Ендотелински рецептор
| Ендотелински рецептор тип А | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ЕДНРА |
| Ентрез | 1909 |
| ХУГО | 3179 |
| ОМИМ | 131243 |
| РефСеq | НМ_001957 |
| УниПрот | П25101 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 4 q31.2 |
| Ендотелински рецептор тип Б | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ЕДНРБ |
| Алт. симболи | ХСЦР2, ХСЦР |
| Ентрез | 1910 |
| ХУГО | 3180 |
| ОМИМ | 131244 |
| РефСеq | НМ_000115 |
| УниПрот | П24530 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 13 q22 |
Позната су три ендотелинска рецептора, ЕТА, ЕТБ1 и ЕТБ2. Они су Г протеин-спрегнути рецептори чија активација доводи до елевације интрацелуларног слободног калцијума.[1]
Клинички значај[уреди | уреди извор]
Овај рецептор има удела у АБЦД синдрому[2] и неким формама Варденбурговог синдрома.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Давенпорт АП (2002). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy. XXIX. Упдате он ендотхелин рецептор номенцлатуре”. Пхармацол. Рев. 54 (2): 219—26. ПМИД 12037137. дои:10.1124/пр.54.2.219.
- ^ Верхеиј ЈБ, Кунзе Ј, Осинга Ј, ван Ессен АЈ, Хофстра РМ (2002). „АБЦД сyндроме ис цаусед бy а хомозyгоус мутатион ин тхе ЕДНРБ гене”. Ам. Ј. Мед. Генет. 108 (3): 223—5. ПМИД 11891690. дои:10.1002/ајмг.10172.
- ^ Реад АП, Неwтон ВЕ (1997). „Wаарденбург сyндроме”. Ј. Мед. Генет. 34 (8): 656—65. ПМЦ 1051028
. ПМИД 9279758. дои:10.1136/јмг.34.8.656.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Ендотхелин Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 04. 02. 2012. г.
- Ендотхелин+рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)