Андреј Сахаров

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Сахаров

Андреј Дмитријевич Сахаров (рус. Андре́й Дми́триевич Са́харов; Москва, 21. мај 192114. децембар 1989) је био познати совјетски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права. Познат је као један од твораца совјетске хидрогенске бомбе, а потом и најјачег оружја икада произведеног — совјетске Цар бомбе.

Крајем 1960-их је почео да критикује совјетску службену политику, па се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975. године, али је није могао преузети. Године 1980. ухапшен је и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. по наређењу Михаила Горбачова.

Њему у част основана је 1985. награда Сахаров, Европског парламента за људе и организације посвећене раду на људским правима и слободама. Додељује се једном годишње.

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Андреј Сахаров


Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици