Прженице

Прженице

Прженице су популарно јело од хлеба и јаја. Најчешће се служи за доручак. Име овог јела варира и на српскоме говорном подручју, али и светском. У Банату их зову „квашенице”, у Бачкој „пофезне”, „моча” или „бундаш кењер” (мађ. bundás kenyér), на југу Србије „рибањке” или „кришке”, у Срему и Бачкој „завијаче”, у Мачви „рутавци”, у Босни „поховани хлеб”, а негде још и „цигански тост”.

Познато је под различитим називима у многим земљама широм света. У Енглеској прженице су познате под именом eggy bread, у Шпанији torrijas, у Француској се јавља pain perdu, а у Америци French toast.

У земљама Европе прженице се најчешће праве од старог хлеба, јаја, мало млека и соли. Зависно од укуса могу се служити слатке, са шећером или џемом или слане, са сиром, павлаком...

Порекло

Порекло рецепта није познато, мада се одређена верзија појављује у римском кувару из IV века који се често приписује Апицијусу. Ту се заправо каже да се бајат хлеб потопи у млеко и пропржи да би се решио проблем бајатог укуса. Још једна варијација се појављује у Средњем веку под називом Pan Dulcis. Ту се хлеб потопи у млеко, пропржи у уљу, уваља у мед и послужи. Сличне варијанте овог јела се појављују у разним средњовековним државама.

Рецепт

Хлеб (обично се користи старији) исећи на кришке, у посуди излупати јаја, посолити и додати мало млека. Кришке хлеба умакати у јаја и млеко, а затим пржити у угрејаном уљу или на путеру док не порумене са обе стране.

Додавањем ситно исецканог белог или црног лука у уље доприноси се укусу сланих прженица, док се за слатке прженице препоручује додавање цимета или прах шећера у млеко.

У Србији прженице се често служе слане: са путером, павлаком, кајмаком, јогуртом, сиром.... Могу бити и слатке са џемом, шећером у праху, чоколадом или слатким сирупом.

Регионалне варијације

Енглеско говорно подручје (Америка, Енглеска)

прженице са јаворовим сирупом

У Сједињеним Америчким Државама за прављење прженица неретко се користи хлеб карактеристичан за поједине регионе или етничке заједнице. У западном и северозападном делу Америке неки ресторани их припремају са sourdough хлебом. У Њујорку, у оквиру јеврејске заједнице, прженице се често праве уз помоћ пецива као што су плетенице. У многим јеврејским домаћинствима традиција је да се петком увече, почетком јеврејског Сабата, на крају вечере сачувају остаци непоједених плетеница и направе прженице у недељу ујутру.

У Канади, омиљени прелив за прженице је јаворов сируп. Пуњене прженице представљају два парчета истих пуњених са бананама, јагодама или неким другим воћем. Као додатак, можете их посути шећером у праху, путером и јаворовим сирупом.

У Енглеској су познате под називима eggy bread или „цигански тост“, понекад се служе са кечапом. Познати псеудоним за прженице је и “poor Knights of Windsor” (нама познато као “слаткиш сиромашног витеза” где се мисли на прженице са џемом). У Шкотској се служе са сецканим кобасицама у виду сендвича.

У Аустралији и на Новом Зеланду прженице се служе за доручак или десерт, праве се тако што се хлеб или багет исече на кришке, а затим потопи у мешавину јаја, шећера и зачина. Понекад се сервирају са бананама и прженом сланином, преливене јаворовим сирупом.

Азија

У Хонконгу прженице се зову xīduōshì, западни тост. Нарочито су популарне за време доручка и као десерт уз поподневни чај у хонкошком стилу западних ресторана. Праве се пржењем нагомиланих кришки хлеба, умоченим претходно у умућено јаје или соју. Сервирају се са кришком маслаца на врху, преливеним медом или златним сирупом.

У Индији се чешће користи слани него слатки рецепт за прженице. Јаје се умути са млеком, сољу, зеленом љутом папричицом и исецканим црним луком. Хлеб се умаче у ову мешавину, а затим се пржи на уљу или маслацу. Уз ово јело се често користи кечап. У Шриланци и Бурми, прженице се називају Бомбајским тостом.

Европа и Латинска Америка

У Италији се прженице срецу као mozzarella in carrozza. Код овог рецепта, кришка моцареле се стави између две кришке хлеба, а затим се све то заједно умаче у јаја и после пече. Могу се посолити, нису слатке као french toast. Обично се преливају са парадајз сосом. Као украси, додају се першун, нарендан сир, који праве, заједно са парадајз сосом, три упадљиве траке - зелену, белу и црвену, боје италијанске заставе.

У Чешкој Републици, прженице се називају смаженка.

У Грчкој се прженице називају αυγόφετες eggslices. Праве се од кришки бајатог хлеба, потопљеног у млеко или воду да омекша, умоченог у јаја и прженог на уљу. Као додаци, користе се цимет, шећер, сир...

У Шпанији се називају torrijas, и обично се праве за време поста. Праве се од дебелих кришки хлеба потопљених у млеко или вино, а затим у јаја, пржених а затим умочених у мед или цимет. У Каталонији су познате као torradetes de Santa Teresa.

Торрија

У Португалији их зову fatias douradas или rabanadas, и обично се праве за време Божића. Праве се од кришки бајатог хлеба потопљеног у млеко или воду да омекша, умочених у умућена јаја а затим печених на најмањој количини биљног уља, посутих шећером или циметом и преливених сирупом од воде, шећера, штапића цимета и лимунове коре или Порт или Мадеира вином. Најчешће се једу за десерт.

У Бразилу их зову rabanadas. Рецепт је као и у Португалији. Чешће се користе код прослава рођендана, као и за Божић, Нову Годину...

У Немачкој, прженице називају Arme Ritter. Праве се од бајатог хлеба као брзо и једноставно јело. Служе се са шећером и циметом, пуњене џемом или ванила сосом. Понекад се омекшавају са вином уместо са млеком - тада их зову Betrunkene Jungfrau.

У Холандији и Белгији их зову Wentelteefjes, а праве се од бајатог хлеба са јајима, млеком и мешавином шећера и цимета, а затим прже на маслацу. Обично се једу за доручак или за десерт уз сладолед.

У Норвешкој и Данској их зову Arme Ridder, а праве се са млеком и циметом.

У бившим југословенским земљама се праве од крупних кришака хлеба, а као додаци се користе џем, сир...

У Русији их зову гренки. Праве се од белог хлеба, умоченог у млеко и јаја, а затим прженог на уљу у тигању. Једу се слане. За рецепт се више знало пре Руске револуције.

У Мађарској их зову Bundáskenyér, а служе се као јело за доручак. Хлеб се умаче у мешавину млека, умућених јаја, соли и бибера пре пржења. Најчешће се служе са луком и парадајзом, мајонезом или кечапом.

У Бугарској их зову Пържени филийки. Служе се за доручак и омиљене су код деце. Припремају се умакањем бајатог хлеба (бели хлеб) у танко тесто од млека, јогурта, јаја и мало брашна, а прже се на сунцокретовом уљу док обе стране прженица не постану златне. Као додатак користе се мед, шећер у праху, бели Бугарски сир.

Pain perdu

У Француској, Белгији, Њу Орлеансу, Акадијани, Њуфаундленду и Конгу, прженице се називају pain perdu. Француски тост је назван pain perdu што значи „изгубљени хлеб“, у буквалном преводу са француског. Тако се зове зато што је то начин да се поново употреби бајати или „изгубљени“ хлеб. Стврднути хлеб се омекша умакањем у мешавину млека и јаја, а затим се пече. Хлеб се сече под углом, а затим умочен у мешавину јаја, млека, шећера, цимета и ваниле. Кришке се прже у тигању на маслацу и традиционално служе посуте шећером у праху и џемом са стране. Алтернативно, могу се прелити сирупом.

У Њу Орлеансу, pein perdu је локална варијација Француског тоста. Прави се од бајатог француског хлеба, али на њуорлеански начин. Хлеб је сличан француском хлебу, али има крцкавију кору, а изнутра је светлији. Pain perdu се једе за доручак у Њу Орлеансу. У Француској, pain perdu се једе за десерт.

Прженице у популарној култури

Кинематографија

У филму Крамер против Крамера из 1979. године прженице су употребљене као симбол складног породичног живота, који бива скрхан реалношћу развода брака. У једној од сцена филма, непосредно по изненадном одласку супруге, Тед Крамер се по први пут суочава са свом одговорношћу коју подразумева подизање малог детета, у његовом конкретном случају седмогодишњег сина Билија. Наиме, прво јутро у одсуству мајке и супруге ставља пред Теда први изазов, у ком Тед драматично не успева да испуни једноставну жељу свог сина – прженице за доручак.

Литература

• Цлаиборне, Цраиг (1985). Цраиг Цлаиборне'с Тхе Неw Yорк Тимес Фоод Енцyцлопедиа. Неw Yорк: Тимес Боокс. ISBN 0-8129-1271-3. 
• Фармер, Фанние (1918). Тхе Бостон Цоокинг-Сцхоол Цоок Боок. Бостон: Литтле, Броwн анд Цо. 
• Мариани, Јохн Ф. (1999). Тхе Енцyцлопедиа оф Америцан Фоод анд Дринк. Неw Yорк: Лебхар-Фриедман. ISBN 0-86730-784-6. 
• Redon, Odilie; et al. (1998). Тхе Медиевал Китцхен: Реципес фром Франце анд Италy. Цхицаго: Унив. Цхицаго Пресс. ISBN 0-226-70684-2. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)