ЛПХН1
| Латрофилин 1 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЛПХН1; ЦИРЛ1; ЦЛ1; ЛЕЦ2 | ||||||||||
| Вањски ИД | МГИ: 1929461 ХомолоГене: 8951 ИУПХАР: ЛПХН1 ГенеЦардс: ЛПХН1 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
 | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 22859 | 330814 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000072071 | ЕНСМУСГ00000013033 | |||||||||
| УниПрот | О94910 | Q80ТР1 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001008701.2 | НМ_181039.2 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001008701.1 | НП_851382.2 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 19: 14.26 - 14.32 Мб |
Цхр 8: 86.42 - 86.47 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Латрофилин-1 је протеин који је код људи кодиран LPHN1 геном.[1][2]
Овај протеин је члан латрофилинске фамилије Г протеин спрегнутих рецептора (ГПЦР). Латрофилини могу да учествују у ћелијској адхезији и у преносу сигнала. Ендогено протеолитичко разлагање унутар цистеином богатог ГПС (ГПЦР протеолизно место) домена производи две подјединице (велику екстрацелуларну N-терминалну адхезиону јединицу и подјединицу која је у знатно мери слична са секретинском/калцитонинском фамилијом). Ови домени су нековалентно везани на ћелијској мембрани. Латрофилин-1 везује неуротоксин из венума паука црна удовица, алфа-латротоксин.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хаyфлицк ЈС (2001). „А фамилy оф хептахелицал рецепторс wитх адхесион-лике домаинс: а марриаге бетwеен тwо супер фамилиес”. Ј Рецепт Сигнал Трансдуцт Рес. 20 (2–3): 119—31. ПМИД 10994649. дои:10.3109/10799890009150640.
- ^ а б „Ентрез Гене: ЛПХН1 латропхилин 1”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Сüдхоф ТЦ (2001). „алпха-Латротоxин анд итс рецепторс: неуреxинс анд ЦИРЛ/латропхилинс”. Анну. Рев. Неуросци. 24: 933—62. ПМИД 11520923. дои:10.1146/аннурев.неуро.24.1.933.
- Усхкарyов YА, Волyнски КЕ, Асхтон АЦ (2004). „Тхе мултипле ацтионс оф блацк wидоw спидер тоxинс анд тхеир селецтиве усе ин неуросецретион студиес”. Тоxицон. 43 (5): 527—42. ПМИД 15066411. дои:10.1016/ј.тоxицон.2004.02.008.
- Нагасе Т; Исхикаwа К; Суyама M; et al. (1999). „Предицтион оф тхе цодинг сеqуенцес оф унидентифиед хуман генес. XII. Тхе цомплете сеqуенцес оф 100 неw цДНА цлонес фром браин wхицх цоде фор ларге протеинс ин витро”. ДНА Рес. 5 (6): 355—64. ПМИД 10048485. дои:10.1093/днарес/5.6.355.
- Креиенкамп ХЈ; Зитзер Х; Гунделфингер ЕД; et al. (2000). „Тхе цалциум-индепендент рецептор фор алпха-латротоxин фром хуман анд родент браинс интерацтс wитх мемберс оф тхе ПроСАП/ССТРИП/Сханк фамилy оф мултидомаин протеинс”. Ј. Биол. Цхем. 275 (42): 32387—90. ПМИД 10964907. дои:10.1074/јбц.Ц000490200.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241
. ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899. - Ота Т; Сузуки Y; Нисхикаwа Т; et al. (2004). „Цомплете сеqуенцинг анд цхарацтеризатион оф 21,243 фулл-ленгтх хуман цДНАс”. Нат. Генет. 36 (1): 40—5. ПМИД 14702039. дои:10.1038/нг1285.
- Брилл ЛМ; Саломон АР; Фицарро СБ; et al. (2004). „Робуст пхоспхопротеомиц профилинг оф тyросине пхоспхорyлатион ситес фром хуман Т целлс усинг иммобилизед метал аффинитy цхроматограпхy анд тандем масс спецтрометрy”. Анал. Цхем. 76 (10): 2763—72. ПМИД 15144186. дои:10.1021/ац035352д.
- Бјарнадóттир ТК; Фредрикссон Р; Хöглунд ПЈ; et al. (2005). „Тхе хуман анд моусе репертоире оф тхе адхесион фамилy оф Г-протеин-цоуплед рецепторс”. Геномицс. 84 (1): 23—33. ПМИД 15203201. дои:10.1016/ј.yгено.2003.12.004.
- Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
