Gari Beker

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gari Beker
Gari Beker
Lični podaci
Datum rođenja(1930-12-02)2. decembar 1930.
Mesto rođenjaPotsvil, SAD
Datum smrti13. maj 2014.(2014-05-13) (83 god.)
Mesto smrtiČikago, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Prinston, Univerzitet u Čikagu
Naučni rad
Poljesocijalna ekonomija
InstitucijaUniverzitet u Čikagu
(1968—2014)
Univerzitet Kolumbija
(1957—1968)
Poznat poAnalizi ljudskog kapitala
Teoriji o pokvarenom klincu

Gari Stenli Beker (engl. Gary Stanley Becker; Potsvil, SAD, 2. decembar 1930 — Čikago, Ilinois, 3. maj 2014)[1] bio je američki ekonomista, profesor ekonomije i sociologije na Univerzitetu u Čikagu.[2] Od strane Njujork tajmsa[3] Opisan je kao „najvažniji naučnik u oblasti sociologije u proteklih 50 godina”. Beker je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 1992. godine[2]i Predsedničku medalju slobode Sjedinjenih Američkih Država 2007. godine.[4] Jedan je od prvih ekonomista koji je zakoračio u sferu oblasti koje se tradicionalno smatraju delom sociologije, uključujući i rasnu diskriminaciju, kriminal, porodične organizacije i narkomaniju. Bio je poznat po tvrdnji da se mnoge različite vrste ljudskog ponašanja mogu posmatrati kao racionalno i korisno maksimiziranje. Njegov pristup je uključivao altruističko ponašanje ljudskog ponašanja kroz definisanje korisnosti pojedinaca na odgovarajući način. Bio je jedan od najistaknutijih eksponenata studija o ljudskom kapitalu. Beker je takođe zaslužan za „teoriju o pokvarenom klincu”.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u jevrejskoj porodici u Potsvilu, Pensilvanija.[5] Diplomirao je ekonomiju na Pensilvanijskom univerzitetu, a univerzitetsku diplomu društvenih nauka stekao je na Univerzitetu Prinston 1951. godine, dok je diplomu doktora nauka sa tezom „Ekonomija rasne diskriminacije” stekao na Univerzitetu u Čikagu 1955. godine.[6] Za vreme života u Čikagu, na Bekera je uticao Milton Fridman, za koga je Beker govorio: „to je daleko najveći živi učitelj koga sam ikada imao”.[7] Predavao je na Univerzitetu Kolumbija od 1957. do 1968. godine, a zatim se vratio na Univerzitet u Čikagu. Beker je bio jedan od osnivačkih partnera TGG grupe, poslovne i filantropske konsultantske kuće. Osvojio je Džon Bejts Klark medalju 1967. godine. Izabran je za saradnika Američke Akademije nauka i umetnosti 1972. godine[8] i bio je član (jedno vreme i predsednik) Mont Pelerin udruženja.[9] Beker je dobio Nacionalnu medalju za nauku 2000. godine. Kao politički konzervativac,[10] pisao je mesečnu kolumnu za časopis Business Week od 1985. do 2004. godine, naizmenično sa liberalnim Prinston ekonomistom Alanom Blinderom. U decembru 2004. godine, Beker je počeo zajednički veb blog sa sudijom Ričardom Posnerom pod nazivom Becker-Posner Blog. Bekerova prva žena bila je Dorija Slot, od 1954. godine do njene smrti 1970. godine.[11][12] Imali su dve ćerke, Katarinu i Džudi Beker.[12] Beker je 1980. godine oženio Giti Našat,[11] istoričarku sa Bliskog istoka čiji su se istraživački interesi poklapali sa njegovim.[13] Beker je iz drugog braka imao dva pastorka, Cirusa i Majkla Klafija.[11][12] Umro je u Čikagu, Ilinois, u 83. godini života, 3. maja 2014. godine,[14][15] posle komplikacija tokom operacije u bolnici Northvestern Memorial.[16] Iza njega je ostala druga žena, dve ćerke, dva pastorka i četiri unuka.[12]

Najveća zasluga Garija Bekera je uvođenje ekonomske metodologije na druge društvene nauke kao što su sociologija, kriminologija, demografija itd. Beker je, primenom mikroekonomske teorije, pokušao da objasni mnoge društvene fenomene koji ne pripadaju uobičajenim pojavama kojima se bavi ekonomska teorija.

Još je u doktorskoj disertaciji dokazao da su rasna, polna i druga slična diskriminacija neracionalne sa stanovišta onoga ko vrši diskriminaciju, jer on tako propušta najbolje poslovne mogućnosti.

Sa Teodorom Šulcom utemeljio je koncept ljudskog znanja kao jednog od oblika kapitala. Shodno tome, posmatrao je obrazovanje kao investiciju, gde pojedinac ulaže u svoje školovanje očekujući za uzvrat korist (dobitak).

Izuzetno je poznat i važan njegov tekst o kriminalu, gde je odluka da li da neko učini kriminalno delo funkcija potencijalnih koristi i potencijalnih troškova (visina kazne) za počinioca. Iz toga je izveo zaključak da se kriminal može suzbijati kako povećanjem verovatnoće da će prekršilac biti otkriven, tako i povećanjem kazne u slučaju da bude otkriven. Iz ovih uvoda proistekla je cela nova disciplina koja objašnjava pravo ekonomskim rezonima (Ričard Pozner i drugi).

Epohalan je Bekerov rad na demografskoj teoriji. Na polju fertiliteta, Beker je pošao od činjenice da roditelji prilikom donošenja odluke o rađanju deteta polaze od koristi koju imaju od deteta (zadovoljstvo, rad u kući ili na imanju, brigu deteta u starosti roditelja itd) i troškove povezane sa detetom (gubitak dohotka majke, neposredni troškovi itd). Bekerova teorija fertiliteta danas dominira demografijom.

U sledećoj fazi svog rada, Beker je dao najvažniji doprinos ustanovljavanju ekonomske teorije porodice, proširivši područje primene ekonomske metodologije, zasnovane na maksimizacionom postupku, sa rađanja na fenomene kao što su pitanja odluke da li uopšte stupiti u brak, izbora partnera, karaktera braka (poligamija, monogamija, altruizam ili konflikt interesa, način odlučivanja unutar porodice itd), proizvodnje i podele rada unutar porodice, razvoja, uloge države i slično.

Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio je 1992. godine “za proširenje domena mikroekonomske analize na široki spektar ljudskih ponašanja i interakcija, uključujući i ponašanja nevezana za tržište”.[17]

Rad[uredi | uredi izvor]

Diskriminacija[uredi | uredi izvor]

Diskriminacija po definiciji Keneta Aroua je „vrednovanje ličnih karakteristika radnika na tržištu, koje nemaju veze sa produktivnošću radnika”.[18] Lične osobine mogu biti fizičke osobine kao što su pol ili rasa ili neke druge karakteristike, kao što su religija pojedinca, klasa ili nacionalna pripadnost.[18] Beker je često u objašnjavanju ponašanja uključivao i varijabilnu sklonost ka diskriminaciji. On smatra da ljudi često u svojoj glavi povećavaju troškove transakcije, ako oni uključuju manjinu koju diskriminišu. Njegova teorija je smatrala da konkurencija smanjuje diskriminaciju.[19] Ako su firme u stanju da se specijalizuju u zapošljavanju uglavnom manjine i ponude bolji proizvod ili uslugu, one mogu da izbegnu razlike u platama između jednako produktivnih crnaca i belaca ili jednako produktivnih žena i muškaraca. Njegovo istraživanje je pokazalo da kada manjine čine mali procenat društva, uticaj (šteta, cena) diskriminacije uglavnom pada na manjine. Međutim, kada manjine imaju veći procenat učešća u društvu, troškovi diskriminacije padaju i na manjinsko i većinsko stanovništvo. On je takođe bio pionir u istraživanju uticaja proročanstva (očekivanja) nastavnika i poslodavaca na manjine. Ovakvi stavovi često dovode do manjeg ulaganja u produktivne sposobnosti (veštine) i obrazovanje manjina.

Beker je prepoznao da ljudi (poslodavci, klijenti i zaposleni) ponekad ne žele da rade sa manjinama, jer imaju prednost nad ugroženim grupama. On čak kaže da diskriminacija povećava troškove preduzeća, jer će diskriminaciju pojedinih radnika poslodavac morati da plati više, kako bi se rad mogao nastaviti bez njih. Ako poslodavac zaposli manjine, niske plate mogu biti obezbeđene, ali više ljudi može da se zaposli i produktivnost može da se poveća.[20]

Politika[uredi | uredi izvor]

Beker je takođe poznat po svojoj ekonomskoj analizi demokratije. On se pitao šta određuje u kom stepenu interesna grupa može da eksploatiše drugu. Osnova njegove analize je koncept čistog gubitka. Kako Palda (2013) objašnjava „Prema Bekeru, politička ravnoteža postoji čak i u nedemokratskim društvima”. To proizlazi iz proste kalkulacije koju naprave predatori interesnih grupa i njihove poreske žrtve: koji prinos na moju investiciju mogu dobiti lobiranjem vlade? Bekerovo uočavanje je da su dobici za predatora linearni, ali su gubici za žrtvu eksponencijalni, pored toga jačanjem otpora žrtava kao da agresija predatora teško napreduje, bez podjednako povećane snage. Razmislite o bandi pljačkaša koja uzima pola useva od seljaka. Oni se onda vrate po drugu polovinu. Dobitak bande od druge polovine je isti kao prilikom prve iznude. Ipak, za seljake gubitak ostatka useva znači moguću glad i određeni gubitak semenskog kukuruza. Može se očekivati da će se oni nasilno odupreti, kao što su u holivudskom filmu The Magnificent Seven i u japanskom filmu The Seven Samurai, koji je zasnovan na ovome.[21]

Beker je prepoznao da čist gubitak zaustavlja pljačkanja. On je uzeo poznati stav da su čisti gubici proporcionalni kvadratu poreza i iskoristio ga za tvrdnju da će linearno povećanje poreza od strane predatorskih interesnih grupa izazvati nelinearno povećanje čistih gubitaka koji njegova žrtva trpi. Ovi brzo rastući gubici će podsticati žrtve da investiraju ekvivalentne sume u pružanje otpora ka pokušajima da se utiče na njihovo blagostanje. Napredovanje predatora, podstaknuto linearnim podsticajima, usporava pre jačanja otpora plena koje je izazvano nelinearnim štetama.[22]

Zločin i kazna[uredi | uredi izvor]

Pravnik Ričard Pozner je naglasio ogroman uticaj Bekerovog rada „ispostavilo se da je izvor ekonomskog pisanja o kriminalu i njegovoj kontroli”.[23][24]

Bekerov interes za kriminologiju se pojavio kada je žurio jednoga dana. Morao je da odmeri troškove i koristi legalnog parkiranja u neodgovarajućoj garaži u odnosu na nelegalno, ali pogodno mesto. Nakon grubog izračunavanja verovatnoće da će biti uhvaćen i potencijalne kazne, Beker se racionalno opredelio za zločin. Beker je pretpostavio da ostali kriminalci čine takve racionalne odluke. Međutim, takva pretpostavka je bila protiv konvencionalnog mišljenja da je zločin rezultat mentalne bolesti i socijalnog ugnjetavanja.

Dok je Beker priznao da mnogi ljudi funkcionišu pod visokim moralnim i etičkim ograničenjima, kriminalci racionalno vide da koristi od kriminala nadmašuju troškove kao što su verovatnoća hapšenja, osude i kazne i njihov trenutni sklop mogućnosti. Iz perspektive javne politike, troškovi povećanja kazne su beznačajni u odnosu na troškove povećanja nadzora, pa se može zaključiti da je najbolja politika povećati kaznu i minimizirati nadzor. Međutim, ovaj zaključak ima svoja ograničenja, a neka od njih najmanje uključuju etička razmatranja.[25] Jedna od glavnih razlika između ove i teorije racionalnog izbora Džeremi Bentam, koja je napuštena u kriminologiji, je ta što je Bentamu smatrao da je moguće da se potpuno uništi kriminal (preko panoptikona), dok Bekerova teorija smatra da se ne može iskoreniti kriminal ispod određenog nivoa. Na primer, ako je ukradeno 25% proizvoda supermarketa, bilo bi vrlo lako da se smanji stopa na 15%, sasvim lako da se smanji do 5%, teško da se smanji ispod 3%, a gotovo nemoguće da se smanji na 0% (podvig koji bi bio toliko skup za supermarket da bi prevagnuo njegovu korist, ako je takav podvig uopšte moguć).

Ljudski kapital[uredi | uredi izvor]

Bekerovo istraživanje je fundamentalno u zalaganju za povećanje sposobnosti ljudskog kapitala. Kada je prvi put uvedeno, njegovo istraživanje se smatralo veoma kontroverznim jer neki smatraju da je ponižavajuće. Međutim, on je uspeo da ubedi mnoge da pojedinci prave izbore ulaganjem u ljudski kapital na osnovu racionalne koristi i troškova koji uključuju povraćaj investicije, kao i kulturni aspekt.

Njegovo istraživanje obuhvatilo je uticaj pozitivnih i negativnih navika, kao što su tačnost i alkoholizam na ljudski kapital. On je istraživao različite stope prinosa za različite ljude i rezultat makroekonomskih implikacija. On je takođe napravio razliku između opšteg i specifičnog obrazovanja i njihovog uticaja na zadržavanje posla i unapređenje.[26]

Porodice[uredi | uredi izvor]

Beker je radio istraživanje porodice, uključujući i analize braka, razvoda, plodnosti i socijalne sigurnosti. On je prvo analizirao plodnost počev od 1960. godine.[27] Tokom 1960-ih on i Jakob Mincer su razvili „Novu ekonomiju u domu”, u kojoj Bekerova teorija raspodele vremena predstavlja centralni deo.[28] Beker je tvrdio da se takve odluke donose u okviru marginalnog troška i marginalne koristi i da tržišta braka utiču na raspodelu među parovima i individualno blagostanje. Njegovo istraživanje je ispitalo uticaj viših realnih plata na povećanje vrednovanja vremena i u skladu s tim troškova kućnih poslova, kao što je odgoj. Kad žene povećaju ulaganje u ljudski kapital i postanu radna snaga, oportunitetni troškovi brige o deci rastu. Pored toga, povećanje koristi od obrazovanja povećava želju da se deca obezbede sa formalnim i skupim obrazovanjem. Sagledano sve zajedno, rezultat je smanjena stopa nataliteta. Njegova teorija braka je objavljena 1973. i 1974. godine. Među njegovim brojnim shvatanjima su i: 1) seks racio (odnos muškaraca i žena na bračnim tržištima) je u pozitivnoj korelaciji sa pristupom potrošnji supruga u brakovima[29] i (2) muškarci sa višim prihodima imaju veće šanse da budu poligamni. On je objavio rad o razvodu 1977. godine, sa svojim studentima Robertom Majklom i Elizabet Landes, u kojem pretpostavlja da do razvoda češće dolazi u slučaju neočekivanih promena u prihodima.[30][31] Mnogi od ovih uvida o plodnosti, braku, i razvodu su uključeni u Bekerovu Raspravu o porodici, koja je prvi put objavljena 1981. godine od strane Univerziteta Harvard.[32]

Aprila 2013. godine, kao odgovor na nedostatak žena na najvišim pozicijama u Sjedinjenim Američkim Državama, Beker je rekao reporteru novina Wall Street Journal, Davidu Veselu, da su „mnoge prepreke [za žene i crnce] oborene. To je dobro. Mnogo je manje jasno da je ono što vidimo danas rezultat tako veštačkih prepreka. Kad ide kući da se brine o deci kad muškarac ne ide: Da li je to gubljenje ženinog vremena? Nema dokaza da jeste”. Ovaj stav je potom kritikovan od strane ekonomiste Čarlsa Džonsa, koji je izjavio da „produktivnost može biti potencijalno od 9% do 15% veća, ako bi sve [preostale] barijere bile uklonjene”.[33]

Tržišta organa[uredi | uredi izvor]

U članku Garija Bekera i Džulija Elijasa pod nazivom „Uvođenje podsticaja na tržištu za donaciju organa tokom života i posmrtnu donaciju organa”[34] ističe se da slobodno tržište može da pomogne u rešavanju problema vezanih za oskudicu transplantacije organa. Njihovi ekonomski modeli procenjivali su cenu za ljudske bubrege ($ 15,000) i ljudske jetre ($ 32,000). Kritičari tvrde da bi ova tržišta mogla da iskoriste siromašne donatore iz zemalja u razvoju.[35]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Ljudski kapital (Human Capital, 1964)
  • Ekonomski pristup ljudskom ponašanju (The Economic Approach to Human Behavior, 1976)
  • Rasprava o porodici (A Treatise on the Family, 1981)
  • Ekonomika života (sa Giti Našat-Beker, The Economics of Life, 1996)

Odabrani citati[uredi | uredi izvor]

Moji nastavnici su me naučili da ekonomija nije igra koju igraju pametni akademici, već ozbiljan predmet koji nam je pomogao da razumemo stvarni svet u kome živimo. Možete se baviti ekonomijom na rigorozan način i pored toga razgovarati o važnim problemima.

Dakle, imao sam tu malu ideju. Video sam da predrasude radnika i poslodavaca i kupaca i svih grupa, čak i vlade, mogu da se razvrstaju i uključeu ekonomsku analizu sa konkurencijom i ciljevima poslodavaca, mogućnostima za crne i bele zaposlene da biraju između različitih firmi. Dakle, to postaje komplikovan problem, ako se koriste svi ekonomski alati.[36]

Odabrane publikacije[uredi | uredi izvor]

Reprinted as Becker, Gary S. (1995). „A theory of the allocation of time”. Ur.: Humphries, Jane. Gender and economics. Aldershot, England Brookfield, Vermont, USA: Edward Elgar. str. 113-137. ISBN 9781852788438. 
  • Becker, Gary S. (1968), „Discrimination, economic”, Ur.: Sills, David L., International Encyclopedia of Social Sciences, Vol. 4 Cumu to Elas, New York, New York: Macmillan, str. 208—210, OCLC 256379373. 
Reprinted as Becker, Gary S. (1995). „Discrimination, economic”. Ur.: Humphries, Jane. Gender and economics. Aldershot, England Brookfield, Vermont, USA: Edward Elgar. str. 385-387. ISBN 9781852788438. 
Reprinted as Becker, Gary S. (1995). „Human capital, effort, and the sexual division of labor”. Ur.: Humphries, Jane. Gender and economics. Aldershot, England Brookfield, Vermont, USA: Edward Elgar. str. 153-178. ISBN 9781852788438. 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Glaeser, Edward L.; Shleifer, Andrei (2014). „Retrospective: Gary Becker (1930–2014)”. Science. 344 (6189): 1233. Bibcode:2014Sci...344.1233G. PMID 24926006. doi:10.1126/science.1256540. 
  2. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 120. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Wolfers, Justin (05. 05. 2014). „How Gary Becker Transformed the Social Sciences”. New York Times. 
  4. ^ President Bush Announces 2007 Medal of Freedom Recipients na sajtu Wayback Machine
  5. ^ „Gary Becker (1930—2014)”. jewishvirtuallibrary.org. Jewish Virtual Library. Pristupljeno 29. 03. 2015. 
  6. ^ Becker, Gary S. (15. 08. 2010). The Economics of Discrimination. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-04104-9. 
  7. ^ Klein, Daniel B.; Daza, Ryan (2013). „Ideological profiles of the economics laureates: Gary S. Becker”. Econ Journal Watch. Atlas Network. 100 (3): 285—291.  Pdf.
  8. ^ „Book of Members, 1780–2010: Chapter B” (PDF). American Academy of Arts and Sciences. Pristupljeno 29. 05. 2011. 
  9. ^ „Mont Pelerin Society Directory” (PDF). DeSmogBlog. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 28. 05. 2014. 
  10. ^ Teles, Steven M. (2008). „Out of the wilderness”. Ur.: Teles, Steven M. The rise of the conservative legal movement: the battle for control of the law. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. str. 98. ISBN 9781400829699.  Preview.
  11. ^ a b v Becker, Gary S. (2014). „Gary S. Becker - Biographical”. nobelprize.org. Nobel Media AB. Pristupljeno 06. 06. 2014. 
  12. ^ a b v g Hershey Jr., Robert D. (2014). „Gary S. Becker, 83, Nobel Winner Who Applied Economics to Everyday Life, Dies”. The New York Times. The New York Times Company. Pristupljeno 05. 05. 2014. 
  13. ^ „Gary S. Becker profile”. uchicago.edu. University of Chicago. Arhivirano iz originala 13. 10. 2014. g. Pristupljeno 04. 05. 2014. 
  14. ^ Harms, William (2014). „Gary S. Becker, Nobel-winning scholar of economics and sociology, 1930–2014”. uchicago.edu. University of Chicago. Pristupljeno 04. 05. 2014. 
  15. ^ Mankiw, N. Gregory (04. 05. 2014). „Very sad news (blog)”. gregmankiw.blogspot.co.uk. Pristupljeno 04. 05. 2014. 
  16. ^ Baer, Stephanie K. (04. 05. 2014). „Nobel-prize winning economist Gary Becker dead at 83”. Chicago Tribune. Tribune Publishing. Pristupljeno 06. 06. 2014. 
  17. ^ Staff writer (06. 06. 2006). „Gary S. Becker - Facts”. nobelprize.org. Nobel Media AB. 
  18. ^ a b „Discrimination in the labour market”. tutor2u.net. Tutor2U. 23. 09. 2012. Arhivirano iz originala 30. 07. 2014. g. Pristupljeno 06. 06. 2014. 
  19. ^ OpenLearn. Economics explains discrimination in the labour market (PDF). Open University. Pristupljeno 29. 06. 2012. 
  20. ^ OpenLearn. „Economics explains discrimination in the labour market”. open.edu. Open University. Arhivirano iz originala 07. 10. 2013. g. 
  21. ^ Palda 2013.
  22. ^ Becker, Gary S. (1983). „A theory of competition among pressure groups for political influence”. Quarterly Journal of Economics. Oxford Journals. 98 (3): 371—400. JSTOR 1886017. doi:10.2307/1886017. 
  23. ^ Posner, Richard A. (2004). „The law and economics movement: from Bentham to Becker”. Ur.: Posner, Richard A. Frontiers of legal theory. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. str. 52. ISBN 9780674013605.  Preview.
  24. ^ Harcourt has also stressed Becker's wide influence on analysis of crime and punishment.
  25. ^ Becker, Gary S. (1974). „Crime and punishment: an economic approach”. Ur.: Becker, Gary S. Essays in the economics of crime and punishment. New York: National Bureau of Economic Research distributed by Columbia University Press. str. 1-54. ISBN 9780870142635. 
  26. ^ Becker, Gary S. (1962). „Investment in Human Capital - a theoretical analysis”. The Journal of Political Economy. 70 (5): 9—49. Pristupljeno 12. 05. 2016. 
  27. ^ Becker, Gary S. (1960), „An economic analysis of fertility”, Ur.: National Bureau of Economic Research, Demographic and economic change in developed countries, a conference of the universities, New York: Columbia University Press, OCLC 176157. 
  28. ^ Becker, Gary S. (1965). „A theory of the allocation of time”. The Economic Journal. Chicago Journals. 75 (299): 493—517. JSTOR 2228949. doi:10.2307/2228949. 
    Reprinted as Becker, Gary S. (1995). „A theory of the allocation of time”. Ur.: Humphries, Jane. Gender and economics. Aldershot, England Brookfield, Vermont, USA: Edward Elgar. str. 113-137. ISBN 9781852788438. 
  29. ^ Becker, Gary S. (1973). „A theory of marriage: part I”. Journal of Political Economy. Chicago Journals. 81 (4): 813—846. JSTOR 1831130. doi:10.1086/260084.  Pdf.
  30. ^ Becker, Gary S.; Landes, Elizabeth; Michael, Robert T. (1977). „An economic analysis of marital instability”. Journal of Political Economy. Chicago Journals. 85 (6): 1147—1187. JSTOR 1837421. doi:10.1086/260631. 
  31. ^ Grossbard, Shoshana (2010). „How "Chicagoan" are Gary Becker’s Economic Models of Marriage?”. Journal of the History of Economic Thought. 32 (3): 377—395. doi:10.1017/S1053837210000325. 
  32. ^ Becker, Gary S. (1991) [1981]. A treatise on the family. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674906983.  Details.
  33. ^ Wessel, David (03. 04. 2013). „The economics of leaning in”. The Wall Street Journal. News Corp. Pristupljeno 04. 04. 2013. 
  34. ^ Becker, Gary S.; Elías, Julio Jorge (2007). „Introducing incentives in the market for live and cadaveric organ donations”. Journal of Economic Perspectives. American Economic Association. 21 (3): 3—24. JSTOR 30033732. doi:10.1257/jep.21.3.3.  Pdf.
  35. ^ Jha, Vivekanand; Chugh, Kirpal S. (2006). „The case against a regulated system of living kidney sales”. Nature Clinical Practice Nephrology. Nature Publishing Group. 2 (9): 466—467. PMID 16941033. doi:10.1038/ncpneph0268. 
  36. ^ „Gary S. Becker, Ph.D.: interview”. achievement.org. Academy of Achievement. 05. 05. 2001. Arhivirano iz originala 02. 04. 2014. g. Pristupljeno 04. 05. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Bekerov interes za kriminologiju se pojavio kada je žurio jednoga dana. Morao je da odmeri troškove i koristi legalnog parkiranja u neodgovarajućoj garaži u odnosu na nelegalno, ali pogodno mesto. Nakon grubog izračunavanja verovatnoće da će biti uhvaćen i potencijalne kazne, Beker se racionalno opredelio za zločin. Beker je pretpostavio da ostali kriminalci čine takve racionalne odluke. Međutim, takva pretpostavka je bila protiv konvencionalnog mišljenja da je zločin rezultat mentalne bolesti i socijalnog ugnjetavanja.

Dok je Beker priznao da mnogi ljudi funkcionišu pod visokim moralnim i etičkim ograničenjima, kriminalci racionalno vide da koristi od kriminala nadmašuju troškove kao što su verovatnoća hapšenja, osude i kazne i njihov trenutni sklop mogućnosti. Iz perspektive javne politike, troškovi povećanja kazne su beznačajni u odnosu na troškove povećanja nadzora, pa se može zaključiti da je najbolja politika povećati kaznu i minimizirati nadzor. Međutim, ovaj zaključak ima svoja ograničenja, a neka od njih najmanje uključuju etička razmatranja.[2]

  • Aprila 2013. godine, kao odgovor na nedostatak žena na najvišim pozicijama u Sjedinjenim Američkim Državama, Beker je rekao reporteru novina Wall Street Journal, Davidu Veselu, da su „mnoge prepreke [za žene i crnce] oborene. To je dobro. Mnogo je manje jasno da je ono što vidimo danas rezultat tako veštačkih prepreka. Kad ide kući da se brine o deci kad muškarac ne ide: Da li je to gubljenje ženinog vremena? Nema dokaza da jeste”. Ovaj stav je potom kritikovan od strane ekonomiste Čarlsa Džonsa, koji je izjavio da „produktivnost može biti potencijalno od 9% do 15% veća, ako bi sve [preostale] barijere bile uklonjene”.Wessel, David (03. 04. 2013). „The economics of leaning in”. The Wall Street Journal. News Corp. Pristupljeno 04. 04. 2013. 
  • Palda, Filip (2013). The apprentice economist: seven steps to mastery. Kingston, Ontario, Canada: Cooper-Wolfling. ISBN 9780987788047. 
  • OpenLearn. Economics explains discrimination in the labour market (PDF). Open University. Pristupljeno 29. 06. 2012. 
  • Becker, Gary S. (2010). The Economics of Discrimination. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-04104-9. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gari Beker na Vikimedijinoj ostavi.
  1. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom #1.
  2. ^ Becker, Gary S. (1974). „Crime and punishment: an economic approach”. Ur.: Becker, Gary S. Essays in the economics of crime and punishment. New York: National Bureau of Economic Research distributed by Columbia University Press. str. 1-54. ISBN 9780870142635. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гари_Бекер&oldid=27737335”