Gabrijel Node

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gabrijel Node
Gabrijel Node
Lični podaci
Datum rođenja(1600-02-02)2. februar 1600.
Mesto rođenjaPariz,  Francuska
Datum smrti10. jul 1653.(1653-07-10) (53 god.)
Mesto smrtiAbevil, Francuska
UniverzitetUniverzitet Sorbona, Univerzitet u Padovi
Zanimanjebibliotekar, pisac, lekar

Gabrijel Node (2. februar 1600 - 10. jul 1653) bio je francuski bibliotekar i naučnik. Bio je plodan pisac koji je stvarao dela o mnogim temama, uključujući politiku, religiju, istoriju i natprirodne pojave. Uticajno delo na bibliotekarstvo bila je knjiga iz 1627. godine „Saveti o osnivanju biblioteke“. Node je kasnije uspeo da sprovede u delo sve ideje koje je izneo u Savetima, kada je dobio priliku da izgradi i održava Mazarenovu biblioteku, biblioteku kardinala Žila Mazarena.

Node je preteča Pjera Bela i Fontenela.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Node je rođen u Parizu početkom 1600. godine u porodici skromnog materijalnog stanja. Otac mu je bio niži činovnik, a majka nepismena žena.[1] Učitelji su ga opisali kao žilavog i strastvenog prema svom obrazovanju. Node je na koledžu studirao filozofiju i gramatiku.[2] Kasnije je studirao medicinu u Parizu i Padovi (gde je pohađao časove Ćezara Kremoninija) i postao lekar Luja XIII.

U dvadesetoj godini, Node je objavio svoju prvu knjigu Le Marfore ou Discours Contre les Lisbelles.[3] koja je privukla pažnju Anrija d`Mema, predsednika (rrésident à mortier) pariskog parlamenta. Mem je ponudio Nodeu posao bibliotekara u svojoj ličnoj kolekciji. Mem je imao veliku biblioteku u tom periodu (oko 8000 svezaka) koja je bila otvorena za naučnike koji su imali odgovarajuće reference.[4] Nodeova služba u Memovoj biblioteci pružila mu je iskustvo koje će kasnije koristiti za pisanje knjige Saveti o osnivanju biblioteke. Node je napisao Savete za Memea kao vodič za formiranje i održavanje njegove biblioteke. 1629. postao je bibliotekar kardinala Guidija di Banja u Rimu, a posle Banjijeve smrti, 1641. bibliotekar kardinala Frančeska Barberinija.

Po želji kardinala Rišeljea započeo je polemiku sa benediktincima, negirajući autorstvo Žana Žersona za De Imitatione Christi. Rišelje je nameravao da Nodea učini svojim bibliotekarom, ali zbog njegove smrti Node je prihvatio sličnu ponudu kardinala Mazarena. Sledećih deset godina posvetio se sakupljanju knjiga iz svih delova Evrope i formiranju Mazarenove biblioteke. Mazaren je sa sobom u Pariz doneo kolekciju koja broji preko 5.000 tomova.[5] Kao i Node, verovao je u otvorenu biblioteku koju će javnost koristiti za opšte dobro. 1642. kupio je zgradu za smeštaj svoje biblioteke i naložio Nodeu da sačini najbolju moguću kolekciju.

Najbrži način bio je uzimati čitave biblioteke u kolekciju, savet koje je Node uključio u svoju knjigu. Node je pljačkao prodavce polovnih knjiga, a Mazaren je naložio svojim ambasadorima, vladinim zvaničnicima i generalima da sakupljaju knjige za njega. Node je mogao da putuje Evropom i tokom jednog višemesečnog putovanja prikupio je preko 14.000 tomova.[6] Do 1648. godine biblioteka je posedovala oko 40.000 svezaka.[5] Bila je redovno otvorena i sakupila je znatan broj (gotovo 100) redovnih pokrovitelja i nekoliko članova osoblja kako bi održala pravilno funkcionisanje. Postala je prva u Francuskoj koja je otvorena za sve, bez referenci.

Mazarenovu biblioteku prodao je pariski parlament tokom ustanka Fronda, a kraljica Kristina pozvala je Nodea u Stokholm. U Švedskoj nije bio zadovoljan i vratio se na Mazarenov poziv da ponovo formira njegovu rasutu biblioteku. Ali njegovo zdravlje bilo je narušeno, i umro je na putu, u Abevilu 10. jula 1653. godine.

Prijatelj liberalnih mislilaca svog doba, Node nije bio puki knjiški crv; njegove knjige pokazuju tragove kritičkog duha zbog čega je postao dostojan kolega humorista i naučnika koji su pripremili put za poznatije pisce doba Luja XIV.

Karijera bibliotekara[uredi | uredi izvor]

Node se u svojoj bibliotečkoj karijeri „protivio cenzuri i podsticao vlasnike biblioteka da dozvole drugima da koriste njihove knjige, praksa koju je smatrao velikom počašću za vlasnika - čast jednaka prilici da izgradi finu biblioteku."[7] Node je smatrao da je dobro sakupljati originalne formate knjiga i sačuvati netaknute prikupljene tomove. Bio je uporan u sakupljanju na svim jezicima, u svim religijama, temama i literaturi.

Čitaonica Mazarenove biblioteke (2010)

Tokom karijere u bibliotekarstvu, Node je pomogao kolekcionarima i bibliotekama da daju uputstva o izboru i sticanju njihovih naslova i kako da kreiraju kataloge za svoje biblioteke. Bio je glavni zagovornik pretraživanja polovnih knjižara i štamparija za vredna i teško dostupna književna dela. „Kada je Node bio u gradu, prodavnice knjižara izgledale su opustošene kao u oluji. Otkupivši u poslednjoj od njih sve knjige, bilo u rukopisu ili u štampi, baveći se bilo kojim jezikom, bilo kojim predmetom ili odeljenjem učenja, bez obzira na sve, ostavio je prodavnice ogoljene i prazne.“[8]

Node je takođe imao zanimljive ideje o lokalitetu gde bi trebalo da se nalazi biblioteka. „Iako se nalazi u centru zajednice u kojoj služi, biblioteka bi trebalo da bude na udaljenosti od najbučnijih ulica. Trebalo bi, ako je moguće, da se nalazi između prostranog dvorišta i prijatne bašte, iz koje može uživati u dobroj svetlosti, širokoj i ugodnoj perspektivi, i u čistom vazduhu, nezagađenom močvarama ili đubrištima; čitav aranžman tako dobro isplaniran i sređen tako da ne deli ništa neprijatno ili očigledno nezgodno“.[8]

Verovatno najpoznatija biblioteka koju je Node pomogao u oblikovanju i u kojoj je služio kao bibliotekar bila je Mazarenova biblioteka u Parizu, biblioteka kardinala Žila Mazarena. Node je proveo deset godina svog života poboljšavajući i oblikujući ovu biblioteku. Postala je prva javna biblioteka u Francuskoj zbog Nodeovog insistiranja i bila je otvorena za javnost već 1644.[9]

Umetnički prikazi[uredi | uredi izvor]

Node je tema romana Pitera Briskoa, The Best Read Man in France.[10]

Bista Gabrijela Nodea, Institut Francuske

Radovi[uredi | uredi izvor]

Uključujući dela koja je on uredio, spisak od devedeset dva dela dat je u Nodeani. Glavna su:

  • Le Marfore, ou discours contre les libelles (Pariz, 1620), vrlo retka, preštampana 1868;
  • Instruction à la France sur la vérité de l'histoire des Frères de la Roze-Croix (1623, 1624);
  • Apologie pour tous les grands personages faussement soupçonnez de magie (1625, 1653, 1669, 1712), Pitagora, Sokrat, Toma Akvinski, Džerom Kardan i Solomon su među odbranjenima;
  • Advis pour dresser une bibliothèque (1627, 1644, 1676; prevod Džon Evelin, 1661), rad pun liberalnih stavova o bibliotekarstvu i smatra se temeljem bibliotečke nauke;
  • Addition à l'histoire de Louis XI (1630), ovo uključuje i izveštaj o poreklu štampe;
  • Bibliographia politica (Venecija, 1633, itd.; na francuskom, 1642);
  • De studio liberali syntagma (1632, 1654), praktična rasprava koja se nalazi u većini zbirki uputstava za studije;
  • De studio militari syntagma (1637), cenjena u svoje vreme;
  • Considérations politiques sur les coups d'état. Učenik Makijavelija, smatrao je da se politika mora učiniti „nezavisnom od morala, suverenom u odnosu na religiju“.[11]

Luj Jakob je dovršio i objavio Bibliotheca Pontificia.[12]

Saveti o osnivanju biblioteke[uredi | uredi izvor]

Saveti su napisani kao skup uputstava za privatnog kolekcionara i zasnovani na Nodeovom sopstvenom iskustvu i istraživanju. U uvodu svoje knjige Node je napisao da nije stručnjak na polju bibliotekarstva, ali je predstavio ono što je smatrao najvažnijim idejama. Neka od mišljenja u Savetima zasnovao je na sopstvenom iskustvu u Memovoj biblioteci i opisao je Memu prihvaćene prakse i principe tadašnjih bibliotekara. Poglavlja su pokrivala teme kao što su broj knjiga, odabir knjiga, nabavka knjiga itd.

Saveti o osnivanju biblioteke, 1627.

Nodeovo prvo poglavlje postavlja pitanje: "Zašto osnovati biblioteku?" Na pitanje odgovara jednostavnom porukom; nema veće časti od izgradnje velike biblioteke i deljenja sa javnošću. Node veruje da bi biblioteke trebale da se ugledaju na najbolje biblioteke sveta. Prvi zadatak je stvaranje plana. Pre nego što čovek može da podigne biblioteku, mora se edukovati na temu sakupljanja i organizovanja knjiga. Osoba takođe mora tražiti smernice onih koji su već izgradili sopstvene biblioteke ili su u procesu. Predlaže proučavanje i kopiranje kataloga drugih biblioteka.

Node čitavo poglavlje posvećuje izboru knjiga. Prvi autori koje treba kupiti su oni koji se smatraju stručnjacima u svojoj oblasti. Bez obzira da li se radi o drevnim ili modernim delima, ako knjigu visoko cene stručnjaci iz određene oblasti, ona bi trebalo da bude prisutna u bilo kojoj kolekciji. Pored toga, bilo koja dobro poznata tumačenja ili komentari su neophodni. Node je predložio kupovinu knjiga na originalnim jezicima, jer se značenje često može izgubiti u prevodu. Oštro je protiv cenzure bilo koje vrste. Node veruje da svaka knjiga ima čitaoca bez obzira na temu; a te informacije treba da budu besplatne i dostupne. Čitaoci bi uvek mogli naći koristi od knjige, čak i ako želi da opovrgnu ideje iznete na njenim stranicama. Neke knjige su ponekad popularne, ali kasnije zaboravljene; tvrdio je da bi za biblioteku bilo korisno da postoji više primeraka ovih knjiga koji bi udovoljili popularnim ukusima vremena.

U svom poglavlju o nabavci knjiga, Node je dao savete. Najlakši način je kupiti drugu biblioteku u celosti. Node je potom pohvalio prodavce polovnih knjiga koji su često pružali dobre knjige po jeftinim cenama. Sam Node je pretraživao knjigoveznice i štamparije polovnog papira, a jednom je otkrio i retki rukopis koji je knjigovezac koristio kao otpadni papir.

Node je u Savete uvrstio poglavlje za uređenje knjiga. Razgovarajući o uređivanju, citirao je Cicerona, "Red je taj koji daje svetlost sećanju." Davao je uputstva koja je smatrao logičnim. Glavne kategorije su bile: teologija, filozofija, pravna nauka, medicina, istorija, matematika i humanističke nauke. Node će dodati još jedan predmet u kasnijim godinama, ali ove kategorije su najbolje predstavljale poznato znanje u svetu. Svaki odeljak treba podeliti na podnaslove i započinjati glavnim autorima, a zatim komentarima.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jack Clarke (1970). Gabriel Naudé. Hamden, Connecticut: Archon Books. str. 3. .
  2. ^ Clarke, str. 3
  3. ^ Clarke, str. 4
  4. ^ Clarke, str. 8
  5. ^ a b World Encyclopedia of Library and Information Services, 3rd Ed., s.v. "Gabriel Naude".
  6. ^ Clarke, str. 76
  7. ^ Murray 2012, str. 122
  8. ^ a b Lemke, Antje Bultmann (1991). „Gabriel Naudé and the Ideal Library”. Surface Scholarly Journal: 37. 
  9. ^ Boitano, John F. (1996-01-01). „Naudé's Advis Pour Dresser Une Bibliothèque: A Window into the Past”. Seventeenth-Century French Studies. 18 (1): 8. ISSN 0265-1068. doi:10.1179/026510696793658584. 
  10. ^ Briscoe, Peter M. (Peter Michael) (2007). The best read man in France : a cautionary tale (1st izd.). [Rockville, MD]: Borgo Press. ISBN 978-1-4344-0080-2. LCCN 2009290982. OCLC 127383318. OL OL11973653M. 
  11. ^ French : « abolir toute idée de droits autres que ceux du chef » et rendre « la politique autonome par rapport à la morale, souveraine par rapport à la religion ».
  12. ^ Wikisource:Catholic Encyclopedia (1913)/Ludovicus a S. Carolo

Literatura[uredi | uredi izvor]

  •  Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Naudé, Gabriel”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
  • Murray, Stuart A.P. (2012). The Library: an Illustrated History. New York: Skyhorse Publishing. str. 122. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gabrijel Node (1627; 1644, drugo izdanje, preštampano 1876). Advis pour dresser une bibliothèque (Saveti o osnivanju biblioteke). Pariz: Isidore Liseux (drugo izdanje, preštampano). Kopije 1 i 2 u Internet arhivi.
  • Gabrijel Node (1950). Advice on Establishing a Library (prevod Advis pour dresser une bibliothèque). Berkeley: University of California Press.OCLC 573923OCLC OCLC 573923. Westport, Connecticut: Greenwood Press (reprint iz 1976).OCLC 2020512OCLC OCLC 2020512 .
  • Džejms V. Rajs. Gabrijel Node, 1600-1653 (Baltimor: Džons Hopkins Pres, 1939).
  • Rovelstad, Matilda V. (2000). „Dva bibliotečka priručnika iz sedamnaestog veka, dve različite bibliotečke teorije“. Biblioteke i kultura, 35 (4). 540-556.
  • Sidni L. Džekson. „Gabrijel Node: „Najerudiraniji i najrevnosniji za opšte dobro“, Stechert-Hafner Book News 23 (5. januara 1969).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Габријел_Ноде&oldid=26846766”