Josip Križaj
| josip križaj | ||
|---|---|---|
 Josip Križaj — Pepi | ||
| Lični podaci | ||
| Datum rođenja | 13. mart 1911. | |
| Mesto rođenja | Kopriva, kod Sežane,  Austrougarska | |
| Datum smrti | 8. oktobar 1948. (37 god.) | |
| Mesto smrti | Snežnik,  NR Slovenija,  FNR Jugoslavija | |
| Profesija | vojno lice-pilot | |
| Porodica | ||
| Supružnik | Elena Stefanović | |
| Delovanje | ||
| Učešće u ratovima | Španski građanski rat Aprilski rat Narodnooslobodilačka borba | |
| Služba | Italijanska vojska Jugoslovenska vojska Internacionalne brigade Jugoslovenska armija 1930 – 1932. 1934 – 1936. 1936 – 1938. 1944 – 1948. | |
| Čin | mlađi vodnik JV potporučnik NRA kapetan JA | |
| Odlikovanja |
| |
Josip Križaj — Pepi (ital. Giuseppe Krizai; Kopriva, kod Sežane, 13. mart 1911 — Snežnik, 8. oktobar 1948) bio je slovenački pilot, kapetan JA i učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 13. marta 1911. godine u Koprivi, kod Sežane, Slovenačko primorje. Kada je Italija zauzela taj deo nakon Prvog svetskog rata, Križaj je postao italijanski državljanin. Odmalena je pokazivao strast prema letenju, zbog čega je 1930. godine upisao pilotski tečaj na Kraljevskoj oficirskoj školi u Kapui, kod Napulja. Bio je jedan od 139 kadeta koji su položili ispit za pilota i dobio čin podoficira.
Zbog toga što je bio Slovenac, nije mu bilo dozvoljeno da pristupi Italijanskom kraljevskom vazduhoplovstvu, ali mu je dopušten boravak u rezervnom sastavu. Tokom služenja u Italijanskom vazduhoplovstvu bio je izložen maltretiranju zbog slovenskog porekla i projugoslovenskih stajališta, pa je 25. juna 1932. godine svojim Fijatom AS.1 poleteo iz Gorice, preleteo jugoslovensku granicu i sleteo u Ljubljanu, što je ostao medijski popraćen događaj. Posle toga je preživljavao radeći svakojake poslove, sve dok konačno nije dobio jugoslovensko državljanstvo 1934. godine. U Italiji je u odsustvu osuđen na 16 meseci robije zbog otmice aviona i ilegalnog preleta granice. U Jugoslovenskom vazduhoplovstvu dobio je čin mlađeg vodnika.
Nakon izbijanja Španskog građanskog rata, 1936. godine, pridružio se Internacionalnim brigadama avgusta 1936. i bio pilot Internacionalne eskadrile Španija. U jednom je vazdušnom obračunu 15. oktobra njegov avion oboren. Međutim, iz zapaljenog aviona su ga od smrti spasili frankisti, tako da je lečen u bolnici pod njihovim nadzorom. Izgubio je dva nožna prsta i slomio tri rebra. U bolnici ga je snimila ekipa Paramaunt pikčersa, a snimka je prikazivana i u Sloveniji. Prijatelji su ga prepoznali i njegova sestra je u Parizu uspela da ga stavi na listu za razmenu zarobljenika. Naposletku su on i dvojica sovjetskih pilota zamenjeni za trojicu italijanskih. Josip je nakon toga nastavio učešće u ratu pod rukovodstvom sovjetskih instruktora.
Nakon povlačenja interbrigadista iz rata, aprila 1938. godine vratio se u Jugoslaviju. Bio je sekretar aerokluba u Somboru. Aprila 1940. oženio se Elenom Stefanović, koleginicom s posla.
Po početku Aprilskog rata 1941, Josip je mobilizovan i upućen na aerodrom Sarajevo, ali je u međuvremenu nemačka avijacija uništila svu tamošnje avione. Bio je zarobljen i upućen u logor, ali je uspeo da pobegne, te se vratio supruzi u Beograd.
Veći deo rata proveo je u miru, da bi se naposletku pridružio NOVJ. Decembra 1944. godine postavljen je za komandanta Treće eskadrile Jedanaeste lovačke divizije NOVJ. Istakao se u borbama na Sremskom frontu i zbog toga odlikovan Ordenom za hrabrost i Medaljom za hrabrost, avgusta 1945. godine. Dobio je čin potporučnika JA.
Križaj je nakon rata postao vojni pilot Vazduhoplovstva FNRJ. Njegova jedinica je neko vreme služila na aerodromu kod Velike Gorice (Zagreb), a zatim je premeštena u Ljubljanu.
Poginuo je 8. oktobra 1948. godine, kada se njegov avion Jak-3 srušio na planinu Snežnik (jugozapadna Slovenija) zbog slabe vidljivosti u gustoj magli. Nakon trodnevne potrage, telo mu je pronađeno i sahranjeno na gradskom groblju Žale u Ljubljani.
Danas njegovo ime nosi Aeroklub u Ajdovščini, a kod aerodroma Portorož nalazi se njegova bista.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Emiliani, Angelo: Italiani Nell'Aviazione Repubblicana Spagnola, Edizioni Aeronautiche Italiane S.r.l., 1980.
- Polák, T.: Esa meziválečného období — Part II, in Plastic Kits revue, No. 44, 1995.
- Matyáš, Svatopluk: Stíhačky nad Španělskem 1936 — 1939, Svět křídel, Cheb 1998.
- Žirochov, Michail: «Krasnyj» italjanec, Aviacija i vremja, No. 2, 2003.
- Kladnik, Darinka: »Zgodovina letalstva na Slovenskem« Ljubljana, 2008. COBISS.SR 242534912. ISBN 978-961-91035-6-2.
