Андреј Сахаров
| Андреј Сахаров | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Андреј Дмитријевич Сахаров |
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 21. мај 1921. |
| Место рођења | Москва (РСФСР) |
| Датум смрти | 14. децембар 1989. |
| Место смрти | Москва (Совјетски Савез) |
| Рад | |
Андреј Дмитријевич Сахаров (рус. Андре́й Дми́триевич Са́харов; Москва, 21. мај 1921 — Москва, 14. децембар 1989) је био познати совјетски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права. Познат је као један од твораца совјетске хидрогенске бомбе, а потом и најјачег оружја икада произведеног — совјетске Цар бомбе.
Крајем 1960-их је почео да критикује совјетску службену политику, па се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975. године, али је није могао преузети. Године 1980. ухапшен је и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. по наређењу Михаила Горбачова.
Њему у част основана је 1985. награда Сахаров, Европског парламента за људе и организације посвећене раду на људским правима и слободама. Додељује се једном годишње.
Спољашње везе [уреди]
- Andrei Sakharov //New dictionary of scientific biography / Noretta Koertge, ed. Detroit : Charles Scribner's Sons/Thomson Gale, 2008.
- The Andrei Sakharov Archives at the Houghton Library
- „Faces of Resistance in the USSR, The Andrei Sakharov Archives Homepage (Archived webpage)“. Brandeis University. Archived from the original on 20. 1. 2003. Приступљено 17. 4. 2006.
- Moss, Walter G. (August 2009). „The Wisdom of Andrei Sakharov“
- Gewertz, Ken. „Bonner points to still-powerful KGB Former Soviet dissidents say that present-day Russia shows little improvement over dark days of old regime“. Harvard News Office. Commemoration of the Sakharov Archives transfer to Harvard.
- Andrei Sakharov: Soviet Physics, Nuclear Weapons, and Human Rights. Web exhibit at the American Institute of Physics.
- Andrei Sakharov: Photo-chronology
- "Andrey Dmitriyevich Sakharov". Timeline of Nobel Winners.
- David Holloway on: Andrei Sakharov.
- Andrei Sakharov Museum in Moscow Virtual Tour.
- Annotated bibliography of Andrei Sakharov from the Alsos Digital Library.
- Sakharov and SETI.
- Sakharov Archive (Russian)
- Sakharov Museum and Public Center: Peace, Progress and Human Rights (Russian)
- The Andrei Sakharov Russian Free Academy, Germany (de/en/fr/ru)
- Gaina Alex:Purged Science ГОСТИННАЯ: форум:АЛЕКАСНДР АЛЕКСАНДРОВ"Сборник рассказов":Gaina Alex: Репрессированная наука (Purged Science)
1901. Анри Динан и Фредерик Паси | 1902. Ели Дикомен и Шарл Албер Гоба | 1903. Вилијам Рандал Кример | 1904. Институт за међународно право | 1905. Берта фон Сутнер | 1906. Теодор Рузвелт | 1907. Ернесто Теодоро Монета и Луј Рено | 1908. Клас Понтус Арнолдсон и Фредрик Бајер | 1909. Огист Бернер и Пол де Констан
1910. Стална међународна мировна канцеларија | 1911. Тобијас Асер и Алфред Фрид | 1912. Елиху Рут | 1917. Црвени крст | 1919. Вудро Вилсон
1920. Леон Буржоа | 1921. Јалмар Брантинг и Кристијан Ланге | 1922. Фритјоф Нансен | 1925. Остин Чејмберлен и Чарлс Доз | 1926. Аристид Бријан и Густав Штреземан | 1927. Фердинанд Буисон и Лудвиг Квиде | 1929. Франк Келог
1930. Ларс Седерблом | 1931. Џејн Адамс и Николас Батлер | 1933. Норман Ејнџел | 1934. Артур Хендерсон | 1936. Карл фон Осјецки | 1937. Роберт Сесил | 1938. Нансенов међународни уред за избеглице
1944. Црвени крст | 1945. Кордел Хал | 1946. Емили Грин Болч и Џон Мот | 1947. Амерички комитет пријатељских услуга | 1949. Џон Бојд Ор
1950. Ралф Банч | 1951. Леон Жуо | 1952. Алберт Швајцер | 1953. Џорџ Катлет Маршал | 1954. Висок комесаријат УН за избеглице | 1957. Лестер Боулс Пирсон | 1958. Жорж Пир | 1959. Филип Ноел-Бејкер
1960. Алберт Лутули | 1961. Даг Хамаршелд | 1962. Лајнус Карл Полинг | 1963. Црвени крст | 1964. Мартин Лутер Кинг | 1965. УНИЦЕФ | 1968. Рене Касен | 1969. МРО
1970. Норман Борлог | 1971. Вили Брант | 1973. Хенри Кисинџер | 1974. Шон МекБрајд и Еисаку Сато | 1975. Андреј Дмитријевич Сахаров | 1976. Бети Вилијамс и Марејд Кориган | 1977. Амнести интернешонал | 1978. Анвар ел Садат и Менахем Бегин | 1979. Мајка Тереза
1980. Адолфо Перез Ескивел | 1981. Канцеларија ВК за избеглице УН | 1982. Алва Мирдал и Алфонсо Роблес | 1983. Лех Валенса | 1984. Дезмонд Туту | 1985. МГФПНР | 1986. Ели Визел | 1987. Оскар Аријас Санчез | 1988. МСУН | 1989. Тензин Гјатсо
1990. Михаил Горбачов | 1991. Аунг Сан Су Ћи | 1992. Ригоберта Менчу Тум | 1993. Нелсон Мандела и Фредерик де Клерк | 1994. Јасер Арафат, Шимон Перес и Јицак Рабин | 1995. Џозеф Ротблат и ПКНСП | 1996. Карлос Бело и Жозе Рамос Орта| 1997. МПЗМ и Џоди Вилијамс | 1998. Џон Хјум и Дејвид Тримбл | 1999. Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“
2000. Ким Дае-Јунг | 2001. Организација уједињених нација и Кофи Анан | 2002. Џими Картер | 2003. Ширин Ебади | 2004. Вангари Матаи | 2005. МАНЕ и Мухамед Ел Барадеј | 2006. Мухамед Јонус и банка Грамен | 2007. МПКП и Ал Гор | 2008. Марти Ахтисари | 2009. Барак Обама
2010. Љу Сјаобо | 2011. Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман | 2012. Европска унија
