ ]] [[ ]]®
[[ ]] [[ ]]®

Novine u istraživnjima

Hronična cerebrospinalna venska insuficijencija (CCSVI)

Još daleke 1863. Dr. E. Rindfleisch [42] je primetio tokom obdukcije bolesnika sa MS da se u ... „fokusima (žarištima) u mozgu i golim okom mogu se videti mali krvni sudovi prepunjeni krvlju“... Tokom 1937. god. dr T.J. Putman,u svojoj studiji (енгл. Evidence of vascular occlusion in multiple sclerosis), opisuje da tromboza malih vena u oštećenom nervnom tkivu može biti uzrok multiple skleroze.

Međutim priča o hroničnoj cerebrospinalnoj venskoj insuficijenciji (CCSVI) praktično počinje 1973. na Univerzitetu Insbruku, kada je dr F. Alfons Schelling započeo istraživanja posledica velikih induvidualnih razlika venske drenaže ljudske lobanje. Dr Schelling je 1981. otkrio kod „žrtava“ multiple skleroze, značajno smanjenje oticanja krvi iz lobanje, što je kao mogući uzrok navelo hroničnu cerebrospinalnu vensku insuficijenciju (CCSVI) i postavilo smernice za dalja istraživanja u ovoj oblasti. [43]

Veliku pažnju javnosti zadnjih nekoliko godina, privlači teorija proistekla iz istraživanje Prof. Paola Zambonija (Ferara, Italija) i dr Živadinova (Bafalo, SAD) o povezanosti hronične cerebrospinalne venske insuficijencije (CCSVI), (енгл. Chronic Cerebrospinal Venous Insufficiency) i multiple skleroze. Ova dva autora su iznela pretpostavku da hronična cerebrospinalna venska insuficijencija, kod koje krv iz mozga i kičmene moždine ima zastoj (otpor) u povratku ka srcu, prouzrokujući zastoj u kretanju krvi na nivou moždanog tkiva, što može biti jedan od uzroka pojave multiple skleroze. Ovakav zastoj uslovljen je stenozom (suženjem), hipoplazijom (manjim promerom nego normalno) ili trombozom jugularne vene na vratu i/ili vene azigos koja se nalazi duž kičmenog stuba. Ove dve vene su u ljudskom organizmu glavne za povratak krvi iz mozga i kičmene moždine ka srcu. Urodjen ili stečen poremećaj tokom života, u oticanju krvi iz mozga glavni je razlog,po teoriji ovih autora, za nagomilavanje krvi u moždanom ili tkivu produžene moždine.

Ovako uzrokovan zastoj venske krvi, po teorijama raznih autora dovodi do;

Ukoliko se dijagnostikom dokaže suženje (stenoza), vene jugularis i/ili vene azigos ulazi se u proceduru njihovog rastezanja. Ova procedura je bezbolna, iako je bolesnik sve vreme svestan.[44] Neki autori primarno (odmah) stavljaju stent (armaturu) u venu, ali ova procedura uvek sa sobom nosi i rizik od tromboze pomenutog stranog tela. Flebografija (snimanje vena) sa njihovim rastezanjem traje najčešće oko 30 minuta. Prema dosadašnjim iskustvima kod opersianih bolesnika; popravlja se fizička aktivnost, smanjuje spazam mišića a govor se u potpunosti normalizuje. [44]

Društva i organizacije multiple skleroze Srbije


Polazeći od potreba obolelih od multiple skleroze u Srbiji je 15. maja 1974, na inicijativu gospođe Silvije Lauri (Sylvia Lawry) iz Međunarodne federacije društava za multiplu sklerozu osnovano prvo društvo za multiplu sklerozu, koje danas ima više od četvrt veka dugu tradiciju.

Društvo multiple skleroze Srbije je nacionalna, humanitarna, socijalna, invalidska, neprofitna organizacija koja okuplja obolele od multiple skleroze i učestvuje u njihovoj zdravstvenoj, profesionalnoj i socijalnoj rehabilitaciji, obezbeđuje olakšice za lečenje svojih članova i organizuje predavanja i seminare iz oblasti ove bolesti. Društvo svakodnevno pruža potrebne informacije svojim članovima. U sklopu Društva posluje deset regionalnih MS udruženja kao i Društvo multiple skleroze Vojvodine. Procenjuje se da u Srbiji živi nešto preko četiri hiljade ljudi obolelih od multiple skleroze. Ukupan broj evidentiranih obolelih u svim MS organizacijama je oko 2.000. Stoga je jedan od osnovnih ciljeva Društva, a i svakog udruženja u našem sklopu da stignemo do što većeg broja osoba sa MS, i ukažemo na prednost i koristi pristupanja članstvu ovih organizacija. [45]

Budući da je multipla skleroza, jako nepredvidiva bolest, važno je da bolesnik zna razvrstati osećaje povezane sa njom, jer različiti osećaji mogu doći i nestati zajedno sa simptomima. Važno je da on te svoje osećaje podeli sa svojom okolinom, ponekad i svojim lekarem. Multipla skleroza je bolest koja obolelog čini frustriranim, već samim time što ona unosi drastične promene u ljude, njihov život i porodicu. Strah, tuga, ljutnja i stid, samo su deo svih onih faza kroz koje prolazi bolesnik i njegova porodica nakon postavljanja dijagnoze multiple skleroze. Sa njima se bolesnik i njegova porodica trebaju nositi, ali bolesnici trebaju naučiti da kada taj teret postane pretežak, zatraže pomoć sredine i duštva.

Napomene

  1. ^ Ranvierova suženja, na aksonu su mesta prekinuća mijelinske opne, radi skokovitog i time bržeg provođenja akcijskog potencijala nervne ćelije

Literatura

  1. ^ BERRIOS, GE., QUEMADA, JI. Multiple Sclerosis. The History of Clinical Psychiatry, 1995, s. 174-192.
  2. ^ Jean-Martin Charcot, Histologie de la sclerose en plaques Gazette des hopitaux, 1868 str. 554–555
  3. ^ COMPSTON, A, The 150th anniversary of the first depiction of the lesions of multiple sclerosis, |periodikum=J. Neurol. Neurosurg. Psychiatr. 51,10, strana 1249–52, 1988
  4. ^ Firth, The case of August D`Este. Cambridge University Press. Cambridge 1948
  5. ^ Pearce: Historical descriptions of multiple sclerosis. Eur Neurol. 2005;54(1):49-53. PMID 16103678 Abstract Posećeno; maj 2010.
  6. ^ а б ins Deutsche übersetzt nach McDonald, WI: Physicians, subsequence and consequence. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 1999;67:282-9. PMID 10449547
  7. ^ а б в г д ђ Compston A, Coles A (2008). „Multiple sclerosis”. Lancet. 372 (9648): 1502—17. PMID 18970977. doi:10.1016/S0140-6736(08)61620-7.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  8. ^ Brissaud, O., Palin, K., Chateil, JF., Pedespan, JM. Multiple sclerosis: pathogenesis and manifestations in children. Arch Pediatr, 2001, god. 9, br. 8, str. 969–78.
  9. ^ Alonso A, Hernán MA (2008). „Temporal trends in the incidence of multiple sclerosis: a systematic review”. Neurology. 71 (2): 129—35. PMID 18606967. doi:10.1212/01.wnl.0000316802.35974.34.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  10. ^ Kurtzke JF (1993). „Epidemiologic evidence for multiple sclerosis as an infection”. Clin. Microbiol. Rev. 6 (4): 382—427. PMC 358295 Слободан приступ. PMID 8269393.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  11. ^ Gale & Martyn: Migrant studies in multiple sclerosis. Prog Neurobiol. 1995;47(4-5):425-48
  12. ^ Marrosu: Susceptibility to multiple sclerosis: the role of interleukin genes. Lancet Neurol. 2007;6(10):846-7
  13. ^ HAVRDOVÁ, Eva. Roztroušená skleróza. 2. vyd. Praha : Triton, 2000
  14. ^ Rothwell, PM., Charlton, D High incidence and prevalence of multiple sclerosis in south east Scotland: evidence of a genetic predisposition J. Neurol. Neurosurg. Psychiatr. 64, godina 6, strana 730–5, 1998
  15. ^ Hein & Hopfenmüller: Hochrechnung der Zahl an Multiple Sklerose erkrankten Patienten in Deutschland. Nervenarzt. 2000;71(4):288-94.
  16. ^ Kulie T, Groff A, Redmer J, Hounshell J, Schrager S (2009). „Vitamin D: an evidence-based review”. J Am Board Fam Med. 22 (6): 698—706. PMID 19897699. doi:10.3122/jabfm.2009.06.090037. 
  17. ^ Poser et al.: Prognostic indicators in multiple sclerosis. Acta Neurol Scand. 1986;74(5):387-92
  18. ^ Sadovnick et al.: Life expectancy in patients attending multiple sclerosis clinics. Neurology. 1992;42(5):991-4.
  19. ^ а б MILLER, DH., LEARY, SM. Primary-progressive multiple sclerosis. Lancet Neurol, říjen 2007, roč. 10, čís. 6, s. 903–12
  20. ^ LUBLIN, FD., REINGOLD, SC. Defining the clinical course of multiple sclerosis: results of an international survey. National Multiple Sclerosis Society (USA) Advisory Committee on Clinical Trials of New Agents in Multiple Sclerosis. Neurology, duben 1996, roč. 4, čís. 46, s. 907–11.
  21. ^ Rieckmann et al.: Rekombinante Beta-Interferone: Immunmodulatorische Therapie der schubförmigen Multiplen Sklerose. Deutsches Ärzteblatt 93, Ausgabe 46 vom 15. November 1996, Seite A-3022 Volltext
  22. ^ Filippini et al.: Interferons in relapsing remitting multiple sclerosis: a systematic review. Lancet. 2003;361(9357):545-52. PMID 12598138
  23. ^ Munari et al.: Therapy with glatiramer acetate for multiple sclerosis. Cochrane Database Syst Rev. 2004;(1):CD004678. PMID 14974077
  24. ^ Casetta et al.: Azathioprine for multiple sclerosis. Cochrane Database Syst Rev. 2007; CD003982. PMID 17943809
  25. ^ Gray et al.:Intravenous immunoglobulins for multiple sclerosis. Cochrane Database Syst Rev. 2003; CD002936. PMID 14583956
  26. ^ Polman et al.: A randomized, placebo-controlled trial of natalizumab for relapsing multiple sclerosis. N Engl J Med. 2006;354(9):899-910. PMID 16510744
  27. ^ Martinelli Boneschi et al.: Mitoxantrone for multiple sclerosis. Cochrane Database Syst Rev. 2005; CD002127. PMID 16235298
  28. ^ La Mantia et al.: Cyclophosphamide for multiple sclerosis. Cochrane Database Syst Rev. 2007; CD002819. PMID 17253481
  29. ^ ClinicalTrials.gov
  30. ^ Magne D, Mézin F, Palmer G, Guerne PA (2006). „The active metabolite of leflunomide, A77 1726, increases proliferation of human synovial fibroblasts in presence of IL-1beta and TNF-alpha”. Inflamm. Res. 55 (11): 469—75. PMID 17122964. doi:10.1007/s00011-006-5196-x. 
  31. ^ http://www.neurologyreviews.com/07sep/alemtuzumab.html Use for MS, Sept 2007
  32. ^ http://news.yahoo.com/s/afp/20081023/ts_afp/britainscienceresearch
  33. ^ Rose JW, Burns JB, Bjorklund J, Klein J, Watt HE, Carlson NG (2007). „Daclizumab phase II trial in relapsing and remitting multiple sclerosis: MRI and clinical results”. Neurology. 69 (8): 785—789. PMID 17709711. doi:10.1212/01.wnl.0000267662.41734.1f. 
  34. ^ Warren KG, Catz I, Ferenczi LZ, Krantz MJ. Intravenous synthetic peptide MBP8298 delayed disease progression in an HLA Class II-defined cohort of patients with progressive multiple sclerosis: results of a 24-month double-blind placebo-controlled clinical trial and 5 years of follow-up treatment. Eur J Neurol. 2006;13:887-95. PMID 16879301
  35. ^ NEJM - B-Cell Depletion with Rituximab in Relapsing-Remitting Multiple Sclerosis
  36. ^ [1]
  37. ^ Giovannoni G, et al., NEJM 2010
  38. ^ [2]
  39. ^ [3]
  40. ^ Kappos L, Radue E-W, O'Connor P, Polman C, Hohlfield R, Calabresi P, Selmaj K, Agoropoulou C, Leyk M, Zhang-Auberson L, Burtin P for the FREEDOMS Study Group (2010). „A placebo-controlled trial of oral fingolimod in relapsing multiple sclerosis”. New England Journal of Medicine. 362 (5): epub ahead of print. PMID 20089952. doi:10.1056/NEJMoa0909494. 
  41. ^ Efficacy and Safety of Fingolimod in Patients With Relapsing-Remitting Multiple Sclerosis. ClinicalTrials.gov
  42. ^ E. Rindfleisch "Histologisches detail zu der grauen degeneration von gehirn und ruckenmark". Archives of Pathological Anatomy and Physiology. 1863;26:474-483.
  43. ^ „DAMAGING VENOUS REFLUX INTO THE SKULL OR SPINE:RELEVANCE TO MULTIPLE SCLEROSISPosećeno maj 2010.
  44. ^ а б в Živić S, Ima li nade za obolele od multiple skleroze ? Stetoskop.info Posećeno; maj 2010.
  45. ^ Društvo multiple skleroze Srbije-zvanični sajt Posećeno; 12. maj 2010.
Multipla skleroza на Викимедијиној остави.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA

Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Multipla_skleroza&oldid=3327490”