ИНХББ
| Инхибин, бета Б | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симбол | ИНХББ | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 147390 МГИ: 96571 ХомолоГене: 1654 ГенеЦардс: ИНХББ Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 3625 | 16324 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000163083 | ЕНСМУСГ00000037035 | |||||||||
| УниПрот | П09529 | Q04999 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_002193.2 | НМ_008381.3 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_002184.2 | НП_032407.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 2: 121.1 - 121.11 Мб |
Цхр 1: 119.42 - 119.42 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Инхибин, бета Б (ИНХББ) је протеин који је код људи кодиран ИНХББ геном.[1][2] ИНХББ је подјединица у активину и инхибину, блиско сродним гликопротеинима са супротним биолошким дествима.
Функција[уреди | уреди извор]
Инхибини су хетеродимерни гликопротеини који се састоје од α подјединице (ИНХА) и једне од две хомологне, али различите, β подјединице (βА или βБ, овог протеина). иРНК за две подјединице је присутна у јајницима одраслих пацова.[3] Инхибин се може специфично везати за тестикуларне интерстиналне ћелије током развића и има значајну улогу у регулацији продукције тестостерона Лејдигових ћелија или функционисању интерститиналних ћелија.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бургер ХГ, Игарасхи M (1988). „Инхибин: дефинитион анд номенцлатуре, инцлудинг релатед субстанцес”. Ендоцринологy. 122 (4): 1701—2. ПМИД 3345731. дои:10.1210/ендо-122-4-1701.
- ^ „Ентрез Гене: ИНХББ инхибин, бета Б (ацтивин АБ бета полyпептиде)”.
- ^ Фенг ЗМ, Бардин ЦW, Цхен CL (1989). „Цхарацтеризатион анд регулатион оф тестицулар инхибин бета-субунит мРНА”. Мол. Ендоцринол. 3 (6): 939—48. ПМИД 2739657. дои:10.1210/менд-3-6-939.
- ^ Круммен ЛА, Мооре А, Wоодруфф ТК, Цовелло Р, Таyлор Р, Wоркинг П, Матхер ЈП (1994). „Лоцализатион оф инхибин анд ацтивин биндинг ситес ин тхе тестис дуринг девелопмент бy ин ситу лиганд биндинг”. Биол. Репрод. 50 (4): 734—44. ПМИД 8199254. дои:10.1095/биолрепрод50.4.734.
Литература[уреди | уреди извор]
- Yинг СY (1988). „Инхибинс анд ацтивинс: цхемицал пропертиес анд биологицал ацтивитy.”. Проц. Соц. Еxп. Биол. Мед. 186 (3): 253—64. ПМИД 3122219.
- Мунз Б; Хüбнер Г; Треттер Y; et al. (1999). „A novel role of activin in inflammation and repair.”. J. Endocrinol. 161 (2): 187—93. PMID 10320815. doi:10.1677/joe.0.1610187.
- Welt CK (2002). „The physiology and pathophysiology of inhibin, activin and follistatin in female reproduction.”. Curr. Opin. Obstet. Gynecol. 14 (3): 317—23. PMID 12032389. doi:10.1097/00001703-200206000-00012.
- Shav-Tal Y, Zipori D (2003). „The role of activin a in regulation of hemopoiesis.”. Stem Cells. 20 (6): 493—500. PMID 12456957. doi:10.1634/stemcells.20-6-493.
- Lahlou N, Roger M (2005). „Inhibin B in pubertal development and pubertal disorders.”. Semin. Reprod. Med. 22 (3): 165—75. PMID 15319819. doi:10.1055/s-2004-831892.
- Mathews LS, Vale WW (1991). „Expression cloning of an activin receptor, a predicted transmembrane serine kinase.”. Cell. 65 (6): 973—82. PMID 1646080. doi:10.1016/0092-8674(91)90549-E.
- Schmelzer CH; Burton LE; Tamony CM; et al. (1990). „Purification and characterization of recombinant human activin B.”. Biochim. Biophys. Acta. 1039 (2): 135—41. PMID 2364091. doi:10.1016/0167-4838(90)90178-I.
- Mason AJ, Berkemeier LM, Schmelzer CH, Schwall RH (1990). „Activin B: precursor sequences, genomic structure and in vitro activities”. Mol. Endocrinol. 3 (9): 1352—8. PMID 2575216. doi:10.1210/mend-3-9-1352.
- Feng ZM, Bardin CW, Chen CL (1989). „Characterization and regulation of testicular inhibin beta-subunit mRNA”. Mol. Endocrinol. 3 (6): 939—48. PMID 2739657. doi:10.1210/mend-3-6-939.
- Barton DE; Yang-Feng TL; Mason AJ; et al. (1989). „Mapping of genes for inhibin subunits alpha, beta A, and beta B on human and mouse chromosomes and studies of jsd mice”. Genomics. 5 (1): 91—9. PMID 2767687. doi:10.1016/0888-7543(89)90091-8.
- Burger HG, Igarashi M (1988). „Inhibin: definition and nomenclature, including related substances”. Endocrinology. 122 (4): 1701—2. PMID 3345731. doi:10.1210/endo-122-4-1701.
- Mason AJ, Niall HD, Seeburg PH (1986). „Structure of two human ovarian inhibins”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 135 (3): 957—64. PMID 3754442. doi:10.1016/0006-291X(86)91021-1.
- Martens JW; de Winter JP; Timmerman MA; et al. (1997). „Inhibin interferes with activin signaling at the level of the activin receptor complex in Chinese hamster ovary cells”. Endocrinology. 138 (7): 2928—36. PMID 9202237. doi:10.1210/en.138.7.2928.
- Mellor SL; Cranfield M; Ries R; et al. (2001). „Localization of activin beta(A)-, beta(B)-, and beta(C)-subunits in humanprostate and evidence for formation of new activin heterodimers of beta(C)-subunit”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 85 (12): 4851—8. PMID 11134153. doi:10.1210/jc.85.12.4851.
- Chapman SC, Woodruff TK (2001). „Modulation of activin signal transduction by inhibin B and inhibin-binding protein (INhBP)”. Mol. Endocrinol. 15 (4): 668—79. PMID 11266516. doi:10.1210/me.15.4.668.
- Salmenkivi K; Arola J; Voutilainen R; et al. (2001). „Inhibin/activin betaB-subunit expression in pheochromocytomas favors benign diagnosis”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 86 (5): 2231—5. PMID 11344232. doi:10.1210/jc.86.5.2231.
- Bahathiq AO; Stewart RL; Wells M; et al. (2002). „Продуцтион оф ацтивинс бy тхе хуман ендосалпинx”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 87 (11): 5283—9. ПМИД 12414903. дои:10.1210/јц.2001-011884.