Статин

С Википедије, слободне енциклопедије
Статин
Класа лека
Ловастатин
Ловастатин, ово једињење изоловано из Aspergillus terreus је био први стани на тржишту
Идентификатори класе
УпотребаХиперхолестеролемија
АТЦ кодЦ10АА
Биолошки циљХМГ-ЦоА редуктаза
Клинички подаци
Другс.цомКласе лекова
Спољашње везе
МеСХД019161
На Википодацима

Статини (инхибитори HMG-CoA редуктазе) су класа лекова која се користи за снижавање нивоа холестерола инхибицијом ензима ХМГ-ЦоА редуктаза, који има централну улогу у продукцији холестерола у јетри. Повишени нивои холестерола су повезани са кардиоваскуларним болестима,[1], те се статини користе за спречавање тих болести. Истраживања су показала да су статини ефективнији у третирану кардиоваскуларних болести (секундарна превенција).[2][3] Статини имају ретке али озбиљне нуспојаве, посебно оштећења мишића, и неки лекари сматрају да се превише користе.

Статин са највећом продајом је аторвастатин, који је на тржишту под именом Липитор (Пфизер) и Торваст. Аторвастатин је 2003. постао лек са највећом продајом у историји.[4] Пфизер је известио да је продаја 2008. била америчких долара 12,4 милијарде.[5] Бројни статини су у продаји (2010): аторвастатин (Липитор и Торваст), флувастатин (Лескол), ловастатин (Мевакор, Алтокор, Алтопрев), питавастатин (Ливало, Питава), правастатин (Правахол, Селектин, Липостат), росувастатин (Крестор) и симвастатин (Зокор, Липекс).[6] Неколико комбинација препарата стататина и неког другог агенса, као што је езетимиб/симвастатин, су такође доступни.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Леwингтон, С.; Wхитлоцк, Г; Цларке, Р.; et al. (2007). „Блоод цхолестерол анд васцулар морталитy бy аге, сеx, анд блоод прессуре: а мета-аналyсис оф индивидуал дата фром 61 проспецтиве студиес wитх 55,000 васцулар деатхс”. Ланцет. 370 (9602): 1829—39. ПМИД 18061058. дои:10.1016/С0140-6736(07)61778-4. 
  2. ^ Натионал Институте фор Хеалтх анд Цлиницал Еxцелленце (2008). „Липид модифицатион - Цардиовасцулар риск ассессмент анд тхе модифицатион оф блоод липидс фор тхе примарy анд сецондарy превентион оф цардиовасцулар дисеасе - Qуицк референце гуиде” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 04. 2011. г. Приступљено 25. 8. 2010. 
  3. ^ Таyлор, Ф; Wард, К; Мооре, ТХ; et al. (2011). Таyлор, Фиона, ур. „Статинс фор тхе примарy превентион оф цардиовасцулар дисеасе”. Цоцхране Датабасе Сyст Рев (1): ЦД004816. ПМИД 21249663. дои:10.1002/14651858.ЦД004816.пуб4. 
  4. ^ Simons, John. "The $10 billion pill", Fortune magazine, January 20, 2003.
  5. ^ "Доинг Тхингс Дифферентлy" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2013), Пфизер 2008 Аннуал Ревиеw, Април 23, (2009). стр. 15.
  6. ^ Сwеетман, Сеан C., ур. (2009). „Цардиовасцулар другс”. Мартиндале: тхе цомплете друг референце (36тх изд.). Лондон: Пхармацеутицал Пресс. стр. 1155—434. ИСБН 978-0-85369-840-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Сwеетман, Сеан C., ур. (2009). „Цардиовасцулар другс”. Мартиндале: тхе цомплете друг референце (36тх изд.). Лондон: Пхармацеутицал Пресс. стр. 1155—434. ИСБН 978-0-85369-840-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Statin page at Bandolier, an evidence-based medicine journal
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Statin&oldid=26786242”