Ljudmila Aleksejeva

Ljudmila Aleksejeva
Ljudmila Aleksejeva, 2005.
Datum rođenja	(1927-07-20)20. jul 1927.
Mesto rođenja	Jevpatorija, Sovjetski Savez
Datum smrti	8. decembar 2018.(2018-12-08) (91 god.)
Mesto smrti	Moskva, Rusija
Državljanstvo	Sovjetski Savez (1927—1977) Sjedinjene Američke Države (1982—2018) Rusija (1991—2018)
Univerzitet	Moskovski državni univerzitet Lomonosov
Zanimanje	Ruski istoričar aktivista za ljudska prava
Supružnici	Nikolaj Vilijams
Veb-sajt	lm-alexeeva.livejournal.com

Ljudmila Aleksejeva (engl. Lyudmila Alexeyeva; Jevpatorija, 20. jul 1927 — Moskva, 8. decembar 2018) bila je ruska istoričarka i aktivistkinja za ljudska prava koja je osnivač grupe Moskovske Helsinske grupe, i jedna od poslednjih sovjetskih disidenata koji su bili aktivni u modernoj Rusiji.

Biografija

Sovjetski period

U aprilu 1968. godine Aleksejeva je isključena iz Komunističke partije i otpuštena sa posla, u izdavačkoj kući. Ipak, nastavila je sa aktivnostima u odbrani ljudskih prava. Od 1968. do 1972. godine tajno je radila kao daktilografkinja prvog podzemnog biltena Hronika aktuelnih događaja posvećenog kršenju ljudskih prava u Sovjetskom Savezu.

U februaru 1977, Aleksejeva je pobegla iz SSSR-a u Sjedinjene Američke Države, nakon što su sovjetske vlasti nasilno zaustavile pripadnike Hronike. U SAD Aleksejeva je nastavila da se zalaže za unapređenje ljudskih prava u Rusiji i radila je na Radiju Slobodne Evrope/Glasu Amerike. Postala je američka državljanka 1982. Redovno je pisala o sovjetskom pokretu disidenata i za publikacije na engleskom i ruskom jeziku u SAD i drugim mestima, a 1985. objavila je prvu sveobuhvatnu monografiju o istoriji pokreta, Sovjetsko disidentstvo. Pored toga, nakon preseljenja u Sjedinjene Američke Države, Aleksejeva se bavila slobodnim radio novinarstvom za Radio Slobodne Evrope i odeljenjem za ruski jezik Glas Amerike. Godine 1990. objavila je engl. The Thaw Generation; autobiografiju koja je opisala formiranje sovjetskog pokreta za disidente, a pisala je zajedno sa Polom Goldbergom.

Povratak u Rusiju

Godine 1989. ponovo je pokrenula Moskovske Helsinske grupe, nakon njenog raspada 1982. Godine 1993, posle raspada Sovjetskog Saveza, vratila se u Rusiju, a onda je postala predsedavajući Moskovske Helsinske grupe 1996. Pridružila se 2000-ih komisiji koja je osnovana radi savetovanja predsednika Vladimira Putina o pitanjima ljudskih prava, što je pokrenulo kritike nekih drugih aktivista za prava.

Aleksejeva je bila kritična prema moskovskim kremljskim evidencijama o ljudskim pravima i optužila je vladu za brojna kršenja ljudskih prava, uključujući redovne zabrane nenasilnih sastanaka i demonstracija i ohrabrivanje ekstremista svojom nacionalističkom politikom, poput masovnih deportacija Gruzijanca 2006. godine i policijskih racija protiv stranaca koji rade na uličnim pijacama. Takođe, kritikovala je ponašanje policijskih snaga u Ingušetiji i upozorila da se sve veće nasilje u republici može proširiti na celu Rusku Federaciju. Ruske vlasti su je 2006. optužile za umešanost u britanske obaveštajne službe i primala je pretnje od nacionalističkih grupa.

Strategija 31

Aleksejeva u protestu Strategija 31, 2010.

Od 31. avgusta 2009. godine, Aleksejeva je bila aktivni učesnik u Strategiji 31 — redovni protest građana na moskovskom Trijumfalnom trgu, u odbrani 31. člana (o slobodi okupljanja) iz ruskog ustava. Tokom jednog od ovih protesta, 31. decembra 2009. godine, Aleksejevu je policija uhapsila (OMON) i odvela sa gomilu drugih u policijsku stanicu. Ovaj događaj izazvao je snažne reakcije u Rusiji i inostranstvu. Jerzi Buzek, predsednik evropskog parlamenta, bio je „duboko razočaran i šokiran" postupanjem Aleksejeve, kao i policije. Savet za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država izrazio je „negodovanje“ zbog pritvora. Njujork tajms objavio je članak na naslovnoj strani o protestnom skupu Ispitivani od strane mnogih neprijatelja, strasti ruskog disidenta.

Aleksejevu je 30. marta 2010. godine napao muškarac na stanici park Kulture, pošto je odavala poštovanje žrtvama bombaških napada u moskovskom metrou 2010. godine. U omladinskom logoru na jezeru Seliger, omladinski pokret Naši nazvao ju je „nacistkinjom" i neprijateljem ruskog naroda.

Aleksejeva se usprotivila ruskoj aneksiji Krima 2014. godine rekavši „oduzimanje Krima sramoti moju zemlju". Na njen devedeseti rođendan posetio ju je ruski predsednik Vladimir Putin (u pratnji kamermana), uprkos dugogodišnjoj kritici prema njemu.

Umrla je u moskovskoj bolnici 8. decembra 2018. iz nepoznatih razloga. Poslednje reči Aleksejeve objavljivanje i napisane su na proslavi sedamdesete godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, iako je umrla dva dana pre te godišnjice. Ona je žalila za slabljenjem civilnog društva državnom propagandom i manipulacijama i skrenula je pažnju na slabost pravne kulture i demokratskih institucija u savremenoj Rusiji, kao i na politički cinizam i populizam koji, ne samo u Rusiji, nepažljivo tretiraju sisteme i institucije neophodne za podršku ljudskim vrednostima.

Nagrade i priznanja

Ljudmila Aleksejeva 27. januara 2014.

Aleksejeva je dobila sledeće nagrade i priznanja za svoj rad u oblasti ljudskih prava:

• 2004 — Nagrada Ulof Palme
• 2005 — Nagrada za osobu godine Federacije jevrejskih zajednica Rusije
• 2007 — Nacionalni orden Legije časti (engl. Legion of Honour)
• 2009 — Orden zasluga Savezne Republike Nemačke (engl. Order of Merit of the Federal Republic of Germany)
• 2009 — Nagrada Saharov
• 2012 — Orden krsta Tere Marijane, 3 reda
• 2015 — Nagrada Vaclav Havel za ljudska prava
• 2017 — Državna nagrada Ruske Federacije

Knjige, članci i intervjui

• „Statement of Lyudmila Alekseeva and Lidia Voronina, accompanied by Edward Kline” (PDF). Basket III: implementation of the Helsinki Accords. Hearings before the Commission on Security and Cooperation in Europe. Ninety-fifth congress. First session on implementation of the Helsinki Accords. Vol. IV. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office. 1977. str. 29—39. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 11. 2015. g. Pristupljeno 24. 04. 2020. 
• Alexeyeva, Ludmilla (jesen 1977). „The human rights movement in the USSR”. Survey. 23 (4): 72—85. ISSN 0039-6192. 
• Alexeyeva, Lyudmila; Bukovsky, Vladimir; Amalrik, Andrei; Voikhanskaya, Marina; Plyushch, Leonid; Elina, Emilia; Voronina, Lidia; Bresenden, Yevgeniy (novembar 1977). „The Orlov tribunal”. Index on Censorship. 6 (6): 52—60. doi:10.1080/03064227708532716. 
• Alexeyeva, Lyudmila; Grigorenko, Pyotr; Amalrik, Andrei; Kaminskaya, Dina; Simes, Konstantin; Williams, Nikolai; Litvinov, Pavel; Litvinova, Maya; Sadomskaya, Natalya; Chalidze, Valery; Shragin, Boris; Stain, Yuri (2013) [1978]. „V zaщitu Anatoliя Marčenko” [In defense of Anatoly Marchenko]. Kontinent (na jeziku: ruski). 152. 
• Alekseeva, Liudmila (1980). The diversity of Soviet dissent: ideologies, goals and direction, 1965–1980. 
• Alekseeva, Lюdmila (2013) [1979]. „Putevoditelь po adu psihiatričeskih tюrem” [The guidebook to the hell of psychiatric prisons]. Kontinent (na jeziku: ruski) (152). 
• Alexeyeva, Lyudmila (decembar 1982). „USSR: prisoners' rights denied”. Index on Censorship. 11 (6): 31—33. doi:10.1080/03064228208533458. 
• Alexeeva, Ludmilla; Chalidze, Valery (1985). Mass rioting in the USSR. Silver Spring. Foundation for Soviet Studies. 
• Alekseeva, Liudmila (septembar 1986). US broadcasting to the Soviet Union (A Helsinki watch report). Human Rights Watch. ISBN 978-0938579878. 
• Shcharansky, Anatoly; Bonner, Yelena; Alexeyeva, Ludmilla (26. 6. 1986). „The tenth year of the Watch”. The New York Review of Books. 
• Alexeyeva, Ludmilla (1987). Soviet dissent: contemporary movements for national, religious, and human rights. Wesleyan University Press. ISBN 978-0-8195-6176-3. 
• Alekseeva, Liudmila (1987). Cruel & unusual punishment: forced labor in today's U.S.S.R. AFL-CIO Dept. of International Affairs. ASIN B00073BWLG. 
• Landy, Joanne; Alexeyeva, Ludmilla; Bastian, Gert; Daneker, Gail; Duncan, Polly; et al. (18. 2. 1988). „Release Juris Bumeisters”. The New York Review of Books. 
• Alexeyeva, Ludmilla; Arutunyan, Shagan; Arutunyan, Marzpet; Aristanyan, Vartan; Borisov, Vladimir; et al. (21. 7. 1988). „An Armenian in prison”. The New York Review of Books. 
• Alexeyeva, Ludmilla; Goldberg, Paul (1990). The thaw generation: coming of age in the post-Stalin era. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0822959113. 
• Alekseeva, Liudmila (februar 1990). Civil society in the USSR (A Helsinki watch report). Helsinki Watch. ISBN 978-0929692425. 
• Alexeyeva, Lyudmila (mart 1990). „Unrest in the Soviet Union”. The Washington Quarterly. 13 (1): 63—77. doi:10.1080/01636609009477532. 
• Bayefsky, Anne; Alexeyeva, Ludmilla; Kampelman, Max; Tabory, Mala; Maresca, John; Henkin, Alice (28—31. mart 1990). „Human rights: the Helsinki process”. Proceedings of the Annual Meeting (American Society of International Law). 84: 113—130. JSTOR 25658533. 
• Alekseeva, Lюdmila (1992). Istoriя inakomыsliя v SSSR: noveйšiй period. Vilьnюs—Moskva: Vestь. ISBN 9785984400268.  (The Russian text of the book in full is available online on the Memorial website by click Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. mart 2017))
• Alexeyeva, Ludmilla (1998). „Mustafa Dzhemilev, his character and convictions”. Ur.: Allworth, Edward. Tatars of the Crimea. Return to the homeland. Durham: Duke University Press. str. 210–211. ISBN 978-0822319948. 
• Alexeeva, Lyudmila (2000). „Private measures by which to ensure fundamental rights in present-day Russia: a view from inside”. Helsinki Monitor. 11 (2): 23—32. doi:10.1163/157181400X00292. 
• Alexeyeva, Lyudmila (10. 6. 2004). „Is this Putin's definition of democracy?”. The Moscow Times. 
• Alexeyeva, Ludmilla (13. 10. 2010). „Article by Ludmila Alexeeva”. OSCE Magazine. 
• Alexeyeva, Lyudmila (15. 12. 2010). „The rise and fall of Putinism”. The Moscow Times. 
• Alexeeva, Lyudmila (24. 5. 2013). „Vladimir Putin's goal is to destroy Russian civil society”. The Guardian. 
• Alexeyeva, Lyudmila; Schepp, Matthias; Thaler, Claudia (17. 7. 2013). „Interview: Putin turning Russia 'into a police state'”. Der Spiegel. 
• Alekseeva, Lyudmila (2013). „Interview with Melanie Ilick and Emilia Kosterina, 29 July 2011”. Ur.: Ilic, Melanie. Life stories of Soviet women: the interwar generation. Routledge. str. 14—32. ISBN 978-1135094713. 
• Galьperovič, Danila (4. 8. 2014). „Zapadnыe sankcii: stoit li zagonяtь Kremlь v ugol? Lюdmila Alekseeva, Vladimir Bukovskiй i Mariя Lipman rassuždaюt ob эtom v intervью "Golosu Ameriki"” [Western sanctions: Should the Kremlin be forced into a corner? Lyudmila Alexeyeva, Vladimir Bukovsky and Mariya Lipman discuss that in their interview to Voice of America] (na jeziku: ruski). Voice of America. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 04. 2020. 
• Galьperovič, Danila (10. 12. 2015). „Lюdmila Alekseeva: u nas – ploho upravlяemoe gosudarstvo, v kotorom lюdi mučaюtsя” [Lyudmila Alexeyeva: we have a poorly managed state in which people suffer] (na jeziku: ruski). Voice of America. Arhivirano iz originala 31. 05. 2016. g. Pristupljeno 24. 04. 2020. 
• Zubov, Mihail (28. 4. 2015). „Kak Vladimir Bukovskiй pobedil karatelьnuю psihiatriю. Lюdmila Alekseeva: "Vrяd li эta legendarnaя figura zanimaetsя detskim porno"” [How Vladimir Bukovsky defeated punitive psychiatry. Ludmilla Alexeyeva, "This legendary figure is hardly engaged in child pornography"]. Moskovskij Komsomolets (na jeziku: ruski). 
• „Ludmilla Alexeeva: 'Russia is moving away from Europe'”. Deutsche Welle. 

Spoljašnje veze

• Ljudmila Aleksejeva na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Ljudmila Aleksejeva na LiveJournal
• Arhiva nacionalne bezbednosti, 20. jul 2012
• Ljudmila Aleksejeva Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. септембар 2020) на Шпигел-у