Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе

С Википедије, слободне енциклопедије
Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе
СинонимиФависм
Глукоза-6-фосфат дехидрогеназа, структура
Специјалностимедицинска генетика
Фреквенција400 милиона
Смртност33.000 (2015)

Недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе (акроним G6PD) је наследни поремећај метаболизма или ензимопатија која првенствено погађа еритроците и смањује им могућност да се сами бране од штетних деловања оксиданаса. Процењује се да око 400 милиона људи на глобалном нивоу има дефицит Г6ПД, са око 140 варијанти мутација гена.[1] Најчећће клиничке манифестације дефицита Г6ПД, су: акутна хемолитичка анемија, хронична хемолитичка анемија, фавизам и новорођеначка жутица.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Дефицит ензима глукоза-6-фосфат дехидрогеназе на глобалном нивоу је присутан широм света, са око 400 милиона оболелих особа. Упојединим популацијама овај дефицит показује значајне разлике у учесталости. Највећа инциденција описана међу мушкарцима Јеврејима у Курдистану и то чак 70%. Код Јевреја из Источне Европе и Северне Африке дефицит је веома редак. Код Банту црнаца инциденција износи 20%, америчких црнаца 11%, а црнаца у Бразилу 8%. У Грчкој постоје велике разлике у појединим крајевима земље, те се учесталост дефицита креће од 0,6% до 10%. На Сардинији је заступљеност дефицита 18,8%, а у Северној Италији само 0,1%. У Македонији је учесталост нешто већа међу Ромима 6%, у односу на остале Македонаце код којих је она 1%. У Далмацији дијагностикована учесталост дефицита у популацији је 0,44% и то 0,75% у мушкараца и 0,14% у жена.[2]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Глукоза-6-фосфат дехидрогеназа (акронимG6PD) је цитозолни ензим у путу пентозног фосфата, метаболичком путу који снабдева ћелије енергијом произведеном редукционим процесима (на пример у еритроцитима). Овај ензим одржава ниво коензима никотинамид аденин динуллеотид фосфат (NADPH). NADPH одржава ниво глутатиона у тим ћелијама, што помаже у протекцији црвених крвних зрнаца против оксидативног оштећења. Од већег квантитативног значаја је продукција NADPH за ткива која активно учествују у биосинтези масних киселина и/или изопреноида, као што су јетра, млечне жлезде, адипозно ткиво, и адреналне жлезде.

У случајевима недостатака активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе нарушена је функција ензима глукоза-6-фосфат дехидрогеназа (Г6ПД) који катализира ослобађање атома водоника у пентоза фосфатном путу метаболизма глукозе. При томе НАДП прелази у НАДПХ, који је неопходан за очување интегритета еритроцита у оксидационим оптерећењима. Повећано оксидацијско оптерећење еритроцита може изазвати хемолизу због недовољне количине НАДПХ код особа са дефицитом ензимске активности Г6ПД.

Генетика[уреди | уреди извор]

Ген за Г6ПД који је смештен на дугом краку X хромосома, састоји се од 20114 парова база. Описано је 58 мутација гена које изазивају синтезу ензима са смањеном активношћу.[3]

Описане мутатације
Мутација Ген Протеин
Ознака Скраћено име Изоформа
Г6ПД-Протеин 		ОМИМ-код Тип Подтип Положај Положај Промена структуре Промена функције
Г6ПД-А(+) Гд-А(+) Г6ПД А +305900.0001 Полиморфизам нуклеотида А→Г 376
(Еxон 5) 		126 Аспарагин→Аспартиц ацид (АСН126АСП) Нема дефекта ензима (варијанта)
Г6ПД-А(-) Гд-А(-) Г6ПД А +305900.0002 Супституциони нуклеотид Г→А 376
(Еxон 5)
анд
202 		68
анд
126 		Валин→Метионин (ВАЛ68МЕТ)
Аспарагин→Аспартиц ацид (АСН126АСП)
Г6ПД-Медитерранеан Гд-Мед Г6ПД Б +305900.0006 Супституциони нуклеотид C→Т 563
(Еxон 6) 		188 Серин→Фенилаланин (СЕР188ПХЕ) Класа II
Г6ПД-Цантон Гд-Цантон Г6ПД Б +305900.0021 Супституциони нуклеотид Г→Т 1376 459 Аргинине→Леуцин (АРГ459ЛЕУ) Класа II
Г6ПД-Цхатхам Гд-Цхатхам Г6ПД +305900.0003 Супституциони нуклеотид Г→А 1003 335 Аланине→Тхреонине (АЛА335ТХР) Класа II
Г6ПД-Цосенза Гд-Цосенза Г6ПД Б +305900.0059 Супституциони нуклеотид Г→C 1376 459 Аргинин→Пролин (АРГ459ПРО) Г6ПД-активност код < 10% пацијената.
Г6ПД-Махидол Гд-Махидол Г6ПД +305900.0005 Супституциони нуклеотид Г→А 487
(Еxон 6) 		163 Глицин→Серин (ГЛY163СЕР) Класа III
Г6ПД-Орисса Гд-Орисса Г6ПД +305900.0047 Супституциони нуклеотид C→Г 131 44 Аланин→Глицин (АЛА44ГЛY) НАДП-захваћено место везивања. Већа стабилност од осталих варијанти.
Г6ПД-Асахи Гд-Асахи Г6ПД А- +305900.0054 Заменски нуклеотид (неколико) А→Г
±
Г→А 		376
(Еxон 5)
202 		126
68 		Аспарагин→Аспартиц ацид (АСН126АСП)
Валине→Метхионине (ВАЛ68МЕТ) 		Класа III.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Иако је Г-6-ПД присутна у свим ткивима, ефект дефицита ензима је највише изражен у еритроцитима, и зато је хемолитична анемија најчешћа клиничка манифестација. У најчешће клиничке манифестације дефицита Г6ПД спадају: акутна хемолитичка анемија, хронична хемолитичка анемија, фавизам и новорођеначка жутица.

Акутна стечена хемолитичка анемија[уреди | уреди извор]

Агенси који изазивају хемолизу, који могу бити различити, доводе еритроцит у стање повећаног оксидацијског оптерећења које он није у могућности савладати због дефицита Г6ПД.

У нормалним условима код ових облика нема анемије, а еритроцити су уредног облика и својстава, осим нешто краћег животног века. Хемолитичне кризе могу бити веома тешке и опасне по живот што зависи од варијанти ензима и количини, као и снази потенцијалног оксиданса.

Акутна хемолиза може бити изазвана лековима, инфекцијом или неким ретким стањима као што су дијабетичка кетоацидоза.[4] Лекови који индукују хемолизу су супстанце, које ин виво продукују водоник пероксид, или су директни оксиданси. Инфекција је далеко најчешћи узрок акутне хемолизе код дефицита ензима. Многи су лекови били неоправдано оптужени за индукцију хемолизе због коинциденције с инфекцијом.

Хронична урођена (несфероцитна) хемолитична анемија[уреди | уреди извор]

Хронична урођена хемолитична анемија - коју многи називају и несфероцитна, треба да нагласи да се разликује од других анемија које имају сфероцитни облик еритроцита.

Код ове анемије дефицит ензима је тако велик да еритроцити не могу подниети чак и уобичајене стресове у циркулацији.

Учесталост ових варијанти је мала и описане су углавном као спорадични случајеви.[4] Клиничка слика је често испољена већ у новорођеначком раздобљу када хемолиза може бити тешка. У раном дертињству знаци и симптоми хемолизне болести су дискретни и нестални, анемија може бити компензована, али је увек присутна у већој или мањој мери. Током живота могуће су апластичне кризе с наглим падом еритроцита.

Фавизам[уреди | уреди извор]

Фавизам је болест са тешком хемолизном анемијом након ингестије боба (Вициа фаба) код особа које имају дефицит Г6ПД. Описан је и у бројним другим мутацијама с тешким и умереним дефицитом Г6ПД, нпр.случај фавизма одојчета које је храњено млеком козе која је пасла боб. Састојци боба дивицин и изоурамил су као јаки оксиданси одговорни за токсичне појаве у фавизму. Такође је откривено да су у еритроцитима у фавизму промењене концентрације неких од електролита, као што су повишена концентрација калцијума, снижена концентрација калијум, а снижена је и активност Ца-АТП-е активност што доприноси хемолизи.

Поремећај је обично израћен у варијанти ензима са тешким дефицитом активности која се назива „Г-6-ПД Медитеран”.[5]

Фавизам је најчешћи у медитеранској регији, у којој се боб често узгаја и конзумира. У Кини је описан случај хидропса фетуса који је боловао од фавизма, а чија је мајка јела боб. Учесталост појаве обољења је већа од прве до пете године.

Симптоми акутне хемолизе се јављају од пет до двадесет и четири сата након ингестије боба. Пре примене трансфузија морталитет је износио 8%.[4]

Новорођеначка жутица или хипербилирубинемија[уреди | уреди извор]

Тешки облик новорођеначке жутице или хипербилирубинемије, је чести облик манифестације дефицита Г6ПД.Наиме истраживањима је установљен значајно већи број хипербилирубинемије код новорођенчади с недостатком Г6ПД него у контролној групи (7). Новорођеначка хипербилирубинемија је описана у различитим варијантама Г6ПД, али је најраспрострањенија у варијанти Медитеран. Она је последица веће концентрације билирубина изазване умереном хемолизом еритроцита и смањењењем коугације билирубина у новорођенчади с дефицитом Г6ПД.

Клиничка манифестација новорођеначке хипербилирубинемије варира од благих случајева жутице без потребе за терапијом до клиничке слике керниктеруса и угрожености живота. Тежина жутице није повезана са стееном активности ензима. Новорођенчад женског пола у истој мери изложена су ризику као и деца мушког пола.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, налаза анемије у перифемој крвној слици са ретикулоцитозом различитог степена и хипербихрубинемијом неког угованог типа.

У тешким облицима хемолитичне кризе може доћи до хемоглобинурије, а век еритроцита је различито скраћен.

Коначна дијагноза утврђује се тестовима за доказивание дефицита глукоза-6-фосфат дехидрогеназе

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија најчешче није неопходна. Болесници са фавизмом требало би да се избегавају уношење фава пасуља (боба).

Код болесника са хемолитичним кризама, неопходно је применити трансфузије еритроцита. Спленектомијаје код ових болесника се показала као неефикасна.

Пацијенти код којих је утврђен дефицит Г6ПД требало би да избегавају унос оксидацијских лекове.

Превенција[уреди | уреди извор]

Већина епизода хемолитичке анемије може се спречити избјегавање фава боба, оксиданата, и оксидантних лекова.

Како инфекције такође може покренути хемолитичке нападе и може имати друге тешке последице, треба се максимално штитите од ње.

Жене у другом стању, нарочито у подручјима у којима је распрострањен недостатак активности глукоза-6-фосфат дехидрогеназе, треба да избегавају исхрану фава бобом.[6]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Пцијенти са недостатком Г6ПД-а не оболевају чешће од других болести у односу на друге болеснике и у мањем су ризику од других, нпр. од оних са исхемијском болешчу срца и цереброваскуларним болестима.[6]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цаппеллини, M. D.; Фиорелли, Г. (2008). „Глуцосе-6-пхоспхате дехyдрогенасе дефициенцy”. Ланцет. 371 (9606): 64—74. ПМИД 18177777. С2ЦИД 29165746. дои:10.1016/С0140-6736(08)60073-2. 
  2. ^ Кржељ, Вјекослав; Злодре, Сања; Терзиц, Јанош; Мештровиц, Марија; Јакшиц, Јасминка; Павлов, Невен (2001). „Преваленце оф Г-6-ПД Дефициенцy ин тхе Цроатиан Адриатиц Цоаст Популатион”. Арцхивес оф Медицал Ресеарцх. 32 (5): 454—457. ИССН 0188-4409. дои:10.1016/с0188-4409(01)00301-0. 
  3. ^ Кржељ, Вјекослав Недостатак Глукоза-6-Фосфат Дехидрогеназе: Од генотипа до клиничке слике Паедиатриа Цроатица, 41 (1997), 107-111
  4. ^ а б в Беутлер, Е (1996). „Г6ПД: Популатион генетицс анд цлиницал манифестатионс”. Блоод Ревиеwс. 10 (1): 45—52. ИССН 0268-960X. дои:10.1016/с0268-960x(96)90019-3. 
  5. ^ Гаетани, Г. Ф.; Ролфо, M.; Арена, С.; Мангерини, Р.; Мелони, Г. Ф.; Феррарис, А. M. (1996). „Ацтиве инволвемент оф цаталасе дуринг хемолyтиц црисес оф фависм”. Блоод. 88 (3): 1084—88. ПМИД 8704218. дои:10.1182/блоод.В88.3.1084.1084. .
  6. ^ а б „Глуцосе-6-Пхоспхате Дехyдрогенасе Дефициенцy”. www.медицал-дицтионарy.тхефреедицтионарy.цом. Приступљено 6. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nedostatak_aktivnosti_glukoza-6-fosfat_dehidrogenaze&oldid=27448499”