Eritropoietin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Eritropoietin
Dostupne strukture
1BUY, 1CN4, 1EER
Identifikatori
Simboli EPO; EP; MVCD2
Vanjski ID OMIM133170 MGI95407 HomoloGene624 GeneCards: EPO Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE EPO 207257 at tn.png
PBB GE EPO 217254 s at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 2056 13856
Ensembl ENSG00000130427 ENSMUSG00000029711
UniProt P01588 P07321
RefSeq (mRNA) NM_000799.2 NM_007942.2
RefSeq (protein) NP_000790.2 NP_031968.1
Lokacija (UCSC) Chr 7:
100.32 - 100.32 Mb
Chr 5:
137.48 - 137.53 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Eritropoietin (eritropoetin, hemopoietin, EPO) je glikoproteinski hormon koji kontroliše eritropoiezu, produkciju crvenih krvnih zrnaca. On je citokin (proteinski signalni molekul) za prekursore eritrocita u koštanoj srži. Ljudski EPO ima molekulsku težinu od 34,000.

Eritropoietin proizvode interstinalni fibroblasti u bubrezima zajedno sa peritubularnim kapilarima i tubularnim epitelnim ćelijama. On se takođe formira u perisinusoidnim ćelijama u jetri. Dok je produkcija u jetri predominantna u fetalnom i perinatalnom periodu, renalna produkcija je predominantna kod odraslih osoba. Eritropoietin je hormon koji prvenstveno reguliše produkciju crvenih krvnih zrnaca, ali ima i niz drugih bioloških funkcija. Na primer on učestvuje u moždanom odgovoru na povredu neurona.[1] EPO takođe učestvuje u procesu zarastanja rana.[2]

Reference[уреди]

  1. ^ Siren AL et al. (2001). „Erythropoietin prevents neuronal apoptosis after cerebral ischemia and metabolic stress“. Proc Natl Acad Sci USA 98 (7): 4044–4049. DOI:10.1073/pnas.051606598. PMC 31176. PMID 11259643. 
  2. ^ Haroon ZA, Amin K, Jiang X, Arcasoy MO (September 2003). „A novel role for erythropoietin during fibrin-induced wound-healing response“. Am. J. Pathol. 163 (3): 993–1000. DOI:10.1016/S0002-9440(10)63459-1. PMC 1868246. PMID 12937140. 

Literatura[уреди]

  • Takeuchi M, Kobata A (1992). „Structures and functional roles of the sugar chains of human erythropoietins“. Glycobiology 1 (4): 337–46. DOI:10.1093/glycob/1.4.337. PMID 1820196. 
  • Semba RD, Juul SE (2002). „Erythropoietin in human milk: physiology and role in infant health“. Journal of human lactation : official journal of International Lactation Consultant Association 18 (3): 252–61. PMID 12192960. 
  • Ratcliffe PJ (2003). „From erythropoietin to oxygen: hypoxia-inducible factor hydroxylases and the hypoxia signal pathway“. Blood Purif. 20 (5): 445–50. DOI:10.1159/000065201. PMID 12207089. 
  • Westenfelder, Christof (2002). „Unexpected renal actions of erythropoietin“. Exp. Nephrol. 10 (5–6): 294–8. DOI:10.1159/000065304. PMID 12381912. 
  • Becerra SP, Amaral J (2002). „Erythropoietin--an endogenous retinal survival factor“. N. Engl. J. Med. 347 (24): 1968–70. DOI:10.1056/NEJMcibr022629. PMID 12477950. 
  • Genc S, Koroglu TF, Genc K (2004). „Erythropoietin and the nervous system“. Brain Res. 1000 (1–2): 19–31. DOI:10.1016/j.brainres.2003.12.037. PMID 15053948. 
  • Fandrey J (2004). „Oxygen-dependent and tissue-specific regulation of erythropoietin gene expression“. Am. J. Physiol. Regul. Integr. Comp. Physiol. 286 (6): R977–88. DOI:10.1152/ajpregu.00577.2003. PMID 15142852. 
  • Juul S (2004). „Recombinant erythropoietin as a neuroprotective treatment: in vitro and in vivo models“. Clinics in perinatology 31 (1): 129–42. DOI:10.1016/j.clp.2004.03.004. PMID 15183662. 
  • Buemi M, Caccamo C, Nostro L, et al. (2005). „Brain and cancer: the protective role of erythropoietin“. Med Res Rev 25 (2): 245–59. DOI:10.1002/med.20012. PMID 15389732. 
  • Sytkowski AJ (2007). „Does erythropoietin have a dark side? Epo signaling and cancer cells“. Sci. STKE 2007 (395): e38. DOI:10.1126/stke.3952007pe38. PMID 17636183. 
  • Goldwasser, Eugene. A Bloody Long Journey: Erythropoietin and the Person Who Isolated It. Xlibris, 2011. ISBN 978-1-4568-5737-0

Spoljašnje veze[уреди]