Alfred Kastler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Alfred Kastler
Lični podaci
Datum rođenja(1902-05-03)3. maj 1902.
Mesto rođenjaGebviler, Nemačko carstvo
Datum smrti7. januar 1984.(1984-01-07) (81 god.)
Mesto smrtiBandol, Francuska
Naučni rad
PoljeFizika
NagradeNobelova nagrada za fiziku (1966)

Alfred Kastler (franc. Alfred Kastler, 3. maj 1902. – 7. januar 1984) bio je francuski fizičar, koji je 1966. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku[1][2][3][4] „za otkriće i razvoj optičkih metoda za proučavanje Hercovih rezonanci u atomima”.[5]

Profesor Kastler je umro 7. januara 1984. godine u Bandolu, Francuska.[6]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Kastler 1967. godine

Kastler je rođen u Gebvileru (Alzas, Nemačko carstvo), a kasnije je pohađao Licej Bartoldi u Kolmaru, Alzas, i Višu normalnu školu u Parizu 1921. Nakon studija, 1926. je počeo da predaje fiziku na Liceju u Miluzu, a zatim predavao na Univerzitetu u Bordou, gde je bio univerzitetski profesor do 1941. Žorž Brua ga je zamolio da se vrati u Višu normalnu školu, gde je konačno dobio katedru 1952. godine.

Sarađujući sa Žanom Broselom,[7][8][9] istraživao je kvantnu mehaniku,[10][11][12] interakciju između svetlosti i atoma i spektroskopiju.[13][14][15] Kastler je, radeći na kombinaciji optičke[16][17][18][19][20][21][22] i magnetne rezonance,[23][24][25][26][27] razvio tehniku „optičkog pumpanja“.[28][29][30] Ti radovi su doveli do kompletiranja teorije lasera i masera.[31][32]

On je dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966. godine „za otkriće i razvoj optičkih metoda za proučavanje Hercovih rezonancija u atomima“.

On je bio predsednik odbora Institut za teorijsku i primenjenu optiku i bio je prvi predsednik nevladine organizacije (NVO) Akcija protiv gladi.[33][34][35]

Kastler je pisao i poeziju (na nemačkom). Godine 1971, objavio je Europe, ma patrie: Deutsche Lieder eines französischen Europäers (tj. Evropa, moja domovina: nemačke pesme francuskog Evropljanina). Godine 1976, Kastler je izabran u Američko filozofsko društvo.[36] Godine 1978, postao je strani član Kraljevske holandske akademije umetnosti i nauka.[37] Godine 1979, Kastler je nagrađen medaljom Vilhelma Eksnera.[38]

Laboratorija Kastler-Brosel[uredi | uredi izvor]

Profesor Kastler je proveo veći deo svoje istraživačke karijere na Višoj normalnoj školi u Parizu, gde je započeo karijeru posle rata sa svojim učenikom, Žanom Broselom, u maloj istraživačkoj grupi za spektroskopiju.

Tokom četrdeset godina koje su usledile, ova grupa je obučila mnoge mlade fizičare i imala značajan uticaj na razvoj nauke atomske fizike u Francuskoj. Hercijanska spektroskopska laboratorija je tada preimenovana u Laboratorija Kastler-Brosel 1994. godine i dobila je deo svoje laboratorije na Univerzitetu Pjer i Marija Kiri uglavnom na Višoj normalnoj školi.

Profesor Kastler je umro 7. januara 1984. u Bandolu, Francuska.[39]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Alfred Nobel – The Man Behind the Nobel Prize”. Nobel Foundation. 
  2. ^ „The Nobel Prize Awarders”. web.archive.org. 15. 10. 2008. Arhivirano iz originala 15. 10. 2008. g. Pristupljeno 4. 2. 2019. 
  3. ^ „The Nobel Prize Award Ceremonies”. web.archive.org. 22. 8. 2008. Arhivirano iz originala 22. 08. 2008. g. Pristupljeno 4. 2. 2019. 
  4. ^ „The Nobel Prize”. Nobel Foundation. Pristupljeno 4. 2. 2019. 
  5. ^ „The Nobel Prize in Physics 1966”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 12. 2018. 
  6. ^ Sullivan, Walter (8. 1. 1984). „Dr. Alfred Kastler, 81, Nobel Prize-Winner, Dies”. The New York Times. Pristupljeno 2010-11-06. 
  7. ^ Cohen-Tannoudji, Claude (decembar 2003). „Obituary: Jean Brossel”. Physics Today. 56 (12): 81—82. doi:10.1063/1.4776720. 
  8. ^ Laloë, Franck (20. 3. 2003). „Obituary: Jean Brossel (1918–2003)”. Nature. 422 (6929): 274. Bibcode:2003Natur.422..274L. PMID 12646909. S2CID 36891325. doi:10.1038/422274a Slobodan pristup. 
  9. ^ „CNRS – Médailles d'or”. Arhivirano iz originala 2011-01-20. g. Pristupljeno 2014-07-30. 
  10. ^ Feynman, Richard; Leighton, Robert; Sands, Matthew (1964). The Feynman Lectures on Physics. 3. California Institute of Technology. ISBN 978-0201500646. Pristupljeno 19. 12. 2020. 
  11. ^ Jaeger, Gregg (septembar 2014). „What in the (quantum) world is macroscopic?”. American Journal of Physics. 82 (9): 896—905. Bibcode:2014AmJPh..82..896J. doi:10.1119/1.4878358. 
  12. ^ Born, M. (1926). „Zur Quantenmechanik der Stoßvorgänge” [On the Quantum Mechanics of Collision Processes]. Zeitschrift für Physik. 37 (12): 863—867. Bibcode:1926ZPhy...37..863B. S2CID 119896026. doi:10.1007/BF01397477. 
  13. ^ Duckett, Simon; Gilbert, Bruce (2000). Foundations of Spectroscopy. Oxford Science Publications. ISBN 978-0198503354. 
  14. ^ Bartusiak, Marcia (2017-06-27), „Einstein's Unfinished Symphony: The Story of a Gamble, Two Black Holes, and a New Age of Astronomy”, Einstein’s Unfinished Symphony (na jeziku: engleski), Yale University Press, ISBN 9780300228120, OCLC 1039140043, doi:10.12987/9780300228120, Pristupljeno 2023-05-22  Google Books
  15. ^ The Oxford American College Dictionary. G.P. Putnam's Sons. 2002. ISBN 9780399144158. OCLC 48965005. 
  16. ^ Fox, A.G.; Li, T. (1961). „Resonant modes in a maser interferometer”. Bell Syst. Tech. J. 40 (2): 453—488. doi:10.1002/j.1538-7305.1961.tb01625.x. 
  17. ^ Ismail, N.; Kores, C. C.; Geskus, D.; Pollnau, M. (2016). „Fabry-Pérot resonator: spectral line shapes, generic and related Airy distributions, linewidths, finesses, and performance at low or frequency-dependent reflectivity”. Optics Express. 24 (15): 16366—16389. Bibcode:2016OExpr..2416366I. PMID 27464090. doi:10.1364/OE.24.016366 Slobodan pristup. 
  18. ^ Lotsch, H.K.V. (1968). „The Fabry-Perot resonator Part I”. Optik. 28: 65—75. 
  19. ^ Lotsch, H.K.V. (1969). „The Fabry-Perot resonator Part II”. Optik. 28: 328—345. 
  20. ^ Lotsch, H.K.V. (1969). „The Fabry-Perot resonator. Part III”. Optik. 28: 555—574. 
  21. ^ Lotsch, H.K.V. (1969). „The Fabry-Perot resonator. Part IV”. Optik. 29: 130—145. 
  22. ^ Lotsch, H.K.V. (1969). „The Fabry-Perot resonator Part V”. Optik. 29: 622—623. 
  23. ^ Hoult, D. I.; Bhakar, B. (1997). „NMR signal reception: Virtual photons and coherent spontaneous emission”. Concepts in Magnetic Resonance. 9 (5): 277—297. doi:10.1002/(SICI)1099-0534(1997)9:5<277::AID-CMR1>3.0.CO;2-W. 
  24. ^ Rabi, I.I.; Zacharias, J.R.; Millman, S.; Kusch, P. (1938). „A New Method of Measuring Nuclear Magnetic Moment”. Physical Review. 53 (4): 318—327. Bibcode:1938PhRv...53..318R. doi:10.1103/PhysRev.53.318 Slobodan pristup. 
  25. ^ „The Nobel Prize in Physics 1944”. NobelPrize.org. 
  26. ^ Filler, Aaron (2009). „The History, Development and Impact of Computed Imaging in Neurological Diagnosis and Neurosurgery: CT, MRI, and DTI”. Nature Precedings. doi:10.1038/npre.2009.3267.5 Slobodan pristup. 
  27. ^ „The Nobel Prize in Physics 1952”. NobelPrize.org. 
  28. ^ Taylor, Nick (2000). LASER: The inventor, the Nobel laureate, and the thirty-year patent war. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-684-83515-0.  Page 56.
  29. ^ Demtroder, W. (1998). Laser Spectroscopy: Basic Concepts and Instrumentation. Berlin: Springer. 
  30. ^ „Lamp 4462” (gif). sintecoptronics.com. Pristupljeno 2018-12-27. 
    „Lamp 5028” (gif). sintecoptronics.com. Pristupljeno 2018-12-27. 
  31. ^ Townes, Charles H. (1964-12-11). „Production of coherent radiation by atoms and molecules - Nobel Lecture” (PDF). The Nobel Prize. str. 63. Arhivirano (pdf) iz originala 2020-08-27. g. Pristupljeno 2020-08-27. „We called this general type of system the maser, an acronym for microwave amplification by stimulated emission of radiation. The idea has been successfully extended to such a variety of devices and frequencies that it is probably well to generalize the name - perhaps to mean molecular amplification by stimulated emission of radiation.” 
  32. ^ Mario Bertolotti (2004). The History of the Laser. CRC Press. str. 180. ISBN 978-1420033403. 
  33. ^ „About Action Against Hunger Canada | Action Against Hunger”. actioncontrelafaim.ca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-07-27. 
  34. ^ „Mr. Ashwini Kakkar elected chairman of Action Against Hunger's International network”. 
  35. ^ Desjeux, JF; Briend, A; Prudhon, C; Greletty, Y; Golden, MH (1998). „Definition and evaluation of therapeutic food for severely malnourished children in situations of humanitarian emergencies”. Bull Acad Natl Med. 182 (8): 1679—90; discussion 1691—5. PMID 10188315. 
  36. ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Pristupljeno 2022-07-25. 
  37. ^ „A.H.F. Kastler (1902 - 1984)”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Pristupljeno 19. 7. 2015. 
  38. ^ Editor, ÖGV. (2015). Wilhelm Exner Medal. Austrian Trade Association. ÖGV. Austria.
  39. ^ Sullivan, Walter (8. 1. 1984). „Dr. Alfred Kastler, 81, Nobel Prize-Winner, Dies”. The New York Times. Pristupljeno 2010-11-06. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alfred Kastler na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_Кастлер&oldid=27674990”