Jovan Maleševac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jovan Maleševac
Mesto rođenjaHotkovci, Glamoč, Osmansko carstvo
ZanimanjeSrpski pravoslavni monah i pisar
Aktivni period1524—1562

Jovan Maleševac bio je srpski pravoslavni monah koji je sarađivao sa Primožom Trubarom protestantskim pastorom na štampanju verskih knjiga na ćirilici.[1][2] U periodu od 1524. do 1546. godine, Maleševac je napisao pet liturgijskih knjiga na crkvenoslovenskom jeziku u srpskim pravoslavnim manastirima u Hercegovini i Crnoj Gori. Kasnije se nastanio u Beloj Krajini, današnjoj Sloveniji. Godine 1561. angažovan je od strane Trubara da radi korekturu na proizvedenim liturgijskim knjigama u Južnoslovenskom biblijskom institutu u Bad Urahu, gde je proveo pet meseci.

Biografija i rad[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana knjige Lutorov mali katekizam na ćirilici iz 1561. godine.

Maleševac je rođen u selu Hotkovci, severno od Glamoča, u tadašnjem Osmanskom carstvu.[3] Postao je jeromonanah Srpske pravoslavne crkve, a bio je aktivan pišući liturgijske knjige na crkvenoslovenskom jeziku.[1] Napisao je minej u manastiru Tvrdoš i knjigu jevanđelja 1532. godine u manastiru u Crnoj Gori. U periodu od 1545. do 1546. napisao je Prolog (vrstu sinaksara), tipik i knjigu jevanđelja u manastiru Sveta Trojica kod Pljevlje.[2] Kopija prvog srpskog inkunabula Cetinjskog oktoiha pronađena je u selu Stekerovci, severno od Glamoča i sadrži potpis Maleševca, koji je naveo da je knjigu kupio „za zdravlje živih i za sećanje na mrtve”.[3] Kolofon mineja iz 1524. godine počinje njegovom primedbom na savremeni istorijskih kontekst:[2]

Vь lѣto ҂z҃.l҃.v҃. sьpisa se sїa dѹšepolьznaa kniga, glagolѥmaa minѣi, vь hramѣ ѹspѣnїa prečistiѥ bogorodice vь Trѣbыnю, vь dni zločьstivaago i troici hꙋlnaago i hrїstїanѡm dosaditelnaago tꙋrčьskaago cara Sѹlѣimena... čьtꙋщe ili poющe ili prѣpisꙋющe, aщe i bѹdꙋ gdѣ čto pogrѣšilь, ili ѡpisal' se nѣdoꙋmenїem moim, ili po zabvѣnїю slovѣsь, a vїi vašim dobrimь ꙋmѡm i naѹčenїemь ispravlꙗite, poneže bыstь brѣn'naa rꙋka, a mѹtnь ѹmь...

— Ova knjiga o blagodatima nazvana minej napisana je 7032. godine (ad 1052) u crkvi Uspenja Bogorodice (kod manastira Tvrdoš) u Trebinju u vreme zlobnika i bogohuljenja protiv Svete Trojice, u vreme progonitelja hrišćana od strane Sulejmana Veličanstvenog. Vi koji čitajte skandirajte ili prepisujte [iz ove knjige], ako sam napravio greške ili pogrešno napisao nešto zbog svoje nesigurnosti ili propusta pisma, onda ćete vi sa svojim dobrim umovima i učenjem napisati tačno, jer mi je ruka bila od blata, a um mutan...[4]

Kasnije se Maleševac pridružio ljudima koji su emigrirali iz Bosne i Hercegovine i Srbije pod osmanskom državom u susedna područja Habzburške monarhije, tačnije u region Bela Krajina u današnjoj Sloveniji. Pre toga, Maleševac je bio u Veneciji kod čoveka sa kojim je imao prepiske, verovatno kod Vicka Vukovića, koji je u to vreme imao srpsku špampariju. U Beloj Krajini Maleševac je 1561. godine uspostavio kontakt sa slovenačkim piscem, prevodiocem i protestantskim pastorom, Primožom Trubarom.[2] U ovom periodu, Trubar je štampao brojne verske knjige na slovenačkom jeziku, a osnovao je i Južnoslovenski biblijski institut u Bad Urahu blizu Tibingena u Nemačkoj, kako bi proizveo knjige na glagoljici. Trubar je takođe nameravao da štampa knjige na ćirilici, ali nije bio uveren u znanje svojih prevodilaca, pa je pregovarao sa Srbinom po imenu Dimitirje, kako bi mu pomogao.[5][6] Bio je vaseljenski patrijarh pre nego što je prešao u protestantizam i preselio se u Virtemberg. Dimitrije je bio voljan da pomogne u štampanju knjiga na ćirilici, ali pošto mu je ponuđeno visoko mesto na moldavskom dvoru, odustao je od posla i otišao u Moldaviju.[1] Umesto Dimitrija, Maleševac je prihvatio ponudu Trubara, pa su oni otišli u institut u Bad Urahu, a pridružio im se i jeromonah Matija Popović, koji je doputovao iz Srbije.[1] Protestanti su imenovali dvojicu monaha uskocima, kako su nazivali Srbe koje su izbegli sa osmannske teritorije.[7][2]

Maleševac i Popović upoznali su se sa Trubarem u Ljubljani, odakle su zajedno doputovali u Bad Utah, gde su stigli u septembru 1521. godine i doneli veliki broj monaških knjiga.[1][7] U štampariji u Utahu, Maleševac i Popović su na ćirilicu preveli Novi zavet, Luterov mali katekizam, Loci communes i mnoge druge knjige.[1][2] Kao monasi, Maleševac i Popović su se suzdržavali od mesa, tako da su za njih posebno spremana jela or ribe.[2] U Bad Urahu zadržali su se pet meseci, a u februaru 1562. godine vratili su se u Ljubljanu. Pre nego što su krenuli u Ljubljanu, svečano su potvrdili da su prevedene knjige Novog zaveta i druge zadovoljavajuće.[1] U pismu baronu Hansu fonu Ungnadu, Trubar je izrazio zadovoljstvo usluga koje su pružili Maleševac i Popović, a Ungnad je svakom od njih dao konja i 40 mađarskih forinti za obavljen posao.[1][2][8]

Posle 1562. godine ne postoje podaci o Maleševcu, a uprkos trudom prevođenja, njihove ćirilične knjige nisu imale uticaj na srpski narod. Kopija Novog zaveta na ćirilici štampana je u Bad Urahu 1563. godine i danas se čuva u eparhiji budimskoj Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji. Aktivnosti Maleševca i Popovića u Nemačkoj smatraju se ranim slučajem međureligijske saradnje u objavljivanju Biblije.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z Bjelajac 2003, str. 73–78
  2. ^ a b v g d đ e ž Ruvarac & Jagić 1903, pp. 463–67
  3. ^ a b Kajmaković 1982, str. 163
  4. ^ Stojanović 1902, str. 142–43
  5. ^ Dimitz 2013, str. 167
  6. ^ Dimitz 2013, str. 160–64
  7. ^ a b Dimitz 2013, str. 171
  8. ^ Marković, Furunović & Radić 2000, str. 44.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Малешевац&oldid=25861303”