Андреј Сахаров

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Сахаров
Лични подаци
Пуно имеАндреј Дмитријевич Сахаров
Датум рођења(1921-05-21)21. мај 1921.
Место рођењаМосква, РСФСР
Датум смрти14. децембар 1989.(1989-12-14) (68 год.)
Место смртиМосква, Совјетски Савез
ОбразовањеМосковски државни универзитет Ломоносов
Званични веб-сајт
www.sakharov.space

Андреј Дмитријевич Сахаров (рус. Андре́й Дми́триевич Са́харов; Москва, 21. мај 1921Москва, 14. децембар 1989) је био познати совјетски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права.[1] Познат је као један од твораца совјетске хидрогенске бомбе, а потом и најјачег оружја икада произведеног — совјетске Цар бомбе.

Крајем 1960-их је почео да критикује совјетску службену политику, па се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975. године, али је није могао преузети.[2] Године 1980. ухапшен је и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. године по наређењу Михаила Горбачова.

Њему у част је 1985. године основана награда Сахаров, Европског парламента за људе и организације посвећене раду на људским правима и слободама. Додељује се једном годишње. Иницијатор је оснивања „Меморијала“ 1988. године.[3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Чланци и интервјуи[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sakharov Human Rights Prize 25th anniversary marked in US”. Voice of America. 15. 1. 2014. 
  2. ^ „Andrey Sakharov | Biography, Nobel Prize, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-13. Приступљено 2024-01-28. 
  3. ^ „Andrei Sakharov: Soviet Physics, Nuclear Weapons and Human Rights”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]